10 načina za život bez stresa


Svi znamo da previše stresa loše utiče na naše psihofizičko zdravlje. Spisak oboljenja koja su povezana sa stresom poduži je, a najčešća su visok krvni pritisak, gojaznost i rak.

Nađite vremena za opuštanje "Nađite vremena za opuštanje", savetuju psiholozi i lekari, a ovu rečenicu sigurno često izgovara i vaša mama. I zašto se onda ne opustimo, ne usporimo i ne uživamo u životu?! Čak i ako vrlo dobro znamo da sve one stvari za kojima žene posežu kad su pod stresom - nezdrava hrana i cigarete - imaju negativne posledice po organizam! Dakle, u čemu je stvar? Zvuči neverovatno, ali je istinito - aktivnosti koje oslobađaju od stresa, poput meditacije ili letovanja, mogu postati jedan od njegovih uzročnika. "Žene počinju da ih shvataju kao obavezu, pa ih ove aktivnosti dodatno opterećuju", tvrde stručnjaci. Kako god da pristupite problemu koji se zove stres, zakazivanjem masaže ili kesicom čipsa, znajte da to nije jedini način da ga rešite. L&Z vam predlaže kako da bez mnogo napora uglavite u svoj raspored i "oslobađanje od stresa".

Pre odlaska na posao

Ponesite nešto za užinu. Istraživanja pokazuju da žene, da bi ublažile stres, posežu za slatkišima poput sladoleda ili keksa mnogo češće nego muškarci. Dodatna komplikacija je činjenica da, uskraćujući sebi omiljenu hranu da bi smršale, imaju veću želju za njom ukoliko su napete. To su potvrdila i nedavno sprovedena istraživanja čiji rezultati pokazuju i da ljudi koji ne drže dijetu nemaju toliku potrebu za prejedanjem kada su pod stresom. Ne uskraćujte sebi ništa. Uvek imajte pri ruci omiljene grickalice - kikiriki, ukoliko volite slano, štapiće sira, ako vam treba protein, i komadić čokolade da se zasladite. Na taj način nećete doći u iskušenje da se prejedate.

Kada imate samo 5 minuta

Radnje koje sadrže ponavljanje, kao što su usisavanje, štrikanje, ili izgovaranje reči koja opisuje kako biste želeli da se osećate (na primer "smireno") dobar su način da se opustite. Njihove "posledice" su niži krvni pritisak i sporije kucanje srca i disanje, kao i smanjivanje napetosti u mišićima, a odgovor su vašeg organizma na relaksaciju. Poenta je da se na trenutak usredsredite na jednu reč, na disanje ili na neki pokret, i da pažnju zatim ponovo usmerite na ono što radite. Istraživanja pokazuju da je ponavljanje fraza duhovnog sadržaja mnogima pomoglo da prevaziđu probleme kao što su uzbuđenje ili nesanica.

U kupatilu

Perite ruke. Kada ste pod pritiskom, podložniji ste virusnim i bakterijskim infekcijama jer je vaš imunološki sistem oslabljen. Pranje ruku je odlična prevencija - nasapunajte ih i ispirajte 10-20 sekundi pod mlazom tople vode.

U kolima

Lagana muzika je odličan način za oslobađanje od stresa - dok vozite do posla, podesite radio na stanicu na kojoj puštaju muziku koja vam prija. Ukoliko se "zaglavite" u saobraćajnoj gužvi, možda vam pomogne sledeća vežba: uhvatite volan, čvrsto stežući prste, kao i mišiće na rukama, ramenima i leđima. Ponavljajte ovu vežbu sve dok ne počnete da drhtite (4-5 sekundi) a potom se opustite. Osetićete "talas olakšanja" u gornjem delu vrata i rukama, sve do prstiju.

Tokom vikenda

Ograničite "posete" bankomatu na jednu nedeljno, čime ćete staviti pod kontrolu svoje potrošačke navike i smanjiti osećaj napetosti. (Novac i posao su vodeći na listi uzroka stresa.) Vikendom zapišite sve troškove da biste tačno znali kako stojite sa novcem - koliko ste dužni, kolike su vam kamate na kredite, mesečni prihodi i svota kojom raspolažete. Konkretneradnje u vezi sa finansijama učiniće da se osećate mnogo bolje.

Na rekreaciji

Idite na bazen! Osvežićete se i osloboditi stresa: najnovije istraživanje sprovedeno u Švedskoj pokazalo je da plutanje na vodi opušta i smanjuje nivo hormona stresa. Čak 80% ispitanika osećalo se mnogo bolje nakon polusatnog boravka u bazenu - bili su manje napeti i depresivni.

Uveče kod kuće

Elektronska pošta i mobilni telefoni glavni su "krivci" što posao često nosite i kući. Nejasna granica između posla i privatnog života ostavlja nam sve manje vremena za odmor. Napredna tehnologija jedan je od glavnih uzroka hroničnog stresa, i većinu ljudi neprekidno drži u napetosti i pripravnosti. Obavljanje poslovnih razgovora od kuće povećava stres koji se potom prenosi i na porodicu. Da biste tehnološke inovacije podredili sebi, uključite identifikaciju poziva na svom stabilnom i mobilnom telefonu ili ne odgovarajte na poslovne pozive nakon radnog vremena. Ne možete da se odvojite od mobilnog i računara?! Odredite sebi vreme kada ćete pregledati listu poziva i poruka (na primer, nakon večere).

Pred vama je velika promena u životu

Setite se ranijih uspeha i načina na koji ste prevazišli neke stresne situacije kao što su raskid sa voljenom osobom i promena posla. U momentu kada vam se učini da ne možete da rešite neki problem, osvrnite se unazad i shvatićete da ste se i pre tako osećali - ali uspeli ste da to prebrodite. Pričajte o svojim osećanjima sa bliskim prijateljima, razgovor sa ljudima koji su preživeli isto što i vi veoma je koristan.

Pre spavanja

Radite jogu u pidžami - "najobičnije" istezanje kičme pomoći će vam da bolje spavate jer ćete smanjiti napetost u donjem delu leđa koju ste osećali tokom celog dana. Sedeći na krevetu prekrštenih nogu, postavite desnu ruku iza sebe i naslonite je na podlogu, a levu stavite na desno koleno. Ispravite se i udahnite 4-8 puta, istežući kičmu tokom udisaja. Prilikom izdisaja, počnite da se okrećete prema desnoj ruci (ne uvrćite samo vrat, već čitava leđa). Ostanite u tom položaju i duboko udahnite i izdahnite još četiri puta, istežući kičmu prilikom udisaja i uvrćući se sve više prema desnoj ruci prilikom izdisaja - dokle god možete. Ponovite ovu vežbu i na drugu stranu.


