Preukusna srpska kuhinja

Turbulentna, duga i burna istorija srpskog naroda, ostavila je dubok trag u srpskoj kuhinji. Srpska kuhinja pripada grupi heterogenih, jer u Srbiji svaki region ima svoj specijalitet, nešto što razlikuje „komšiju sa juga od komšije sa severa Srbije“. Spremanje hrane sastavni je deo srpske kulture i tradicije, to je ono u čemu svaka srpska kuća uživa. Presudni uticaji na srpsku kuhinju bili su mediteranski, orijentalni i austrougarski.



Ako hoćete da upoznate dušu Srbije - probajte njene specijalitete

U Srbiji se praktikuju tri obroka dnevno: doručak, ručak i večera, s tim što je ručak najobimniji, a teško da se može zamisliti bez mesa. Takođe, mali je broj onih koji na srpskoj trpezi neće staviti hleb, bilo da se pravi od ječma, pšenice, ovsa, prosa... Srpska hrana priprema se na masti ili ulju, a spisak onoga šta se sve može naći na stolu je dugačak, i pre svega, ukusan. Navodimo vam samo neka od ukusnih srpskih jela, i zapamtite: ako hoćete da upoznate dušu Srbije – probajte njene specijalitete.



Burek sa mesom


Burek – Ovo ukusno predjelo konzumira se u mnogim zemljama koje su bile u sastavu Osmanskog carstva. U Srbiji se pravi od kora koje se bacaju kroz vazduh da bi se razvukle, a zatim se puni mlevenim mesom, sirom ili zeljem. Recept za burek kakav se u Srbiji konzumira potiče iz Niša, iz 1498. godine, od turskog pekara Mehmeda Oglua.



Ajvar


Ajvar – Ovaj specijalitet balkanske kuhinje pravi se od crvene paprike, koristi se kao dodatak mnogim jelima, ali se najradije i najčešće jede kao hlebni namaz. Tradicionalno se pravi na jesen, a konzumira se tokom cele godine. Može biti ljut ili blag, u zavisnosti od ukusa domaćina koji ga priprema.



Ćevapčići sa lukom


Ćevapi – Ovo jelo peče se na roštilju, a napravljeno je od mlevenog mesa oblikovano u male valjke. Ćevapi su obično dugi oko 5 cm, mada se prave i duži. Veruje se da Leskovčani prave najbolje ćevapčiće, a poznati su i Novopazarski. Ćevapi se ne jedu u lepinji i u hodu, već na tanjiru i to uglavnom sa lukom.



Sarma sa kiselim mlekom


Sarma – Ovo jelo je jako popularno na Balkanu, ali je tradiconalno tursko jelo. Pravi se od mlevenog mesa i pirinča, koji se uviju u list kiselog kupusa ili u list vinove loze. Sarma se često nalazi na trpezi srpskih porodica, ali i na srpskim svetkovinama i veseljima.



Štrudla sa makom


Štrudla – Ovaj jednostavni narodni kolač pravi se od testa koji se razvija oklagijom, zatim se puni filom, uvija i peče. Kao fil koriste se mak, rendane jabuke, džem. Kada se štrudla iseče, posipa se prah šećerom.



Sutlijaš sa cimetom


Sutlijaš – Ovaj ukusni dezert pravi se tako što se skuva pirinač u mleku na laganoj vatri; može se jesti topao ili hladan, a kao dodatak koriste se cimet, vanila ili kora limuna. Sutlijaš se proizvodi u mnogim svetskim kuhinjama, a najradije se sprema u srpskoj, turskoj, bugarskoj i makedonskoj.



Od šljive se pravi tradicionalna srpska rakija - šljivovica


Ova i još mnoga druga jela srpske kuhinje možete zaliti nekim bezalkoholnim pićem, koja se u Srbiji dosta proizvode zbog kvaliteta voća, ali i nekim vinom, šljivovicom ili lozovačom. Šljivovica je tradicionalna srpska rakija, koja se može naći u gotovo svakoj kući. Ovo alkoholno piće, kako mu samo ime kaže, pravi se od šljive, i izuzetno je jako. Probajte, ali ne preterujte.


