Izumi koji su ubili svoje pronalazače




Milijarder Džimi Hezelden nije izumeo električni skuter na kojem je poginuo pre neki dan, ali je bio vlasnik firme koja ga je proizvela... On nije prvi koji je stradao zbog strasti prema novitetima. Predstavljamo pronalazače koji su poginuli koristeći svoje patente.


Tomas Midžli Junior (1889-1944)
Sistem za podizanje
bolest
Ovaj mašinski inženjer, koji je postao hemičar, u trenutku smrti imao je iza sebe preko 100 patenata. Njegov poslednji izum ga je ubio. Oboleo je od dečje paralize u 51. godini života, pa je zbog problema koje je imao napravio sistem za podizanje pacijenata sastavljen od užadi i koturova. Jednom prlikom konopci su se upetljali i zadavili ga.  

Vilijam Bulok (1813-1867)
Rotaciona presa
štampa
Bulokove rotacione štamparske prese bile su revolucionarne u štamparskoj industriji. Pre ove mašine izumeo je presu za pamuk i seno, ali je zbog rotacione štamparske prese postao poznat. Jednom prilikom je u štampariji u Filadelfiji hteo nešto da popravi na presi, ali mu je mašina zdrobila nogu. Dobio je gangrenu i preminuo.

Franc Reišelt (1879-1912)
Kaput padobran
krojač
Zvali su ga „Leteći krojač“. Verovao je da će napraviti odelo koje će mu omogućiti da leti. Zvaničnike je lagao rekavši im da će svoj izum testirati na lutki. Popeo se na Ajfelovu kulu i bacio se. Odelo nije radilo kako je predvideo i poginuo je pošto je pao na beton.

Aurel Vlaicu (1882-1913)
Vlaicu II
vetar
Rumunski inženjer i konstruktor aviona sagradio je svoj prvi avion – jedrilicu – nakon što je nekoliko godina radio u fabrici automobila. Umro je u starom modelu jedrilice „vlaicu II” dok je pokušavao da preleti Karpate. Na putu ka Transilvaniji avionu je otpalo krilo. Aerodrom u Bukureštu nazvan je po njemu.

Majkl Dejkri (1955-2009)
Leteći taksi
pad
Britanski pionir vazduhoplovstva poginuo je pošto se leteći taksi, koji je on izumeo, pao i zapalio. Dejkri se nadao da će leteći osmosed predstaviti javnosti i da će se ova letelica moći koristiti na veoma kratkim pistama. Tokom testiranja taksi nije uspeo da sleti u prva tri pokušaja. Tokom četvrtog je pukao po vertikali, a onda je pao na zemlju.

Ove izumitelje i znanstvenike ubili su njihovi vlastiti izumi

Genijalnost ih došla glave: Neki znanstvenici nisu znali za štetne posljedice svoga rada, druge je izum koštao glave (doslovno), treći su postali sinonim za smaknuća



Marie Curie

1. Marie Curie

Fizičarka i kemičarka poznata je po otkriću raznih elemenata, poput radija i polonija, ali i teorije radioaktivnosti te izolaciji radioaktivnih izotoma. S mužem Pierreom osvojila je Nobelovu nagradu 1903. godine. Umrla je 1934. godine od aplastične anemije, koju je gotovo sigurno uzrokovalo dugotrajno izlaganje zračenju. Posljedice zračenja u vrijeme kada su se bavili istraživanjem nisu bile u potpunosti istražene.

2. William Bulllock

Američki izumitelj 1863. patentirao je rotacijski tiskarski stroj što je pomoglo unijeti revoluciju u tiskarstvo i novinarstvo. Umro je četiri godine kasnije dok je popravljao jedan od svojih strojeva. Noga mu je zapela ispod jednog dijela te ju je zahvatila gangrena. Umro je dok su mu pokušavali amputirati nogu.

3. Otto Lilienthal

Njemački izumitelj zaslužan je za postojanje paraglidera. Prvi je uspješno izveo višestruke letove, a razvio je čak 18 različitih modela. Slike njegovih letova često su bile objavljivane u raznim novinama. Tijeklom leta 1896. godine, Lilienthal je pao sa 17 metara visine i slomio kralješnicu. Umro je sljedećeg dana.

