Cela plata za dečji rođendan


Uprkos krizi, Beograđani ne štede na radosti svoje dece, pa ne samo što je broj rođendanskih proslava u dečjim igraonicama porastao u odnosu na ranije godine, već su i slavlja sve bogatija i luksuznija.



Pre dve godine broj proslava smanjio se na najmanju moguću meru, a razlog je bio početak ekonomske krize i najava epidemije gripa. Tada su mnoge igraonice stavile katanac na bravu, dok su druge počele da daju popuste i besplatno ustupaju prostor. Danas se situacija dramatično promenila, pa prosečna cena rođendana iznosi - 200 evra!

"Igraonica je kompletno popunjena, tokom leta smo radili i sa 120 odsto, pošto smo imali i po dva rođendana u isto vreme", kaže za "Novosti" Boško Bubanja, vlasnik igraonice "Atlantis".

"Imamo 'zimski rođendanski paket' koji košta 80 evra, ali većina ipak uzima bogatiji od 110 evra. Na tu cenu treba dodati piće i hranu. Najpopularniji je, međutim, letnji paket od 250 evra koji podrazumeva organizovanje igara bez granica u bazenu sa specijalnim spasiocem. Bilo je rođendana kada su roditelji dovodili poznate glumce da animiraju decu.

Bubonja kaže da je najviše preterivanja za prvi rođendan deteta, kada su neki roditelji imali i po 100 zvanica, dovodili živu muziku i tražili spektakularan vatromet iz bazena. Rođendan o kojem se još priča koštao je 120.000 dinara, a kompletna igraonica bila je ispunjena helijumskim balonima i prolile su se litre i litre šampanjca.

I u drugim igraonicama kažu da roditelji ne štede na deci. Trenutno su za devojčice hit tematski rođendani "Anđelina balerina", pa je kompletno slavlje ukrašeno likom ove mišice, a devojčice dobijaju pozivnice u kojima se naglašava dres-kod: suknje sa tilom.

Dečaci vole takmičenja, pa su sportski rođendani pravi hit. Zanimljivo je da su rođendani u igraonicama nekada bili zanimljivi samo predškolskoj deci, dok se sada slavlja nastavljaju do uzrasta dok ne pređu u kafiće. Takođe, u igraonicama kažu da su torte posebna priča, jer više niko ne donosi domaću, već deca traže kupljenu, pokrivenu fondanom, koje koštaju po 100 evra!

Da je pomama za igraonicama srpski specijalitet najbolje govori podatak da su predstavnici "Mekdonaldsa" iz čitavog regiona dolazili u Beograd na obuku kako bi animirali i roditelji u drugim zemljama da deci slave rođendane.

"Uprkos tome što vlada ekonomska kriza i mnogi su ostali bez posla, roditelji su spremni da u svemu smanje svoje potrebe, ali ne i kada su u pitanju deca", kaže mr Marija Tepurić, klinički psiholog.

"Dobrostojeći roditelji su postavili kriterijum da se rođendani slave u igraonicama, jer ne žele da u stanu goste ljude. Taj standard sada svi prate i siromašni roditelji su spremni da danima jedu hleb i paštetu, ali da se njihova deca ne razlikuju od ostalih. Skupi rođendani, dakle, nisu kupovanje ljubavi, već nespremnost roditelja da realnu materijalnu situaciju u kojoj se nalaze prikažu svojoj deci."

Za zakup prostora, koji iznosi od 50 do 200 evra, dobijaju se konobari, animatori, dekoracija prostora, tanjirići, salvete, čaše i pribor. Hranu i tortu donose roditelji, a piće plaćaju u odnosu na to koliko popiju gosti. Mađioničari, klovnovi i predstava dodatno se plaćaju. Popusti važe samo za rođendane tokom radnih dana.

Kao važna prednost kojom se pojedine igraonice u srpskoj prestonici hvale je mogućnost pušenja za roditelje, čime dodatno dobijaju posao. Takođe, mnogi biraju samo one igraonice u kojima deca tokom rođendana mogu besplatno da igraju kompjuterske igrice.

U pojedinim beogradskim igraonicama, posebno onim na dobrom glasu ili atraktivnoj lokaciji, zbog velike potražnje i zauzetosti termina neophodno je izvršiti rezervacije i skoro šest meseci unapred! U suprotnom, slavlje ćete morati da pomerite za dan-dva ili potražite neko drugo mesto.

CENE
- 30 evra je oslikavanje lica
- 40 evra košta dolazak klovna
- 80 evra košta mađioničar
- od 50 do 200 evra je zakup igraonice

(MONDO)

Još jedna slika još jedne Srbije.
Jeste, ne dogadja se to samo u metropoli već i u unutrašnjosti, koja uporno
preslikava ovakva i slična dešavanja. Medju decom se na takav način pravi
socijalna razlika.
Jeste, zadužuju se roditelji ne bi li pred vlastitom decom izgledali kako su
nesposobni po cenu da narednih dana jedu samo hleb, bez paštete. Tipična
slika naše realnosti i credo: nema se - može se.