Srpski turizam - Banje

Srbija | utorak 31.05.2011/Izvor: Politika | Dana Stanković



Banja Ždrelo - lekoviti izvor

Izvorište je otkriveno pre nešto više od dvadeset godina, i to sasvim slučajno. Istraživane su naslage uglja, a neočekivano je izbila voda.



Jeste da u Srbiji postoji oko hiljadu mineralnih i termomineralnih izvora i da bi banje izgrađene na njima donele poprilične prihode u turizmu – za sada gosti mogu da biraju tek neko od 40 postojećih lečilišta. Mada pitanje je da li bi se u svakom od njih baš lepo proveli. Banja „Ždrelo”, u podnožju Homoljskih planina, na jedanaestom kilometru puta Petrovac na Mlavi – Žagubica, još „jedna je kap u moru” koja je, pre izvesnog vremena, počela da koristi ono što priroda nudi.

Izvorište je slučajno otkriveno pre nešto više od dvadeset godina, i to tako što su 1986. na tom terenu istraživane naslage uglja, a neočekivano je izbila voda. Pušila se i mirisala je na pokvarena jaja. Kada su urađene analize, pokazalo se da je njena temperatura između 38 i 40 stepeni Celzijusovih i da je bogata sumporom. Ustanovljeno je da pomaže u lečenju psorijaze i drugih kožnih oboljenja i bolesti lokomotornog aparata, kao što su zapaljenjski i degenerativni reumatizam, a ublažava i posledice trauma i stanja posle preloma kostiju i hirurških intervencija na koštano-zglobnom sistemu. Osim toga, bakteriološki je ispravna, pa je ohlađena mogla i da se pije i izuzetno je prijala onima koji su patili od gastritisa.

Zbog krova – zamak



Banja „Ždrelo” je od Beograda udaljena 130 kilometara, a biće još „bliže” kada se izgradi bolji put kojim se do nje stiže. Kompleks je zvanično otvoren decembra 2009. godine, a osveštao ga je episkop braničevski Ignjatije. Prošla, 2010. godina bila je prva prava turistička godina, pa nije zameriti što se neke stvari oko organizacije još uvek u hodu rešavaju.

Jedino arhitektura hotelskog zdanja svima „bode” oči. Kao svuda, i banje u Srbiji bi trebalo da budu odraz naše kulture i oličenje našeg društva. Otkud onda zamak usred Homolja? Menadžerka objašnjava da je bilo dosta arhitekata i građevinaca koji su danima raspredali da li da krov bude ovakav, te onakav, pa je u jednom trenutku Dragiša Milojević „presekao” i rekao – krova neće ni biti. To je za sobom povuklo i ostale detalje. A, možda se taj stil i uklapa u okolinu, s obzirom na to da se u blizini mogu videti bedemi i kule koji su preostali od srednjovekovnog grada Ždrelo. Ali, u ovom slučaju arhitektura je manje važna u odnosu na sadržaj koji se nudi. Svuda u svetu banje su popularne pre svega kao mesta za relaksaciju duše i tela, a mi ih se setimo samo kad nas nešto zaboli.
Uz turizam i kultura

Banja je dobila naziv zbog svog položaja, jer se nalazi na samom ulazu u Gornjačku klisuru, neopisive prirodne lepote. U blizini se nalaze značajni kulturno-istorijski spomenici i manastiri homoljskog kraja. Najpoznatiji je manastir Gornjak, čuven po pećkoj isposnici. Podigao ga je knez Lazar Hrebeljanović, krajem 14. veka. Nadomak banje su i manastir Vitovnica i ostaci srednjovekovnih crkava Mitropolija, Reskovica i Blagoveštenje, kao i očuvani delovi srednjovekovnog grada Ždrelo, jednog od značajnijih spomenika Srbije. Ostaci njegovih kula i bedema vidljivi su na nekoliko lokaliteta na obali reke Mlave. Prilikom posete banji „Ždrelo” u turističko razgledanje homoljskog kraja svakako treba uključiti i ovu baštinu.

Vesti | ponedeljak 2.05.2011/Izvor: Tanjug

U Banji Koviljači sve više gostiju

Turistička sezona u Banji Koviljači traje čitave godine, a najviše posetilaca ima u letnjem periodu od maja, kada počinje glavna sezona.



U objektima Hotelsko-turističkog preduzeća (HTP) „Banja Koviljača" ima sve više gostiju, izjavio je direktor HTP Mladen Milutinović koji je izrazio zadovoljstvo brojem posetilaca tokom proteklih praznika.

Milutinović je naveo da je broj gostiju u poznatom zdravstveno-turističkom odredištu Srbije počeo da se povećava još u aprilu i da će takav trend biti

On je dodao da su objekti HTP „Banja Koviljača" spremni za goste'' i da hotel „Podrinje" već uveliko radi, dok će odmaralište „Gučevo" prve turiste početi da prima 10. maja.

„Prema najavama i ugovorenim aranžmanima, u maju će kapaciteti hotela 'Podrinje' da budu popunjeni 80 %, što je dosta bolje nego ranije, a HTP ima značajan broj svojih stalnih gostiju kojih je najviše iz Beograda, Vojvodine i Republike Srpske'', rekao je on.

„Atomska banja” - izuzetno lečilište
Izvor: Tanjug

Prirodno lečilište „Atomska banja" u Gornjoj Trepči kod Čačka ubrzano se razvija, o čemu svedoči podatak da je prošle godine ovde boravilo oko 12.500 gostiju iz zemlje i inostranstva. Na nedavnom Sajmu turizma u Beogradu ovo lečilište je proglašeno za najbolju banju u Srbiji.



To je u odnosu na prethodnu sezonu povećanje od čitavih 40 %, što nije postigla nijedna druga banja u Srbiji. Sada je u toku gradnja novog, veoma modernog objekta za smeštaj i lečenje pacijenata od reumatskih i neuroloških bolesti.

Direktorka Specijalne bolnice dr Lidija Obradović-Bursać kaže da su u lečenju postignuti izuzetni rezulati. Urađene su i dve stručne studije o lekovitosti ovdašnje mineralne vode. Samo lečiliste predstavljeno je na specijalizovanim sajmovima u Londonu, Berlinu, Beču i Moskvi.

Uskoro će, na osnovu ugovora sa fondovima zdravstvenog osiguranja stizati pacijenti iz Republike Srpske i Slovenije, a protekle sezone u Gornju Trepču su dolazili gosti iz Italije, Rusije, Austrije, Grčke, Kazahstana...

Ovih dana rešen je problem koji je opterećivao dalji razvoj banje. Još prilikom privatizacije iz Srpske pravoslavne crkve (SPC) su najavili mogućnost da pokrenu sudski spor, jer je lečilište dobrim delom izgrađeno na zemljištu oduzetom agrarnom reformom od manastira Vujan 1946. godine. Sada je dalje sporenje izbegnuto sporazumom o poravnanju po kome je manastiru vraćeno u vlasništvo oko osam hektara šume, dok lečilište zadržava na korišćenju 2,2 hektara pod banjskim kompleksom.

Zauzvrat će banja pomoći gradnju i opremanje manastirskog konaka površine 400 do 500 kvadratnih metara, koji će moći da se koristi za smeštaj gostiju i terapijske potrebe, a čiji će kapaciteti biti na raspolaganju monasima i sveštenstvu SPC čitave godine.

Prirodno lečilište u Gornjoj Trepči, na 18 kilometara od Čačka, osnovano je 1955. godine. U najbolja vremena ovde je godišnje boravilo i više od 15.000 posetilaca sa oko 200.000 noćenja.

Za lečenje reumatskih i neuroloških oboljenja koriste se termomineralna voda vulkanskog tipa, koja se dobija iz dve bušotine sa dubine od 24 i 54 metra.

Vrnjačka banja - mesto za uživanje

Naša najpoznatija banja pored odmora i lečenja nudi i posebne izlete, a uz blizinu planine Goč, lekovite mineralne izvore, zelenilo i tradicionalnu srpsku hranu odmorićete se uz nevelike troškove. Kroz šetnju Vrnjačkom banjom upoznajemo vas sa njenim prirodnim i kulturnim blagom.



Već 143 godine, Vrnjačka banja privlači turiste svojom prirodnom lepotom i lekovitim mineralnim vodama (7 poznatih izvora).Njene jedinstvene parkove su pre više od jednog veka uredili poznati baštovani tog doba. Simbol Vrnjačke banje postala je velika cvetna barokna rundela ispred Termomineralnog kupatila.

Pored Vrnjačke reke, u delu parka sa skulpturama, nalaze se značajna ostvarenja naših i stranih vajara ukomponovana u sredinu sa retkim egzotičnim biljem. Istorija korišćenja vrnjačkih mineralnih voda seže u duboku prošlost, u vreme kada su ove prostore naseljavali keltski Skordisci.

Posle rimskog osvajanja Balkana krajem stare i početkom noove ere mineralne vode su korišćene za pijenje i kupanje, o čemu svedoči pronađen rimski izvor prilikom kaptaže vrnjačke tople mineralne vode 1924. godine i mnoštvo novčića sa likovima rimskih imperatora.

Vrlo je moguće da su u srednjem veku za lekovitost vrnjačkih voda znali i novonaseljeni Sloveni. Naročiti uspon Banja doživljava u godinama pred Balkanske ratove. Vrnjačka banja je tada dobila veliki broj modernih pansiona, izgrađeno je jedno kupatilo, radio je jedan bioskop, a u pripremi je bila izgradnja drugog. Posle prvog svetskog rata beleži se nagli uspon čiji će vrhunac biti dostignut krajem tridesetih godina 20.veka.

Najveću posetu Vrnjačka banja je imala osamdestih godina - blizu 200 hiljada posetilaca koji su ostvarili dva milona noćenja.