4. Franz Reichelt

Francuski krojač, prijeklom iz Austrije, bio je fasciniran padobranstvom. Htio je napraviti odijelo-padobran koje bi mogli nositi piloti. Zamislio je kako bi se padobran u odijelu rastvorio i omogućio pilotima da slete u slučaju opasnosti. Odlučio je 4. veljače 1912. testirati vlastiti izum na prvom katu Eiffelova tornja u Parizu. Skočio je pred brojnim gledateljima i snimateljima i na mjestu ostao mrtav.

5. Jean-François Pilâtre de Rozier

Francuski profesor kemije i fizike jedan je od pionira zrakoplovstva. Zajedno s markizom d'Arlandesom prvi put je poletio balonom 1783. godine. Poginuo je kad se balon srušio u blizini Wimereuxa u pokušaju da prelete La Manche. On i njegov pratitelj Pierre Romain prve su poznate žrtve zrakoplovne nesreće.

6. Thomas Midgley

Američki inženjer i kemičar obolio je od dječje paralize i ostao nepokretan u 51. godini. Napravio je sustav poluga kako bi se mogao podići iz kreveta. Isti sustav ubio ga je četiri godine kasnije. Slučajno je zapeo o konope na napravi i ugušio se.

7. Joseph-Ignace Guillotin

Iako nije izumio giljotinu i nije smaknut, njegovo ime sinonim je za napravu kojom su se obavljala smaknuća. Francuski liječnik predložio je 1789. godine da se njome izvrše smrtne kazne u Francuskoj. Iako se protivio smrtnoj kazni, postao je sinonim za nju. Umro je prirodnom smrću u 76. godini, 1814. godine.

8. James Douglas

Posljednji od četiri regenta Škotske pod vladavinom kralja Jakova I., proslavio se nakon što je dobio rat protiv pristaša Marije Stuart. Tijekom svoje vladavine, iz Engleske je donio vrstu primitivne giljotine, koja ga je impresionirala svojim radom. Upravo su ga njome smaknuli 1581. godine

9. Valerijan Abakovski

Izumitelj iz Latvije konstruirao je aerovagon, vagon koji su tračnicama pogonili avionski motor i propeler. Njime su se trebali prevoziti ruski državnici. U srpnju 1921. grupa ljudi koju je predvodio Fjodor Sergejev krenula je iz Moskve prema Tuli kako bi testirali vozilo. Na povratku u Moskvu, pri velikoj brzini izletjeli su iz tračnica, a svi putnici su poginuli. Među njima je bio i Abakovski. Imao je 25 godina.

10. Jimi Heselden

Vlasnik britanske tvrtke Hesco Bastion koja proizvodi Segway poginuo je 2010. u nesreći dok je, vozeći Segway, izletio s litice u rijeku. Razgledavao je imanje koje je nedavno kupio. Heselden je bio vlasnik kompanije, a sam Segway izumio je Dean Kamen.

Uz njih tu su i Henry Winstanley, arhitekt koji je usred oluje bio u svjetioniku koji je izgradio. Svjetionik se urušio i ubio njega i još petero ljudi. Rus Aleksandar Bogdanov istraživao je pomlađivanje transfuzijom krvi. U jednom pokusu uzeo je krv pacijenata koji su imali malariju i tuberkulozu. Ubrzo je umro od infekcije.

Arhitekt Thomas Andrews jedan je od ljudi koji su dizajnirali Titanic. Odlučio je biti na prvom putovanju svojeg djela, no poginuo je u noći na 15. travnja 1912. zajedno s više od 1500 ljudi.

(24sata.hr)

Osam genijalaca koji su postali žrtve svojih izuma
Autor: index.hr

Genijalnost je ponekad neisplativa, pogotovo ako vas dovede do izuma koji će vam okončati život. Evo nekih genijalaca čiji su ih sopstveni izumi koštali glave.


Franc Rajhelt | Foto: Jutjub

1. Maks Velier
Ovaj Austrijanac bio je inovator po pitanju raketnog goriva. Osmislio je automobil na alkoholno gorivo 1930. godine. Nažalost, mesec dana nakon što je sastavljen, automobil je eksplodirao pri testiranju u Berlinu i usmrtio izumitelja.

