Kratka istorija čaja

Priča o čaju počinje u Kini. Legenda kaže da je, jednog dana 2737. godine pre nove ere, car Shen Nong stao da se odmori ispod nekog drveta i zagrevao vodu za piće. U tom trenutku povetarac je zašuštao kroz grane iznad njega i nekoliko listova je palo u kipuću vodu, dajući joj delikatnu boju i aromu. Caru se dopao miris koji je krenuo da se širi pa je probao piće. Drvo ispod kog je sedeo bila je divlja čajna biljka i tako je nastao čajni napitak.


U Indiji postoji druga legenda o princu po imenu Dharma koji je inspirisan Budinim učenjem otputovao u Kinu da ih pripoveda. Da bi bio vredan te misije zavetovao se da neće spavati svih devet godina svog putovanja. Ali krajem treće godine, umor ga je savladao,I u trenutku kada je veće počeo da pada u san, slučajno je ubrao nekoliko listova sa obližnje biljke. Ošamućen, počeo je da žvaće lišće i ubrzo su ga stimulativna svojstva čaja povratilia. Kroz moć čajnih listova uspeo je da ostane budan do kraja svoje misije u Kini.


Japanska verzija ove priče je malo drugačija. Po njoj Bodhi-Dharma je, pred kraj treće godine puta, zaspao za vreme molitve. Probudivši se, mučen krivicom, isekao je svoje kapke i bacio ih na zemlju. Nekoliko godina kasnije, prolazeći kraj istog mesta primetio je da je tu izrastao čudan žbun. Okusio je listove i otkrio da imaju moć da ga drže oči otvorenim. To se uskoro pročulo i nastao je običaj da se na mestima koje je posetio Bodhi-Dharma gaji čaj.


Bez obzira na legende, najverovatnije je da čaj potiče iz Kine, kao i da su tradiciju ispijanja napitka od listova čaja započeli upravo Kinezi.

Čaj je stigao u Evropu u 17. veku sa razvojem trgovine izmedju istoka i zapada. East India Company koja je imala redovne kontakte sa Dalekim Istokom prvi je put ukrcala pošiljku čaja na brod za Holandiju 1610. godine a zatim za Francusku i Englesku.


Godine 1657.Thomas Garraway je počeo da služi čaj gostima u svom kafeu.
Međutim, zapadna literatura sadrži zapise o čaju još iz 13. veka.
Marko Polo (1254-1323) pisao je o čaju u svojim izveštajima sa putovanja na Orijent.



Net

Priprema čaja-Čuvanje


Čaj je po svojoj prirodi delikatan i treba ga uvek čuvati na hladnom, tamnom i suvom mestu.
Metalni kanister, ili kanister od tamnog stakla, idelni su za čuvanje.
Čaj je najbolji kad je svež, jer mu ukus, usled oksidacije, vremenom gubi na intezitetu.



Čaj ima mnoge neprijatelje. Među najopasnijima su: svetlost, vazduh, vlaga, mirisi i, naravno, vreme. Rok trajanja zelenog čaja do godinu dana, dok crni i ulong svežinu čuvaju i do godinu i po. Vremenom, od eteričnog i iznijansiranog, ukus polako postaje bezizražajan i jednodimenzionalan.

Pravi balans između temparature vode, količine i vremena stajanja čaja
Kriterijum za količinu čaja , vreme stajanja u vodi i njenu temparaturu zavisiti će od zemlje porekla čaja, običaja i kvaliteta berbe.

Osnovno je pravilo da je čaj malog lista jači ,a što su listovi više paperjasti više ih je potrebno za neophodnu gramažu.

Uvek treba koristiti svežu vodu. Jednom provrela voda izgubila je kiseonik i bezukusna je.

Ako ste napravili prejak čaj ili suviše slab, uvek promenite količinu čaja, a ne vreme njegovog stajanja u vodi.

Zeleni čajevi
Za većinu japanskih zelenih čajeva (Bancha, Sencha, Gyokuro, Genmaicha) preporučuje se temparatura ne veća od 70°C (kada para tek počne da se pojavljuje iznad oboda čajnika).Čaj treba da odstoji u vodi od dva i po do tri minuta. Japanski čajevi se teško mogu više puta prelivati.