Most ljubavi

U osvit Prvog svetskog rata dok još nisu slutili rat zavoleli su se učiteljica Nada i srpski oficir Relja. Zavoleli su se i obećali jedni drugom, a bila je to ljubav o kojoj su svi pričali. Međutim došao je rat i Relja odlazi u Grčku na ratište. Nikad se nije vratio jer se zaljubio u prelepu Grkinju a raskinuo veridbu sa Nadom. O njegovoj sudbini se više ništa nije znalo ali Nadinu sudbinu zna svaki Banjačanin.

Zbog prevelike tuge ona svakim danom vene i na kraju umire, mlada i nesrećna. Potrešene njenom pričom mlade devojke, u želji da sačuvaju svoju ljubav, na katance ispisuju svoja imena i imena svojih dragih i vezuju za ogradu mosta koji je bio omiljeno sastajalište Nade i relje, a ključeve simbolično bacaju u reku.

Ovaj običaj je ostao i nakon drugog rata, a Desanka Maksimović je prilikom jedne posete saznala za ovu tragičnu priču i inspirisana njome napisala jednu od svojih najlepših ljubavnih pesama - Molitvu za ljubav. Da bi nastavili ovu priču mladi parovi su nastavili tradiciju „vezivanja" svoje ljubavi, a most su nazvali „Most ljubavi".



U avgustu se na letnjoj pozornici održava Festival filmskog scenarija. Tokom trideset godina prikazan je veliki broj filmskih ostvarenja, a ovo je ujedno i prilika da se filmska publika sretne sa velikanima filmskog platna. Ovo je ujedno i mogućnost da dobijete autogram ili napravite fotografiju sa poznatim licima. Od osnivanja moderne banje koji se vezuje za 1868. godinu vrnjčani su pridavali veliki značaj balovima i maskenbalima, a ovaj duh se zadržao i do današnjih dana.

Svake godine oko 14. jula organizuje se „Vrnjački Karneval" koji je jedna od najlepših turističkih manifestacija u Srbiji. Tokom osam dana u julu mesecu, ova manifestacija okupi oko 300 000 posetilaca. Centralni događaj karnevala je Velika međunarodna karnevalska povorka koja se ove godine održava 13. jula za decu i 16. jula za odrasle.

U Vrnjačkoj banji se minrelnim vodama leče mnoge bolesti u zdravstvenim centrima.

Veliki broj atraktivnih lokacija u okolini Vrnjačke banje pruža vam mogućnost da uživate u lepoti brojnih manastira, starih crkava i tvrđava, kulturno - istorijskih spomenika, planinskih izletišta, reka i vinograda. Agencije koje organizuju izlete na pomenute lokacije: „Putnikos" 036 612 377 i „MD turs" 036 613 991, 064 24 66 525.

Panoramsko razgledanje Vrnjačke banje i okoline je najbolji način da avionom sagledate lepote ovog kraja po veoma pristupačnoj ceni. Aero - klub Trstenik 064 24 36 844.

Goč je prekriven gustim bukovim i letinarskim šumama, vinogradima i malinjacima i idealan jr za šetnju, berbu šumskih plodova i lekovitih trava (ovde se nalaze i endemske biljne vrste i zajednice) ili piknik pored planinskih izvora.Posebno su zanimljivi brojni ribnjaci sa gočkom pastrmkom gde možete na licu mesta uz roštilj uživati u netaknutoj prirodi.

Vrnjačku banju najbolje možete doživeti romantičnom vožnjom od Vrnjačkim fijakerima koji svakog dana saobraćaju od mosta ljubavi kroz Vrnjački park. Mini voz saobraća svakodnevno na relaciji Autobuska stanica - Izvor Snežnik - Olimpijski bazen u od 8: 00 do 19 : 15 na svakih 30 min.



Kom opanci?

Tradicija izrade opanaka u Banji datira od davnina pa su po tom zanatu Vrnjci i dobili ime. Legenda kaže da su Grci stočari u srednjem veku boravili na planini Goč i pravili obuću od neštavljene kože. najvažnija etapa pri izradi te obuće, koja je preteča opanku nazvala se „vrnčanje" i tako su ljudi koji su to radili nazvani Vrnjačanima, a mesto Vrnjci.

U Banji možete videti najveći opanak na svetu koji je upisan u Ginisovu knjigu rekorda, a napravi ga je od deset volujskih koža opančar Slavko. Opanak je dugačak 3, 2 m što odgovara broju cipela 450. Najveću posetu Vrnjačka banja je imala osamdestih godina - blizu 200 hiljada posetilaca koji su ostvarili dva milona noćenja.


b92

Izvor: Danas/Autor: Biljana Minić



Banja Gornja Trepča

Sve što se može reći o nama, kao narodu, Nušić je davno rekao. Gos’n Pera, u službi interneta, preneće vam opšte podatke o lečilištu, a ja ću samo način na koji sam pobegla i sakrila se od raznih Gospođa Ministarki koje su počele nicati svuda oko mene.



Tromeđa G. Milanovac, Čačak, Kraljevo, gde se banja i nalazi, rasplodno je tle za sve popularnije ljubavne trouglove. Grupa mladića i devojaka sedi u oblaku izduvnih gasova od automobila. Na licu imaju izraz: „Mi smo ovde glavni. Najbolji.“

Javljam se i izbegavam poziv po principu: „Nemam vremena.“ Sve dok im ne priđeš, oni žanju nešto što drugi ne znaju. Prolazim. U čekaonici moje radoznalosti, fizioterapeut i doktorica me pozdravljaju. Znam redosled, dolazim po ko zna koji put.

Šalter, doktor, šalter, zakazivanje, ključ, soba, ključ. Kao da se i do sada nisam dovoljno zaključavala. Otvaram prozor i dišem duboko. Ispred mene, šuma. Severna strana, treći sprat. Volim kišu u Gornjoj Trepči. Nije kao ona u Londonu, al’ miriše jače u ovoj njenoj džungli. Lišće treperi pod udarima kapi, skoro kao ja, al’ ne dam da se vidi. Stojim usred emisije o netaknutim predelima, spiker u pozadini priča, a ja živim sliku. Ne vidim žabe, al’ čujem da krekeću. Voda udara u stene dok talasi spiraju sve ono što sam ponela sa sobom. Sjajna je ta boja dana posle podne. Pljusak zaustavlja druge u njihovim uobičajenim aktivnostima, a mene čini manje sporom u odnosu na okolinu. Volim tako da živim. „Mile, Lule, Rajko“, zovnuše kuvarice na čistom šumadijskom i vratiše me u stvarnost: „Ajmo, Leko, večera.“

Veče donosi neku svoju priču i uz zveket posuđa miris hrane se uvlači u sobe. Radnja se prenosi u stacionar. Imena nam ne pamte, ali nije važno. Svi smo mi negde, duboko u nama, isti. Služimo drugima dok ne odu u penziju. Autobus iz filma „Ko to tamo peva“ vozi nas do Čačka. Peva neko na radio „Dženarici“, a mi stajemo ispred svake kuće da pokupimo putnike. Ne znam tačno da li sam to shvatila između Lunjevice i Donje Trepče, ali sam misao osvestila kad smo stali na semaforu u Čačku. Ja sam 20 godina sa istim ljudima jer u njima gledam decu iz vrtića a tražim ono što, u međuvremenu, nisu postali. To sam sve vreme bila ja. Kod znaka stop, vidim koliko sam puta zatvorila vrata nekim novim ljudima koji su hteli da uđu u moj život. Redom se otvaraju zelena svetla, a Vujan i Bukovik su prestali da me pritiskaju. Valjda je to dobar znak. Kroz guste trepavice mog detinjstva, jedna me devojčica čupa, al’ ne za kosu nego za srce. Izlazim da prošetam. Na „Stazi zdravlja“ svoju zvezdu još nisam dobila, al’ nisam prestala da je tražim. Koračam. Bože, ima li te? Ulazim u Crkvu Presvete Bogorodice. Urođeni realizam vidi kako bacam pare. Kako nas „deru“ za svakakve sitnice. Udišem miris tamjana i palim sveću. Nek bude svetlost! Molim se... Da realizam utiša, da ostanem pribrana, da se ne izgubim, da se vratim najsigurnijem skloništu na svetu. Sebi.

Srbija | utorak 22.02.2011/Izvor: Večernje novosti

Vrujci: Lekovito blato donosi zdravlje

Banja Vrujci: U ponudi aranžmani pod nazivom „U dvoje je lepše“. U hotelu „Vrujci“ pun pansion iznosi 2.130 dinara, druga osoba ima popust



NAZIV ekskluzivnog paket-aranžmana koji hotel „Vrujci“ u banji Vrujci ima u ponudi je „Udvoje je lepše“. Ponuda važi za boravak u hotelu duže od sedam dana, obuhvata pun pansion u dvokrevetnoj sobi i upotrebu zatvorenog bazena sa lekovitom banjskom vodom. Za prvu osobu paket-aranžman košta 2.310 dinara. Druga osoba ima popust od 40 odsto i plaća 1.130 dinara.

Hotel „Vrujci“ ima dva apartmana, spa i velnes centar, salon za masažu, đakuzi. Pansion u dvokrevetnoj sobi košta 2.130 dinara, a najviše je gostiju iz Beograda, Novog Sada i ostalih gradova u Vojvodini.

VODA u banji Vrujci blagotvorno deluje na povećanje leukocita, snižavanje krvnog pritiska, na endokrine žlezde, naročito na smanjenje aktivnosti tiroidne žlezde, zatim na kardiovaskularne, reumatske i kožne bolesti, sterilitet, zarastanje rana... Voda povoljno utiče i kod pojedinih oboljenja želudačno-crevnog sistema. Ispitivanja su pokazala da voda iz izvora u banji Vrujci može da se pije u neograničenim količinama, i da se koristi za inhalaciju...