2. Henri Fleus
Englez Henri Fleus konstruisao je boce za ronjenje koje su prvobitno bile namenjene popravljanju gvozdenih vrata u poplavljenim brodskim komorama. Njegov izum bio je u tome što je boce napunio čistim kompresovanim kiseonikom, a ne vazduhom. Pokušao je da ih isproba tako što je zaronio na dubinu od desetak metara, ali ugušio se jer je čist kiseonik pod pritiskom otrovan za ljude.

3. Franc Rajhelt
Ovaj Francuz je 1912. godine skočio s prvog platoa Ajfelovog tornja obučen u svoje padobransko odelo. Iako je bio uveren da će ga njegov izum srećno spustiti, poginuo je udarivši u smrznuto tlo nakon što je "padobran" zakazao.



4. Aurel Vlaicu
Rumunski inženjer poginuo je u svom izumu, avionu Vlaicu II, nakon što je pokušao sa uđe u istoriju kao prva osoba koja je preletela Karpate.

5. Horacije Loson Hunli
Mornarički inženjer Horacije Loson Hunli poginuo je u svojoj podmornici. Ostao je u njoj zarobljen na dnu luke Čarlston.

6. Žan Fransoa Pilatr de Rozje
Profesor hemije i fizike i jedan od pionira letenja poginuo je nakon što se njegov balon za letenje iznenada izduvao. Rozje je balonom pokušao da preleti kanal La Manš. S obzirom da se to dogodilo davne 1785., ovaj Francuz smatra se prvom žrtvom letenja u istoriji.

7. Majkl Dakre

Pre četiri godine britanski pilot Majkl Dakre testirao je svoj "leteći taksi". Međutim, iz nepoznatog razloga njegova letelica se srušila oko 250 kilometara od Kuala Lumpuru, a on je u toj nesreći izgubio život.

8. Sieur Freminet
Ovaj Francuz je još 1772. godine pokušao da konstruiše ronilačko odelo, koje će reciklirati izdahnuti vazduh. Ipak, on ga nije konstruisao pravilno i ugušio se nakon 20 minuta provedenih u njemu.

Iako su u vreme kada su vršili svoje eksperimente mnogi pronalazači bili podvrgnuti ruglu, njihovi izumi su kasnije često bili od velike pomoći čovečanstvu.


Genijalnost pojedinaca i želja za novim naučnim otkrivanjem ili dokazivanjem sopstvenih teorija koje bi pružile pouzdan i precizan odgovor na određena naučna pitanja, ponekad su išli do krajnjih granica koje su znale da dovedu i do kobnih posledica.

Isak Njutn


Osim što je formulisao zakon gravitacije, njegova knjiga „Optika“ se smatra pionirskim delom o prirodi i svetlosti kao i prvim naučnim objašnjenjem kako nastaju boje. Mada nije poznavao anatomiju oka, u želji da otkrije kako čovek vidi boje, Njutn je sam sebi zabo iglu u oko. Ovaj eksperiment mu nije pomogao u novim saznanjima, ali mu je svakako doneo veliku bol.

Nikolaje Minovici


Kako bi uspešno i precizno sproveo istraživanje pod nazivom „Studija o vešanju“, Nikolaje Minovici iz Bukurešta je odlučio da se „obesi“, smatrajući takav postupak jedinim pravim načinom da shvati kakav je to osećaj. Tokom ovog eksperimenta, dok je samo vrhovima prstiju dodirivao tlo, osetio je goruću bol u vratu pre nego što su ga njegovi asistenti oslobodili kanapa. Nakon ovog poduhvata, mesec dana je imao ozbiljnih problema sa gutanjem.

Van Hu

Prvi pokušaj leta do Meseca je izveo kineski zvaničnik Van Hu. Konstruišući stolicu sa 47 raketa, insistirao je na tome da sam proba sopstveni izum. Kada su podanici upalivši rakete izvršili njegovo naređenje, uz mnogo dima Van Hu se umesto na Mesec preselio na „onaj svet“. Mnogo godina kasnije je kosmička pravda ipak ispunjena kada je, zbog ovakve njegove hrabrosti, jedan krater na Mesecu dobio ime po njemu.