Lepota i zdravlje

Ukoliko imate problema, ne možete da se oslobodite stresa, napetosti, anksiozni ste, probajte neku od ovih tehnika!

1. Udahnite brojeći do 7. Zadržite vazduh i izdahnite brojeći do 10. Ponavljajte ovo dok se ne smirite.

2. Jako otvorite usta, zadržite 15 sekundi, zatim opustite lice. Ponovite kako biste opustili mišiće lica.

3. Udahnite. Poližite usne. Izdahnite a hladni vazduh će vam pomoći da spustite loptu.

4. Jako zagrizite neki predmet. Tako ćete opustiti napete mišiće vrata i vilice.




Izvor: dominomagazin.com

A gde je stres tu je i visok pritisak



Visok krvni pritisak (hipertensio arterialis) je bolest savremenog doba, a njegove komplikacije infarkt i šlog su najčešći uzrok smrti na našim prostorima. Visina krvnog pritiska ukazuje na stanje srca. Da bi se sprečile bolesti srca i krvnih sudova pritisak treba da bude ispod 140/90. Postoje mnoge namirnice koje mogu da snize krvni pritisak. Ishrana je najvažniji način borbe protiv visokog krvnog pritiska (hypertension), bilo u kombinaciji sa farmakološkim lekovima ili kao zamena za njih.

U azijskim zemljama se od vajkada koristi celer za snižavanje krvnog pritiska. Dr Vilijam Eliot (William Elliott) sa univerziteta Čikago je izolovao iz celera supstancu koja snižava krvni pritisak, što je potvrdio eksterimentom na pacovima. On smatra da celer snižava krvni pritisak smanjujući hoprmon stresa koji dovodi do sužavanja krvnih sudova i porasta pritiska. Celer je prema tome najefikasniji kod bolesnika kod kojih pritisak raste zbog psihičkog stresa. Uz to celer je u eksperimentu dovodio i do sniženje holesterola, koji je često povišen kod osoba sa esencijalnom hipertenzijom.

Još jedan legendarni narodni lek za visok krvni pritisak i to veoma efikasan, čije je dejstvo naučno potvrđeno, je beli luk (allium sativum, garlic). On je kao lek dosta korišćen u kineskoj narodnoj medicini. Nedavno je u Nemačkoj ispitivano njegovo dejstvo i ustanovljeno je da znatno snižava dijastolni (donji) krvni pritisak kod obolelih sa srednje teškom hipertenzijom. Taj efekat se postiže sa nekoliko čenova dnevno. Efekat belog luka je tokom ispitivanja postajao sve veći, što govori o njegovom kumulativnom dejstvu. Beli luk je na sniženje krvnog pritiska delovao najviše svojom sposobnošću da opusti glatke mišiće krvnih sudova, i tako ih proširi. To dejstvo je posledica velikog sadršaja adenozina, koga ima i u crnom luku. I sirov i kuvan beli luk snižavaju pritisak, ali je svež efikasniji.

Berlinski istraživač Peter Zinger smatra da su omega – 3 masne kiseline u ribljem ulju glavni lek za hipertenziju. U lakšim oblicima hipertenzije male doze ribljeg ulja mogu dovesti do normalizacije krvnog pritiska, a kod težih oblika mogu pojačati dejstvo lekova beta blokatora. Da bi se regulisao krvni pritisak, kod većine ljudi, je potrebno najmanje tri obroka masne morske ribe nedeljno (losos, skuša, tunj, sardina i haringa). Potrebna količina omega – 3 masnih kiselina je 2000mg dnevno što se može obezbediti sa 100g sveže skuše, 120g konzerviranog lososa ili 200g sardina. Mononezasićene masne kiseline maslinovog ulja takođe snižavaju krvni pritisak.

Voće i povrće verovatno snižava krvni pritisak, jer je on kod vegetrarijanaca niži. Primećeno je da prelazak na vegetarijansku ishranu snižava krvni pritisak. Antioksidansi iz voća i povrća na zaobilazan način povećavaju prostaciklin koji širi krvne sudove, dovodeći do pada pritiska. Povoljan efekat ima i vitamin C iz voća i povrća. On deluje preventivno, jer njegov nedostatak vodi ka porastu pritiska. Dr Kristofer Balpit (Christopher Bulpitt) iz bolnice Hamersmit navodi niz podataka o tome da su visok krvni pritisak i moždana kap češći kod ljudi koji unose malo vitamina C.

Kalijum ima znatan uticaj na krvni pritisak. Njegovo nedovoljno unošenje dovodi do porasta krvnog pritiska, a unošenje hrane bogate kalijumom ga snižava. Nedovoljno unošenje kalijuma u organizam dovodi do zadržavanja natrijuma, koji povećava krvni pritisak. Hrana bogata kalijumom je pečen krompir, dinja, avokado, blitva, breskva, kajsija, šljiva, sok od paradajza, nemasni jogurt, pasulj, losos, soja, banana i badem.

Kalcijum može, kod osoba osetljivih na so, odnosno osoba kojima raste pritisak pri unosu slane hrane, da dovede do njegovog sniženja. S jedne strane kalcijum povećava izlučivanje natrijuma, koji povećava pritisak, a sa druge strane on smanjuje lučenje parathormona, koji takođe povećava pritisak. Kalcijuma ima dosta u mleku i mlečnim proizvodima, lososu , skuši i sardinama sa kostima, kelju, suvim smokvama, tofuu, soji, lišću repe, brokulima i pasulju.

Kod velikog broja bolesnika (30 – 50%) smanjenje soli u ishrani može znatno da snizi krvni pritisak. Prema istraživanjima Rosa Feldmana (Ross Feldman) sa Univerziteta Ontario manji unos soli omogućuje bolju elastičnost krvnih sudova, što dovodi do pada krvnog pritiska. Sniženje unosa soli može da se ostvari ako se ne konzumira gotova prerađena hrana i suhomesnati proizvodi, jer oni sadrže velike količine soli. Kod 15% osoba sa hipertenzijom znatno sniženje unosa soli nema efekta, a kod nekih može čak i da povisi pritisak. Natrijum iz soli može da ošteti krvne sudove mozga i dovede do moždanog udara bez porasta krvnog pritiska. Neslana ishrana se posebno preporučuje bolesnicima koji osim povišenog pritiska imaju problema sa bubrezima i srcem.