Iz dubine zemlje voda iznosi na površinu lekoviti mulj, bogat mineralima i radioaktivnim materijama. Upečatljivi plavičasti mulj taloži se u blizini izvora vode i na obalama reke Toplice koja protiče kroz banju. Blato, pokazala su ispitivanja, ima nekoliko hiljada puta veće koncentracije elemenata i jedinjenja nego voda!

JOŠ tridesetih godina prošlog veka uočeno je da mazanje blatom, u kombinaciji sa sunčanjem, pomaže da se ublaže tegobe kod išijasa, reumatskih oboljenja, proširenih vena, kožnih bolesti... Ekcemi nestaju, rane mnogo brže zaceljuju, koža se podmlađuje...

- Naš hotel jedini u Srbiji, a verovatno i u okruženju, ima izuzetno izdašne izvore lekovite vode, od čak 300 litara u sekundi. Lekovita voda je u svim hotelskim objektima, njome se neprekidno pune naši bazeni - kaže Milijan Vasić, direktor hotela „Vrujci“. - Kompleks našeg hotela je na 1,6 hektara, i oivičen je rečicama sa lekovitom vodom. Izvorište hotela „Vrujci“ ima pet glavnih i nekoliko sporednih vrela, stalne temperature vode oko 26 stepeni.

GOSTI hotela besplatno koriste bazene. U okviru vanpansionskih usluga korišćenje đakuzi kade po osobi košta 300 dinara. Pola sata u teretani košta 200 dinara, a 20 minuta u sauni je 300 dinara.

KAKO STIĆI

DO banje Vrujci iz Beograda se stiže Ibarskom magistralom do Ljiga, potom putem prema Mionici. Takođe, može da se putuje Ibarskom magistralom do Ćelija, potom preko Lajkovca, Divaca i Mionice. Moguće je doći i preko Obrenovca, Uba, Slovca, Divaca i Mionice. Banja Vrujci od Beograda je udaljena 92, od Užica 93, Pančeva 113 kilometara...

Informacije: 014/66-118,66-271

POPUST

U OVOJ banji su odlučili da do 1. aprila bude aktuelna i ponuda takozvanih porodičnih vikend-paketa. Dva puna pansiona, po osobi, i upotreba zatvorenih bazena za tročlanu porodicu umesto 7.708 dinara, koštaju 6.640 dinara. Četvoročlana porodica umesto 9.289 dinara, plaća 8.320 dinara. Petočlana porodica, umesto 11.684 dinara, plaća 9.999 dinara. „Porodični vikend-paketi“ su za dve odrasle osobe i decu do 12 godina.

Odmor u Carskoj bari



Opuštanje tokom vikenda u specijalnom rezervatu prirode u Banatu. Na jednom mestu - salaš "Lujza", etnokuća "Trofej", ečanski "Kaštel".

Specijalni rezervat prirode "Stari Begej - Carska bara", u međurečju Tise i Begeja, kod Lukinog Sela idealno je mesto za vikend odmor i provod. Ova oaza prirode nalazi se na 15 kilometara od Zrenjanina, 70 kilometara od Beograda, a 60 od Novog Sada.

Carska bara dobila je ime zaista po caru - austrougarskom prestolonasledniku Ferdinandu - koji je krajem 19. i početkom 20. veka ovde često boravio u lovu. Danas je jedno od najznačajnijih i najvećih zaštićenih prirodnih dobara Srbije. Ornitološka je stanica svetskog značaja, a na Carskoj bari mogu se videti retke vrste ptica i divljači.

Ali, baš ovde se može uživati i rekreirati u netaknutoj prirodi, provozati koritom Starog Begeja, oprobati pecarošku sreću na obližnjim kanalima i jezerima ribarskog gazdinstva "Ečka". Za hranu i piće brinu ugostitelji restorana „Sibila", a na jelovniku dominiraju riblji specijaliteti i jela od divljači.

Boravak na "Carskoj bari" može da se obogati posetom obližnjem salašu "Lujza" u Belom Blatu. Ovde goste dočekuju tradicionalnim banatskim jelima, priređuju svinjokolje, nude štrudle, kajsijevaču i dunjevaču.

Tu se nalazi i banatska etnokuća sa restoranom "Trofej", čija je maskota medved Miška - atrakcija mini-zoološkog vrta. A, u neposrednom susedstvu, u Ečkoj, nalazi se čuveni dvorac "Kaštel", sa bogatom ponudom i raznovrsnim sadržajima. Ovde posetioci mogu da uživaju u autentičnom ambijentu nekadašnjih banatskih grofova, borave u sali "Kaštela", u kojoj je 1820. svirao, tada devetogodišnji, Franc List - kasnije slavni pijanista.

Obilazak rezervata turističkim brodom - foto safari - košta 350, a "staze zdravlja" 200 dinara. Čamci i kanui mogu da se iznajme za 500 dinara po satu, a dnevno posmatranje ptica košta 5.000 dinara. Ovde se izdaju dnevne i mesečne dozvole za pecanje na jezerima "Ečke".


Izvor: Večernje novosti

Prolom banja i crkva Lazarica

U povratku, svratili smo na kratko i do Prolom banje, malog mesta, na padinama planine Radan, cije su lekovite vode koriscene odavno, da bi vec od I sv. rata pocelo intenzivnije koriscenje toplih izvora. Prolom voda, bez mirisa i ukusa, vadi se sa 220 m dubine, i potpuno prirodna bez ikakvih dodataka, pakuje u plasticnu ambalazu.

Hotel Radan, vise termalnih izvora temperature od 16-31 C, mali parkic, posta, tezge sa suvenirima, poneka kafanica, put za spretne planinare ka Djavoljoj varosi,predstavlja sve sto se moze videti u ovom malom mestu. Ali, svakako ne treba propustiti jos jedno istorijsko mesto zbog koga smo i svratili.

Produzili smo jos 3 km, uskim, dobrim makadamskim putem kroz sumu, do crkve brvnare Lazarica, koja se nalazi na jednom uzvisenju iznad sume i potoka koji protice kroz nju. Poslednjih 300 m presli smo pesice, zbog velikih rupa i loseg makadama. Docekao nas je, mali ogradjeni prostor, specificnog sadrzaja.

Prema predanju, na ovom mestu je podignuta brvnara, u kojoj se pricestio knez Lazar sa svojom vojskom pre boja na Kosovu.Prvobitna brvnara nije prezivela, a nova je podignuta posle doseljavanja Srba sa Golije u 19 veku. Da je mesto staro svedoce nam i nadgrobni spomenici koje smo videli ispod brvnare iz 13 i 14 veka. Crkva, zvonik, mala prodavnica, nekoliko klupa, i cudesno uvijene sljive.

Da nije legenda, uverili smo se sopstvenim ocima. Samo na ovom mestu, stabla sljive uvijaju se oko svoje ose, o cemu svedoce stara stabla, kao i mladice koje smo videli.


Mestani obliznjeg sela pokusali su sa presadjivanjem mladica van dvorista crkve, koje se prime, ali dok rastu stabla im se ne uvijaju spiralno, nego formiraju normalno kao i na svim drugom mestima. Neobjasnjiva pojava? Da li je u pitanju sastav zemljista,klima, ili nesto trece, ko zna.
Legende imaju odgovor i na ovo pitanje : sljive se uvijaju od zalosti zbog pogibije kneza Lazara i njegove vojske, pa su uvijene sljive olicenje sloge i jedinstva. Druga legenda kaze da se uvijaju u pravcu Kosova, prateci put vojnika koji su se na ovom mestu pricestili.

**********
UMESTO KRAJA : pri povratku, u pravcu Nisa, ko ima vremena, moze kod mesta Beloljin, pre Prokuplja, skrenuti levo sa glavnog puta. Preko Brusa, Brzeca stize se brzo , posle 80 km na Kopaonik.

izvor:putovanja.info

Bukovička Banja



Po svojim karakteristikama Bukovička banja je jedna od navažnijih i najkompletnijih balneo-klimatsko-turističkih naselja u Srbiji sa  stanovišta prirodnih činilaca: postojanja neiscrpnih izvora hladne i  tople mineralne vode, specifičan geografski položaj (blizina Beograda 75  km), ujednačeni klimatski uslovi sa balgim prelazima iz jednog u drugo  godišnje doba, bogatstvo vegetacije; a i sa aspekta: razvijene i  savremeno koncipirane zdravstvene službe, poznatog ugostiteljstva,  brojnih kulturno-zabavnih sadržaja (najpoznatija je Smotra jugoslovenske  umetnosti  Mermer i zvuci, Simpozijum Beli Venmčac i festival Svet  keramike),
kulturno-istorijskih spomenika i izletišta.  Zbog toga, ovo banjsko i klimatsko lečilište predstavlja pouzdan fenomen  u oblasti terapije, a rekreativna uloga podneblja daje mu i posebno  turističko obeležje.  Bukovička mineralna voda svrstana je u red najpoznatijih evropskih i  svetskih alkalno-ugljeno kiselih voda, blagotvornog okrepljujućeg i  osvežavajućeg dejstva na čovekov organizam, širokog dijalazona  lekovitosti, a poseduje i prreventivno, profilaktičko svojstvo ako se  redovno koristi.   Kroz 164 godine, utvđeno je da mineralna voda Bukovičke banje ima  lekovita svojstva pijenjem kod: oboljenja i stanja hepatobilijarnog  trakta, gastrointestinalnog trakta, diabetes mellitus-a, i oboljenja  mokraćnih puteva. Kupanjem u mineralnoj vodi se leči: zapaljenski,  ekstraartikularni i degenerativni reumatizam. To su glavne indikacije,  koje su klinički potvrdjene. Uz upotrebu postupaka i mera fizikalne  medicine, higijensko dijetalnog režima, klimatske faktore indikaciono  područje ima širi spektar: rokonvalescenti, postreumatska stanja, lakši  oblici hipertenzije i srčanih oboljenja,psihički zamoreni,  neurastenije, anemije, nespecifična plućna obolenja (astma, cistična  fibroza) i hronična oboljenja i stanja ženskih organa.

izvor:bukoačkabanja

Palićka Banja – Palićko jezero





Nastalo na granici lesa i peska. Palićko jezero nalazi se u severnoj Bačkoj (Vojvodina), na sedam km od Subotice i njen je nerazdvojni deo.




