Речник мање познатих речи и израза (туђице - турцизми)

Ј

Јабана – туђина, туђа земља

јабанција – странац, туђинац, досељеник, придошлица

јаглук – марамица, рубац

јагма – грабеж

јазија – писани текст; писмо

јазиција – писар

јалакнути – узвикнути „Алах“, помениту бога при јуришу, халакнути

јако - истом, тек

јали – или

јалија – обала (реке или мора)

јанкеса – торба која се носи са стране, о боку

јапунце – огртач, кабаница; покровац

јасак – наредба којом се нешто забрањује, забрана

јатаган – дуги криви нож, ханџар

јатак – онај који скрива хајдуке; скровиште хајдука

јеглен - разговор; говор, беседа

јегленисати – разговарати

једек – парадни коњ

једнак – одмах, смјеста

језан – муслиманска молитва

јеменија – марама, шамија

јолдаш – друг, пријатељ

јутрење – јутарња служба у цркви

K

Кава – кафана, просторија у којој се пије кафа

кавга – свађа; бој

кавгаџија – свађалица; убојица

кавеџија – онај који држи кафану, гостионичар

кадифа, кадива – фина тканина, сомот

кадуна, када – госпођа; угледна жена

кадунџика – деминутив од кадуна

каил – вољан, рад

калдрма – пут или двориште поплочани каменом

калиак – капа од крзна или само опточена крзном

кардаш – друг, пријатељ

катана – припаднк коњице, коњаник

каук – врста муслиманске капе

каур, каурин – неверник

кашкета – врста капе

комшија – сусед

кашика

катанац

касаба

Л

Лав – посед, спахилук

лавра – велики манастир

лагум – мина; прокоп,

лала – султанов дворјан

ласно – лако

левер – плаћени војник

леђен – посуда за умивање

летурђија – црквена служба

литар – огрлица на врату

лобуд – буздован

лонџа – скупштина, већ;место за разговор у кући или пред кућо

М

Магаза – магазин; дућан

малвасија – врста вина

мановеки – непознат језик

маха – врста зобнице

мегдан – бој, битка; место окршаја

међер – збиља, заиста, стварно

мезил – курир који на коњу преноси пошту

мезилеки – који се односи на мезил

мејдан – в.мегдан

мејданџија – онај који се бори на мегдану

меневиш – љубичаст, модрољубичаст

меште – уместо, место

мешћема – суд, судница

мљезимица – мезимица; најмлађа кћи

мрамор – камен

мраморјe – стење

мујезин – џамијски службеник који са минарета кујише

мукадем – врста свилене тканине; мушки појас од те тканине

мунара – високи торањ џамије, минарет

муштулук – радосна вест; награда за јављену вест

мезе

H

Набрекивати – викати „бре“, натресати се на некога

навалија – врста сабље

намах – одједном, одмах, сместа

назорице – поиздаље, из даљине

накрпати – слабо говорити, натуцати

налбантин – покривач коња

напокоњи – посљедњи

нацак – бојна сјекира

пеимар – зидар, грађевинар

H

Набрекивати – викати „бре“, натресати се на некога

навалија – врста сабље

намах – одједном, одмах, сместа

назорице – поиздаље, из даљине

накрпати – слабо говорити, натуцати

налбантин – покривач коња

напокоњи – посљедњи

нацак – бојна сјекира

пеимар – зидар, грађевинар

П

Паша – титула високих грађанских и војних достојанственика у Турској

пашалук – област којом управља паша; звање паше

пенџер – прозор

пешкеш – дар, поклон

пињал – врста ножа, кама, бодеж

пирлитан – накићен, навезен

подушје – црквена служба за покој душе умрлог

појагмити – разграбити

потекар – поново, изнова

потрошак – трошење; употреб

похарати – опљачкати; опустошити

похарчити – потрошити; унинтити

првобратучед – брат од стрица

придрнути(се) – помамити(се)

прохесапити – прорачунати, промислити

прстеновати – дати прстен, заручити, верити

пуљат – шарен, пегаст коњ

пусник – ђаволски човјек, проклетник

путаљ – путаст, путоног коњ

пуце -дугме

подрум

Р

Рабаџија – онај који се бави превозом робе запрежним колима

Ражденути – растерати, разагнати

раздертити (се) – растужити(се)

