Citati iz Svetog Pisma

ПЕДЕСЕТНИЦА - ДУХОВИ - ТРОЈИЦЕ

1. И кад се наврши педесет дана беху заједно сви апостоли једнодушно.

2. И уједанпут постаде хука с неба као дување силног ветра, и напуни сву кућу где сеђаху;

3. И показаше им се раздељени језици као огњени; и седе по један на сваког од њих.

4. И напунише се сви Духа Светог, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше те говораху.

5. А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из сваког народа који је под небом.

6. А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком.

7. И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другом: Нису ли ово све Галилејци што говоре?

8. Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили?

9. Парћани, и Миђани, и Еламљани, и који смо из Месопотамије, и из Јудеје и Кападокије, и из Понта и Азије,

10. И из Фригије и Памфилије, из Мисира и крајева ливијских код Кирине, и путници из Рима, и Јудејци и дошљаци,

11. Крићани и Арапи, чујемо где они говоре нашим језицима величине Божје.

(Дап 2, 1-11)

37. А у последњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: Ко је жедан нека дође к мени и пије.

38. Који ме верује, као што писмо рече, из његова тела потећи ће реке живе воде.

39. А ово рече за Духа ког после примише они који верују у име Његово: јер Дух Свети још не беше на њима, јер Исус још не беше прослављен.

40. А многи од народа чувши ове речи говораху: Ово је заиста пророк.

41. Други говораху: Ово је Христос. А једни говораху: Зар ће Христос из Галилеје доћи?

42. Не каза ли писмо да ће Христос доћи од семена Давидовог, и из села Витлејема одакле беше Давид?

43. Тако распра постаде у народу Њега ради.

44. А неки од њих хтеше да Га ухвате; али нико не метну руку на Њ.

45. Дођоше пак слуге ка главарима свештеничким и фарисејима; и они им рекоше: Зашто га не доведосте?

46. А слуге одговорише: Никад човек није тако говорио као овај човек.

47. Тада им одговорише фарисеји: Зар се и ви преваристе?

48. Верова ли га ко од кнезова или од фарисеја?

49. Него народ овај, који не зна закон, проклет је.

50. Рече им Никодим што долази к Њему ноћу, који беше један од њих:

51. Еда ли закон наш суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини?

52. Одговорише му и рекоше: Ниси ли и ти из Галилеје? Разгледај и види да пророк из Галилеје не долази.


12. Исус им, пак, опет рече: Ја сам видело свету: ко иде за мном неће ходити по тами, него ће имати видело живота.

Јн (7, 37-52; 8, 12)

Jer 31:3 Odavna mi se javljaše Gospod. Ljubim te ljubavlju večnom, zato ti jednako činim milost.

4 I vide Bog svetlost da je dobra; i rastavi Bog svetlost od tame.

Sahne trava, vene cvijet, ali riječ Boga našega ostaje dovjeka. Isaija 40,8

6 Budi slobodan i hrabar, jer ćeš ti predati tom narodu u nasledstvo zemlju za koju sam se zakleo ocima njihovim da ću im je dati.

8 Neka se ne rastavlja od usta tvojih knjiga ovog zakona, nego razmišljaj o njemu dan i noć, da držiš i tvoriš sve kako je u njemu napisano; jer ćeš tada biti srećan na putevima svojim i tada ćeš napredovati.

7 I Gospod reče Sotoni: Od kuda ideš? A Sotona odgovori Gospodu i reče: Prohodih zemlju i obilazih.

8 I reče Gospod Sotoni: Jesi li video slugu mog Jova? Nema onakvog čoveka na zemlji, dobrog i pravednog, koji se boji Boga i uklanja se oda zla.

9 A Sotona odgovori Gospodu i reče: Eda li se uzalud Jov boji Boga?

10 Nisi li ga Ti ogradio i kuću njegovu i sve što ima svuda unaokolo? Delo ruku njegovih blagoslovio si, i stoka se njegova umnožila na zemlji.

1 Ali pruži ruku svoju i dotakni se svega što ima, psovaće te u oči.

12 A Gospod reče Sotoni: Evo, sve što ima neka je u tvojoj ruci; samo na njega ne diži ruke svoje. I otide Sotona od Gospoda.

13 A jedan dan kad sinovi njegovi i kćeri njegove jeđahu i pijahu vino u kući brata svog najstarijeg,

14 Dođe glasnik Jovu i reče: Volovi orahu i magarice pasahu pokraj njih,

15 A Saveji udariše i oteše ih, i pobiše momke oštrim mačem; i samo ja jedan utekoh da ti javim.

16 Dok ovaj još govoraše, dođe drugi i reče: Oganj Božji spade s neba i spali ovce i momke, i proždre ih; i samo ja jedan utekoh da ti javim.

