UZROCI VRŠNJAČKOG NASILJA LEŽE U VASPITANJU

Očevi uče sinove nasilju

Incidenti u kojima preovladava nasilje, poput nedavnog u Prokuplju, sve su učestaliji među maloletnicima u Srbiji. Roditelji su u velikoj meri odgovorni za nasilničko ponašanje svoje dece, jedinstveni su sagovornici “Blica” - prosvetni radnici, psiholozi i pravnici. Osim što nebrigom vaspitanje dece prepuštaju ulici, često su upravo roditelji ti od kojih deca nauče da budu nasilnici, smatraju stručnjaci.



Vesna Janjević, psiholog u školi “20. oktobar” iz Beograda, ističe da je vršnjačko nasilje u porastu, ali da je za to odgovorno celokupno društvo.

- Svi potenciraju agresivnost na svakom koraku, govor mržnje je prisutan, teško je pronaći emisiju ili film gde je komunikacija na kulturnom nivou. Roditelj ne ulazi u privatnost deteta ako mu, dok ne poraste dovoljno, zna šifru Fejsbuka ili ga kontroliše uz kakve igrice provodi vreme.

Roditelj ne sme da rešava konflikt kažnjavanjem, jer onda dete nauči da rešava problem snagom, i to primeni među svojim drugovima. Roditelj ne sme da se potpuno podredi detetu, da nema odmor za sebe jer će dete shvatiti da su samo njegove potrebe važne i nikad ga neko drugi neće zanimati, neće ga interesovati slabiji od njega - kaže za “Blic” Vesna Janjević.

Psihijatar Goran Radenković smatra da svaki roditelj mora da se zapita šta dete može da nauči kući i da će to preneti svojim drugovima.

- Pogotovo kad je reč o adolescentima, roditelj mora da nauči dete da verbalno reši konflikt. Roditelj, pogotovo otac, u prisustvu sina ne sme da gubi kontrolu, a nikako da pokaže bes i nasilje. Jedan šamar može potpuno da preokrene razmišljanje i poglede mladog čoveka i toga roditelji moraju biti svesni.

Roditelji štite decu

- Veoma su česti slučajevi da roditelji znaju da se njihovo dete, najčešće stariji maloletnik, bavi nekom vrstom kriminala. Roditelji ne samo da ništa ne rade po pitanju toga, da prijave, pokušaju da zaustave, već i pomažu deci, skrivaju ih od policije ili napadaju policiju kad njihovo dete uhvatimo u nekom prekršaju - kažu u policiji.
Problem je, takođe, i to što roditelji potpuno neosnovano brane svoju decu. Veliki je broj slučajeva kad dete dobije ukor u školi zbog nediscipline i nasilja, a onda se roditelj žali i tvrdi da je njegovo dete nevino, iako uopšte nema osnova za tako nešto - ističe Radenković.

Poznati advokat Branislav Tapušković, koji je radio na mnogo slučajeva maloletničkog nasilja i kriminala, kaže da ima propusta i u zakonu, “koji se kosi sa zdravim razumom”.

- Paradoksalno je to da se roditelju ograničavaju prava na kontrolu svog deteta, čak roditelj ne sme da ima uvid u njegov zdravstveni karton. To je vrlo zanimljivo jer za svako krivično delo materijalnu odgovornost snosi upravo roditelj.

To znači da ne smete da kontrolišete dete, a onda snosite odgovornost za svaku njegovu grešku. Ja shvatam da deca moraju da imaju svoju autonomiju, ali apsurd je da roditelj nema pravo da zna šta radi njegovo dete - kaže Tapušković.

Nasilničko ponašanje među mladima je problem koji je moguće rešiti samo zajedničkim delovanjem porodice i zajednice i nikako ga ne treba shvatiti olako, kažu u beogradskom Centru za socijalni rad.

- Roditelji, kao i odnosi u porodici imaju najznačajniju ulogu u procesu odrastanja, formiranju ličnosti, kao i u ponašanja deteta.

Iskustva stručnih radnika Centra govore da deca iz porodica sa disfunkcionalnim odnosima često prenose taj model ponašanja i na svoju okolinu, odnosno deca iz takvih porodica su vrlo često akteri vršnjačkog nasilja. Zbog toga, prema našem mišljenju, roditelj ima ključnu ulogu u razvoju deteta - kažu u Centru za socijalni rad.

blic