Jedna čaša vina dnevno ili jedno žestoko piće dnevno nemaju uticaja na pritisak, ali ga veće količine progresivno i stalno povećavaju. Kod osoba koje dosta piju prestanak unosa alkohola može da dovede do normalizacije pritiska.

Kafa nije glavni krivac za hronično povišen krvni pritisak. Kofein prolazno povećava pritisak kod osoba koje povremeno piju kafu, čak i kod onih koji je redovno piju, posebno kada su pod stresom. Većini ljudi sa hipertenzijom kafa ne smeta, ali se ne preporučuje onima kojima pritisak znatno raste kada su pod stresom. Takve osobe, kad su pod stresom, imaju preteranu reakciju nadbubrežne žlezde na kofein, što podiže krvni pritisak.

Saveti osobama sa visokim krvnim pritiskom:
• Jedite što više voća i povrća, jer su prepuni poznatih i nepoznatih supstanci koje snižavaju pritisak (vitamin C, kalijum, kalcijum...).
• Jedite naročito celer i beli luk.
• Jedite masnu morsku ribu, kao što je skuša, losos, tunj, sardina ili haringa tri puta nedeljno.
• Manje solite jelo. Ne iznosite slanik na sto i ne jedite industrijsku hranu i suhomesnate proizvode.
• Ograničite unos alkohola na jedno do dva pića dnevno. Izbegavajte opijanje, koje može znatno da povisi pritisak.
• Ako ste gojazni, oslabite. To je siguran način da spustite krvni pritisak.

Vir:Porodicni lekar

Stres

Kako biste se barem privremeno riješili stresa i nervoze, najbolje je jesti jogurt i orašaste plodove, pokazalo je slovačko istraživanje. Nakon što su ispitanicima dali tri grama lizina i arginina koji se nalaze u tim namirnicama te im rekli da održe govor, razine hormona stresa bile su im mnogo niže nego onima koji su dobili placebo. Osim jogurta i orašastih hormona stres će ublažiti i cjelovite žitarice, mahunarke te voće i povrće. S druge strane, koliko god bili ukusni, proizvodi od rafiniranoga bijelog brašna ili šećera neće vam pomoći da budete opušteniji.

Takve namirnice uzrokuju prenagli pad razine šećera u krvi, što potiče mozak na proizvodnju hormona stresa kako bi se šećer vratio na normalne vrijednosti. Iz istog bi razloga trebalo izbjegavati slatka gazirana pića. Ljudi koji ih popiju pola litre na dan imaju triput veće izglede da budu depresivni i tjeskobni od onih koji ih se klone, pokazalo je američko istraživanje.

Od stresa zaista sedi kosa

Staru teoriju o ljudima koji od neke velike muke osede preko noći sada su potvrdili i naučnici: od stresa kosa zaista sedi.



Kada stvari krenu nizbrdo, u našem telu počnu da se izlučuju hemikalije koje oštećuju naš DNK, čine da izgledamo starije i povećavaju rizik od bolesti.

Kod miševa kojima je dat stimulans sličan adrenalinu radi izazivanja stresa uočeno je smanjenje nivoa proteina p53, poznatog i kao "čuvara genoma", koji održava organizam zdravim tako što štiti ćelije od pojave anomalija.

"Ovo bi moglo da pruži verodostojno objašnjenje kako hronični stres može da dovede do niza poremećaja, od promena našeg spoljnjeg izgleda, poput sede kose, do bolesti opasnih po život kao što je karcinom", objašnjava autor studije, dr Robert Lefkovic sa Djuk univerziteta u Severnoj Karolini.

Istraživači, čiji su rezultati objavljeni u britanskom časopisu Nature, otkrili su tokom svojih eksperimenata molekularni mehanizam preko kojeg adrenalin uništava naš DNK.

"Studija je pokazala da hronični stres dovodi do smanjenja nivoa proteina p53. Mislimo da je to razlog hromozomskih nepravilnosti koje smo otkrili kod miševa izloženih konstantnom stresu", kazao je ko-autor studije dr Makoto Hara.

(Tanjug)

Stres je postao deo našeg svakodnevnog života i vrlo je teško izbeći sve stresne situacije. Ipak, treba da pokušamo da se ponašamo tako da stres što manje utiče na naše zdravlje.

Evo dvadeset saveta koji mogu pomoći u borbi protiv stresa.

1) Voće

U ishrani koristite što više voća i prirodnih sokova bez šećera. Preporučujemo sledeće voće: avokado, bademi, pistaći, orasi, narandže, limun...

2) Povrće

Sveže povrće je izvor zdravlja i pomaže nam u borbi protiv stresa. Izdvajamo sledeće povrće: spanać, brokoli, krompir, zeleno povrće i salatno povrće.

3) Poželjna hrana

U ishrani treba koristiti pretežno laku hranu. Ovsene pahuljice, losos, voće i povrće - idealni su da se prebrodi stresni period.

4) Nepoželjna hrana i napici

Ukoliko ste pod stresom, umorni, nervozni i razdražljivi ili očekujete stresne i naporne situacije - izbegavajte u to vreme "jaku hranu".

U nepoželjnu hranu spadaju gazirani napici, veštački zaslađivači, jaki začini, slana jela, kafa i alkohol.

Nepovoljno na stres deluju jaka i masna mesa, grašak, pasulj, sočivo, crveni kupus i mahunarke. Ovu hranu smanjite za vreme stresnog perioda, ali njihove pozitivne efekte na zdravlje ne treba izbegavati u redovnoj ishrani.

5) Vitamini i minerali

Protiv stresa povoljno deluju: vitamin C, vitamin E, vitamini B, magnezijum, folna kiselina.

6) Šetnja

Šetnja od desetak minuta do pola sata deluje višestruko pozitivno na zdravlje, jer se tako smiruju nervi, udiše čist vazduh, razgibavaju i opuštaju mišići. Pored toga, šetnja povoljno deluje na vitku liniju i krvne sudove.

7) Hobi

Hobi može mnogo da doprinese našem zdravlju, za žene vez ili pletenje, za muškarce ukrštene reči ili sudoku, ili pak čitanje dobre knjige.

Rad u bašti i na terasi

Odvojite na svaka dva-tri dana ili bar jednom nedeljno vreme da sredite cveće na terasi ili u bašti. Ovaj rad deluje smirujuće i opuštajuće.

9) Odmor

Veoma je važno voditi računa o odmoru. Od svakodnevnih obaveza i aktivnosti često zaboravljamo ono što bi trebalo da bude svima poznato. Treba imati vremena za dnevni odmor, nedeljni i godišnji odmor.