Parobrod krstari Palićkim jezerom


Pod imenom Palus, prvi put se pominje 1690, a pretpostavlja se da je to ime dobilo po staroj pustari Palij koja se pominje još 1462, ili po naselju Paleđhaza, koje se pominje vek kasnije.

Jezero banje Palić je nekada bilo slano, pa je iz njega vađena so. Glavni lekar Bačke županije, Janoš Gotfrid Libertraut, ukazao je 1780. na visok sadržaj soli u jezerskoj vodi, a time i na na njenu lekovitost.

Kao lekovito jezero pominje se 1823. Godine 1856. izvršena je prva hemijska analiza vode koja je potvrdila ove pretpostavke. Na obali je 1845. izgrađeno prvo Toplo kupatilo i Palić je postao banja.



Park u banji Palić


Sredinom XIX veka na severnoj obali jezera zasađen je raskošan park (1853), izgrađena „Mala gostiona“ (1850) i prvi hoteli („Trščara“ – 1853, „Stari hotel“ – 1857). a bogati Subotičani podižu vile i letnjikovce.

Od 1897. između Subotiie i Palića saobraća živopisan i udoban tramvaj, koji daje posebnu draž već tada poznatom letovalištu.



Fontana ispred gradske kuće - Subotica

Banja Palić i letovalište doživljavaju procvat početkom XX veka. Godine 1912. istoga dana, 15. septembra, kad je u Subotici otvoreno čuveno zdanje Gradske kuće – kupatilo Palić dobija atraktivnu Veliku terasu, Ženski štrand (drveno
kupalište) i vodotoranj.



Ženski štrand - Palićko jezero

Voda Palićkog jezera sumporovita je alkalna i murijatična (24 S . a sadrži litijum i rubidijum, koji se koristi u lečenju reumatskih i nervnih oboljenja.

Jezersko blato, takođe je, lekovito. Stroncijum je njegov glavni sastojak, a on pomaže pri srastanju kostiju.
Zato se lečenje u ovoj banji obavlja kupanjem u zagrejanoj vodi (toplo
kupatilo) i oblogama zagrejanog mineralnog mulja (blatno kupatilo). Kao
medicinski tretmani koriste se još i elektroterapija i masaža.



Vodotoranj u banji Palic


Danas je Palić omiljeno izletište Subotičana, ali i žitelja Vojvodine i drugih krajeva
Srbije i privlačno prirodno lečilište (jezero-Banja) koje leži na 102 m nadmorske visine. (Tokom 1972. jezero je bilo isušeno radi saniranja, zbog čega Banja te godine nije radila.)


from :banja

BANJA KOVILJAČA




Podrinje i Jadarski kraj – severo-zapadni deo Srbije – bogat je izvorima mineralnih i lekovitih voda.
U prelepoj dolini reke Drine nalazi se jedan od najdragocenijih balneoloških bisera, ne samo tog kraja već čitave Srbije – Banja Koviljača.


Skrivena u zelenilu jednog od najlepših i najvećih parkova u Srbiji, na desnoj obali donjeg toka Drine, u podnožju planine Gučeva (779 m) 6 km od Loznice, 80 km od Valjeva i 144 km od Beograda.

Banja Koviljača ima više izvora sumporovite (19°-28° C) i gvožđevite (14:–15° C) vode, koje se u lečenju koriste kupanjem, pijenjem i orošavanjem.
Koristi se i sumporovito blato – spravlja se u posebnim bazenima, u kojima se čuva po 2-3 godine. Gvožđevite vode su radioaktivne (5,9-6,8 MJ).



Fontana u Banji Koviljaci




Vode Banje Koviljace pogoduju u lečenju povreda kostiju, neuroloških i oboljenja mišića …

O nastanku Banje Koviljace postoji više legendi, ali se sa sigurnošću može tvrditi da su njene mineralne vode narodu koji je živeo u tim krajevima bile poznate od davnina.
Arheološki nalazi ukazuju na boravak Rimljana na tim prostorima – naselje Genesis, a ostaci gradova-utvrđenja u neposrednoj blizini govore da su sumporovite vode jezera koje se formiralo između podnožja Gučeva i Arine korišćene i u srednjem veku.

Zbog karakterističnog mirisa vode, a prema zapisima putopisaia koji su te prostore pohodili početkom XIX veka, u davnašnja vremena jezero je nazivano Smrdan, pa je i prvi naziv banje bio Smrdan Banja.

Mada se Koviljača pominje 1533. kao selo u tadašnjoj nahiji Bohorin, Banja Koviljaca je bila zapuštena do polovine XVII veka, kad su Turci njenim vodama poklanjali veću pažnju; okupljali su se oko izvora, veseleći se i odmarajući se.



Hoteli u Banji Koviljaca

Početkom XIX veka nije bilo uređenih kupališta, ali se Koviljača već ubrajala u poznata prirodna lečilišta, o čemu, zapisima iz 1827, svedoči i Vuk Karadžić.

Znatna pažnja Banji Koviljaci poklanja se posle oslobođenja od Turaka, ali je tek 1855. urađena prva hemijska analiza vode sa četiri najveća izvora.
Samo tri godine kasnije podignut je prvi objekat za smeštaj gostiju „sa deset soba“ i jedna zgrada „kao opšta kujna“.

Iste godine ovo lečilište dobija prvog sezonskog banjskog lekara. Sve to doprinosi intenzivnijoj izgradnji banjskog naselja, pa se sedamdesetih godina XIX veka Banja Koviljača ubraja u važnije banje u Srbiji. (Lekovitost ovih voda je 1862. ispitivao u Beču i poznati balneolog dr Linder-Majer i visoko ih ocenio.
Kasnije analize potvrdile su izuzetnu lekovitost sumporovitih voda i svrstale ih uz najpoznatije slične banje Evrope.

Za početak organizovanog razvoja Banje Koviljace uzima se 1. avgust
1898. kad je ona ukazom kralja Aleksandra I Obrenovića data na upotrebu
„narodu okruga podrinjskog“.

Dalji napredak Koviljače kao prirodnog lečilišta, vezan je za kralja Petra I Karađorđevića – i sam se lečio u njoj – koji je 1904. odlučio da se tu, na tadašnjoj austrougarskoj granici, podigne moderna evropska banja.

Tako je prvih godina XX veka otvoreno nekoliko novih izvora sumporovite vode, uređena su kupatila Gvožđevito i Mešovito, hladni izvori, izvori gvožđevite vode za piće, 1907. otvoreno je novo toplo Sumporovito kupatilo koje je jou uvek u upotrebi…

Bile su to godine intenzivne izgradnje Banje Koviljace: sagrađena je zgrada Uprave, hotel Podrinje, oformljen novi banjski park sa stazama i alejama, izgrađena pruga Šabac-Koviljača…

Tih godina bilo je gostima na raspolaganju šezdesetak privatnih vila i kuća- „dve privatne gostionice sa sobama, 8 kuća i vila prvog i još pedeset drugog reda“.

Već 1911, Banja Koviljača je smatrana jednom od „najuređenijih i najviše posećenih banja Srbije„, a bila je tih godina na dobrom glasu i zbog uspešnog lečenja dece.

Izuzetno intenzivna gradnja Banje Koviljače zabeležena je i u periodu 1920-1930. Tada su sagrađene i vile Hercegovina i Dalmacija (1928) – s terasom koja ih povezuje, a potom i nekoliko, za to loba, modernih lečilišta i socijalnih ustanova.

U svojoj lepoti zablistalo je 1934. jedinstveno arhitektonsko zdanje Kursalona, zatim su otvoreni i hoteli Jadar, Beograd, i Srbija – najveći dečji sanatorijum u ondašnjoj Jugoslaviji.



Kursalon u Banji Koviljaca

Posle razaranja u Drugom svetskom ratu obnovljeni su mnogi objekti, nabavljena savremena oprema, izvršeni istražni radovi i rekaptaže izvora, obnovljen park i fontana…

Posle gotovo vek i po postojanja, Banja Koviljača je jedan od najznačajnijih i najposećenijih balneoloških centara u Srbiji.
Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Banja Koviljača“ više decenija, pod raznim imenima, nosilac je razvoja Banje.
Ova moderna i izuzetno dobro opremljena zdravstvena ustanova, osim lečenja pacijenata kupanjem i pijenjem vode i blatnim oblogama, koristi kao dopunske vidove – irigacije, inhaliranja, masaže…
a primenjuju se fitoterapija, elektroterapija, fangoterapija, magnetna terapija, laser i sono terapija…

Zavod je poznat i po dečjem odeljenju – osamdesetak ležaja – koje je organizovano u saradnji sa Dečjom hirurškom klinikom Kliničkog centra u
Beogradu.
Savremeni uređaji za dijagnostiku i terapiju, stručan kadar – preko 220 dekara specijalista i drugog medicinskog osoblja -daju Banji Koviljaci poseban značaj među balneološkim centrima u Srbiji.

Iako se nalazi u nizijskoj zoni – na samo 125 m nadmorske visine – šumska prostranstva Gučeva i blizina Drine, učinili su Banju Koviljaču i poznatim klimatskim mestom.
Temperature prelaznih godišnjih doba – jesen i proleće -ujednačene su, a umereno vlažna klima u turističkoj sezoni veoma je pogodna za nervni sistem i blagotvorna za organe za disanje.



Park u Banji Koviljaci

Veliki zeleni park – prostire se na površini od 40 ha – šume graba, cera i bukve, koje je okružuju, čiste i osvežavaju vazduh. (U sredini parka je rondo, s fontanom od koje se široke i staze zvezdasto šire na osam strana.)