Kineski zeleni čajevi (Lyn Yun, Ping Cha, Jasmine) uglavnom dozvoljavaju i po nekoliko prelivanja vodom. Čajevi prve prolećne berbe zahtevaju nižu temparaturu od oko 70°C dok ostali uglavnom između 80 i 90°C.



Crni čaj i Ulong
Ovi čajevi se pripremaju sa skoro kipućom vodom (rashladiti na kratko nakon što voda proključa) u kojoj treba da odstoje od 4 do 5 minuta.



Biljni čajevi
To su napici koji se prave od biljaka van porodice Camellia Sinensis. Čajevi od vrhova cvetova (Kamilica, Echinacea, itd) mogu da stoje u vodi 5 minuta ili duže. Za čajeve od drški cvetova kao Rose Hips, Hibiscus treba znatno manje veremena. Čajevi koji se prave od korena kao Ginseng, zahtevaju 10 do 15 minuta da bi se dobio pravi ukus.



Zašto je ovo važno?
Ako želimo da napravimo savršenu šolju čaja, iz vode uklanjamo listove onda kada se tanin oslobodi u onoj meri u kojoj daje fini završni pečat ukusu. Kada je voda mlaka tanin se neće osloboditi iz listova, a to ima kao posledicu nepotpun ukus. Kako raste temperatura vode tako se tanin više oslobađa i počinje da dominira ukusom a čaj može postati i gorak.

O čaju
Camellia Sinensis




Možda će vas iznenaditi ali svi čajevi potiču od iste biljke koja se zove Camellia Sinensis.

Camellia Sinensis, ili Thea Sinensis, ima dve glavne podvrste: prva je iz Kine, sa malim, maslinasto-zelenim listom, a druga iz provincije Asam u Indiji, čiji je list širok, a peteljke blede i mesnate.

Postoji onoliko varijacija arome čaja sa različitih plantaža koliko i u vinima različitih vinograda.

U zavisnosti od klime jedna biljka čaja može dozvoliti i do sedam berbi godišnje. Svaka berba se zove „flush” i razlikuju se po svom karakteru.

Regionalni uslovi uzgajanja, samo gajenje, berba i prerada, određuju da li će čaj biti zeleni, crni i ulong.

Stepen do kojeg su listovi čaja sušeni (proces se zove fermentacija) određuje razliku u klasifikaciji.

Kod nefermentisanih čajeva sušenje se prekida parenjem ili grejanjem. To su zeleni čajevi koji daju zeleni ili žućkasto smeđ napitak.

Crni čajstrong se dobija najdužim sušenjem ,tokom kog dolazi do oksidacije i list postaje tamno braon a ukus intezivniji. Napitak spravljen od crnog čaja je u odgovarajućem, tamnim nijansama.

Polufermentisani se zove Ulong, listovi se izlažu toploti i svetlu za kraći period nego crni čaj.I boje vodu u crvenkasto braon.

Biljni čajevi sa druge strane, potiču od raznovrsnih biljaka koje ne pripadaju porodici Camelia Sinensis. U sebi mogu da sadrže cvetove i , listove kao i koren biljke. Većina tih čajeva ne poseduju svojstva antioksidanta kao pravi čaj ali mogu imati lekovito dejstvo.

Moderni karakter cha se sastoji od deset poteza podeljena u tri dela. Gornja četiri poteza formiraju dva krsta i predstavljaju listove, dok donji delovi karaktera, u obliku šiljatog krova i izduženog krsta, prestavljaju grane i trup drveta.

Japanski karakter za čaj je identičano pisan kao i kineski i samo se neznatno drugačije izgovara.

Kineska reč za čaj je cha, dok je u većini evropskih zemalja koren reči tea. Razlog za to leži u načinu transprota. Evropske zemlje - Velika Britanija, Francuska, Nemačka, a kasnije i Amerika - dobijale su čaj brodovima iz luke Amoy iz prvincije Fujian. U njhovom lokalnom dijalektu reč za čaj bila je "tay" i pod tim imenom su ga izvozili. U zemlje kao što su Rusija, Turska i Indija, čaj je stizao kontinentalnim putem, gde je prodavan pod imenom cha po mandarinskom i kantoneskom dijalektu.