10) Dnevni odmor

Dnevni odmor (pauze i redovno noćno spavanje) predstavlja biološku potrebu, bez obzira na važnost naših obaveza. Tu može pomoći sedenje (bar desetak minuta dnevno) na terasi ili u bašti (uz zvuk fontane ili tihe muzike). Ko ima mogućnosti, preporučujemo desetak minuta sedenja u parku ili pored reke.

11) Nedeljni odmor

Nedeljni odmor je veoma važan, mada često subotom i nedeljom imamo obaveze koje treba završiti. Važno je organizovati se tako da se u toku vikenda porodično okupimo i odmorimo bar neko kratko vreme.

12) Godišnji odmor

Godišnji odmor od deset-petnaest dana - povoljno deluje na organizam, kao da smo "napunili baterije" za nove aktivnosti. Najbolja kombinacija je (ako postoje uslovi) dva odmora u toku godine od po 7-10 dana, i to jedan u toku zime, a drugi u toku leta.

13) Cigarete

Cigarete samo prividno smanjuju stres, a u stvari samo pojačavaju razdražljivost i nepovoljni uticaj stresa na naše zdravlje.

14) Sedativi i droga

Sedativi mogu samo u izrazito stresnim situacijama delovati povoljno, ali ih treba uzimati samo pod nadzorom lekara. Dugotrajno samoinicijativno uzimanje sedativa može stvoriti zavisnost i nepovoljno uticati na zdravlje. Taj negativni efekat je isti i kada su u pitanju narkotici.

15) Čaj

Ritual ispijanja čaja smiruje, a naročito je korisno ako se protiv stresa koristi i odgovarajući čaj: od đumbira, nane, kamilice, valerijane, lipe...

16) Joga

Joga vežbama može se svako od nas uspešno boriti i protiv gojaznosti i protiv stresa, ali i protiv mnogih bolesti

17) Cveće

Cveće u neposrednoj okolini značajno ublažava stres, pa je zato dobro imati male oaze sa cvećem u sobi, na terasi, u bašti, na prozoru ili u kancelariji.

18) Organizacija vremena i prostora

Organizujte se tako da poslove rasporedite i da u vama ne izazivaju stres. Ustajte na vreme da ne biste žurili na posao (ili školu) i da se ne biste nervirali zato što kasnite. Složite (spremite) svoj radni sto ili radnu površinu u kuhinji pre nego što počnete sa radom.

19) Osvetljenje

Potrudite se da vam radni prostor bude dobro osvetljen, a ne maračan. Najbolje je da vam radne i dnevne prostorije budu dobro osvetljene dnevnim svetlom, a ukoliko nema dovoljno dnevnog svetla, svetiljke ga mogu nadoknaditi.

20) Hitno i bitno

Naučite da nekim ljudima i nekim poslovima kažete "ne". Isplanirajte šta je bitno, a šta može da se odloži za drugi dan.

Izvor:Zdravlje

Ubrzani srčani ritam, povećanje pritiska i češće nastajanje
krvnih ugrušaka posledica su emocionalnog gubitka, a ključno je da ne
ignoririšete novo stanje i uzimate lekove.

Nakon smrti bliskog člana porodice rizik od smrtonosnog infarkta
povećava se za 21 put u prvoj nedelji nakon traumatičnog događaja,
tvrde naučnici sa Univerziteta Harvard. Simptomi koji se javljaju zbog
intenzivne tuge su bol u grudima i plitak dah, a naučnici tvrde da se infarkt javlja kao posledica velikog srčanog naprezanja.

Psihički stres izaziva ubrzani rad srca, rast
pritiska i veću mogućnost stvaranja krvnih ugrušaka, koji potom vode do
infarkta, pokazala je studija na 2000 ljudi.

Srčani udar češći je kod ožalošćenih starije dobi, pogotovo ako su
ranije imali problema sa srcem. Zbog toga je važno da porodica bude
svesna povećanog rizika i pozove pomoć čim bude potrebna. Takođe, zbog velikog gubitka ožalošćeni često zaboravljaju da popiju svoje lekove i ignorišu svoje loše stanje.

- Svesni smo da je emocionalni stres okidač infarkta i savetujemo ljudima da radije zatraže od svog lekara lek za smirenje, nego da se naprežu do krajnjih granica – izjavio je vođa studije dr. Mari Mitlemen.

Reagujući na stres, telo se brani, pa srce radi ubrzano, dlanovi se znoje, a vid slabi. Iako nema realne opasnosti za zdravlje, ovi napadi panike vrlo su neugodni.

Napade panike ima svaki
deseti, a prema novijim istraživanjima, čak i svaki treći čovek. Žene
su dvaput sklonije takvom ponašanju od muškaraca iako još nije
razjašnjeno koji je uzrok tome. Napad panike je iznenadan,
snažan osećaj nelagode popraćen mešavinom fizičkih i psihičkih simptoma,
a izaziva ga iznenadna navala hormona adrenalina koja ubrzava rad srca.


Ta reakcija pojavljuje se kao posledica instinktivnog osećaja
ugroženosti, kada organizam, po principu “napadni ili beži”, želi ili da
se suprotstavi ili pobegne od onoga što ga ugrožava. Iako ljudi tokom
napada imaju osećaj da će doživeti srčani udar ili umreti, lekari ističu kako napadi panike nisu opasni za zdravlje.

Oni su sastavni deo telesne odbrane, koja izaziva pojačano lupanje srca koje pumpa veće količine kiseonika u ruke i noge, kako bismo mogli da pobegnemo iz potencijalno opasne situacije ili da se suprotstavimo onom što nas ugrožava.

U čitavom organizmu doslovno vlada panika

Čovek u napadu panike ne može da dođe do daha, slabije vidi, dlanovi
mu se znoje, a telo drhti, potom se pojavljuju mučnina i vrtoglavica te
pojačan dotok krvi u obraze. Ljudi imaju osećaj da će se onesvestiti,
ali medicinski
gledano, to nije moguće. Da bi došlo do nesvestice, krvni pritisak bi
morao da bude znatno snižen, a kod napada panike situacija je obrnuta –
krvni pritisak se povećava.
Šta se zaista događa s telom

Simptomi ne traju dugo, stišaju se nakon nekoliko minuta, ali se u
kratkom roku mogu ponoviti i po nekoliko puta, pa čovek misli da je to
jedan napad.