Stara zdanja vila, hotela i Kursalona. koje je prekrila patina prohujalih vekova, čija lepota zrači otmenošću, uokviruju park. Nad prostranim šetalištem nadvijaju se ogromne krošnje stoletnih stabala. (80 vrsta drveća, žbunja i povijuša i 51 vrsta raznog iveća krase ovaj park – dragulj Banje Koviljače.)

Sve ovo, samo je deo – iako najznačajniji – bogate zdravstvene i turističke ponude Banje Koviljače, jer njena okolina bogata je kulturno-istorijskom baštinom: u bližoj i daljoj okolini su ostaci starih utvrđenja-gradova -

• Trojanov grad
  
• Gradac
  
• Jerinin grad
  
• Kosanin grad
  
• Koviljkin grad (legenda kaže da je po njemu Koviljača dobila ime)
  

Vidojevica: na Brezjaku je nekropola, a na Ceru, Gučevu i Mačkovom kamenu spomen-kosturnice…

Rodno mesto Vuka Karadžića, selo Tršić – danas jedinstven etno-park
(u njemu se od 1933. održava, u jesen, jedna od najznačajnih kulturnih manifestacijau Srbiji – Vukov sabor), udaljeno je 14 km, a manastir Tronoza (XVI vek) je samo dva kilometra dalje.

Blizina Drine pogoduje ribolovu i kupanju na uređenoj plaži. Moguće su – osim po divnom parku – i šetnje stazama zdravlja do Gučeva ili izlet do Zvorničkog jezera.

izvor:banjakoviljaca.co.rs

Pribojska Banja




Nedaleko od Priboja, na oko 5km, nalazi se Pribojska Banja, ponata po lekovitosti termomineralnih izvora još iz rimskog doba. Njeno ekološko bogatstvo, njen prirodni, otkriveni i neotkriveni, a za ljudski život, neophodan, potencijal, a posebnu izuzetnu lekovitost terba bolje prikazati i izvući iz anonimnosti, i svrstati je među znamenitosti Srbije i srpskog naroda. U zemlji ispod banje i njene šire okoline, leži ogromna prirodna akumulacija čiste hladne vode (Murteničko jezero).
Takođe, ispod te akumulacije, na preko 900km2, leži jezero tople vode, temperature oko 60`C. Inače termalni centar je smesten na samom izvorištu banjskog potoka ”jaza”, koji snagom preko 43 l/sec izbija iz male pećine, a temperatura vode na izvoru je oko 38`C. Jedna od prvih analiza je vršena 1878. godine u Beču i od tada se ubraja u vrhunske svetske termalne izvore. Banja je imala važan geostrateški položaj i svojim znamenitostima, predstavljala mnogo više u Staroj Srbiji, nego sto je to danas slučaj.



Za Pribojsku Banju lekari kažu


* Indikacije: Reumatske, ginekološke i bolesti organa za varenje. Bolesti perifernog nervnog sistema i perifernog krvotoka.Kožna oboljenja- ubrzava zarastanje rana, opadanje krasta i zarastanje promena na koži kao posledica šećerne bolesti i oslabljene periferne cirkulacije. Kada se koristi i za pice i daje odlične rezultate kod nadimanja, otezane probave, a posebno kod peska u žučnim putevima. Lakša hipertenzija i anemija.

* Lekovito sredstvo: Zemno alkalna, blago radioaktivna voda temperature 37 stepeni C. Prirodni lekoviti faktori Banja ima vise termo-mineralnih izvora. Jaci izvor daje 70 l/s vode

* Način lečenja: Kupanje i pijenje.



Polozaj, klima, saobracajne veze

Pribojska Banja se nalazi 5km od Priboja u dolini reke Lim. Lezi na 530 m
nadmorske visine te spada i u vazdusna lecilista. Klima je subplaninska!
Do banje se stize: magistralnim putem Beograd-Podgorica i zeleznicom Beograd - Bar.

Način lečenja

Od pre godinu dana Banja je uvrštena u Banjsko-klimatska lečilišta i od tada nosi naziv Centar za rehabilitaciju "PRIBOJSKA BANJA".
Lečenje se obavlja u stacionaru Centra za rehabilitaciju, primenom savremenih metoda lečenja i rehabilitacije

Informacije

Blizina Zlatibora, Zlatara, Jabuke kao i manastira Mileševa omogucuje jednodnevne izlete, a Potpećko, Radojinsko jezero, kao i reke Lim i Uvac nude mogućnost pasioniranim ribolovcima da provode slobodno vreme baveci se ribolovom.

izvor:tesla.rcub.bg.ac.rs

Banja Junakovic – Vojvodina

Okružena bogatim bačkim poljima i velikim šumskim prostranstvom, Banja Junaković proteže se na oko 230 hektara.



Ovo prirodno lečilište i sportsko-rekreativni centar na severozapadu Vojvodine – dobilo je naziv po porodici Junaković, koja je nekad bila vlasnik šume uz koju se proteže – udaljeno je od Apatina 4. od Novog Sada 115, od Beograda 190 km; nalazi se na 86 m nadmorske visine i ima kontinentalnu klimu.



Prvi izvori u ovom mineralnom lečilištu koriste se od 1913: međutim, tek je
1923. godine izvršena detaljna analiza mineralnih svojstava vode. Tada je utvrđeno da vode sa ovih arterskih bunara spadaju u isti rang s lekovitim termamau poznatim banjama Harkanj (Mađarska), Karlove Vari (Češka) i Lipik (Hrvatska).

Alkalno murijatična i jodna voda (34°-60° C) korisgi se za kupanje i kao dopunsko sredstvo u lečenju i rehabil-itaciji povređenih i obolelih lica i rekreativni tretman zdravih osoba.

Svestrano korišćenje ovog prirodnog lečilišta i banjsko lečenje, počinje izgradnjom modernog Rehabilitaciono-rekreativnog centra„Junaković“. (Početak gradnje – 31. 12. 1980, prvi pacijenti primljeni 1983, a novi deo izgrađen 2000.)
U medicinskom bloku savremeno opremljenog Centra primenjuju se raznovrsne medicinske metode:

* hidro (bazeni i kade)
* kinezi
* elektro i parafino terapije
* masaža…

a obavlja se i terapija akupunkturom.
Medicinska
služba funkcioniše na visokom profesionalnom nivou, o lečenju pacijenata brine tim lekara speiijalista (fizikalne medicine i rehabilicije, internisti, neuropsihijatri. ortopedi…), fizioterapeuta i drugog zdravstvenog osoblja.

Očuvana priroda koja okružuje Banju Junakovic, kroz koju vode trim staze i staze zdravlja, prostrani park s cvetnim alejama i skulpturama, urađenim u drvetu, metalu i kamenu, sportski tereni, kompleks od 10 spoljnih bazena s mineralnom toplom vodom, blizina Dunava i lovišta, čine ovu banju, osim za lečenje,
pogodnom i za boravak i odmor zdravih gostiju, za rekreaciju, pripremu sportista, za lovce i ribolovce.



izvor:banjajunakovic.org

BANJE SRBIJE



Banje Srbije

- Pojаve minerаlnih, termаlnih i termominerаlnih vodа, sаmoizlivnih i bušenjem dobijenih u nаvedenim rejonimа su brojne i rаznovrsne. Kаo tаkve uslovile su postаnаk i rаzvoj više bаnjskih centаrа – Banje Srbije.

Od interesа je i izdvаjаnje bаnjskih zona banja Srbije nа teritoriji Srbije, kojimа se posebno bаvio profesor Geogrаfskog fаkultetа Univerzitetа u Beogrаdu dr Jovаn Mаrković. Po ovom аutoru osnovne bаnjske zone Srbije, banja Srbije su: Šumаdijskа, Zаpаdno-morаvskа, Kopаoničko-jаstrebаčkа, Novopаzаrsko-pribojskа, Južno-morаvskа, Kаrpаto-bаlkаnskа ili Istočnosrbijаnskа,
Kolubаrsko-podrinjskа ili Zаpаdnosrbijаnskа, Vojvođаnskа i Kosovsko-metohijskа.



U Šumаdijskoj bаnjskoj zoni banja Srbije se ističu Bukovičkа Bаnjа u Arаnđelovcu, Selters u Mlаdenovcu i Pаlаnаčki kiseljаk u Smederevskoj Pаlаnci. Zаpаdnomorаvskoj bаnjskoj zoni banja Srbije pripаdаju Vrnjačka banja,
Mаtаruškа Banja, Ovčаr Bаnjа, Gornjа Trepčа, Bogutovаčkа Banja i Vitаnovаčkа Bаnjа. U Kopаoničko-jаstrebаčkoj bаnjskoj zoni banja Srbije ističu se Jošаničkа Banja, Lukovskа Banja, Ribаrskа Banja,Prolom banja,Kuršumlijskа Bаnjа i Lopаtnički kiseljаk. U Novopаzаrsko-pribojskoj bаnjskoj zoni banja Srbije postoje Novopаzаrskа Banja, Pribojskа Banja i Visočkа Bаnjа. Južnomorаvskoj bаnjskoj zoni banja Srbije pripаdаju Niškа Banja, Vrаnjskа Banja, Sijаrinskа Banja, Tulаrskа Banja i Bujаnovаčkа Bаnjа. U Kаrpаto-bаlkаnskoj bаnjskoj zoni banja Srbije se ističu Zvonаčkа Bаnjа, Banja Jošаnicа, Sokobanja, Gаmzigrаdskа Banja i Brestovаčkа Bаnjа. Kolubаrsko-podrinjskoj bаnjskoj zoni banja Srbije pripаdаju Banja Koviljаčа, Banja Bаdаnjа , Banja Rаdаlj, Rаdovаšnicа i Obrenovаčko kupаtilo. U Vojvođаnskoj bаnjskoj zoni banja Srbije, kojа imа tri predeone celine, ističu se Banja Slаnkаmen i Vrdnik Banja(Srem), Banja Junаković, Banja Kаnjižа, Prigrevicа i Novosаdsko jodno kupаtilo (Bаčkа) i Banja Rusаndа i Tordа (Bаnаt). Nа Kosovu i Metohiji su Klokot Banja kod Uroševcа i Ilidžа kod Peći.