Prijatno! Živeli!

Sup.Odmor

Papazjanija



Potrebni sastojci:
za 4 osobe

800 gr govedine (od rebara)
2-3 glavice crnog luka
50 gr suve slanine
ulje,
so
1 glavica belog luka
3 šargarepe
2 korena peršuna
1 koren celera
400 gr krompira
biber u zrnu
4 dl belog vina
2 dl vode pomešane sa kašičicom sirćeta
i malo brašna
list peršuna i celera

Priprema:

Meso operite i isecite.
Na zagrejanom ulju ispržite kockice slanine.
Dodajte meso i ispržite ga sa svih strana.
Krompir oljuštite i isecite na krupnije delove.
Crni luk očistite, operite i isecite krupno. Beli luk samo očistite.
Šargarepu očistite i isecite na krupnije kolutove.
U posudu sa duplim dnom stavite proprženo meso i povrće.
Zalijte vinom i vodom, posolite i dodajte nekoliko zrna bibera.
Posudu poklopite ili pokrijte alu-folijom.
Pecite u rerni na slabijoj temperaturi 2-3 sata.
Papazjanija se poslužuje uz crno vino.

Čobanski ražnjići


Sastojci

5gl crnog luka
100g sitnih šampinjona
200g svinjetine
200g pilećeg belog mesa
5 crvenih paprika
200g jagnjetine
so i biber


Priprema

Meso i paprike isecite na kocke, a luk na kriške. Na štapiće za ražnjiće naizmenično ređajte meso, papriku i luk, završavajući s po jednom pečurkom. Posolite, pobiberite i pecite na roštilju ili u rerni.

PITA SA MESOM


POTREBNO JE

ZA TESTO: 2 šolje brašna, 4 jajeta, so
ZA FIL: 350 g mešanog mlevenog mesa, 1 čen belog luka, biber, suvi biljni začin, ulje
ZA PRELIV: 3 kašike slatke pavlake, 120 g rendanog tvrdog belog sira ili parmezana

PRIPREMA

Umutite žumanca, pa u njih umešajte sneg od belanaca. Dodajte brašno, posolite i lagano izmešajte masu. Na ulju propržite propasirani beli luk. Dodajte meso, začinite ga biberom i suvim biljnim začinom, pa dinstajte desetak minuta. U podmazan i brašnom posut pleh sipajte polovinu testa, odozgo rasporedite meso i prekrijte ostatkom testa. Pecite 35 minuta na 200 stepeni. Kada pita dobije lepu boju, izvadite pleh iz rerne i prelijte sirom pomešanim sa slatkom pavlakom. i zapecite.

LADNJAČA


POTREBNO JE

1 kg krompira, 250 g brašna, 4 jajeta, 1 1/4 šolje mleka, 1 1/4 šolje vode, ulje, kašičica soli, suvi biljni začin, kisela pavlaka

PRIPREMA

Pomešajte brašno sa kašičicom soli, dodajte ulupana jaja i sve dobro izmešajte polako dodajući mleko i vodu. Kada dobijete retko testo, kao za palačinke, procedite ga da odstranite grudvice. Krompir oljuštite, isecite ga na kolutove i začinite suvim biljnim začinom. Poređajte jedan sloj krompira u podmazanu posudu i prelijte testom da ogrezne. Stavite drugi sloj krompira i opet prelijte testom. Ponavljajte postupak dok ne utrošite sastojke, a najbolje je ako ima dva reda krompira. Prelijte uljem i pecite u rerni zagrejanoj na 200 stepeni dok krompir ne dobije zlatnožutu boju. Poslužite ohlađeno s kiselom pavlakom.