Odvraćanje misli sa ružnih na nešto lepo zaustavlja napade

Tokom napada panike možete da sami sebi pomognete. Vežbe joge i
meditacije smanjće delovanje stresa na telo. Korisne su i vežbe
vizualizacije, koje podrazumevaju stvaranje ugodnih slika u umu, čime se pažnja odvraća od turobnih misli, koje deluju uznemirujuće i mogu da podstaknu napad.
Menjanje rutine neće doneti rezultate

Pre svega nastojte da ne menjate svakodnevnu rutinu. Životni ritam ne
podređujete strahu i razmišljanjima kako ćete izbeći situacije za koje
mislite da bi potencijalno mogle izazvati nove napade panike.
Umirite disanje i ublažićete simptome napada

Vežbe pravilnog disanja mogu značajno pomoći u ublažavanju simptoma napada panike. Da biste ovladali tehnikom
disanja, položite ruke na stomak, malo iznad pupka, i usresredite se na
disanje promatrajući podizanje i spuštanje ruku. Dišite polako. Pri
udahu brojite do tri, a pri izdahu do četiri.
Kafa, alkohol i glad izazivaju stres

Izbegavajte napitke koji sadrže kofein – kafa, čaj i sve vrste
napitaka poput koka kole pojačavaju uzbuđenje, pa stoga podstiču i
sklonost stresu. Glad takođe znatno povećava osećaj napetosti, pa jedite
redovno.

Stop stresu: Odvojite vremena za sebe i obranite se od bolesti

Česte glavobolje, noćne more, bizarni snovi, bolovi u želucu i neopisiva želja za slatkim znakovi su da vas izjeda stres i upozorenje da jednostavno morate usporiti



Ubrzani način života, financijske brige, ali i pripreme za blagdane izazivaju stres koji se može skrivati iza neuobičajenih simptoma.

Jedan od njih može biti i loš ten jer stres povećava pojavu akni kod odraslih ljudi. No mogu se pojaviti i glavobolje, alergije, bolovi u želucu te drugi problemi koje ljudi katkad pripisuju drugim uzrocima ili misle da će proći sami od sebe. U većini slučajeva ipak je potrebno poraditi na opuštanju i rješavanju stresa, barem vikendom.

Odvojite malo vremena za sebe, ali i za druženje s ljudima u čijem se društvu osjećate dobro. Idealno bi bilo da to bude izlet ili šetnja jer i boravak na otvorenom opušta i poboljšava raspoloženje, čak i tijekom zimskih dana.

Tjelovježba potiče izlučivanje endorfina, hormona od kojih se ljudi osjećaju dobro, ali zadovoljava i dublju želju za postignućem te tako jača samopouzdanje. Osim toga, učinci vježbanja se zbrajaju: što više vježbate, to ćete se osjećati bolje. Iako se nakon napornog i stresnog tjedna višesatno gledanje televizije čini kao idealan način opuštanja, nakon predugog zurenja u ekran mogli biste se osjećati još umornije, iscrpljenije i općenito biti lošije raspoloženi.Ograničite i surfanje internetom jer vas to može podsjetiti na posao.

Jake glavobolje koje najčešće nastaju vikendom

Čak i nagli prestanak stresa može biti šok za tijelo te okidač za pojavu migrene. Stoga glavobolje koje se pojavljuju vikendom ili na godišnjem odmoru mogu biti znak dugotrajne izloženosti stresu.

Bolovi u čeljusti znak su da noću škripite zubima

Bolna čeljust može biti znak škripanja zubima, što se obično događa tijekom sna, a može se pogoršati kad ste pod stresom. Porazgovarajte sa stomatologom o mogućoj prevenciji, poput zaštitnih folija.

Oprez, slatko prija, ali izaziva iscrpljenost


Slatka hrana izaziva kratkotrajni osjećaj mira i zadovoljstva, pa se želja za takvom hranom pojavi tijekom stresnih trenutaka. No nagli porast i pad šećera u krvi mogu izazvati još veću iscrpljenost.

Stres je jedan od uzroka čak 60% svih bolesti i izaziva

• Koronični umor, glavobolje, vrtoglavicu, razdražljivost, napadaje panike, tjeskobnost i depresij
  
• Napetost mišića i škripanje zubima
  
• Ubrzano lupanje srca, srčane bolesti, povišen tlak, dijabetes
  
• Probavne tegobe, sindrom iritabilnog crijeva, debljanje
  

Nemoj misliti na ponedjeljak

Vikendi mogu biti i dodatni izvor stresa ako se zatrpate kućanskim poslovima, osobito ako ih dugo odgađate. Tome možete doskočiti tako da unaprijed odredite vrijeme za čišćenje (ne dulje od dva, tri sata odjedanput), a ostatak dana ne razmišljate o prašini na televizoru. Ako možete, dio posla prepustite drugima. Odvojite vremena i za aktivnosti koje vas opuštaju, primjerice jogu ili uživanje u toploj kupki. Važno je da dan provedete bez žurbe i napetosti. Budite ležerni i uživajte u vremenu koje prolazi, bez briga i osjećaja krivnje. Odvojite vremena za čitanje omiljene knjige ili gledanje filmova, a prije spavanja popijte čaj. Zasladite ga s malo meda i popijte udobno ispruženi u naslonjaču.

Pritom nipošto ne razmišljajte o radnom tjednu koji slijedi jer istraživanja pokazuju da se neugodnih iskustava sjećamo mnogo bolje ako očekujemo da se ona ponove. Radije planirajte kako ćete provesti sljedeći vikend, jer mu se tako veselite unaprijed.

Stres se krije iza bizarnih snova i noćnih mora

Snovi su obično ugodni pa se ljudi nakon njih bude bolje raspoloženi. Ali kada su pod stresom, češće se bude te im se cijelu noć u glavi vrte neugodne slike. Higijena spavanja to može spriječiti. Svake noći treba spavati osam sati, lijegati u isto doba te izbjegavati kavu i alkohol prije spavanja.

Što mi je? Trbuh me boli non-stop

Američko istraživanje pokazalo je da ljude s višim razinama stresa tri puta češće boli trbuh. Iako uzroci nisu istraženi, prema jednoj teoriji crijeva i mozak dijele iste živčane putove pa kada mozak reagira na stres, crijeva dobiju isti signal. Zbog te poveznice ljudi koji imaju problema s trbuhom mogli bi ih riješiti tehnikama opuštanja poput meditacije.

Simptomi alergija postaju sve jači

Alergičari su pokazivali više simptoma nakon obavljanja stresnih zadataka, pokazalo je istraživanje Medicinskog fakulteta u Ohiju. Hormoni stresa mogu stimulirati proizvodnju proteina u krvi koji izaziva alergijske reakcije zbog čega nastaju i jači simptomi.