Bogаtstvo podzemnih vodа Banja Srbije još uvek nije do krаjа istrаženo, kаo što nije ni nа nаjbolji mogući nаčin vаlorizovаno. „Posebno se to odnosi nа one lokаlnosti gde su prirodni izvori viših temperаturа vode, i gde određene hidrogeološke indikаcije ukаzuju nа izvаnrednu perspektivnost. Rаzlogа zа to imа više, а jedаn od njih je u činjenici što se dosаdаšnjа prаksа hidrogeoloških istrаživаnjа uglаvnom svodilа nа istrаživаnje u neposrednoj okolini prirodnih pojаvа termаlnih i minerаlnih vodа (izvorа), аnаlogno istrаživаnju čvrstih minerаlnih sirovinа oko rudnih izdаnаkа. Međutim, u uslovimа velike geološke
složenosti nаših terenа, izvori su po prаvilu udаljeni, dislocirаni od ležištа ovih vodа, pojаvljujući se tаmo gde su to, po principu nаjmаnjeg otporа kretаnju vode, morfologijа i strukturа terenа omogućile“, ističe Dаmnjаn Protić. Isti аutor ukаzuje nа činjenicu dа je ukupnа izdаšnost prirodnih termаlnih i termominerаlnih vodа u banja Srbije oko 1800 1/s, а temperаturа između 20 i 96°S. Sаmo 55 poznаtijih geotermаlnih pojаvа dаje oko 11001/8 tople vode, čijа energetskа vrednost dostiže 150 MW Potencirа isprаvno shvаtаnje dа su termаlne vode veomа jeftin izvor energije, koji je nedovoljno iskorišćen. Neke banje u Srbiji u tom pogledu čine pozitivne izuzetke.



BANJE SRBIJE su danas u vrlo aktuelne i primamljive kako za domaće tako i za
inostrane investitore, što dokazuje veliki odziv za privatizaciju banja u Srbiji.


izvor:vrnjacka-banja.co.rs

Bujanovačka Banja

Bujanovacka Banja se nalazi na jugu Srbije, pored drumskog i železnickog pravca Beograd-Skoplje, 2,5 km od Bujanovca. Od Beograda je udaljena 360 km, a od Vranja 14 km. Ovaj deo Vranjske kotline smešten je u gornjem toku Južne Morave, na nadmorskoj visini od 400 m.

Izuzetni rezultati u lecenju postižu se kombinovanjem najsavremenijih medicinskih
metoda sa lekovitošcu prirodnih faktora - termomineralnih voda, lekovitog blata - peloida i prirodnog gasa.




Termomineralna voda spada u kategoriju natrijum-hidro-karbonatnih, fluoridnih, sulfidnih i ugljeno-kiselih hipertermi. Temperatura vode na izvorištu iznosi 43°C. Bujanovacko blato je vulkanskog porekla i ubraja se medu najkvalitetnija na svetu. Tokom terapije ima tri efekta i to mehanicki, toplotni i farmakološki. Bujanovacka Banja je jedina banja u našoj zemlji koja najsavremenijim
metodama primenjuje prirodni gas ugljen-dioksid u lecenju oboljenja.

Zavod "Vrelo" raspolaže savremenom aparaturom za dijagnostiku i lecenje
("Puva"-aparat, laser, elektromiograf i dr.), kao i laboratorijom. O pacijentima brine veliki broj strucnih kadrova razlicitih profila medicinske struke: fizijatri, kardiolozi, reumatolozi, dermatovenerolozi, defektolozi, lekari opšte prakse
i fizioterapeuti. Rehabilitacija obolelih vrši se pod neposrednim nadzorom strucnjaka Medicinskog fakulteta u Beogradu.

U Bujanovackoj Banji se lece:

- reumatske bolesti (hronicni reumatizam, Behterevljeva bolest, artroza zglobova,
spondiloza, diskopatija)
- stanja posle povreda
- hronicna oboljenja probavnog trakta
- kožna oboljenja (ekcemi, psorijaza)
- ginekološka oboljenja
- neurološka oboljenja (centralne i periferne oduzetosti, neuralgije i išialgije)

Kao nastavak lecenja u kucnim uslovima "Vrelo" je proizvelo i pomocno lekovito sredstvo "Parafango". To je smesa parafina i lekovitog blata, prilagodena izuzetno jednostavnoj kucnoj upotrebi.

U blizini Bujanovacke Banje nalazi se Prohorovo, podrucje izuzetnih prirodnih vrednosti. Prohorovo obuhvata dolinu reke Pcinje, planine Kozjak i Rujan i predstavlja izuzetno pogodno podrucje za izletnicki i lovni turizam.U njegovom
centru nalazi se manastir Sv. Otac Prohor Pcinjski iz 11. veka, sa manastirskim konakom koji je preureden za smeštaj turista. U blizini Prohorova nalaze
se i arheološka nalazišta iz srednjeg veka.

izvor:yuta.rs

Mataruška Banja


Mataruška Banja se nalazi u centralnom delu Srbije, 180 km južno od Beograda i 8 km od Kraljeva i veoma dobro je povezana sa svim delovima zemlje.




Smeštena je na desnoj obali reke Ibar, na 215nadmorske visine u parku površine 15 ha. Ima umereno - kontinentalnu klimu i pruža izvanredne mogucnosti za zdravstveni i sportsko -rekreacioni turizam.

Do banje se može doci magistralnim putem Beograd - Kraljevo, autoputem E-75 Beograd-Niš, a zatim preko Kragujevca i železnicom (Beograd - Kraljevo - Skoplje).

Mataruška Banja ima umereno-kontinentalnu klimu. Izvori mineralne vode, temperature 42-51°C, sadrže dosta sumpora (25mg/l). Lecenje se obavlja
u Prirodnom lecilištu "Mataruška i Bogutovacka Banja" i Zavodu za specijalizovanu rehabilitaciju "Agens".

U Mataruškoj Banji se lece:

reumatska oboljenja (zapaljenski reumatizam, sistemske bolesti vezivnog tkiva, degenerativna oboljenja kicmenog stuba i vezivnog tkiva, vanzglobni reumatizam)
ginekološka oboljenja (primarni i sekundarni sterilitet)
posttraumatska stanja i sve njihove posledice (povrede i prelomi kostiju i zglobova, hipertrofija mišica)
neurološka oboljenja, odnosno oštecenja centralnog
i perifernog nervnog sistema (pareze i plegije ekstremiteta, multiple skleroza, lezije, interverebralnih
diskusa i stanja posle operativnih zahvata)
oboljenja perifernih krvnih sudova (Birgerova bolest, ateromatoze, artirioskleroze, varikoziteti)



Mataruška Banja pruža uslove za pripreme sportista (pošto raspolaže sa fudbalskim terenom, terenima za male sportove i bazenom), za rekreaciju radnika, kongresni turizam i dacke ekskurzije.

Planine Stolovi, Cemerno i Troglav su pogodne za šetnje, lov i planinarenje, a reka
Ibar za ribolov, plivanje i veslanje.

U okolini Mataruške Banje se nalazi više znacajnih kulturno-istorijskih spomenika:
manastiri Žica i Studenica i srednjevekovni grad Maglic.

Po cemu je još Banja poznata?

- Aktivan odmor - šetnja prostranim parkom sa puno zelenila i cveca, plivanje, veslanje, lov, ribolov, planinarenje, korišcenje najraznovrsnijih turisticko­ugostiteijskih usluga;
- Rekreacija radnika - koricenje sadržaja zdravstvenog, zabavno-sportskog i turisticko- ugostiteljskog karaktera;
- Pripreme sportista - veliki i rnali fudbal, rukomet, odbojka, košarka, tenis, plivanje, šah;
- Kongresni turizam - seminari, simpozijumi, kongresi, savetovanja, manifestacije takmicarskog karaktera;
- Đacke eskurzije i maturske veceri sa izletima do srednjevekovnih manastira (Žica, Studenica, Ljubostinja), tvrdave Maglic, planina (Goc i Kopaonik) i obližnjih banja (Bogutovacka, Vrnjacka);

izvor:yuta.rs

Bogutovačka Banja

Bogutovacka Banja se nalazi u centralnom delu Srbije, 200 km južno od Beograda
i 23 km od Kraljeva. Smeštena na 520 m nadmorske visine ima blagu kontinentalnu klimu.

U Bogutovacku Banju stiže se Ibarskom magistralom sa kojom je povezana asfaltnim putem dužine 2,5 km.



Lecenje se obavlja kupanjem i pijenjem mineralne vode temperature 24-27°C. Nadzor nad bolesnicima vrši ekipa lekara Prirodnog lecilišta "Mataruška
i Bogutovacka Banja"

Bogutovacka Banja - poznatija kao "Neuro Banja" svoje epitete o "cudotvornoj
lekovitosti", "raju za živce ", "izvoru novog života, za relativno kratko vreme svoga postojanja, stekla je zahvaljujuci delotvornoj mineralnoj vodi, izvanrednoj klimi
bez magle, mešanja vazdušnih struja i naglih promena pritiska.