разма – осим, изузев

раскарати (се) – забринути (се)

раф – полица

р’ат – украшена коњска опрема

рахат – задовољан, спокојан

рудина – пашњак, утрина

руменџе – бакрени суд за воду

руса – црвенкаста, стални епиет за главу

рушпа – млетачки дукат

C

Сајалија – врста чохе

сакагија – заразна болест у коња, слинавка

саклет – налог, заповест

сактисати – скршити, сломит

самур – куна; кожа од те куне

самуркалпак – капа од самур

сараор – војник који чува тврђаву или неко место; титула за посебно задужење у војсци

сару – в. чалма

сеиз – слуга, коњушар

сеир – наслађивање у гледању лепог, радост

селам – турски поздрав

сератлија – граничар, крајишник

сербез – слободно, без етраха

серџада, сеџада – простирка на којој муслимани клањају

силембет – каиш преко прса

синија – округла трпеза, софра

синџилат – потврда

синџилатити – потврдити

синџир – ланац; оков

скерлет – тканина црвене боје

собет – договор, скуп; посело

совра, софра – низак сто, трпеза

ермајли – сребрн, украшеен сребром

ерчали – стаклен

стамболија – израђена у Стамболу, стамболска

староставан, старославан – од давнине, стародреван

столак – столица; престо

струка – огртач

субаша – помоћник или заменик банше, поглавара

Т

Табор – логор; одред војске

таинција – економ, интендант

татар, татарин – коњаник писмоноша

татаранка – врста стријеле

таманити – уништавати

тевабија – свита, пратња; следбеници, истомишљеници

тева – хоће, ваља да

тевенели – напразно, бесциљно

телал – јавни објављивач, огласивач, добошар

тенеф – конопац, уже

терзија – кројач

тестир – одобрење, допуштење

теферич – провод у природи

тефтер – рачунска књига; списак

тефтиш – преглед, инспекција; истрага

тимар – феудални посед, спахилук; пољско добро

токе – украсни и заштитни оклоп од металних плочица нагрудима

толковати – тумачити

туфекџија – пушкар

тулумина – мех, меешина

тумбак – туч, бронза

тараба

Ћ

Ћаба – свето мјесто; ходочашне до ћабе

ћар – зарада

ћарџија – онај који иде за ћаром, добитком,

ћеиф, неив – распложење, задовољство, уживање

ћемер – појас у коме се носи новац; женски сребром украшен појас

ћенталамбас даинцкиња – врста старинског пиштоља

ћесар – цар

ћурак – огртач постављен крзном, кожух

ћуфте

ћевап

ћошак

У

Убав – леп, диван

увјеџбати – проценити

улева – војничка плата

ункаш – предњи уздигнути део седла

уострит (се) – наоштрити се, наљутити се

урокљив – који је уречен, који је зле коби

утва – дивља патка

утувити – запамтити

ухитити – ухватити

учкур – узица којом се везују гаће, свитњак

угурсуз

Ф

Ферман – султанов указ, наредба, заповест

френђија – кула сазидана на француски начин

Х

Хабер – вест, глас

хазна – благајна, ризница

хазур – спреман, готов

ханин – издајица, одметник, неверник

хајван – животиња, стока

хак – право, правда; заслуга

халалити – опростити; благословити; поклонити

хан – гостионица

ханџар – кратки криви мач, јатаган; велики нож

харамбаша – вођа хајдука

харамија – разбојник, зликовац

харач – трошак, издатак

харчити – трошити

хатар – наклоност, љубав, воља

хаџија – онај који је ишао на хаџилук Христовом или Мухамедовом гробу, ходочасник

хесап – рачун

хећим – лекар

харач

Ч

Чаир – ливада

чалма – планто омотано око феса или које друге капе

чардак – већа просторија на спрату источњачке куће са тремом према улици; доксат, бaлкон; лепа вишеспратна кућа, дворац

чатити – читати молитву

чауш – поднаредник у турској војсци; гласник; сват који забавља и оглашава наредбе сватовима