Van Hu

Evan O’Nil Kejn

Hirurg iz Pensilvanije, Dr Kejn je verovao da muzika deluje smirujuće na pacijente koji se spremaju za operaciju. Umesto razgovora sa njima prilikom davanja anestezije, on im je još 1914. puštao muziku sa gramofona. Kako je bio opsednut anestezijom i željom da sam spozna kakav efekat ona ima u operacionom toku, 1921. je postao čuven po operaciji sopstvenog slepog creva. Sa gomilom jastuka oko sebe i ogledalom ispred sebe, za samo pola sata je pod lokalnom anestezijom sam sebi odstranio slepo crevo a potom i zašio ranu. Ova operacija ne samo da je bila senzacija u to vreme, već su njegova saznanja tokom ovog poduhvata dala veliki doprinos u unapređivanju lokalne anestezije.

Albert Hofman

Istraživanje koje je na lizerginskoj kiselini 1938. sproveo ovaj hemičar iz Švajcarske, dovelo je do otkrivanja LSD–a. Do kakvog otkrića je ovim eksperimentom došao, Albert je shvatio tek pet godina kasnije i to slučajno, kada mu je mala količina ove supstance prodrla kroz kožu prstiju i pokrenula snažano psihodelično svojstvo molekula koji je sam proizveo. Da bi došao do potvrde svog izuma, par dana kasnije je ponovio testiranje. Kada je, ovog puta namerno probao na sebi količinu od 250 mikrograma, osetio je kako ga je ispunio osećaj izuzetno stimulisane mašte, čije je dejstvo prestalo nakon 2 sata. Pošto je tom prilikom pod snažnim dejstvom LSD-a biciklom krenuo kući praćen neizdrživom potrebom da se smeje, 16. april je postao poznat kao "dan s‘ biciklom".

„Kao u snu, sa zatvorenim očima iskusio sam neprekinuti niz fantastičnih slika, neobičnih oblika sa intenzivnom igrom boja” - izjavio je kasnije Hofman.


Albert Hofman

Verner Forsman

Suprotno vladajućem mišljenju početkom prošlog veka, ovaj lekar je verovao da ubacivanje stranog objekta u srce ne mora biti fatalno. Kako bi to i dokazao, Dr Forsman je dao sebi lokalnu anesteziju a onda u venu ubacio kateter koji je progurao do srca, proverivši na rengenu da je u tome i uspeo. Zbog ovog eksperimenta je izgubio posao a kolege su ga ismejale. Ipak, njegova hrabrost i stručnost su mu 1956. godine, doneli Nobelovu nagradu.

Franc Rajhelt

Pionir u šivenju padobrana bio je Franc Rajhelt. Ovaj francuski krojač poreklom iz Austrije, dizajnirao je „padobransko odelo“ po kome je dobio nadimak "leteći krojač". Zbog svoje pasije pravljenja padobrana, odlučio je da svoj izum lično testira skokom sa Ajfelovog tornja. Iako je bio uveren da će se srećno spustiti na tlo, u odsudnom trenutku podobran se nije otvorio, pa je ovaj krojač skočio direktno u svoju smrt.  


Franc Rajhelt

Džon Pol Stap

U nameri da ispita sposobnost ljudskog tela da izdrži veliko ubrzanje G sile, poručnik američke avijacije i istraživač Džon Pol Stap, je u kalifornijskoj pustinji odlučio da sam izvrši test u kome je raketni pogon postavljen na šine sa hidrauličnim kočnicama za zaustavljanje. Tokom eksperimenta, Džon je za pet sekundi postigao brzinu veću od 1.000 km/sat, a kada je pritisnuo kočnice izložio se sili 46,2 puta većoj od sile gravitacije. Prema nekima, ovaj događaj se smatra i nastankom Marfijevog zakona jer je, misleći na svog asistenta Marfi tada uzviknuo: “Ako ovaj momak može išta da pokvari, pokvariće!” Na konferenciji za štampu kapetan Stap je izjavio da su pre testiranja ozbiljno uzeli u obzir Marfijev zakon po kome šta god može poći naopako, poći će, te su na taj način predupredili sve moguće probleme ovog testa.