Svrbež kože povećava se u trenucima stresa

Japansko istraživanje pokazalo je da su ljudi s kroničnim svrbežom dvostruko češće pod stresom. Iako dosadan svrbež može izazvati stres, stručnjaci kažu kako tjeskoba i napetost pogoršavaju i stanja poput dermatitisa, ekcema ili psorijaze.

Stres može prouzročiti ženske tegobe


Žene pod većim stresom imaju dvostruko veći rizik od bolne menstruacije od onih koje su opuštenije, pokazala je studija s Harvarda. Znanstvenici krive hormonsku neravnotežu uzrokovanu stresom. Bolove i stres možete smanjiti vježbanjem.

Krvarenje desni vezano uz stres

Povišene razine hormona kortizola koji se luči u stresnim situacijama mogu oslabiti imunitet pa bakterije lakše napadaju desni te nastaje parodontoza, čiji je simptom krvarenje. Stoga je važno prati zube nekoliko puta na dan.

Činjenice o stresu

Tijelo ne razlikuje veliki i mali stres. Bez obzira na njegu važnost, tipična stresna reakcija u tijelu potiče lanac od 1400 biokemijskih procesa koji mogu izazvati umor, nedostatak koncentracije i prerano starenje.

Pod stresom pametni ljudi rade gluposti.Stres može prouzročiti kortikalnu inhibiciju ili, laički, “zablokirati mozak”. Tad ljudi ne funkcioniraju najbolje.

Ljudi nisu uvijek svjesni stresa

Neki su se toliko naviknuli na stres i frustracije da im se one čine normalnim. No tijelo i dalje reagira, a štetne se posljedice skupljaju. Moguće je kontrolirati svoju reakciju na stres Ne morate biti žrtva svojih emocija. Na stres je najbolje reagirati čim se pojavi. Ako se može, riješiti problem ili se barem opustiti kratkom šetnjom.

(24sata.hr)

Deset pogubnih posljedica stresa: Smanjenje mozga i širenje raka

Malene količine stresa dobre su i poticajne, no ako problemi postanu preveliki ljudi postaju sve anksiozniji i podložniji mnogim bolestima...



Mlada generacija pod stalnim je stresom, što zbog pokušaja stvaranja ambiciozne karijere što zbog izostanka stalnog posla. Kako god bilo, stalni stresori koji dovode do tjeskobe, iscrpljenosti i pretrpanosti poslom mogu biti izuzetno štetni po zdravlje. Stalna izloženost stresu može stvoriti kaos u organizmu i dovesti vas do jednog od ovih deset opasnih zdravstvenih stanja:

1. Širenje raka. Stres "pogoduje" preživljavanju kancerogenih stanica i usprkos uzimanju lijekova, pokazala je studija provedena na miševima koji su danonoćno bili izloženi mirisu predatora. U tim situacijama lučila se velika količina adrenalina, a on je "hranio" tumorske stanice.

2. Smanjuje se mozak. Točnije siva moždana masa, i to pogotovo u dijelovima mozga koji su zaduženi za osjećaje i fiziološke funkcije. Ove promjene javljaju se uslijed pretrpljenog jednokratnog stresa, poput otpuštanja ili prekida i razvoda, a mogu predvidjeti i neke psihičke probleme u budućnosti.

3. Prerano starenje djece. Izloženost nasilju i maltretiranju u djetinjstvu može izazvati prerano starenje stanica. Kod djeca koja su trpila zlostavljenje ili su bila pasivni promatrači, pronađeni su kraći telomeri, odnosno krajevi kromosoma koji upućuju na brže starenje i odumiranje stanica te kraći životni vijek.

4. Stres utječe na potomke. Učinci stresa mogu se prenositi na sljedeću generaciju. Iako se vjerovalo da kombinacija vanjskih faktora poput stresa može nestati u sljedećoj generaciji, najnovije istraživanje je pokazalo da se neka obilježja gena ipak prenose i zadržavaju u sljedećem pokoljenju, piše Huffingtonpost.

5. Javljaju se simptomi depresije. Pretrpljen stres vodi u depresiju, što je pokazalo i ranije spomenuto istraživanje na miševima. Oni su u jednom trenutku prestali plivati u plastičnom cilindru, a trebalo im je i više vremena prije nego bi počeli normalno jesti.

6. "Navlače" se kronične boelsti. Što je reakcija na stres burnija, i što su ljudi anksiozniji i rastreseniji, nakon deset godina takvog života mogu oboliti od kroničnih bolesti, poput problema sa srcem i artritisa.

7. Veći je rizik od moždanog udara. Stručnjaci ističu da osobnosti tipa A, karakteristične po tome što su stalno u pokretu, brzo hodaju i brzo jedu, pate od kroničnog nedostatka vremena, nestrpljivi su i neovisno o spolu, izložene su većem riziku od moždanog udara.

8. Veći je rizik od srčanog udara. Stalni pritisak i stres povećavaju rizik od infarkta za 27 posto. Znanstvenici smatraju da je najvažnije da se čovjek dobro osjeća i radi sve što doprinosi smanjenju stresa i zdravlju srca.

9. Prehlada postaje "ubojita". Dokazano je da se simptomi prehlade pogoršavaju pod utjecajem stresa. Organizam tada proizvodi više hormona stresa kortizola koji kod nekih ljudi ne djeluje na imunološke stanice pa su izloženi virusu koji izaziva upalne reakcije. Kako njihov organizam nema mehanizam za "isključivanje" upale, one se manifestiraju kao simptomi prehlade.

10. Utječe na ishod bolesti. Borba i liječnje od raka mogu biti izuzetno stresan proces. Kognitivno-bihevioralna terapija koja doprinosi borbi sa stresom. Najviše blagotvorno djeluje na imunološki sistem žena oboljelih od raka dojke. Kod žena koje su bile podvrgnute ovoj vrsti terapije zabilježene su fiziološke promjene koje navode na zaključak da se bolje oporavljaju.

(Večernji.hr)

Ubzan životni tempo i svakodnevna briga doveli su do bolesti modernog doba zvane stres, koja na duže staze može ozbiljno da ugrozi vaše zdravlje.
Pročitajte šta sve stres izaziva

Stres utiče na težinu

Jedna od posledica stresa je gojenje. Žene najčešće traže utehu od problema koje nosi svakodnevni život u hrani. Međutim, i žene koje ne preteruju sa hranom mogu da se suoče sa promenom u težini kada su pod stresom.

Kada ste pod stresom, vaše telo ne funkcioniše svojim punim kapacitetom i kao posledica dolazi do pojave masnih naslaga, obično oko predela stomaka. Ako ste na dijeti i pokušavate da oslabite, pokušajte da izbegavate stresne situacije.