17 Dokle ovaj još govoraše, dođe drugi i reče: Haldejci u tri čete udariše na kamile i oteše ih, i pobiše momke oštrim mačem; i samo ja jedan utekoh da ti javim.

18 Dokle ovaj još govoraše, dođe drugi i reče: Sinovi tvoji i kćeri tvoje jeđahu i pijahu vino u kući brata svog najstarijeg;

19 A to vetar velik dođe ispreko pustinje i udari u četiri ugla od kuće, te pade na decu i pogiboše; i samo ja jedan utekoh da ti javim.

20 Tada usta Jov i razdre plašt svoj, i ostriže glavu, i pade na zemlju i pokloni se,

21 I reče: Go sam izašao iz utrobe matere svoje, go ću se i vratiti onamo. Gospod dade, Gospod uze, da je blagosloveno ime Gospodnje.

22 Uza sve to ne sagreši Jov, niti reče bezumlja za Boga.

1 Blago čoveku koji ne ide na veće bezbožničko, i na putu grešničkom ne stoji, i u društvu nevaljalih ljudi ne sedi,

2 Nego mu je omileo zakon Gospodnji i o zakonu Njegovom misli dan i noć!

3 On je kao drvo usađeno kraj potoka, koje rod svoj donosi u svoje vreme, i kome list ne vene: šta god radi, u svemu napreduje.

4 Nisu takvi bezbožnici, nego su kao prah koji rasipa vetar.

5 Zato se neće bezbožnici održati na sudu, ni grešnici na zboru pravedničkom.

6 Jer Gospod zna put pravednički; a put bezbožnički propašće.

1 Opet jedan dan dođoše sinovi Božji da stanu pred Gospodom, a dođe i Sotona među njih da stane pred Gospodom.

2 I Gospod reče Sotoni: Od kuda ideš? A Sotona odgovori Gospodu i reče: Prohodih zemlju i obilazih.

3 I reče Gospod Sotoni: Jesi li video slugu mog Jova? Nema onakvog čoveka na zemlji, dobrog i pravednog, koji se boji Boga i uklanja se oda zla, i još se drži dobrote svoje, premda si me nagovorio, te ga upropastih ni za šta.

4 A Sotona odgovori Gospodu i reče: Koža za kožu, i sve što čovek ima daće za dušu svoju.

5 Nego pruži ruku svoju i dotakni se kostiju njegovih i mesa njegovog, psovaće te u oči.

6 A Gospod reče Sotoni: Evo ti ga u ruke; ali mu dušu čuvaj.

7 I Sotona otide od Gospoda, i udari Jova zlim prištem od pete do temena,

8 Te on uze crep pa se strugaše, i seđaše u pepelu.

9 I reče mu žena: Hoćeš li se još držati dobrote svoje? Blagoslovi Boga, pa umri.

10 A on joj reče: Govoriš kao luda žena; dobro smo primali od Boga, a zla zar nećemo primati? Uza sve to ne sagreši Jov usnama svojim.

11 A tri prijatelja Jovova čuše za sve zlo koje ga zadesi, i dođoše svaki iz svog mesta, Elifas Temanac i Vildad Sušanin i Sofar Namaćanin, dogovoriše se da dođu da ga požale i poteše.

12 I podigavši oči svoje izdaleka ne poznaše ga; tada podigoše glas svoj i stadoše plakati i razdreše svaki svoj plašt i posuše se prahom po glavi bacajući ga u nebo.

13 I seđahu kod njega na zemlji sedam dana i sedam noći, i nijedan mu ne progovori reči, jer viđahu da je bol vrlo velik.

1 Potom otvori usta svoja Jov i stade kleti dan svoj.

2 I progovorivši Jov reče:

3 Ne bilo dana u koji se rodih, i noći u kojoj rekoše: Rodi se detić!

4 Bio taj dan tama, ne gledao ga Bog ozgo, i ne osvetljavala ga svetlost!

5 Mrak ga zaprznio i sen smrtni, oblak ga obastirao, bio strašan kao najgori dani!

6 Noć onu osvojila tama, ne radovala se među danima godišnjim, ne brojala se u mesece!

7 Gle, noć ona bila pusta, pevanja ne bilo u njoj!

8 Kleli je koji kunu dane, koji su gotovi probuditi krokodila!

9 Potamnele zvezde u sumračje njeno, čekala videlo i ne dočekala ga, i ne videla zori trepavica;

10 Što mi nije zatvorila vrata od utrobe i nije sakrila muku od mojih očiju.