Zbog ovog podviga, Džon je privremeno oslepeo, ali je zahvaljujući njemu osvojio titulu najbržeg čoveka na svetu.



medias.

Bizarni eksperimenti koje su znanstvenici izvodili na sebi

U ime znanosti i znatiželje neki su "ludi" znanstvenici sebi lomili kralježnicu, rezali živce u ruci, ali i namjerno 'popili' virus kolere i zarazili se spolnim bolestima




Nema volontera? Nema veze, na sebi ću eksperimentirati!

U medicinskoj se povijesti nisu uvijek koristili pokusni kunići, a u nedostatku boljih volontera "ludi" su znanstvenici u ime znatiželje i napretka obavljali pokuse na sebi. Kako o predmetu istraživanja nisu znali puno, ti su eksperimenti bili opasni, često ludi, a ponekad i smrtonosni.

(24sata.hr)

Zarazio se sifilisom i gonorejom



Slavni britanski liječnik iz 18. stoljeća John Hunter liječio je i Lorda Byrona, Benjamina Franklina i kralja Georgea III. Tada su spolne bolesti bile enigma, a on je vjerovao kako su gonoreja i sifilis dva oblika iste bolesti. Da bi to dokazao, ubrizgao si je gnoj čovjeka zaraženog gonorejom direktno u penis. Brzo je razvio simptome gonoreje, ali i sifilisa, čime je naizgled dokazao svoju tvrdnju. Ono što nije znao je da je pacijent od kojeg je prikupio gnoj imao i sifilis bez simptoma...


 

Ma, ne treba vama maska na visini od 12.000 m!



Američki kirurg Randolph Lovelace II istraživao je efekte visinskog leta na tijelo tijekom Drugog svjetskog rata. Već je tada razvio masku s kisikom za padobrance, a promatrao je kako ljudi gube svijest nakon skakanje iz aviona na visini od 12.000 metara. Ipak, vjerovao je da su oni mimoze, pa je istu stvar napravio i sam te tek onda preporučio nošenje maske.

Tko je toliko lud da pije koleru?



Medicinski istraživač Max Josef von Pettenkofer iz 19. stoljeća vjerovao je kako sama bakterija nije dovoljna da uzrokuje koleru - bolest koja uzrokuje težak proljev. Zato je sam popio koktel od bakterija kolere iz proljeva preminulog pacijenta. Obolio je u roku dana, no s blagim oblikom. Nije mu bilo žao jer je, bizarno, to činio s ciljem podizanja standarda higijene u društvu.

Zgnječio si kralježnicu uz pomoć atmosferskog tlaka



Britanski genetičar J.B.S. Haldane bio je poznat po svojoj "uvrnutosti", pa je tako pio solnu kiselinu da vidi kako djeluje na mišiće. Vojska ga je zaposlila da pomogne izlječiti dekompresijsku bolest nakon ronjenja. Umjesto praćenja iskusnih ronioca, sam se upustio u eksperiment u posebnoj komori koju je izgradio, a završio je s teškim ozljedama leđne moždine i probušenim bubnjićima. Slično su radili njegov otac i sestra, a obiteljski moto mora da im je bio "patnja".

Dobro da si nije ruku odsjekao...



Britanski neurolog Henry Head istraživao je oporavak živaca nakon oštećenja, a neki od njegovih pokusa uključivali su rezanje vlastite ruke te ozljeđivanja živaca, kako bi godinama nakon toga pratio koliko je potrebno da se osjet u ruci vrati. Sve je to činio jer nije bio zadovoljan izvještajima pacijenata s istim stanjem, budući da nisu poznavali medicinski žargon. Drugi eksperiment je bio umakanje penisa naizmjence u vruću i ledenu vodu...

Život na vagi...



Talijanski znanstvenik Santorio Santorii iz 16. stoljeća doslovce je 30 godina proveo važući se kako bi proučio rad ljudskog metabolizma. Sagradio je ogromnu vagu na kojoj je provodio većinu dana te u detalje bilježio koliko je popio, pojeo, a bilježio je i količine svoje velike i male nužde. Njegove su studije utrle put razumijevanju metabolizma, a i prvi je čovjek koji je redovito vagao svoju stolicu.

