Kruh - svakodnevni gost na jelovnicima krivac je za nakupljanje sala


Zalogaj s nogu, međuobrok, doručak, užina, ručak, pa čak i večera u Hrvata se temelje na kruhu. Najčešće su to bijeli kruhovi napravljeni s kvascima koji su najagresivniji oblik iniciranja bujanja tijesta. Hrvati su nacija kruha, pokazalo je istraživanje portala “Ja trgovac” prema kojem kruh svakodnevno jede čak 81,8% anketiranih.

Kruh konzumiraju čak i uz jela s krumpirom ili uz tjesteninu.

Naši susjedi Talijani jedu upola manje kruha, no zato jedu druge oblike pekarske proizvode poput grisina, krekera, bruschetta...

Austrijanci i Nijemci jedu više bijelih peciva nego kruha koji im je u većini slučajeva crni i integralni.

Puno kruha jedu i Mađari, a više bijelog kruha od Hrvata jedu još samo Bosanci i Srbi.

– Kruh je namirnica visokog glikemijskog indeksa i ne bi se trebao prečesto nalaziti na jelovniku – upozorava Mirela Marić, nutricionistica iz Poliklinike Nemetova.

– Ako nikako ne možete bez kruha, neka on bude vaš izbor za doručak i najkasnije za ručak, dok ga za večeru valja izbjegavati jer će završiti na mjestima na kojima ga je najteže skinuti. Bijeli je kruh najkaloričniji pa bi trebalo birati pekarske proizvode od cjelovitog zrna, ječma, raži... Imaju manje kalorija i organizam ih bolje podnosi – detaljna je nutricionistica.

Naime, sve je više, dodaje, ljudi koji su intolerantni na kvasce, a upravo uz njihovu pomoć kruh – pogotovo one vrste koji nas prhkošću i hrskavom koricom mame s polica pekarnica – postaje tako primamljiv.

– Kvasci su “nabildani” mikroorganizmi koji u vrlo kratkom roku podižu tijesto pa je za takav kruh, osim snage pekara koji mijesi tijesto, potrebno svega 90 minuta za njegov nastanak – objašnjava Zlatko Pejić s ekoimanja Zrno. Bilo bi, dodaje, mudrije zamijeniti ih prirodnim starterima, živim organizmima koje njegujemo i hranimo, a oni nas nagrađuju ukusnim i prhkim kruhovima. Izoliraju se iz zraka, hrane brašnom i vodom te u 24 sata mogu stvoriti prirodni kvasac.

(Večernji.hr)

Sve je bogatiji izbor heba u prodavnicama, a evo na šta treba da obratite pažnju kako biste se opredelili za najzdraviju varijantu.

U prodavnicama je izbor hleba sve bogatiji, ali samim tim smo i neodlučniji koji da izaberemo. Doktorka Rozmeri Stenton otkriva sve tajne pojedinih vrsta hleba i predlaže najzdraviju varijantu.



Beli hleb, osim ako je napravljen od izbeljenog brašna, pravi se od pšenice kojoj se tokom procesa mlevenja uklanja spoljni sloj zrna. To rezultuje jako mekim kriškama i blagim ukusom. Beli hleb sadrži manju količinu vlakana, oko jedan gram po kriški, ali je dobar izvor proteina i ugljenih hidrata. Međutim, često dodati aditivi, koji podstiču narastanje testa, takođe podižu glikemijski indeks, tako da osećaj sitosti nakon te vrste hleba ne deluje jako dugo. Zbog toga je kriške belog hleba najbolje kombinovati s namirnicama koje su bogate proteinima, poput jaja, sira i piletine.

Beli hleb s većim procentom vlakana, obično iz mahunarki, ima više zdravstvenih prednosti od običnog belog hleba. Međutim, obogaćeni beli hleb nije toliko zdrav kao integralni jer ne sadrži čitav niz vitamina i minerala.


Integralni hleb

Kada je napravljen od celih žitarica, integralni hleb ima sličnu nutritivnu vrednost kao i hleb od celih žitarica. Međutim, često se integralni hleb dobija kombinovanjem belog brašna s mekinjama i pšeničnim klicama koje se usitnjavaju za vreme mlevenja. Na taj način nastane brašno s dužim rokom trajanja, ali takav hleb ne poseduje jednaku hranljivu ravnotežu.

Integralni hleb ima više vlakana, vitamina i minerala od belog hleba i obogaćen je jodom i folnom kiselinom. Osim toga, integralni hleb se znatno brže vari i ima veći glikemijski indeks od hleba od celog zrna žitarica i u dve kriške sadrži oko 2 grama vlakana.


Hleb od celog zrna žitarica

Dok je integralni hleb zapravo beli hleb pomešan sa žitaricama, hleb od celih žitarica sadrži semenke žitarica koje se dodaju integralnom brašnu, pa se time postiže veća nutritivna vrednost. Hleb od celog zrna, uključujući i vrste od raženog testa ili one od kiselog testa, ima oko četiri puta više vlakana od belog hleba, što ga čini jednim od najzdravijih izbora. Hleb od celog zrna ima niski glikemijski indeks jer se semenke i žitarice nešto duže vare. Zato je ova vrsta hleba dobar izbor za ručak, pogotovo ako jedete sendviče jer će duže trajati osećaj sitosti. Soja i laneno ulje hlebu daju dobru dozu omega-3 masnih kiselina, a po pitanju vlakana jedna kriška hleba od celih žitarica sadrži od 1,5 do 4,5 grama.