11 Zašto ne umreh u utrobi? Ne izdahnuh izlazeći iz utrobe?

12 Zašto me prihvatiše koljena? Zašto sise, da sem?

13 Jer bih sada ležao i počivao; spavao bih, i bio bih miran,

14 S carevima i savetnicima zemaljskim, koji zidaše sebi pustoline,

15 Ili s knezovima, koji imaše zlata, i kuće svoje puniše srebra.

16 Ili zašto ne bih kao nedonošče sakriveno, kao dete koje ne ugleda videla?

17 Onde bezbožnici prestaju dosađivati, i onde počivaju iznemogli,

18 I sužnji se odmaraju i ne čuju glas nastojnikov.

19 Mali i veliki onde je, i rob slobodan od svog gospodara.

20 Zašto se daje videlo nevoljniku i život onima koji su tužnog srca,

21 Koji čekaju smrt a nje nema, i traže je većma nego zakopano blago,

22 Koji igraju od radosti i vesele se kad nađu grob?

23 Čoveku, kome je put sakriven i kog je Bog zatvorio odsvuda?

24 Jer pre jela mog dolazi uzdah moj, i kao voda razliva se jauk moj.

25 Jer čega se bojah dođe na mene, i čega se strašah zadesi me.

26 Ne počivah niti imah mira niti se odmarah, i opet dođe strahota.

1 Tada odgovori Elifas Temanac i reče:

2 Ako ti progovorimo, da ti neće biti dosadno? Ali ko bi se mogao uzdržati da ne govori?

3 Gle, učio si mnoge, i ruke iznemogle krepio si;

4 Reči su tvoje podizale onog koji padaše, i utvrđivao si kolena koja klecahu.

5 A sada kad dođe na tebe, klonuo si; kad se tebe dotače, smeo si se.

6 Nije li pobožnost tvoja bila uzdanje tvoje? I dobrota puteva tvojih nadanje tvoje?

7 Opomeni se, ko je prav poginuo, i gde su pravedni istrebljeni?

8 Kako sam ja video, koji oru muku i seju nevolju, to i žanju.

9 Od dihanja Božijeg ginu, i od daha nozdrva Njegovih nestaje ih.

10 Rika lavu, i glas ljutom lavu i zubi lavićima satiru se.

11 Lav gine nemajući lova, i lavići rasipaju se.

12 Još dođe tajno do mene reč, i uho moje doču je malo.

13 U mislima o noćnim utvarama, kad tvrd san pada na ljude,

14 Strah poduze me i drhat, od kog ustreptaše sve kosti moje,

15 I duh prođe ispred mene, i dlake na telu mom nakostrešiše se.

16 Stade, ali mu ne poznah lica; prilika beše pred očima mojim, i ćuteći čuh glas:

17 Eda li je čovek pravedniji od Boga? Eda li je čovek čistiji od Tvorca svog?

18 Gle, slugama svojim ne veruje, i u anđela svojih nalazi nedostataka;

19 A kamoli u onih koji stoje u kućama zemljanim, kojima je temelj na prahu i satiru se brže nego moljac.

20 Od jutra do večera satru se, i nestane ih navek da niko i ne opazi.

21 Slava njihova ne prolazi li s njima? Umiru, ali ne u mudrosti.

<sup>JOV 38

1</sup> Tada odgovori Gospod Jovu iz vihora i reče:


² Ko je to što zamračuje savjet riječima nerazumno?


³ Opaši se sada kao čovjek; ja ću te pitati, a ti mi kazuj.


⁴ Gdje si ti bio kad ja osnivah zemlju? kaži, ako si razuman.


⁵ Ko joj je odredio mjere? znaš li? ili ko je rastegao uže preko nje?


⁶ Na čem su podnožja njezina uglavljena? ili ko joj je metnuo kamen ugaoni?
⁷ Kad pjevahu zajedno zvijezde jutarnje i svi sinovi Božji klikovahu.


⁸ Ili ko je zatvorio more vratima kad kao iz utrobe izide?


⁹ Kad ga odjeh oblakom i povih tamom;
¹⁰ Kad postavih za nj uredbu svoju i metnuh mu prijevornice i vrata;
¹¹ I rekoh: dovde ćeš dolaziti, a dalje nećeš, i tu će se ustavljati ponositi valovi tvoji.