Neverovatna priča o naučniku koji je bio opsednut starenjem i njegovom suludom eksperimentu

Roj Li Volford je još kao tinejdžer bio opsednut starenjem. Ovaj glumac, pisac i avanturista pratio je najnovija saznanja o produžetku životnog veka putem smanjenja unosa kalorija. U ranim 1990-im godinama ukazala mu se prilika da bude deo projekta koji će iz korena promeniti njegovu karijeru i život u celini: prijavio se da bude glavni lekar u “Biosferi 2”, zemaljskoj “svemirskoj stanici” u pustinji severno od Tusona (Arizona).



Fotografije Roja Li Valforda nakon i pre ulaska u "Biosferu 2"- FOTO: Spring Chicken

Projekat je finansirao pustolov i bogati naslednik naftne imperije Ed Bas, a reč je o zastakljenom terarijumu površine od oko jednog hektara, zamišljenom kao replika najvažnijih ekosistema na Zemlji.


Volford i još sedam “teranauta” proveli su dve godine u hermetički zatvorenom prostoru, gde su se hranili samo namirnicama koje su proizvodili u svojim ogromnim organskim vrtovima i uzgajalištu ribe.


Voda i vazduh nisu dolazili spolja, već su reciklirani unutar ekosistema. Kada je “posada” 26. septembra 1991. ušla u Biosferu, Volford je izgledao veoma impresivno u svojoj uniformi u stilu "Ratova zvezda", sa špicastim ušima nalik na gospodina Spoka i sjajnom ćelom poput kapetana Pikarda, ali se situacija neočekivano promenila kada su naučnici shvatili da ne mogu da proizvedu dovoljno namirnica da bi se prehranili.



Volford u prašumi u biosferi


Volford je prepoznao savršenu priliku da prouči kako na čoveka utiče smanjenje unosa kalorija, pa su učesnici eksperimenta od tada unosili manje od stotinu kalorija dnevno.


“Zdravo izgladnjivanje” značilo je da im se ishrana sastojala od mnogo voća (gajili su banane, papaje i kumkvat), raznih vrsta povrća, oraštastih plodova i mahunarki, kao i male količine jaja, ribe, piletine i kozjeg mleka.


Posle svakog obroka bi olizali tanjir kako ne bi izgubili nijednu dragocenu kaloriju




Samo deset odsto kalorija poticalo je od masti, a meso su jeli samo nedeljom. Sve to je trebalo da im da snagu da izdrže osamdesetočasovnu radnu nedelju, u kojoj su se bavili napornim fizičkim poslovima, kao što je gajenje žitarica, održavanje opreme, obrezivanje loze, pentranje uz zidove od armiranog stakla i čišćenje akvarijuma u ronilačkoj opremi.


Zbog toga nije ni čudo što su gubili težinu munjevitom brzinom. Prosečan indeks telesne mase (BMI) pao im je ispod 20, a jedan član tima izgubio je čak 26 kilograma.


Mršavili su toliko brzo da se pojavila bojazan da se u njihovom organizmu nagomilavaju toksini. Volford je ustanovio da je zaista tako, ali to nije jedini problem koji su izazvali strog režim ishrane i naporan fizički rad: počeli su da gladuju.


Posle svakog obroka bi olizali tanjir kako ne bi izgubili nijednu dragocenu kaloriju. Najukusniju namirnicu na meniju, bananu, držali su pod ključem. Izgladneli teranauti čežnjivo su kroz dvogled posmatrali turiste kako jedu viršle na uličnom štandu.



Članovi tima pre eksperimenta, 1990. godine

Njihov izlazak iz “Biosfere” u septembru 1993. obeležen je uz veliku pompu, ali oni su osetili ogromno olakšanje.


Iako su u projekat ušli puni optimizma, tokom dve godine “zatočeništva” podelili su se u zaraćene frakcije, a slaba ishrana ni najmanje nije doprinela podizanju morala. Atmosfera zategnutosti u zatvorenom prostoru poslužila je kao inspiracija za rijaliti program “Veliki Brat”.