Ražani hleb od celog zrna žitarica

Ražani hleb znatno je grublje i teže teksture od drugih vrsta hleba, zahvaljujući nižem procentu glutena. Svetli raženi hleba, napravljen od raženog i pšeničnog brašna, po pitanju zdravog izbora nalazi se u sredini između belog i integralnog hleba, a onaj s dodatim žitaricama nalazi se na samom vrhu zdravog odabira zbog visokog udela vlakana i vitamina. Međutim, ova vrsta hleba nije pogodna za osobe sa celijakijom.


Hleb od kiselog testa i celih žitarica

Kiselo testo diže se i do 18 sati, pa je tako ova vrsta hleba znatno jačeg ukusa i niskog glikemijskog indeksa. Vitamini, minerali i razna vlakna u ovome hlebu razlikuju se u zavisnosti od brašna. Prema rečima nutricionista, hleb od kiselog testa s celim žitaricama definitivno je najzdraviji. Ali, valja obratiti pažnju prilikom kupovine. Naime, neke vrste hleba od kiselog testa zapravo imaju samo veštački ukus i nisu napravljene od pravog kiselog testa, pa svakako proverite deklaraciju.

Stil

Napravite najzdraviji hleb na svetu, bez brašna!

Ovaj hleba stimuliše stvaranje crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina, pospešuje uklanjanje kancerogenih i toksičnih materija iz organizma, kao i viška holesterola, a preporučuje se i radi prevencije dijabetesa, arteroskleroze, celulitisa

Ova vrsta hleba pravi se od proklijalih zrna pšenice, uz minimalni dodatak kvasca i soli, bez aditiva, konzervansa i sličnih materija.
Sve ostale vrste hleba razlikuju se od ovog, pre svega po tome što sadrže brašno niske biološke vredenosti, sa svojstvima koje ljudski organizam praktično ne može da usvoji.

Ovaj hleb bez brašna je hranljiv kao i svi ostali pekarski proizvodi, ali i obiluje bogatstvom proteina, vitamina, aminokiselina, masti, ugljenih hidrata i raznih minerala. Samo sadržaj hranljivih vlakana je dvadeset puta veći nego u hlebu koji je uobičajen u širokoj potrošnji.

Redovno konzumiranje ovog hleba stimuliše stvaranje crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina, pospešuje uklanjanje kancerogenih i toksičnih materija iz organizma, kao i viška holesterola, a preporučuje se i radi prevencije dijabetesa, arteroskleroze, celulitisa.

Da ne dužimo dalje dobrih strana je previše da bi se sve nabrojale, a loše strane, pa jednostavno ih nema.Na ukus se treba pomalo navići jer ovo ipak nije tipičan meki ,naduvani beli hleb.Ali je zato sve ono što beli hleb nije.

SASTOJCI

300gr pšeničnog zrna

100gr ječmenih pahuljica

2 supene kašike susama

2 supene kašike lanenog semena

2 supene kašike suncokretovog jezgra 1 kafena kašikica soli

1/2 svež kvasac+50 mil vode

- Proces izrade ovog neobičnog hleba je malo poduži,ali stvarno ne traži mnogo vremena da se izradi.Počinje tako što pšenicu prelijemo vodom.Pšenica stoji u vodi tri dana sve dok ne počne da isklijava.Voda se povremeno menja da se pšenica ne bi ukiselila.

- Nakon tri dana pšenicu ocedimo od vode i u malim količinama meljemo mašinom za mlevenje mesa ili u blenderu.Na kraju se dobija masa slična testu.-U samlevenu pšenicu dodajemo pahuljice po izboru ja sam koristila ječmene .Pahuljice se prvobitno natope mlakom vodom koju kada omeknu stiskanjem dobro ocedimo.

- Masi možemo dodati i razne semenkice po izboru recimo seme suncokreta, lana i susama koje blago popržimo na suvom tiganju pre dodavanja u masu za hleb.

- U 50 ml vode umešamo pola svežeg (količina je opcionalana može i ceo,mada ja zbog ukusa stavljam samo pola)kvasca sa kašikicom šećera.Kada kvasac nadođe dodamo ga masi za hleb i zamesimo rukom.Nema potrebe za dodavanjem dodatne količine vode jer je sama pšenica bila dovoljno vlažna.

Masi za hleb dodamo i kašiku soli, dobro sve sjedinimo i izručimo u kalup za pečenje da odstoji oko 30 min.Naj bolje je koristiti silikonske kalupe jer tada nema potrebe za dodavanjem bilo kakvih masnoća.Dok se masa odmara kalup prekrijemo sa vlažnom krpom da se ne bi stvorila korica pre pečenja.- Rernu zagrejemo na 220 stepeni celzijusa.Pre pečenja u rernu ubacimo nekoliko kockica leda da bi se rerna zaparila , što omogućava kvascu da još malo digne hleb pre nego što očvrsne kora.Hleb pečemo oko 45-50 min.Naj bolje je pečenost proveriti drvenim štapićem kao i kod pečenja kolača.

Posluživanje

Nakon što se hleb ohladi uvijemo ga u tegljivu foliju i čuvamo u frižideru.Hleb možemo raspodeliti i na dnevne porcije i zamrznuti i koristiti po potrebi.