чекрк-челенка, чекркли-челепка – перјаница на капи која се окреће на ветру

ченгел – гвоздена кука за вешање и мучење

чилаш, чиле – коњ сивобеле длаке, белац

чултан – коњски покривач, покровац

чорба

чакшире

чарапа

чибук

Џ

Џас – страх, страва

џабе – бесплатно

џеба – бојни оклоп направљен од металних плочица

џебана – муниција

џевап – договор; разлог

џевердан – нарочито украшена пушка цида – копље

џилитати – бацати копље

џезва

Ш

Шејтан – ђаво

Шенлук – весеље, славље уз пуцњаву пушака

шер, шехер – велики град, варош

шестопер, шестоперац – буздован са шест пера

шићар – плијен, корист, добит

шићарџија – човјек који је лаком на добитак, пљачкаш

шуркулија – шaпа

Turske serije su definitivno povećale gledanost televizijama, ali i interesovanje za učenje turskog jezika.




Lingvisti kažu da je u srpskom jeziku preko 3000 turcizama (reči poreklom iz turskog jezika). Ranije je taj broj bio daleko veći. Neke reči su preuzete u originalu, neke su malo modifikovane, ali njihov broj nije zanemarljiv.

Kajmak sipamo kašikom, jedemo meke somune, vodu sipamo u bokal, jedemo i meze, čorbu, bostan, jogurt, šećer, sudžuk, pijemo rakiju, roštilj pečemo na ćumuru... kafu kuvamo u džezvi, spavamo na jastuku, a pokrivamo se jorganom.

Sedimo u bašti ili avliji, prozore i dalje neki zovu pendžer, vreme gledamo na satu, u prodavnici dobijamo kusur, konobaru dajemo bakšiš, nekada smo namćori, nekada baksuzi...

Koristimo i reči kuršum, jatagan, baksuz, bezistan, čardak, berićet, čekić, čekrk, čerga, džaba, džada, dželat, džumbus, dilber, divaniti, damar, djuvegija, jok, barjak (mada je u turskom bajrak), ćilim, budala, aman, bre, merak, tefter, kuluk, čizma, čoban, ćar, ćef, pare, mehana, kasapin, čaršija, mahala…

Puno je još reči iz turskog koje svakodnevno koristimo, a da nismo ni svesni da su došle iz ovog jezika.

U jeziku koji se nekad zvao srpskohrvatski, u opticaju je bilo nekoliko hiljada turskih riječi. Rječnik turcizama sadrži više od osam hiljada natuknica, ali u nas se pod pojmom "turcizam" podrazumijevaju i riječi i izrazi koje su nam preko turskog došle iz arapskog i persijskog jezika. U svakom slučaju, bez ove vrste tuđica naše komuniciranje bilo bi vrlo otežano, a često i nemoguće. S raspadom nekad zajedničkog jezika na tri posebna, vjeruje se da su turcizmi ostali u "posjedu" bosanskoga jezika, dok su se srpski i hrvatski riješili dušmanske (evo, već turcizam!) leksike. Međutim, turcizmi su i u srpski i u hrvatski ušli - do bubrega (opet turcizam, za koji, uzgred budi rečeno, nemamo ni sinonima!).

Nema sinonima u savremenom srpskom (a ni hrvatskom) jeziku ni za slijedeće turcizme: bakar, boja, burmut, čarapa, čekić, čelik, česma, čizma, ćela, duhan, džep, đon, jatak, jorgovan, kalup, katran, kula, kuluk, kundak, kutija, lala, leš, limun, majmun, pamuk, papuče, rakija, sapun, sat, šator, šećer, tambura, top, tulipan, vez, zanat... Vele da su se polovinom prošlog vijeka srpski i hrvatski jezikoslovci dogovorili da se srpski piše budala, a hrvatski bena, dok im neko na kraju nije prišapnuo da su oba ta termina turska. Turske su i imenice sprat, kat i boja, što je vezano za kulturu stanovanja, sinonim turcizma lala je opet turcizam tulipan, jer su ovaj cvijet upravo Turci presadili u Europu. Ta riječ je ušla i u njemački (Tulpe), kao i imenica kifla (Kipferl), jer su Turci izmislili tu vrstu peciva.

