Decoupage - dekupaž tehnika je jedna od najstarijih tehnika ukrašavanja predmeta.
U principu sve se svodi na leplenje papirnih isečaka na komade nameštaja od drveta,
okvire, ogledala, ili keramičke predmete. Oni sa malo mašte i volje ovom tehnikom mogu
potpuno da izmene izgled stana ili da učine gotovo sve što se može zamisliti.

Kod ove tehnike cilj je postići da se komadi, motivi koje lepite potpuno uklope u pozadinu, tako da izledaju kao da su slikani ili štampani na površini koju ukrašavamo.

Tradicionalna dekupaž tehnika podrazumevala je lakiranje u preko 40 slojeva i potom šmirglanje kako bi se motiv, isečak, što bolje uklopio u pozadinu predmeta. Poreklo dekupaž tehnije je iz Japana. Danas je to olakšano jer postoje razne vrste namenskih lepkova za ovu tehniku.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Dekupaž ili DECOUPAGE je reč nastala u 20. veku i dolazi od francuske reči ‘decouper’ koja u prevodu znači ‘ iseći, isecati’. Sama tehnika radasastoji se u isecanju i aranžiranju delova papira i njegovom lepljenju na obojenu ili drugačije pripremljenu površinu, te lakiranju. Kada se tehnika izvodi na tradicionalan način, onda uključuje nanošenje čak 30-40 slojeva laka i papira koji su šmirglani svaki posebno da se dobije mek sjaj i trodimenzionalnost slike. Isto tako isečeni papir se može lepiti i na staklo sa poleđine i onda se dobija izgled posebne dubine slike.

Tehnika je na prostor Evrope dospela u 12. veku iz Kine (!) gde su kineski seljaci upotrebljavali papir živih boja za dekorisanje prozora, lampiona, kutija za poklone i dr, a još dublje korene vuče iz istočnog Sibira.

Svoj procvat u Evropi dekupaž doživljava u 17. veku kada venecijanski majstori, u pomami za nameštajem oslikavanim tehnikom kineskog laka, a preskupom izradom i nedostatkom istog, nude tržištu jeftiniju alternativu u vidu dekupaža na nameštaju, a tehniku nazivaju još i ‘l’arte der povero’ – umetnost siromašnih.

Ipak, ova vrsta dekoracije nameštaja je ubrzo imala svoje poklonike u najpoznatijim ljudima svog vremena: Madam de Pompadur, Mari Antoanetu, kasnije čak i Matis i Pikaso koriste ovu tehniku.

Do današnjeg vremena, originalna tehnika se razvijala i evoluirala u mnogo različitih stilova i novih tehnika. Jedna od najpoznatijih je i ‘salvetna tehnika’, ali je nikako ne treba mešati sa originalnim dekupažom, jer ima svoje posebnosti i načine izrade.

izvor : dokonadomacica.wordpress.com

Dekupažom možete dekorisati bilo koji čvrst objekad. To može biti drvo, staklo, metal, karton, keramika, pa čak i platno.

Potreban materijal i alat je:

predmet koji ćete dekorisati
slike koje ćete lepiti (to mogu biti vaše fotografije, isečci iz novina, pisani tekstovi, odštampani motivi, razglednice, salvete, pa čak i tekstil i čipka, ili posebna vrsta papira za dekupaž koji se može naći u hobi prodavnicama)
alat za sečenje – oštre makazice tankog sečiva, hobi nožić ili skalpel
lepak (postoji posebna vrsta lepka za dekupaž koji je ujedno i lak koji služi i kao gornja zaštita, ali možete koristiti i običan beli sintetički lepak (ja sam probala tutkalo za drvo-odličan je!) koji je potrebno razrediti sa par kapi vode (rad nakon korišćenja običnog lepka morate zaštititi lakom)
pljosnata četkica za nanošenje lepka ili bilo koji alat koji je vama zgodan: sunđerčići, štapići sa vatom…
lak za zaštitu može biti bilo koji, samo da nema uljanu osnovu, najjednostavnije je koristiti akrilni bezbojni lak u spreju, mat ili sjajni – po vašem ukusu
opciono – fina (tzv. vodena) šmirgla, 800-2000 za ravnanje i poliranje,a ko hoćete da slika ima trodimenzionalnost
opciono – akrilna boja za podlogu
opciono – četkica za bojenje podloge
Postupak izrade