BUNJEVAČKI KROMPIR


POTREBNO JE

1,2 kg krompira, 1,2 kg mesa od svinjskog buta, 125 ml ulja, 4 glavice crnog luka, 4 čena belog luka
3 kašike slatke crvene začinske paprike, 1 kašika suvog biljnog začina, so, biber

PRIPREMA

Meso isecite na kocke, posolite ga i ostavite dva sata da odstoji. Na polovini ulja propržite kockice luka. Dodajte dve kašike začinske paprike, dobro promešajte i jednu kašiku odvojte sa strane. U preostali luk dodajte meso i dinstajte uz povremeno podlivanje vodom. Krompir isecite na kocke i skuvajte u slanoj vodi. Zagrejte preostalo ulje, dodajte dinstani luk, papriku, suvi začin i oceđeni krompir. Viljuškom grubo izgnječite krompir i pomešajte ga sa lukom. Ako je potrebno, dodajte još ulja. Krompir začinite po ukusu i poslužite.

SREMSKA TAVA


POTREBNO JE

1 kg svinjskog mesa od buta, 1 kg jagnjetine, 10 manjih glavica crnog luka, 10 zelenih paprika
1 glavica belog luka, kašičica belog bibera, 2 kašičice mlevene začinske paprike, 2 kašike svinjske masti, so

PRIPREMA

Isecite meso na veće kocke, luk na rebarca i papriku na kolutove. Očistite glavicu belog luka i zgnječite svaki čen. Stavite meso u posudu u kojoj ćete pripremati ćevap, pa začinite biberom, solju i začinskom paprikom. Dobro sve izmešajte, poklopite i ostavite da odstoji dva sata. Zagrejte mast ili je zamenite uljem ako želite. Vrelom mašću prelijte meso, pa šerpu stavite na tihu vatru i dinstajte meso oko sat vremena dok sasvim ne omekša. Povremeno podlivajte bujonom.

U srednjovekovnoj Srbiji jela su dva obroka, a doručak je stigao kasnije pod uticajem Zapada. Do sredine 20. veka jeli smo uglavnom variva, pa ne čudi činjenica da je kašika dugo bila jedini pribor za jelo. U srednjem veku hleb mesio od mešavine ječma, ovsa i raži, onda zavijao u lišće i pekao. Beli hleb u 19. veku smatrao kolačem.U srednjem veku hrana kuvala ili pekla ispod sača, i to tako što vrelo kamenje bacalo u kotao. Od mesa jela divljač, gajila živina, jeli su jaja i pečurke, kozji sir i pilo mleko. Torte su pojavile prvo u Sremu, a tek posle Drugog svetskog rata ovom poslasticom su častili i oni južnije. Prva torta u Srbiji napravljena je tek 1912. godine, i to u Sremskim Karlovcima.

1. KAJMAK
Žut kao dukat

U svetu kajmak spremaju samo dva naroda, Srbi i Mongoli. Reč "kajmak" je pak turskog porekla iako ga u Turskoj nema, u stvari je prevod starijeg naziva "skorup". Zanimljivo je takođe i da kajmak nikada nije uspeo da bude industrijski proizveden, a da pri tom zadrži prepoznatljivi izgled i ukus. Desno od Morave vlada sir, a kajmak nećete pronaći nigde, između Morave i Drine caruje upravo kajmak. Domaći znalci se zaklinju da je najbolji onaj iz okoline Čačka. Mleko se kuva na šporetu na drva, kajmačilo u drvenim karlicama, a čuvalo u bačijama, mlekarima od hrastovih brvana. Mladi, stari, žuti, slani, neslani, svejedno, u drvenoj čabrici u Srbiji je otvarao mnoga vrata preko reda. Smatra se da se kajmak u Srbiji pravio još u vreme Nemanjića.
3. GIBANICA
Najlepša srpska torta