Kad smo već kod peciva, nikako ne možemo zaboraviti arapsko-persijsku riječ kafana, koja je u turskom dobila oblik kahvehane, a preko toga u srpskom kafana. To je zato što su upravo Turci u Evropu donijeli čuveni napitak. Sa kafom je došao i šećer (takođe turcizam bez sinonima) i neizostavna rakija, riječ za koju opet, i u lingvističkom i u prenesenom smislu, nemamo zamjene. Želeći se što više razlikovati od srpskog, hrvatski su filolozi termin tobdžija zamijenili riječju topnik, zaboravljajući da je opet korijen te riječi top (lat. canon) - turski.

Neko je skoro tumačio da riječ Balkan na turskome znači krv i med, što je teško protumačiti, jer izaziva tamne asocijacije. Riječ merak, međutim, znači ugodno raspoloženje, uživanje, nasladu (njem. Lust).

У српском језику је као последица петстогодишњег ропства под Турцима остало пуно речи из турске културе које су се увукле у свакодневни језик Срба па бисмо овде могли да их набројимо:

А

Астал - сто
абер - глас који испуштају животиње или људи, вест
Аваз - глас
Ага - господар; заповедник, старешина
агалук - звање, достојанство; посед који припада аги
адет - обичај, навика
аздија - плашт (обично украшен скупоценим везом)
азна - види хазна
акшам- први мрак, сумрак; муслиманска молитва пo заласку сунца.
алај - скупина, гомила, мноштво, мaca; вojнa јединица, пук.
алај-барјак - застава једног алаја
аламанка - врста немачке сабље, алат; коњ риђожуте длаке
аманет - завештање, завет, светиња
антерија - врста горње хаљине
ар - в.axap
арамбаша - в.харамбаша
аратос - (у изразу) не било гa, нека га ђаво носи
аргат - Hajaмни радник, кулучар, надничар
аргатија - присилни рад, кулук,
аргатлук - кулук
аргатовати - кулучити, принудно радити без плате
аршин - стара мера за дужину
атлија - коњаник
аферим - узвик за одобравање: честитам, браво
ахар - коњушница
аџамјија - наивно, неискусно момче
ашлук - свакодневни трошак
ашчија - кувар, економ
авлија
Ајвар

Б

Бабо - отац
бабајко - хипокористик од бабо
бакрачлија - стремен, узенгија
бакшиш - напојница, поклон
балчак - држак од сабље, мача и сл.
баљемез - тoп великог калибра
баша - поглавар, старешина
башка - посебно, одвојено, засебно
бедевија - кобила добре пасмине
безистен - наткривени трг, чаршија; дућан
белило - место где се бели, пере платно
белћим - можда, ваљда, вероватно
бенђелук - опојна трава или напитак; мађије
берибет - благослов; срећа, напредак
бешкот - добро печен хлеб, двопек
биљега - обележје; мета
бињекташ - камен са кога се узјахује
бињиш - широки огртач, обично од црвене чохе
бошчалук - у нарочиту мараму, бошчу увијен дар
брешка - старинска, мала пушка, названа пo италијанској вароши Бреши
бугар-кабаиица - чобанска кабаница
букагије - окови за ноге, негве
буљук - чета, одред војске; мноштво, гомила, група
бусија - заседа, заклон
бутун(бутум) - сав, цео, целокупан: заједно, скупа
буђелар
баксуз
бурек

B

Ваиз - познавалац верске литературе (код муслимана), проповедник
вајда - корист, добит
везир - министар, управник вилајета
вересија - продаја или куповина на почек, на кредит
веђил - заступник, повереник
вилајет - покрајина, провинција; народ, становништво
вакат - време


Г

Гадара - врста сабље која је оштра с обе стране.
гаирет - помоћ, потпора; веселост, весеље
градина - врт, башта
грозан - који обилује грожђем, гроздан

Д

Далбулана - турска војна музика,
деветак - деветогодишња домаћа животиња
дели - храбар, неустрашив
делибаша - заповедник војног одреда у турској царевини
деније - ноћна литургија, бденије
дервиш - члан неког исламског верског реда
дерт -јад, бол, чежња
дива, диба - скупоцена свилена тканина, брокат
диван - разговор; сабор, веће; дворана за примање
дивит - мастионица; прибор за писање
дизген, дизђен - каиш, кожни поводац од узде, дизгин
диздар - заповедник тврђаве
дилбер - драги, драган; леп, красан, мио
диљка - врста старинске дуге пушке
димишћија - врста сабље из дамаска
дирек - дрвени стуб
дишер - напоље! ван!
долама - врста горњег капута у народној ношњи
дорат - коњ црвеносмеђе длаке
дохакати - доћи коме главе, савладати - некога
дувар-зид
душманин - непријатељ, противник
дунђер - градитељ