Stres povećava krvni pritisak

Ako ste pod stresom vaše srce će raditi ubrzano da bi omogućilo telu da isprati taj ritam.

Nekada je ubrzani rad srca bio neophodan da bi naši preci opstali u borbi sa predatorima, za razliku od danas kada svakodnevna izloženost stresu i ubrzani rad srca mogu da izazovu suprotan efekat.

Kad god ste pod stresom, pokušajte da odvojite par minuta i udahnite duboko. Preporučuju se i petnaestominutne šetnje. To su neke od tehnika koje utiče na smanjenje stresa i održavaju vaš krvni pritisak u granicama normale.

Stres povećava šanse od srčanih oboljenja

Pored povišenog krvnog pritiska, stres vremenom može ozbiljno da ugrozi vaše srce. Naučnici smatraju da su ljudi koji se na dnevnoj bazi suočavaju sa visokim nivoom stresa, podložniji srčanim oboljenjima i veća je verovatnoća da će završiti u bolnici.

Svakodnevna joga ili lagano trčanje mogu znatno da vas oslobode stresa i pritom ojačaju srce i poboljšaju vaše opšte zdravstveno stanje.

Stres izaziva glavobolje

Nema ništa gore od tog probadajućeg bola u glavi koji se javlja dok ste pod pritiskom da završite nešto na vreme. Stres luči adrenalin i tada je vaše telo pod pogonom da bi moglo da isprati sve te misli i brzinsko delovanje.

Razni aspirini samo privremeno otklanjaju glavobolju, ali bolji način bi svakako bio da se rešite stresa u vašem životu.

Stres podstiče agresiju

Kao nemogućnost da se izborite sa određenom situacijom javljaju se frustracija i bes, i tada ne želite da budete okruženi ljudima koji vas nerviraju i koji mogu dodatno da vas izbace iz takta. Posle biste mogli da se kajete zbog nekih postupaka. Agresija je generalno opasna po vaše zdravlje.

Stres utiče na depresiju

Stalna izloženost stresu može da dovede do ekstremne tuge i eventualne pojave depresije. Posle izvesnog vremena vaše telo se istroši javlja se premor. U tim trenucima teško vas je motivisati. Ovo je delimično opasno ako je razlog stresa posao ili briga o deci, jer tada gubite volju za radom, padate u depresiju i ulazite u začarani krug koji je teško prekinuti.

Veća je verovatnoća da ćete se razboleti

Stres povećava mogućnost da se razbolite, a bolesti variraju od obične prehlade do pneumonije.

Vaše telo gubi energiju kada ste pod stresom i tada se javlja premor. Kako onda očekujete da se vaš organizam bori protiv infekcija i bolesti ako je istrošen?

Stres utiče na bebe u stomaku

Da li ste znali da nivo stresa sa kojim se suočavate može da utiče na zdravlje vašeg deteta?

Istaživanje je pokazalo da deca žena koje su tokom trudnoće bile izložene velikom stresu češće pate od srčanih oboljenja, agresije i imaju narušeno zdravlje.

Kada očekujete dete, od presudnog značaja za vas i vaše dete je harmonično okruženje bez stresa.

Svi mi se različito nosimo sa stresom. Važno je da pronađemo najlakši način kako da ga ublažimo, jer stres ostavlja direktne posledice po naše zdravlje.

Šetnja, trčanje, pozitivne misli i joga samo su neki od načina kako da ublažimo simptome stresa!

Sa svojih 16 godina počeo sam sa terapijama i lečenjem kod psihologa i psihijatara, promenio ih nekoliko do sada. Iako sam se bavio sportom, imao kao i danas gomilu stvari koje me opuštaju i čine bar malo srećnijim i smirenijim, nisam uspeo da se rešim nekih problema. Stres je ono što je dobro, reakcija na stres zaustavlja druge mnogo gore psihološke probleme koji nastaju kasnije. Stres ne treba shvatati kao nešto negativno.

Svako treba da pronađe ono što mu najviše odgovara u momentu napetosti, nervoze, depresije...nešto kao "ventil", desilo mi se puno toga korisnog, dosta inspiracije u momentu takvog stanja.

Ponekad šetnja, hrana, sport i rekreacija nije dovoljna da se neko sačuva. Mnogima je kao i meni dosta toga zabranjeno od hrane koju sam ovde pročitao kao preporuku za stres, upravo zbog drugih oboljenja koje stres vremenom izaziva. Imam i teška psihosomatska oboljenja koje mi ne dozvoljavaju da se bavim onim što želim ili nečim što bi pomoglo u sprečavanju pogoršanja nekih stresnih stanja.

Sve je individualno, od hrane, čajeva, lekova, načina života, pola, životnog doba, konstitucije...nema univerzalnog saveta a ni preporuke za sve.

Ovo su stvari oko kojih biste se trebali prestati živcirati

Huffingtonpost naveo je najčešćih 15 natuknica svojih čitatelja oko kojih stvari biste se napokon trebali prestati živcirati...




Nisu došle iz pera stručnjaka, to su poruke običnih ljudi koji su do zaključka oko čega bi se već jednom trebali prestati svađati zaključili iz vlastitog životnog iskustva...

1. Mišljenje drugih o vama nije važno.

2. Prenatrpani raspored samo će vam stvoriti kaos.

3. Ponedjeljak je svakih sedam dana stoga zašto se živcirati...

4. Kako izgledate danas, vjerojatno nećete za 10 ili 20 godina pa se oko promjene treba što manje živcirati.

5. Prekinuta veza nije povod za baciti se s mosta ili nebodera.

6. Bolest nas može uhvatiti bilo kad, ali ne treba razmišljati o njima.

7. Život drugih ljudi njihova je osobna stvar, ne vaša.

8. Tračanje će najviše naštetiti onima koji tračaju.

9. Gužvu u prometu niste uzrokovali vi ili netko drugi i nju ne možete sami riješiti.

10. Za spremanje stana uvijek ima vremena, to je i tako cjeloživotni posao.

11. Živite u sadašnjosti jer budućnost će tek doći.

12. Godine donose starost i nemoguće ju je zaustaviti čak ni estetskim operacijama.

13. Nesposobnjakovići poput vašeg šefa ostat će nesposobnjakovići.

14. Osobe koje zrače negativnošću i zbog toga vas živciraju trebali biste izbjegavati.

15. Novac nije temelj života jer dolazi i odlazi i nemoguće ga je zaustaviti.

(Večernji.hr)

1. Mišljenje drugih o vama nije važno. Naravno da je važno, naročito ako živiš sa njima ili čuješ šta se priča.

2. Prenatrpani raspored samo će vam stvoriti kaos. Nažalost, svi živimo sa prenatrpanim rasporedom i žurimo da završimo dosta toga jer takvo je vreme.