Sofija Maksimović je još 1913. godine u svom kuvaru otkrila tajne pripreme čak 17 gibanica: od maka, višanja, zelja, spanaća, bundeve, rezanaca, ali i za pravu srpsku gibanicu od sira i kajmaka, za koju su se ručno mesile kore i pekle na plotni peći na drva. Jedna od varijanti gibanice je danas gotovo zaboravljena jufkara, koja se pravila od prepečenih kora za gibanicu kuvanih u mleku. Nekad je na vodeničnim ognjištima uvek bilo žara, pa ko kuvao, ko pekao, ko se grejao - vatre je uvek bilo, a bile su čuvene pogača, proja i gibanica iz vodenica. Titovi kuvari tvrde da je maršal naročito voleo da jede gibanice i pite sa sirom, a nije podnosio torte i filovane kolače.
5. ČVARCI
Svinjski čips

U Engleskoj, Kanadi, Americi čvarke nazivaju "vejstidž" (ono što im ostane kad cede mast, pa ne znaju šta s tim da rade). U Srbiji ih je nekad jela samo sirotinja, ali je od toga tokom vekova napravljena umetnost, pa svaki kraj ima svoju vrstu čvaraka. Postoje mađarski, sremski, bački, biber, šoder i duvan čvarci. Ovi poslednji su se proizvodili samo u valjevskom kraju, kao otmenija vrsta klasičnih čvaraka. Dobijaju se dužim kuvanjem, prženjem i ceđenjem, dok se ne raspadnu i dobiju zlatnu boju. Puna oranija se nalije vodom, kuva se šest-sedam sati, dok meso ne otpadne sa kostiju i postane kašasto. Onda se sve kroz platno cedi stegama, čvarci se rastresu i usole, te postanu hrskavi. U šali čvarke često zovu - svinjski čips.
6. CICVARA
Najubistvenije jelo

Etnolog Dragomir Antonić tvrdi da je cicvara autentično srpsko jelo, koje se i dan-danas sprema po staroj recepturi. I to samo u Srbiji. U poslednjih 250 godina se najčešće spremala od kajmaka, sira i kukuruznog brašna, nekad i od ječmenog brašna. Pola kilograma starog kajmaka se otapa u loncu, na umerenoj temperaturi, uz stalno mešanje varjačom. Zatim se sipa 1,2 kilograma kukuruznog brašna, dok se masa ne zgusne. Na kraju se narenda stari sir. Uz cicvaru se ne preporučuje alkohol, već kiselo mleko, jer Antonić kaže da je to zbog masnoće najubistvenije jelo na svetu. U istočnoj Srbiji se ovaj specijalitet zove belmuž i pravio se od mladog ovčjeg sira i kukuruznog brašna.
8. PIHTIJE
Slani ratluk

Za pihtije se kaže da vam diskretno, ali stalno namiguju iz tanjira. Ovo srpsko jelo izgleda kao aspik, a priprema se od svinjskih glava, kolenica i tetiva. Neki pihtijama dodaju dimljeno meso i obično ih služe kao predjelo, uz rakiju dunjevaču, salatu iz turšije ili kupus. U Rumenki se dosad održalo čak sedam pihtijada, a napravljene su i džinovske pihtije duge 18,5 metara. Inače, pihtije se mogu praviti i od dimljene ribe, divljači, povrća, pečurki, pa čak i samo od povrća. Zaljubljenici u pihtije od milošte ih često zovu slani ratluk!
9. BELI BUBREZI
Muškost na trpezi

Knez Miloš Obrenović je bio ljubitelj dobrog zalogaja a na njegovoj trpezi čest gost su bili beli bubrezi, za koje je oduvek smatralo da imaju afrodizijačke moći. Etnolog Dragomir Antonić kaže da mu je omiljeno jelo spravljano od belih bubrega bivola ili vepra, sa svinjskom mašću, nekoliko zrna bibera, paprikom, listovima bosiljka ili mirođije, belim lukom, korenom rena i posoljenim projinim brašnom. Par belih bubrega od vepra teže oko 300 grama, bikova više od pola kilograma. Knez Miloš je bio uveren da beli bubrezi blagotvorno deluju na njegovu muškost.