Biljke koje se po mnogo čemu razlikuju od ostalih
Priroda voli da se okružuje tajnama. HeraklitNa Zemlji živi raznovrstan biljni svet. Procenjuje se da postoji više od pola miliona vrsta biljaka. Da bez biljaka ne bi bilo života govori podatak da prašume Amazonije proizvedu čak oko 40 odsto kiseonika u svetu. Od njih zavisi opstanak ostalih živih bića. Stvaraju hranu i oslobađaju kiseonik i na kopnu i u vodi. Biljni svet je pun tajni i iznenađenja. Mnogi i ne znaju da postoji drveće koje može da naraste 150 metara (australijski džinovski eukaliptus). Najstarija živa biljka je kraljevski kaon, živi u Kaliforniji i ima najmanje 11.700 godina. Obična ljubičasta lucerka pušta korenje duboko u zemlju i pri tome može da probije čak i beton. Jedna jedina biljka raži ima oko 13 miliona korenčića ukupne dužine od oko 600 kilometara. Jedna breza u proseku ima od 200.000 do 500.000 listova. Priča o biljkama je beskrajna...
1. VELVIČIJA
Fosil od dva veka
Velvičija (Njelnjitschia mirabilis) je živi fosil među biljkama. Raste u pustinji u Namibiji i južnoj Angoli uz obalu Atlantskog okeana. Čine je vretenast koren-stablo i dva lista koja neprestano rastu, a na krajevima postepeno odumiru i resaju se. Listovi mogu doseći dužinu od četiri metra. Velvičija podseća na gomilu smeća. Ime je dobila po slovenačkom botaničaru Fridrihu Velviču koji ju je pronašao 1860. godine. Velvičija se nalazi u grbu Namibije. Prilagodila se pustinjskim uslovima, žeđ napaja zahvaljujući maglama koje dolaze s okeana. Važi za pravog živog dinosaura, uz dovoljno svetla i suše nadživeće svog vlasnika. Pretpostavlja se da postoje primerci stariji od 2.000 godina!
2. RAFLEZIJA
Parazit sa najvećim cvetom
Biljka raflezija (Rafflesia arnoldi) ima najveći cvet na svetu. Raste kao parazit na korenu drveća u prašumama Sumatre i Bornea i u Indoneziji. Nekoliko vrsta živi u džunglama jugoistočne Azije, uključujući i Filipine, ali većina ih je ugrožena. Raflezija je biljka bez lista, teška je osam do 14 kilograma sa cvetovima od 1,5 metara u prečniku. Njen cvet je boje sirovog mesa prekriven belim mrljama. Ima odbojan miris koji podseća na pokvareno meso. U sredini cveta raflezije nalazi se rupa ispunjena vodom. Botaničari tvrde da cvetovi mlade raflezije rastu čak 2 mm u minutu dok ne dostignu maksimalnu veličinu.
3. TITAN ARUM
Smrdi na pola kilometra
Amorphophallus titanum je biljka poznata kao titan arum, a miris njenog cveta podseća na smrad leševa, buđavog sira ili pokvarenog mesa. Nju je 1878. otkrio italijanski botaničar Odoardo Bokari na ostrvu Sumatra u Indoneziji. Može dostići visinu od 1,5 do tri metra, a cvet joj traje samo tri dana. Tokom cvetanja "biljke leševa", kako je zovu Indonežani, izrasta džinovski prašnik čiji smrad privlači bube koje jedu meso. U aprilu ove godine, najsmrdljiviji cvet na svetu, na Univerzitetu u Bazelu, otvorio je latice nakon 17 godina. Posetioci su morali da zapuše nos jer se smrad može osetiti sa razdaljine od pola kilometra.
4. OPUNCIJA KAKTUS
Leči artritis i akne
Kaktus iz roda Opuntia bigelovii broji više od 250 vrsta koje uglavnom potiču iz Amerike. Plodovi opuncije su jestivi, samo treba biti oprezan i odstraniti bodlje. Plodovi se koriste čak za izradu kolača i želea, posebno u Meksiku. Kriške ili trake se kuvaju i voda se menja nekoliko puta. Važan su izvor hrane za jelene i druge divlje životinje. Od njih se prave lekovi koji regulišu šećer u krvi, sprečavaju akne, a koriste se i protiv artritisa i bolesti očiju. Zimi odlično podnose hladnoću, a neke čak i mraz. Zabeleženo je da je jedan primerak ove vrste preživeo u severnoj Švedskoj temperaturu od čak - 60 C!