3. Ponedjeljak je svakih sedam dana stoga zašto se živcirati...Ne obraćam pažnju na dane u nedelji.

4. Kako izgledate danas, vjerojatno nećete za 10 ili 20 godina pa se oko promjene treba što manje živcirati. Nemam problem sa tim, nikada i nisam.

5. Prekinuta veza nije povod za baciti se s mosta ili nebodera. Nije bilo razloga za tako mešto, preterano je.

6. Bolest nas može uhvatiti bilo kad, ali ne treba razmišljati o njima. Dosta sam načet kao mlad, pa moram razmišljati jer mi od toga bukvalno zavisi život.

7. Život drugih ljudi njihova je osobna stvar, ne vaša. Moja je stvar kada se radi o mojim najbližima, a tada i nastupa stres i problemi.

8. Tračanje će najviše naštetiti onima koji tračaju. Pas laje a vetar nosi.

9. Gužvu u prometu niste uzrokovali vi ili netko drugi i nju ne možete sami riješiti. Imao sam sreću da nikada ne naletim na gužve.

10. Za spremanje stana uvijek ima vremena, to je i tako cjeloživotni posao. Čini mi zadovoljstvo kao i svakom zamlaćenom pedantnom tipu čoveka.

11. Živite u sadašnjosti jer budućnost će tek doći. Budućnost koja me čeka tek je zabrinjavajuća, ali ionako živim od danas do sutra.

12. Godine donose starost i nemoguće ju je zaustaviti čak ni estetskim operacijama. Zaustavio, problem rešen.

13. Nesposobnjakovići poput vašeg šefa ostat će nesposobnjakovići. Jeste, ali im nije mesto na toj poziciji. Uglavnom sam ja bio šef i drugima i sebi.

14. Osobe koje zrače negativnošću i zbog toga vas živciraju trebali biste izbjegavati. Izbegavam, ali mi je takva sudbina da privlačim takve.

15. Novac nije temelj života jer dolazi i odlazi i nemoguće ga je zaustaviti. Tačno, ali od mene samo odlazi ali nikako da dođe.

Po ovome sledi zaključak da sam ja stresan za stres i da želi da pobegne od mene dobrovoljno, vidim već da mu je teško i da počinje da se plaši.

Misli beže, koncentracija opada, napetost raste, osećate unutrašnju neprijatnost, paniku – to su oni, tipični simptomi stresa, koji nas izbacuju iz ravnoteže.


Šta raditi? Naučiti – upravljati stresom,  jer to pomaže, ne samo da se vratite u formu, nego i da eliminišete bolest, i čak, usporite proces starenja.

1. Češalj.

U toku radnog rana, provedenog ispred monitora, mimična muskulatura postaje veoma napeta, tako da glava postaje veoma teška i počinje da boli. Jedan od načina izbegavanja stresa – češljanje kose u trajanju 10-15 minuta. Ova procedura pomaže „aktivirati “ krv i osloboditi mišiće.

2. Hrana.

Ukusna hrana – efikasni antistres doping. Sačuvati dobro raspoloženje, osloboditi se stresa pomaže masna riba, koja sadrži omega-3 masne kiseline, veoma korisne za nervni sistem. Ako ne volite ribu, pojedite sladoled ili bananu. Ove namirnice su bolje od antideprisiva.

3. Istrljajte dlanove.

Još jedan način da se ublaži napetost i izbegne stres. Potrebno je svom snagom protrljati dlan o dlan, dok dlanovi ne postanu vrući. Takođe je korisno i protrljati uši. Na taj način, brzo ćete se vratiti i fokusirati na posao.

4. Isprati konflikte i stresove.

Izboriti se sa negativnom emocijom  pomaže 15-minutno tuširanje. Stanite ispod toplog mlaza vode, tako da on masira glavu i ramena. Ubrzo ćete osetiti kako voda odnosi sa sobom sve nepotrebno.

5. Boje.

Psiholozi su otkrili da oslikavanje bojanke u roku od 2-3 minuta u periodima pojačanog stresa petostruko povećava verovatnoću da se svi poslovi završe na vreme.

6. Čaj sa hibiskusom.

Nagomilavanjem radikala čovek ima osećaj panike i anksioznosti-karakteristike stresnog stanja. Hibiskus ne daje radikalima gomilanje, kao da i h razvodnjava, i na taj način pomaže oslobađanju od stresa, ne izazivajući u vama malaksalost.

7. Spremanje.

Razvrstavanje stvari na svoja mesta pomaže da se fokusirate i organizujete misli. Sem toga, uredne police, ladlice, fioke, ormari, daju pozitivan psihološki efekat  – spoljašnja uređenost i organizovanost nesvesno se prenosi na sopstven život.

8. Ples.

Obavezno plešite kod kuće. Ritmički pokreti uz muziku idlično pomažu eliminisanju stresa. Osim toga, ples doživljavamo kao zabavu, za razliku od sličnih vežbi u fitnes klubu.

Pozitivan stres neskodi zdravlju, negativan da.

Neseksualni kontakt je važna tema socijalnih odnosa među odraslima, smatraju stručnjaci.



Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Karnegi Melon u Pensilvaniji pokazalo je da je zagrljaj najbolji način da se pomirite sa nekim posle svađe.

Tim istraživača predvodio je psiholog Majkl Marfi, koji je dve nedelje posmatrao 400 ljudi i njihove reakcije posle zagrljaja. Rezultati su pokazali da su osobe koje su se zagrlile nakon svađe brže smirile i rešile negativnih osećanja.

"Neseksualni kontakt je važna tema socijalnih odnosa među odraslima", rekao je Marfi.

Dodao je da su mnoga istraživanja pokazala da ljudski dodir deluje smirujuće i da su zagrljaj i držanje za ruke odlični u borbi protiv stresa.

Svađa s voljenom osobom može da nas uznemiri na emocionalnom i fizičkom nivou, a kontinuiran stres zbog takvih rasprava može izazvati anksioznost, paranoju, osećaj usamljenosti i depresiju.

Marfi navodi da dodir ublažava efekte tih posledica na fizičko i mentalno zdravlje, jer pojačava osećaj sigurnosti i bliskosti i doprinosi boljem razumevanju.

"Pored toga, zagrljaj nas čini spremnijim da prevaziđemo neslaganje koje je uzrokovalo raspravu", rekao je.

Studija je objavljena u naučnom magazinu Plus One.