¹² Jesi li svoga vijeka zapovjedio jutru, pokazao zori mjesto njezino,
¹³ Da se uhvati zemlji za krajeve, i da se rastjeraju s nje bezbožnici,
¹⁴ Da se ona promijeni kao blato pečatno, a oni da stoje kao haljina,
¹⁵ Da se oduzme bezbožnicima svjetlost njihova i ruka podignuta da se slomi?
¹⁶ Jesi li dolazio do dubina morskih? i po dnu propasti jesi li hodio?
¹⁷ Jesu li ti se otvorila vrata smrtna, i vrata sjena smrtnoga jesi li vidio?
¹⁸ Jesi li sagledao širinu zemaljsku? kaži, ako znaš sve to.
¹⁹ Koji je put k stanu svjetlosti? i gdje je mjesto tami,
²⁰ Da bi je uzeo i odveo do međe njezine, i znao staze k domu njezinu?
²¹ Znaš ti; jer si se onda rodio, i broj je dana tvojih velik.
²² Jesi li ulazio u riznice šnježne? ili riznice gradne jesi li vidio,


²³ Koje čuvam za vrijeme nevolje, za dan boja i rata?


²⁴ Kojim se putem dijeli svjetlost i ustoka se razilazi po zemlji?
²⁵ Ko je razdijelio jazove povodnju i put svjetlici gromovnoj?
²⁶ Da bi išao dažd na zemlju gdje nema nikoga, i na pustinju gdje nema čovjeka,
²⁷ Da napoji pusta i nerodna mjesta, i učini da raste trava zelena.


²⁸ Ima li dažd oca? ili ko je rodio kaplje rosne?


²⁹ Iz čije je utrobe izašao led, i ko je rodio slanu nebesku,


³⁰ Da se vode skrivaju i postaju kao kamen i krajevi propasti srastaju?
³¹ Možeš li svezati miline vlašićima? ili svezu štapima razdriješiti?
³² Možeš li izvesti južne zvijezde na vrijeme? Ili kola sa zvijezdama njihovijem hoćeš li voditi?
³³ Znaš li red nebeski? možeš li ti uređivati vladu njegovu na zemlji?


³⁴ Možeš li dignuti glas svoj do oblaka da bi te mnoštvo vode pokrilo?
³⁵ Možeš li pustiti munje da idu, i da ti reku: evo nas?
³⁶ Ko je metnuo čovjeku u srce mudrost? ili ko je dao duši razum?


³⁷ Ko će izbrojiti oblake mudrošću, i mjehove nebeske ko će izliti,



³⁸ Da se raskvašen prah zgusne i grude se slijepe?

"I kao što je Mojsije podigao zmiju u pustinji tako ima biti podignut Sin čovječji da svaki koji vjeruje u njemu ima život vječni".

Matej 5 


10 Blago prognanima pravde radi, jer je njihovo carstvo nebesko.

11 Blago vama ako vas uzasramote i usprogone i reku na vas svakojake rđave riječi lažući, mene radi.

12 Radujte se i veselite se   , jer je velika plata vaša na nebesima,   jer su tako progonili proroke prije vas.  

“Ja sam Put i Istina i Život: nitko ne dolazi Ocu osim po meni.” (Iv 14,6)

“Kradljivac dolazi samo da ukrade, zakolje i pogubi. Ja dođoh da život imaju, u izobilju da ga imaju.” (Iv 10,10)

“Ja – Svjetlost – dođoh na svijet da nijedan koji u mene vjeruje u tami ne ostane.” (Iv 12,45)

“Zaista, kažem vam: Ako tko rekne gori ovoj: Digni se i baci se u more! i ne posumnja u srcu svojemu, nego vjeruje, da će se ispuniti riječ njegova, bit će mu to.” (Mk 11,23)

“Zaista, zaista, kažem vam: tko god čini grijeh, rob je grijeha.” (Iv 8,34)

Ne dajte svetinje psima! Niti svoga biserja bacajte pred svinje da ga ne pogaze nogama pa se okrenu i rastrgaju vas.” (Mt 7,6)

“Ne budite dakle zabrinuti za sutra. Sutra će se samo brinuti za se. Dosta je svakom danu zla njegova.” (Mt 6,34)

“Doista, ako vi otpustite ljudima njihove prijestupke, otpustit će i vama Otac vaš nebeski. Ako li vi ne otpustite ljudima, ni Otac vaš neće otpustiti vaših prijestupaka.” (Mt 6,14-15)

Ne sudite i nećete biti suđeni. Ne osuđujte i nećete biti osuđeni. Praštajte i oprostit će vam se.” (Lk 6,37)

I ne ulijeva se novo vino u stare mješine. Inače se mješine proderu, vino prolije, a mješine propadnu. Nego, novo se vino ulijeva u nove mješine pa se oboje sačuva.” (Mt 9,17)

“Ištite i dat će vam se! Tražite i naći ćete! Kucajte i otvorit će vam se! Doista, tko god ište, prima; i tko traži, nalazi; i onomu koji kuca otvorit će se.” (Mt 7,7-