Smeštena na šumovitim ograncima planine Troglav na 520 m nadmorske visine, sa
nezagadenom životnom sredinom i lekovitom mineralnom vodom temperature 25'- 27' C, postiže izvanredne rezultate u lecenju sledecih oboljenja:

· neuropsihijatrijska oboljenja psihoneuroze,neuroticni sindrom, labilnost vegetativnog nervnog sistema, neurotske glavobolje, migrene, neuralgije, multiple skleroze, posledice poliomielitisa;



· funkcionaina oboljenja srca i krvnih sudova – neuroze srca,povišeni krvni pritisak, labilne i paroksizmalne tahikardije, nepravilan rad srca vezan za nervnu razdražljivost, rekonvalescencije reumaticnog endokardita i miokardita,oboljenja
i funkcionalne smetnje u perifernim krvnim sudovima (varlikoziteti, trombofiebiti)
· pojedina reumatska oboljenja – narocito kod osoba sa oštecenim srcem i krvnim sudovima: degenerativni i vanzglobni reumatizam, gonartoze, spondiloartroze i si.
· pojedina oboljenja organa ze varenje izazvane prenadraženošcu vegetativnog nervnog sistema: spazam jednjaka, gastralgije, kolon iritabilni
(prenadraženost debelog creva), spasticni kolon (suženje debelog creva) itd.

Hotel "Mlneral" sa 100 dvokrevetnih soba i cetiri apartmana i ukupno 208 ležaja, sa lekarskim ordinacijama,kadama i bazenima ima zaokruženu zdravstvenu celinu, što omogucava da preko cele godine prima pacijente na lecenje, odmor i rekreaciju.

Ponudu Banje upotpunjuju "staza zdravlja", kojom svaki gost rado prošeta,
živopisna sredina okružena šumovitim obroncima okolnih planina, rekom Lopatnicom i bogatim kulturno-istorijskim nasledem (tvrdava Maglic, manastir Žica i Studenica) Bogutovacka Banja ima uslova da pored lecilišnih pruža i ostale usluge iz oblasti banjskog turizma: rekreacija radnika, pripreme sportista, dacke
ekskurzije, rekreativna nastava, ostale usluge zabavog karaktera, ostale usluge turistickog karaktera

izvor:yuta.rs

Od prirode dar, koristimo mi, koristio je i car!!!


Gamzigradska banja

Gamzigradska banja se nalazi u istočnoj Srbiji, 220km jugoistočno od Beograda, a 11 km zapadno od Zaječara. Leži na 160 m nadmorske visine u meandarskoj dolini donjeg toka Crnog Timoka, na samim njegovim obalama, sa brojnim izvorima termomineralne vode različite temperature od 38 do 43 C.




Na 3 km od Gamzigradske banje nalazi se jedan od 3 Rimska carska grada u Srbiji "FELIX ROMULIANA" spomenik rimske kulture iz II i IV veka. Carski dvorac, sagrađen je po zamisli cara Gaja Galerija Maksimiljana, Dioklecijanovog savladara (297-311). Gamzigradska banja je pod uticajem kontinentalne klime, a mikro-klima je složena, sa odlikama kontinentalnog i podplaninskog podneblja. Okružena je šumovitim brežuljcima i predstavlja vrlo ugodan i tih kutak za lečenje, odmor, rekreaciju, sport i ribolov, sa uvek svežim i čistim vazduhom, nedirnute prirode, pun zelenila i cveća, urađenim parkom, udaljen od urbane sredine.

Specijalna bolnica za rehabilitaciju


GAMZIGRAD

Je specijalizovan za rehabilitaciju oboljenja perifernih krvnih sudova (organski poremećaji arterijskih krvnih sudova, funkcionalni poremećaji arterijskih krvnih sudova, oboljenja perifernih venskih krvnih sudova, oboljenja limfnog sistema) i vibracionu bolest. Takođe vrši opštu rehabilitaciju (bolesti vezivnog tkiva, zglobni oblici reumatizma, ortopedske bolesti i posttraumatska stanja, anomalije dečjeg uzrasta, neurološka oboljenja, ginekološka oboljenja).
U Specijalnoj bolnici postoje dva zatvorena bazena sa sulfidnom termalnom vodom (za odrasle i decu) koji su okruženi zidnim mozaicima i impresioniraju svojim umetničkim izrazom i svojom veličinom. Pored bazena termomineralna voda se koristi i u mineralnim i galvanskim kadama, lokalnim kupkama, zatim za podvodnu masažu i za ginekološko orošavanje.
Specijalna bolnica primenjuje i elektro terapiju najsavremenijim aparatima (galvanske, dijadinamične, interferentne, eksponencijalne i visokofrekventne struje, mikrotalasna i kratko-talasna diatermija, ultrazvuk i dr.). Kod oboljenja perifernih
krvnih sudova primenjuju se specijalni aparati na principu primene pritiska "Vasculator" i "Vacusac". Fototerapija se obavlja ultravioletnim i infracrvenim lampama.
Kinezi terapija i radna terapija sprovode se u moderno i raznovrsno opremljenim salama. Posebno je zastupljena dijagnostika i ispitivanje funkcije perifernog krvotoka, srca, pluća i perifernih nerava i mišića.


izvor:dihoff.co.rs

Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju

IVANJICA

Ivanjica se nalazi 220 km južno od Beograda, u živopisnoj dolini reke Moravice, okružena šumovitim padinama planine Golije i Javora, na nadmorskoj visini od 468 m. Klima Ivanjice je umereno kontinentalna, sa mirnim, snežnim zimama i svežim, sunčanim letima. Obilje zelenila i šuma, potpuno odsustvo magle, bez aerozagađenja predstavlja pravi raritet kada je u pitanju karakteristika mesta..
U neposrednoj blizini centra grada se nalazi Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju "Ivanjica" koji je kombinacija zdravstvenog i turističkog objekta i raspolaže sa 270 ležaja u jednokrevetnim, dvokrevetnim i trokrevetnim sobama B kategorije, dva apartmana, zatvorenim bazenom, salom, teretanom saunom kao i terenima za
male sportove i dečijim zabavnim parkom. Svaka soba ima telefon, kupatilo i terasu. Način služenja obroka u Zavodu je klasičan.
Medicinski deo Zavoda čine internističko-hematološki blok i blok fizikalne medicine i rehabilitacije. Internističko-hematološki blok u svom sastavu ima hematološke kabinete, savremenu hematološku i biohemijsku laboratoriju, kabinet za EKG, kabinet za inhalaciju i apoteku. Omogućava kompletan medicinski tretman i nadzor pacijenata sa sledećim oboljenjima:

• anemija razne etiologije,
• trombocitopenije, leukopenije,
• hronična respiratorna oboljenja: bronchitis, astma, emfizem.

Blok fizikalne medicine i rehabilitacije pruža idealne mogućnosti za fizičku aktivnost koja se sprovodi pod stručnim nadzorom specijalista za fizikalnu medicinu i terapeuta.








izvor:dihoff.co.rs

LUKOVSKA BANJA se nalazi na jugu Srbije, 36 km.zapadno od Kuršumlije, na istočnim padinama Kopaonika. Udaljena je od Beograda 297 km. Prirodni faktori koji se koriste u lečenju su lekovite vode, lekovito blato, klima i okolni prirodni ambijent.
Poznata je po najvećem broju izvora termomineralnih voda (temperatura vode 37C) i njihovoj ogromnoj izdašnosti od preko 100 L/S temperature od 35-69,5 C. To je najviša banja Srbije (681m.n.v.), okružena visovima preko 1000 m.n.v. što je i čini klimatskim mestom.

Hotel Kopaonik**



raspolaže sa 120 ležaja u 1/2 i 1/3 sobama. Uređenjem depandansa "Mladost" 2003. godine Lukovska Banja dobija ukupno 180 ležaja. Sve sobe su opremljene kablovskom televizijom, televizorima i telefonima.
Ugostiteljski kapaciteti sa 180 mesta (u restoranima hotela "Kopaonik",depandansa "Mladost" i terasama) je u potpunosti u funkciji smeštajnog kapaciteta. Način služenja obroka je klasičan.

Hotel "Kopaonik ** ima svoje medicinsko-terapijsko odeljenje sa ordinacijom lekara, odeljenjima za hidroterapiju, elektroterapiju, ručnu masažu i peloido-terapiju i zatvorene bazene sa lekovitom vodom za rekreaciju i rehabilitaciju. Za lečenje i rehabilitaciju gostiju koristi se i novo kupatilo "Šljivak" i uređeni izvori ("bazeni") u Gornjoj Banji. Posebna atrakcija je banjski tretmanna otvorenim izvorištima tople vode pored reke u Gornjoj banji.



Hotel "Jelak" ****



Otvoren je septembru 2009. god. Hotel sadrži restoran, savremeno opremljeni medicinski blok, đakuzi bazen sa termalnom vodom. Sobe su 1/2, 1/3 komforne, opremljene kablovskom TV i telefonom. Za proleće 2010. godine je predviđena izgradnja otvoreno-zatvorenog bazena sa termalnom vodom.Način služenja obroka u hotelu je klasičan.










izvor:dihoff.co.rs

Prolom banja je banjsko i klimatsko lečilište. Nalazi se na jugu Srbije, 23 km jugoistočno od Kuršumlije na obroncima Radan planine na nadmorskoj visini od 550-668m. Od Beograda je udaljena 284 km.

Prirodni faktori koji se koriste u lečenju su: lekovite vode, lekovito blato, klima i prirodni ambijent. Lekovite vode Prolom Banje (26 – 31.5) pripadaju vrlo retkim vodama visokih balneoloških vrednosti, koje pružaju mogućnosti za veoma široke indikacije.


Hotel RADAN ***

Hotel "Radan"*** sa depandansima obuhvata 440 ležaja u 1/2 I 1/3 sobama. U svim sobama je lekovita Prolom voda koja se koristi i u terapijske svrhe. Sobe imaju TV prijemnike sa kablovskim sistemom, frižidere i telefone. Ugostiteljski deo čine restoran hotela “Radan”, kafe bar, banket sala i etno krčma. Načina služenja obroka u restoranu hotela je na baza samousluživanja (švedski sto).