Ђ

Ђаконија - бирано јело, посластица
ђем - део узде
ђемија - лађа
ђердан - огрлица
ђечерма -јелек, прслук
ђувегија, ђувеглија - младожења; муж
ђугум - бакрени суд за воду
ђумишли - од сребра, сребрн
ђорда - врста сабље
ђутуре


Е

Елчибаша - главни изласланик
ефендија - господин; господар
ећим - в.хећим
ексер


Ж

Ждрака - зрака
жура - мали, ситан човек; особа слабог карактера

3

Зазор - стид, срамота
замандалити - затворити мандалом (полугом)
засобице - узастопце
затомити - уништити; сакрити
зачамати - дуго остати негде, задржати се
звекир - метални колут на вратима којим се куца
земан - време, рок
зијамет - беговски посјед
зламеније - знамење, знак; предсказање
зулум - насиље, безакоње, терор, тиранија
зулумћар - насилник, тиранин
заман

И

Ибришим - свилени конац; тканица од таквог конца
измет - служба, дворење, услуга
измећарка - слушкиња, служавка
изубаха-изненада,неочекивано
интов - кола, кочије
инцијел, инцил - света књига


Ј

Јабана - туђина, туђа земља
јабанција - странац, туђинац, досељеник, придошлица
јаглук - марамица, рубац
јагма - грабеж
јазија - писани текст; писмо
јазиција - писар
јалакнути - узвикнути "Алах", помениту бога при јуришу, халакнути
јако- истом, тек
јали - или
јалија - обала (реке или мора)
јанкеса - торба која се носи са стране, о боку
јапунце - огртач, кабаница; покровац
јасак - наредба којом се нешто забрањује, забрана
јатаган - дуги криви нож, ханџар
јатак - онај који скрива хајдуке; скровиште хајдука
јеглен- разговор; говор, беседа
јегленисати - разговарати
једек - парадни коњ
једнак - одмах, сместа
језан - муслиманска молитва
јеменија - марама, шамија
јолдаш - друг, пријатељ
јутрење - јутарња служба у цркви

K

Кава - кафана, просторија у којој се пије кафа
кавга - свађа; бој
кавгаџија - свађалица; убица
кавеџија - онај који држи кафану, гостионичар
кадифа, кадива - фина тканина, сомот
кадуна,када - госпођа; угледна жена
кадунџика - деминутив од кадуна
каил - вољан, рад
калдрма - пут или двориште поплочани каменом
калиак - капа од крзна или само опточена крзном
кардаш - друг, пријатељ
катана - припаднк коњице, коњаник
каук - врста муслиманске капе
каур, каурин - неверник
кашкета - врста капе
комшија - сусед
кашика
катанац
касаба

Л

Лав - посед, спахилук
лавра - велики манастир
лагум - мина; прокоп,
лала - султанов дворјан
ласно- лако
левер - плаћени војник
леђен - посуда за умивање
летурђија - црквена служба
литар - огрлица на врату
лобуд - буздован
лонџа - скупштина, већ; место за разговор у кући или пред кућом

М

Магаза - магазин; дућан
малвасија - врста вина
мановеки - непознат језик
маха - врста зобнице
мегдан - бој, битка; место окршаја
међер - збиља, заиста, стварно
мезил - курир који на коњу преноси пошту
мезилеки - који се односи на мезил
мејдан - в.мегдан
мејданџија - онај који се бори на мегдану
меневиш - љубичаст, модрољубичаст
меште - уместо, место
мешћема - суд, судница
мљезимица - мезимица; најмлађа кћи
мрамор - камен
мраморјр - стење
мујезин - џамијски службеник који са минарета кујише
мукадем - врста свилене тканине; мушки појас од те тканине
мунара - високи торањ џамије, минарет
муштулук - радосна вест; награда за јављену вест
мезе