5. SAGUARO
Car pustinje Sonora
Saguaro kaktus mnogi zovu carem pustinje Sonora i smatraju ga maskotom američkog jugozapada. Raste polagano, ali može doživeti 200 godina. Nakon 15 godina jedva dostiže visinu od 12 cm. Nakon toga počinje da cveta i rađa, pa u roku od 30 do 50 godina može dostići visinu od 84 cm. Kada su potpuno narasli, saguaro kaktusi dosežu visinu od 15 metara i težinu od 10 tona. U Ginisovoj knjizi rekorda je 1985. zabeleženo da je jedan saguaro kaktus u pustinji Sonora bio visok 23 metra, odnosno kao zgrada od osam spratova. Cveta tek kada je stariji od 40 godina!
6. BOKAL BILjKA
Neumoljiva mesožderka
Bokal biljka (nepenthes) poreklom je iz jugostočne Azije i Australije. Ima karakterističan oblik ćupa (vrča), koji visi sa stabla. Daleki je rođak orhideja. Oba biljka mesožderka ima najneobičniji list koji u početku izgleda sasvim obično, zatim razvija rašljiku na svom vrhu, a potom se vrh rašljike razvija u neverovatan ćup. Do sada je otkriveno oko 90 vrsta koje zauzimaju tropska staništa Australije, Madagaskara, Papua Nove Gvineje, Sejšela, jugoistočne Azije i Šri Lanke. Mogu biti nastanjene u krošnjama drveta ili u peskovitom tlu. Privlače insekte mirisom nektara.
7. VENERINA MUHOLOVKA
Najpametnija biljka na svetu
Venerina muholovka (Dionaea muscipula), najpoznatija biljka mesožderka na svetu, raste u močvarnim predelima američke države Karolina. Ima specifičan list koji se nakon nadražaja zatvara munjevitom brzinom. Njen list se sastoji od dva glavna dela, izduženi deo i klopka sa sitnim dlačicama koje su osetljive na dodir. Ono što je zanimljivo jeste da se klopka ne zatvara u potpunosti nakon prvog dodira, već nakon drugog. Često je nazivaju najpametnijom biljkom na svetu, jer zna da broji do dva. Kada se klopka zatvori, biljka izlučuje probavne enzime.
8. FIKUS BANjAN
Drvo koje ispunjava želje
Fikus banjan (Ficus benghalensis) poreklom je iz Indije, Pakistana i Bangladeša, a naziv je dobio prema Bengalskom zalivu. Naziv "banjan" potiče od evropskih putnika koji su videvši da se induski trgovci (banias) okupljaju ispod ovog velikog drveća prozvali drveće "banias tree". Ovo drvo živi i nekoliko hiljada godina, dostižu visinu do 30 metara, a postoje primerci koji su od jednog stabla formirali do 1.300 novih stabala. Indusi i budisti ga smatraju svetim drvetom. Indusi ga nazivaju i kalpavriksha što u prevodu znači drvo koje ispunjava želje.
9. CRVENA SEKVOJA
Viša od Kipa slobode
Obalnu crvenu sekvoju (Seljoia sempervieres) otkrili su Amerikanci Kis Etkins i Majkl Tejlor u Nacionalnom parku Sekvoja u američkoj saveznoj državi Kaliforniji 25. avgusta 2006. Nazvali su je Hiperion, po grčkom bogu. Hiperion je bog sunca u Homerovoj "Ilijadi" i "Odiseji". Kažu da je prvi razumeo kretanje Sunca, Meseca i zvezda. Drvo je trenutno visoko 115,5 m, odnosno 2,5 puta više od Kipa slobode u Njujorku. Sekvoje inače žive oko 4.000 godina, a toliko dugi opstanak omogućavaju im određeni hemijski sastojci u drvetu i kori koji pružaju stablu zaštitu od insekata i gljivica.
10. BROMELIJA
Cveta, pa umire
Biljku bromeliju (Pudža raimondi) koja raste visoko u planinama Perua i Bolivije, na nadmorskoj visini od 3.200 do 4.800 metara, nazivaju kraljicom Anda. Cveta tek nakon 80 do 150 godina rasta, a potom umire. To je biljka sa najvećom cvasti na planeti, koja izraste više od 10 metara u visinu, a nosi po 8.000 cvetova. Pronađena je u Boliviji 1870. godine na nadmorskoj visini od 3.960 m. Naučnici su posadili jednu ovakvu biljku 1958. u botaničkoj bašti u Kaliforniji u nivou mora, narasla je do 7,6 metara i cvetala je u avgustu 1986, nakon samo 28 godina.
vestionline
Pet 4 Maj - 18:35