Najznačajnije zemlje u kojima se gaji čaj su:

U Aziji:
Bangladesh, Sri Lanka, China, India, Japan, Taiwan, Vietnam, Indonesia i Malaysia;
U Africi:
Cameroon, Mauritius, Reunion, Kenya, Mozambique, Rwanda i Zimbabwe;
U Južnoj Americi:
Argentina, Brazil i Peru
između Kaspijskog i Crnog mora:
Georgia, Turkey i Iran.
Čajne plantaže se nalaze u regijama sa toplom i vlažnom klimom gde je kišna sezona pravilno raspoređena preko cele godine.

Čaj se i dalje uglavnom bere ručno.

Zanimljivosti i saveti

Proizvodnja
Nova čajna biljka mora da raste pet godina do berbe prvih listova. Sa 30 godina čajno drvo postaje suviše staro da bi bilo produktivno.

Deblo stare biljke onda mora biti odsečeno da bi novi izdanci krenuli da rastu iz korena. Ovoj postupak čini da neke čajne biljke mogu biti produktivne i stotinama godina.

Branje je spor i zamoran proces. Vešt berač može sakupiti samo oko 600 grama čaja u jednom danu.

Listovi čaja protiv kesica čaja
Listovi čaja podrazumevaju čaj koji je ili celog ili slomljenog lista. Listovi čaja zadržava većinu esencijalnih ulja, i samim tim daju napitku vrhunsku aromu.

U kesicu čaja se stavljaju najmanji komadići čaja nakon njegovog procesiranja. Po pravilu, čaj nije visokog kvaliteta jer je većina esencijanih ulja izgubljena.

Zašto su zeleni čajevi bolji na nižoj temparaturi vode?
Kod čaja koji nije fermentisan niža temparatura će pre dati kompleksan i pun ukus. Japanski zeleni čajevi su veoma sirovi– kao sveži proizvodi iz bašte. Ako preko čaja stavite kipuću vodu on će se imati ukus kuvanog povrća umesto nežnog i laganog pića.

Zašto cu crni čajevi bolji na višoj temparaturi vode?
Čaj koji je više oksidirao je stabilniji. Samo vruća voda izvlači tanin iz listova čaja u šolju. Ako voda nije dovoljno vruća , čaj će biti slab i nepotpunog ukusa.

Odluka da se čaj koji stoji u vodi pokrije ili ne, zavisi i od toga da li je čajnik vruć ili hladan. Ako je hladan treba ga pokriti da bi se zadržala toplota. Ako je čajnik topao, voda u koju su stavljeni listovi može ostati suviše vruća i “skuvati” čaj.

Izbegavajte dozere u vidu tesnih loptastih hvataljki kao i uzane čajnike . Listovi čaja pružaju svoj optimalni ukus kada imaju dovoljno mesta da se rašire i puste iz sebe ono najbolje.

Čajni izumi u Americi - Hladan čaj i kesice čaja
Godine 1904, trgovci iz celog sveta su doneli svoje proizvode na prvi američki Svetski Sajam. Jedan od tih trgovaca bio je Richard Blechynden, vlasnik čajne plantaže. On je prvobitno imao nameru planirao da daje besplatne uzorke vrućeg čaja za posetioce sajma. Ali kada je krenula vrućina, niko nije bio zainteresovan. Da bi spasio ono ušta je uložio vreme i pređeni put, ubacio je led u napravljeni čaj i poslužio prvi "hladan čaj". To je bio hit sajma.



Četiri godine kasnije, Thomas Sullivan iz New York razvio je koncept kesice čaja. Kao trgovac čajem, pažljivo je uvijao svaki uzorak čaja koji je odnosio u restorane za degustaciju i razmatranje.



Prepoznao je marketinšku mogućnost kada je video da u restoranima spravljaju uzorke čajeva u kesicama da bi izbegli nered koji ostaje za listovima čaja u kuhinji.

Početak priče o čaju



Danas sa tih prostora stiže roba masovne proizvodnje, lošeg i sumnjivog kvaliteta, „obuci i baci“, tehnički uređaji koji se svi od reda tamo prave, u skorije vreme i sve ostalo što je bilo moguće napraviti u manje-više uspeloj kopiji izgledom. O sastavu i kvalitetu-to je već druga priča.



Vremena su se promenila i karavani više ne prolaze. Ostali su u magli mistike i romantike, ili kao retka tema za neki film čija je radnja izmeštena u dalju istoriju. Obično ljubavna priča između prelepe žene iz tih delova Azije i nekog pustolova iz Evrope. Sve ostalo se smestilo u priču o „onim“ vremenima.



