UREĐAJ SA 100 PUTA VEĆOM MEMORIJOM OD DISKA

Podaci sakriveni u atomu


Tim sastavljen od nemačkih i američkih naučnika konstruisao je izuzetno mali uređaj za čuvanje podataka. Jedan bit može da se smesti na 12 atoma, dok je do sada za istu količinu podataka bilo potrebno bar nekoliko hiljada atoma.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Jedan bit smešten u 96 atoma

Nemački i američki naučnici napravili su uređaj za čuvanje podataka koji ima 100 puta veću memoriju od običnog hard-diska. Istovremeno, to je i najmanja magnetna memorija na svetu. Kako je saopštio Institut „Maks Plank“ (MPG), njihov uređaj omogućava da se jedan bit, najmanja jedinica u računarskoj tehnici, sačuva na svega 12 atoma gvožđa.

Naučnici tvrde da je njihova nano-magnetna memorija dostignuće kojim su dosegli krajnje granice kvantne fizike, ističući da uređaj ima kapacitet ljudskog DNK.

Kako navode u specijalizovan časopisu “Sajens”, njima je pošlo za rukom da jedan bajt (osam bitova) smeste na 96 atoma, dok najsavremeniji hard-diskovi zahtevaju najmanje pola milijarde atoma za samo jedan bajt. U čemu je tajna: da bi napravili superuređaj, naučnici su prvi put upotrebili antiferomagnetni materijal, koji je sve do sada smatran nepogodnim za čuvanje podataka.

Obični magneti (na primer, oni u kompasima) po pravilu koriste feromagnetni materijal koji može da se sastoji od gvožđa, nikla i drugih elemenata. Na hard-disku računara bitovi podataka čuvaju se na minijaturnim feromagnetnim strukturama, između kojih, međutim, mora da postoji određeni razmak. Za razliku od njih, antiferomagnetne jedinice mogu da budu gusto zbijene, budući da su magnetno neutralne. Upravo to je ključ za dobijanje nove nano memorije.

“Otkrili smo kako da u kratkim nizovima atoma gvožđa proizvedemo dva različita antiferomagnetna stanja, jedan za nulu i jedan za jedinicu”, objašnjava jedan od autora studije Sebastijan Lot iz hamburškog naučnog instituta CFEL (Centar za fiziku lasera sa slobodnim elektronima), nastalog u saradnji Nemačkog instituta za fiziku elementarnih čestica (Desy), MPG i Univerziteta u Hamburgu. Da bi to postigli, naučnici su smestili atome gvožđa na površinu od bakar-nitrida.

Superuređaj za memorisanje podataka, međutim, može da se konstruiše samo u posebnim uslovima: njegovu stabilnost zasada garantuje samo temperatura od minus 268 stepeni. Osim toga, strukture su formirane atom po atom, što može da se postigne samo uz pomoć skenirajućeg tunelskog mikroskopa. Pisanje i čitanje je takođe moguće samo uz pomoć mikroskopa.

“Počevši od najsitnije čestice atoma, konstruisali smo uređaj atom po atom”,
objašnjava Lotov kolega Andreas Hajnrih, koji je predvodio deo naučnog tima koji radi za tehnički koncern IBM. Upravo u njihovoj laboratoriji u San Hozeu (Kalifornija) naučnici su pod skenirajućim tunelskim mikroskopom konstruisali nano-uređaj.

“Sigurno će proći još izvesno vreme pre nego što zaista počnu da se koriste antiferomagnetni uređaji za čuvanje podataka”, izjavio je Andreas Hajnrih, jedan od autora studije i šef laboratorije kompanije IBM u Kaliforniji, čiji su stručnjaci dali značajan doprinos prilikom razvoja novog uređaja.

blic