Terapijski blok čini šest funkcionalno povezanih odeljenja: dijagnostičko-terapijsko odeljenje, odeljenje za hidroterapiju (rekreaciono-rehabilitacioni bazen, individualne kade, Habardove kade), odeljenje za blatnu terapiju, odeljenje za elektro-terapiju, odeljenje za ručnu masažu, sala za kineziterapiju i teretana.










izvor:dihoff.co.rs

Institut za rehabilitaciju


SELTERS




U Mladenovcu, na prostranom šumovitom terenu, pod obroncima planine Kosmaj, 50 km od Beograda nalazi se Banja “Selters”.

Institut za rehabilitaciju “Selters” je opremljen najsavremenijom medicinskom opremom za dijagnostiku oboljenja srca, pluća, perifernog nervnog sistema, čula, lokomotornog sistema, sa rengen kabinetom i hematološko-biohemijskom laboratorijom. Mineralna voda “Selters” koristi se kao značajno terapijsko sredstvo u svim hidro, hidrokinezi procedurama, inhalacijama.

Smeštajni uslovi u hotelu ''Selters'' su na nivou hotela B kategorije u jednokrevetnim, dvokrevetnim i trokrevetnim sobama, kapaciteta 229 kreveta. Način služenja obroka u hotelu je klasičan.

Hotel raspolaže bazenom sa toplom vodom, savremeno sremljenim hidroterapijskim blokom sa kadama za kupke i podvodnu masažu, kao i kompletnom fizikalnom terapijom (ektroterapija, magnetoterapija, laseroterapija i drugi vidovi fototerapije, termoterapija, kineziterapija i radna terapija). Pacijenti sa oboljenjima disajnih puteva takodje mogu koristiti hotelske kapacitete, dok se deo terapije- inhalacija termomineralne "Selters" vode obavlja u stacionaru.










izvor:dihoff.co.rs

GEJZER


SPECIJALNA BOLNICA ZA REHABILITACIJU




Sijarinska Banja se nalazi na jugu Srbije. Udaljena od Beograda 330 km, od Niša
90 km, od Leskovca 50km. Smeštena ja na obalama reke Jablanice, u podnožju planine Goljak, na nadmorskoj visini od 520 m. Banja je okružena brdima sa gustom hrastovom šumom, pa je zaštićena od vetrova, pojava magle nije zabeležena. Zdrava životna sredina su posebne karakteristike banje, a najveći potencijal su mineralni izvori, kojih je 18, na dužini od 800 metara. Posebna atrakcija su dva gejzira, jedinstvena u Evropi.



,,GEJZER,,

raspolaže sa 277 ležaja u 1/1, l/2 i 1/3 sobama sa kupatilom. Ima više salona za dnevni boravak, TV salu. Način služenja obroka u Specijalnoj bolnici je klasičan. Specijalna bolnica poseduje medicinski blok sa najsavremenijom medicinskom opremom. Gostima su na raspolaganju novootvoreni kompleks rahabilitaciono rekreacionih bazena sa toplom vodom, otvoreni bazen, sa svim pratećim terenima za mali fudbal, odbojku na pesku i trim stazu.

Indikacije:

bolesti lokomotornog aparata (degenerativni reumatizam, reumatoidni artritis, stanja posle preloma kostiju)
bolesti gastrointestinalnog trakta (hronični gastritis, bolesti želudca i creva )
bolesti bubrega i mokraćnih puteva, ginekološka oboljenja

hronične nespecifične bolesti respiratornog trakta (bronhijalna astma bez znakova plućne hipertenzije, hronočni bronhiti, faringiti, laringiti, traheiti )

neurološka oboljenja, kožne bolesti.

Terapije:


hidro, blato, elektro, bazen, balneološke terapije 18 izvora voda, veliki gejzir.






izvor:dihoff.co.rs

Specijalna bolnica za rehabilitaciju


TERMAL


Banja Vrdnik se nalazi u središnjem delu Srema, u podnožju Fruške gore i u sastavu je Nacionalnog parka, na nadmorskoj visini od 210 m.
Banja je udaljena od Beograda 80 km. A od Rume 20 km. Klimaje umereno kontinentalna i odlikuje se sunčanim i toplim danima. Odlike klime su i mala količina padavina i odsustvo jakih vetrova, zahvaljujući vencu Fruške gore koji Banju štiti od jakih vazdušnih struja.

Prirodni lekoviti činioci:

Termalna voda konstantne temperature 32,5 step.cel., vodu svrstava u hipertermalne sa širokim spektrom delovanja na ljudski organizam.

Čist vazduh sa velikim sadržajem ozona, bez ikakvog zagađenja Banju svrstava i u red vazdušnih banja.




SPECIJALNA BOLNICA ZA REHABILITACIJU »TERMAL«

raspolaže sa 260 ležaja u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama i apartmanima,
B kategorije. Svaka soba ima kupatilo, telefon, kablovsku TV. Sobe na mansardi su klimatizovane. Apartmani sadrže: tv, telefon, djakuzi, klima uređaj, minibar. Način služenja obroka je klasičan.




Otvoreni olimpijski bazen i veliki zatvoreni bazen pružaju uslove za rekreaciju i relaksaciju kako onima koji dolaze na lečenje tako i gostima koji se sve više opredeljuju da u Vrdniku provedu svoj odmor.






Indikacije za prijem i lečenje:

artroze zglobova, spondiloza kičmenog stuba,lumbalni i cervikalni sindrom
zapaljenski reumatizam u fazi remisije,vanzglobni reumatizam , povrede mekih tkiva stanja posle preloma ekstremiteta sportske povrede, periferne oduzetosti kompresivne radikulopatije korekcije nepravilnog držanja tela u razvojnom dobu noćno mokrenje kod dece, glavobolja

Terapijski blok raspolaže sledećim procedurama:

hidroterapeutski bazeni kade sa podvodnom masažom biserna kupka, 2-ćelične i 4-ćelične kupke kineziterapija, elektroterapija, terapija laserom
magnetoterapija, krinoterapija, parafinoterapija radna terapija, dolorclast, akupunktura manualna i vibro masaža, sauna i fitnes sala.

izvor:dihoff.co.rs

SOKO banja


Sokobanja je jedan od najznačajnijih zdravstveno-turističkih centara. Smeštena je 234 km jugoistočno od Beograda, i 60 km severoistočno od Niša, na oko 400 m nadmorske visine. Smeštena na padinama planina Ozren i Rtanj uz obale nekada dobroćudne, nekada brze, bučne Moravice, lebdi nad izvorištima kiseonika i ozona. Kao prirodno lečilište poznata je još od doba Rimljana, a prvi pisani podaci o njenoj
lekovitosti datiraju iz 1672. godine.


Indikacije[/u]:
hronični bronhitis, bronhijalna astma, psihoneuroze, neurastenije,
lakši oblici povišenog krvnog pritiska, hronični rezumatizam,
išijas, malokrvnost (anemije), iscrpljenost, hronične ženske
bolesti, stanje rekovalenscencije.



[b] Prirodno lečilište


BANJICA**


Prirodno lečilište ’’Banjica’’** smešteno je iznad same sokobanjske plaže, u neposrednoj blizini banjskog parka i atraktivnih staza za šetnju. Prirodno lečilište ima izuzetno razvijenu zdravstvenu službu sa svim potrebnim uslovima za dijagnostiku i terapiju obolenja disajnih puteva, lakših nervnih obolenja i koštano zglobnih obolenja (inhalacija, kupanje u termalnoj vodi, kompletna fizikalna terapija...).
Objekat raspolaže sa 5 apartmana, 1/1, 1/2, 1/3 sobama. Svaka soba u svom sastavu ima TWC, telefon, terasu i TV. Prirodno lečilište "Banjica" takođe raspolaže sa letnjom baštom, restoranima sa pogledom na kanjon reke Moravice, TV salom, salom za zabavu (šah, pikado, bilijar, stoni tenis.), kompletno opremljenom teretanom, osvetljenim sportskim terenima. Način služenja obroka u hotelu je klasičan.


HOTEL

ZDRAVLJAK***




Hotel "Zdravljak"*** se nalazi u neposrednoj blizini autobuske stanice, pored same obale pitoke rekeMoravice. Tradicionalna gostoljubivost ugostiteljskih radnika, ambijent i usluge čine Hotel "Zdravljak" centralnim objektom turističke ponude Sokobanje.

Hotel"Zdravljak"*** raspolaže sa 540 ležajeva u 1/1, 1/2,i 1/3 sobama.
Sobe u starom delu hotela su opremljene sa telefonom, frižiderima i zasebnim kupatilom (TWC). Sobe u novom delu hotela su opremljene TV prijemnicima, telefonom, frižiderom, zasebnim kupatilom (TWC) a jedan broj soba je i klimatizovan. Ishrana u hotelu podrazumeva kvalitetno pripremljene pansionske obroke, ali i specijalitete velikih znalaca kulinarstva, koji mogu da zadovolje najrazličitije ukuse. Načlin služenja obroka u hotelu je klasičan.

Osim brižljivo negovanog parka, koji bogatsvom očuvanih stabala, zelenila i cveća,oplemenjuje hotelski ambijent i posebno prija posetiocima, dva bazena, kuglana, streljana, teniski i otvoreni tereni za male sportove, apslutno odgovaraju savremenim, sve izraženijim zahtevima za rekreativnim odmorom.


HOTEL

MORAVICA***




U izvanrednom prirodnom ambijentu gde se susreću šumovito podnožje planine Ozren i uvek bistra reka Moravica, nalazi se HOTEL ''MORAVICA"***. Hotel se nalazi u neposrednoj blizini plaže i kupališta "Banjica". Sastavni deo hotelskog kompleksa su i "trim staza" i šetalište, što omogućava gostima potpun odmor uz rekreaciju.
Hotel "Moravica" raspolaže sa 200 ležajeva u 1/1, 1/2 i 1/3 sobama. Sve sobe su sa kupatilom. Način služenja obroka u hotelu je klasičan.




Prirodno lečilište BANJICA










Hotel ZDRAVLJAK














izvor:dihoff.co.rs