Kako su se zatvorili ovi putevi višemesečnog kretanja ljudi i robe celom Azijom ka Evropi, tako se nekako izgubilo interesovanje za ove vrste roba. Život je postao brz, skoro histeričan, sintetički, instant. Tu nema mesta ritualima ispijanja čaja, uživanjima u sitnim zalogajima egzotičnog ukusa, nošenju svile koja se ručno pere u blagim šamponima. Ko to uopšte još radi ?!

Poneko, ko pripada „sekti“ hedonista, svoju svakodnevnicu organizuje tako da se nađe barem jedan sat mira za uživanje, ako ništa drugo u izlasku Sunca.

Sad o čaju, potpuno potisnutom napitku sa skoro svih prostora, osim upornih Engleza koji se trude da očuvaju tradiciju, eventualno nekih Rusa, Turaka, naravno-dalekoistočnih naroda, i to je to. Srbi uglavnom čaj piju kada su bolesni, od nekog lekovitog bilja, što jeste dobro, ali ostaje na nivou: Pijem čaj samo kada sam bolestan. Rekao mi je lekar.



Postojbina čaja je Kina. Tamo su to žbunasto bilje uzgajali pre više od 3000 godina . Prvobitno je imao značenje lekovitog sredstva. Tek u vreme velikog mislioca Lao Cea , čaj je dobio karakter sličan onome koji ima i danas. U vreme Ming dinastije je počela priprema napitka sa prokuvanom vodom koja je ostala do danas ista.

Delovanje čaja je dugo mistifikovano, od osećaja sreće i blaženosti, pa do verovanja budističkih monaha da je čaj energetsko piće koje im daje snagu da izdrže duge sate meditacije.



Činjenica jeste da, uzavisnosti koji je deo biljke u pitanju, čaj sadrži oko 4,5 % kofeina, kasnije krštenog i kao tein.

Najlepša ceremonija pripremanja i ispijanja čaja je izum Japanaca, 800 god. p.n.e. Puno kasnije od Kineza, oni su od toga napravili čitavu umetnost koja kod njih ima značenje čistoće, harmonije, mira. U zen-manastirima je prvobitno pripreman na način koji se posle preneo, prvo ka plemstvu, a potom i ka običnom svetu. Jasne i jednostavne forme ambijenta za ispijanje čaja su definisale kompletan život Japana i Japanaca, od arhitekture, uređenja vrtova, dizajna upotrebnih predmeta.

Kako god, u svim kulturama i među svim narodima, kako je stizao, čaj je bio prvo privilegija plemstva, zbog cene i količine koja je stizala na tržište, a tek puno kasnije je ušao u svakodnevnu upotrebu.



Katarina od Bragance je u 17. veku donela, udajom za kralja Čarlsa II, na engleski dvor svoje oduševljenje čajem i kraljevsko vreme ispijanja čaja je rođeno kao Five O'Clock Tea. Tradicija koju i danas neguje veliki broj Engleza.



Kad se već pomenuše Englezi, isti su zahvaljujući prapočecima industrijske špijunaže došli do vrednih informacija o uzgajanju, branju, sušenju , spremanju čaja, pošto je Kina bila potpuno zatvorena u tom smislu. Nikome nije bilo dozvoljeno ni da se približi poljima čaja, a o procesu proizvodnje da se i ne priča.



Ono što su Englezi “preuzeli” od Kineza, preneli su u svoje tadašnje kolonije: Indiju, Cejlon, a kasnije i u Afričke zemlje. Zauzimanjem Hongkonga, prekinuli su kineski monopol u proizvodnji i trgovini čajem.

Razlika ovih priča jeste da Kinezi i danas prvenstveno gaje zeleni, a Englezi i njihove nekadašnje kolonije, od početka prvenstveno crni. Kaže se da to ima veze sa evropskom ljubavlju prema slatkišima koji se, šećer, mleko, keksi, kolači, lepo slažu uz crni čaj. Osim toga, crni čaj je više po evropskom ukusu u odnosu na prilično neobičan ukus zelenih vrsta čajeva.

Kako god da je tekla priča o čaju kroz vekove, ona se negde istanjila, primat su odavno uzeli kafa, gazirani i negazirani napici, sve što može da se pije spremljeno u nekom kafeu “za poneti”, iz plastičnih čaša koje drže toplotu, sa raznoraznim dodacima, plastičnih boca koje imaju oblik ženskog tela, iz konzervi-još ponajgore.