Pripremite sav potreban materijal pre početka rada, kao i objekat koji ćete dekupažirati.
Obojte predmet ako je potrebno akrilnom bojom (eventualno stavite i krakle)
Isecite motive koje ćete lepiti na izabrani predmet. Možete ih i pažljivo iscepkati, to će dati mekši izgled i neprimetniju ivicu oko slike. Dok sečete, držite makazice nagnute u desnu stranu, tako da papir sečete pod uglom, da biste izbegli da se vidi belina poprečnog preseka papira na gotovom radu.
Složite isečene slike u željenu formu pre lepljenja
Ako koristite papir za dekupaž koji ste kupili u hobi prodavnici, prvo ga potopite u mlaku vodu par minuta, pa ga stavite na papirni ubrus da upije višak vlage
Nanesite lepak na površinu predmeta u tankom sloju i jednako ga razmažite
Motiv pažljivo zalepite na željeno mesto i obavezno istisnite sav vazduh ispod njega tako što ćete četkicom umočenom u lepak zrakasto od sredine jačim pritiskom mazati prema krajevima, pri tom vodeći računa da ne pokidate motiv (ako koristite deblji papir, kao onaj od fotografija ili razglednica, namažite tenko i njega lepkom)
Ako lepite papir jedan preko drugog, pustite da se svaki moti prvo osuši da se ne ošteti onaj koji ste već zalepili
Ako želite da vaša slika ima dubinu i trodimenzionalnost, svaki pojedini motiv nakon sušenja pređite sa nekoliko slojeva laka; kad se potpuno osuši grubljom šmirglom (800) omekšajte ivice motiva pa ga polirajte finijom (2000). Što više slojeva ima vaša slika, motivi će izgledati spektakularnije. Ovo je u stvari i najvažnija odlika dekpaža – što je komplikovaniji i ima više slojeva laka te više trodimenzionalnosti -to je ekskluzivniji i vredniji.
Kada je suv i poslednji sloj koji ste naneli, prelakirajte ga i uživajte u njemu!
Sama po sebi tehnika nije komplikovana za izvođenje, ali je potrebno vreme i strpljenje da se posao dovede do kraja. Ja sam do sada napravila svega nekoliko ovakvih radova, međutim, od kako sam postala majka, ovo je praktično neizvodljivo ako uzmemo u obzir nedostatak prave radionice i vremena koje iziskuje rad.

dokonadomacica.wordpress.com

Salvetna tehnika je u novije doba proizašla iz dekupaža, ali se vremenom razvila u posebnu tehniku.

Osnovna razlika između ove dve tehnike je što se isključivo salveta lepi na predmet koji se dekoriše.

Salvete koje se koriste su najčešće klasične troslojne, dimenzija 33x33cm, sa štampanim motivom na gornjem sloju koji se jedini koristi, dok se druga dva bacaju (ili koriste za brisanje četkica, papmaše…). Takođe nisu na odmet ni obične jednoslojne, ako Vam se dopadaju motivi, a dostupne su i štampane papirne maramice.

Salveta se lepi lepkom za salvetnu tehniku (trenutno koristim Marabuov, koji je ujedno i lak, a dostupan je u tri varijante – mat, satenskog ili visokog sjaja), a zavisno od predmeta koji dekorišete – motive možete isecati makazicama, cepkati pažljivo oko motiva (moj omiljeni način koji daje prirodniji izgled i najviše mogučnosti), ili lepiti celu salvetu (najteži način). Salveta je veoma porozna te je najjednostavnije zalepiti je na površinu tako što ćete motiv namestiti gde treba i četkom umočenom u lepak premazati preko njega. Pošto lepak lako prodire kroz ovu vrstu papira, nije potrebno mazati ga na povšinu pa na nju nanositi salvetu – ovo najčešće vodi nerviranju i bacanju salveta.

Materijal koji vam je potreban da bi ste napravili nešto lepo ovom tehnikom je:

Predmet koji ćete dekorisati
Salvete (najbolje troslojne sa štampanim motivom)
lepak za salvetnu tehniku
Akrilne boje u najsvetlijim nijansama salvete ili samo bela
pljosnate četkice srednje veličine, jedna za boju, druga za lepak
Lak kojim ćete zaštititi svoj rad
Sam postupak izrade je jednostavan, ali prilično pipav.

Pre svega pripremite sav potreban materijal
Obojte predmet i eventualno stavite krakle na površinu koju ćete dekorisati, nijansa mora biti svetla
Salvetu pripremite tako što ćete oštrim makazicama iseći motiv ili slobodnom rukom iscepkati (moj omiljeni metod) i razdvojiti slojeve tako da vam ostane samo gornji štampani sloj
Formirajte sa strane kako bi trebalo da izgleda gotova slika
Postavite salvetu na željeno mesto, četkicu umočenu u lepak prislonite na središnji deo salvete i zrakastim pokretima (ovo je jako bitno) mažite lepak preko salvete od sredine ka krajevima. Primetićete da se salveta „razvlači“ od vlage iz lepka i zbog toga je važno da mažete zrakasto ka ivicama, jednako je rastežući. Druga bitna stvar je da ne mažete lepak na površinu predmeta nego samo preko salvete koju stavljate na suvu površinu. Ona je toliko tanka i porozna da će sav lepak proći kroz nju i obaviti svoje, tj stopiti salvetu sa podlogom. Ako se tokom rada salveta namreška, ne brinite, u tome je deo draži salvetne tehnike. Ako se iscepa, lako je dodati deo koji nedostaje kad se osuši. U slučaju da smatrate da se greška ne može lako ispraviti, salvetu dok je još mokra zgulite trljanjem prstom ili nekim zgodnim alatom i posle sušenja povrišne počnite ispočetka. Napomena: ako ste radili krakle, vodite računa da se od previše mazanja mokrom četkom i lepkom ne uništi! Budite pažljivi i što manje odlepljujte salvetu sa njega.
Kad ste zadovoljni izgledom slike, pustite da se potpuno osuši i prelakirajte zbog zaštite

dokonadomacica.wordpress.com

[You must be registered and logged in to see this image.]
tutorijal za izradu ove slike salvetnom tehnikom ,
možete naći ovde: dokonadomacica.wordpress.com

[You must be registered and logged in to see this image.]
tanjir obložen tehnikom dekupaž