Za Volforda je kraj “Biosfere” bio i početak mračnog poglavlja u njegovom životu. Kada je ušao u kapsulu bio je živahan i u dobroj fizičkoj kondiciji i delovao je mnogo mlađe od 67 godina, koliko je tada imao. Dve godine u “Biosferi” iscrple su njegov organizam. Telo mu je delovalo iznureno, a oči upale.


"Njegovih 79 godina života bilo ispunjenije nego tri života većine običnih smrtnika"



I pored svega toga, sačuvao je bistar um i nastavio da se pridržava strogog režima ishrane

Kada je izašao, imao je samo 65 kilograma, a kasnije je izgubio još 11 kilograma i izgledao još stariji nego na slici snimljenoj po završetku projekta.


Najozbiljnije posledice, međutim, nisu bile vidljive spolja. Šest meseci posle napuštanja “Biosfere”, Volford je pao u duboku depresiju i odao se alkoholizmu. Tokom eksperimenta je povredio kičmu i u početku je jedva hodao.



Promene su se očigledno desile i u njegovom mozgu: samo tri godine po okončanju projekta, dešavalo se da se najednom ukoči i padne na zemlju. Morao je da nabavi hodalicu.

I pored svega toga, sačuvao je bistar um i nastavio da se pridržava strogog režima ishrane, jer je bio uveren da on usporava napredovanje bolesti. Godine 2001. izjavio je u jednoj TV-emisiji da mu je smanjenje unosa kalorija “produžilo život”.

Video-snimak zabeležen iste godine ilustruje šokantnu istinu: samo deset godina posle ulaska u "Biosferu", korpulentnije izdanje kapetana Žan-Lika Pikarda pretvorilo se u pogrbljenog, drhtavog starca, koji jedva može da hoda bez tuđe pomoći.

Tada mu je već bila otkrivena Lu-Gerigova bolest, od koje je preminuo 2004. godine. Iako nije uspeo da pobegne od smrti, možda je za utehu činjenica da je njegovih 79 godina života bilo ispunjenije nego tri života većine “običnih smrtnika”.



blic

Frederik Holcel je jeo staklo


Doduše, nije jeo samo staklo. Tokom dvadesetih i tridesetih godina 20. veka ovaj istraživač Univerziteta u Čikagu navodno je gutao žice, staklo, igle, šljunak, užad i ostale nejestive predmete, kako bi proverio kako prolaze kroz creva.

Izveštaj o njegovom radu objavljen je u American Journal of Physiology pod nazivom “Prolazak inertnih materijala kroz digestivni trakt”.

Uprkos rizičnom naučnom radu, dugo je poživeo.

Beri Maršal pio je tečnost prepunu bakterija


Mnogo godina lekari jedva da su imali bilo kakvu predstavu o uzroku čira na želucu. Mnogi su krivili stres za ovo stanje. Međutim, čudni australijski lekar Beri Maršal bio je ubeđen da su rezultat infekcije bakterijom poznatom kao Helikobakter pilori i da je lek u antibioticima.

Međutim, nije postojao jednostavan način da testira ovu teoriju, budući da bakterija napada isključivo primate, a etika ga je sprečavala da ne preduzima radikalne ekperimente nad ljuima.

Zato je odlučio da sam postane “zamorče” i popije bakterije zaraženog pacijenta razmućene u rastvoru.

Nekoliko dana kasnije, nakon što je iskusio povraćanje i iscrpljenost, sam je obavio biopsiju i pronašao vezu između bakterija i čira. Za eksperiment je dobio Nobelovu nagradu 2005.

Avijacija 

Ibn Ismail Hamad al-Javhari (Ismail ibn Hammad al-Jawhari) je muslimanski naučnik iz Kazahstana, koji je pokušao da leti uz pomoć krila i dva užeta. 
On je skočio sa krova džamije i pao u smrt.

Automobilski izum

Vilijam Nelson (William Nelson) je izmislio novi način motorizovanja bicikla. Nedugo, poslije toga, pao je sa svog bicikla, prilikom testiranja.

Oto Lilijenthal (Otto Lilienthal) je umro dan poslije pada jednog od svojih zmajeva.