Sesti negde na miru, popiti šolju pažljivo pripremljenog čaja iz neke lepe šoljice, serviranog barem uz jedan puter- ili cimet-keksić, popričati sa nekim ili pročitati novine, neku stranicu knjige ili jednostavno gledati prolaznike-to je skoro potpuno nestalo iz naših života kao preterani luksuz, košta tako malo, a daje tako mnogo!



Srećom, još ima entuzijasta koji drže prelepe čajdžinice sa bezbroj vrsta čajeva, šolja, sitnica za pripremu tog napitka. U njima vreme teče drugačije, ljudi ne viču kada pričaju, zainteresovani su za svoje sagovornike, uživaju mir koga već ispred vrata više nema. Upadnete u paralelnu stvarnost i opustite se, a da pritom ne morate daleko da putujete ili da potrošite mnogo novca.



To je, osim ukusa, i najveća vrednost rituala ispijanja čaja.



caelestia.

Tajne čaja: Kako se pije čarobni napitak u deset zemalja svijeta

To što Englezi čaj serviraju u pet sati poslijepodne, manje-više je poznata stvar. No, kako se čaj pije drugdje u svijetu? Koji su običaji u Turskoj, Tibetu, Egiptu? Odgovore na ta pitanja pronađite u ovom mini vodiču kroz svjetske uživatelje čaja!




Japan
Stanovnici zemlje izlazećeg Sunca piju zeleni čaj. No, nije to baš onaj zeleni na koji smo mi navikli. Japanski zeleni čaj se smatra najboljim i najljekovitijim na svijetu, tako da, ako ste ljubitelj čaja, nemojte žaliti novce, već si naručite jedan paketić iz ove daleke zemlje. 

Indija
Ako tko ima bogatu povijest čaja, ima je svakako Indija. Njihov čaj je zapravo crni čaj, najpopularnija vrsta na svijetu. Sadrži najviše koefina i popriličan broj antioksidativnih svojstava.




Engleska
Kao i Indijci, i Englezi najčešće uživaju u crnom čaju. To nije ništa neobično, kad se zna kako je Indija dugo vremena bila britanska kolonija. Englezi često uživaju u čaju, ali onaj najpoznatiji termin svakako je u pet sati poslijepodne. U čaj često dodaju i malo mlijeka.

Turska
Svima je poznata turska kava, ali Turska je također i zemlja čajeva. Kod njih također prevladava crni čaj koji se servira s kockom šećera. Poslužuje se obično za vrijeme, ili nakon jela.

Tibet
Ako ste se ikad zapitali kakav čaj piju budistički redovnici, evo odgovora. Na Tibetu se čaj zove „Po Cha“, a konzumira se u kombinaciji s maslacem i solju. Neobično, što jest jest!



Egipat
Nasljednici faraona uvijek piju nezašećereni čaj. Konzumiraju ga cijeli dan, a u Egiptu je to piće toliko važno, da ga se poslužuje i na vjenčanjima.

Katar
I u jednoj od najbogatijih zemalja na svijetu, čaj je na cijeni. Najčešće se pije snažan čaj „Karak Chai“, koji se priprema na sljedeći način: U kipuću vodu ubacite listove crnog čaja. Nakon toga ih izvadite, pomiješate sa šećerom i mlijekom i ponovo zakuhate! Nakon toga, čaj je spreman.

Tajland
Ovaj turistički raj, kao i veliki dio azijskih zemalja njeguje „čajnu“ tradiciju. Ako se zateknete u Phuketu ili Bangkoku, svakako naručite Cha Yen Thai, i uživajte u čaju koji dobijete poslužen s mlijekom i kockicama leda.

(Idesh)

Čaj - napitak sa tradicijom
| Autor: Nikolina Davidović, Danas

Priča o istoriji čaja i korisnosti i zdravlju ove biljke govori o civilizaciji i nasleđu čije plodove danas umnogome koriste generacije u zemljama širom sveta. Domovinom drveća čaja smatra se Kina, u kojoj su građani provincije Sičuan vešto gajili i pili ovu lekovitu biljku.

Moj omiljeni čaj je čaj od jabuka (divljih) i cimeta..

Kupujem ga već napravljenog fabrički, ali evo recepta kako ga možete napraviti i kod kuće sami.