Sve tajne reda Lobanja i Kosti

Sve tajne reda Lobanja i Kosti
Piše: N.T.O.

Jejl – stari kampus sa statuom Nejtana Hejla


Priča počinje na prestižnom univerzitetu Jejl, gde se tri niti američke društvene istorije:
špijunaža, krijumčarenje droge i tajna društva, konačno spajaju u jednu. Inicijanti reda
Lobanja i Kosti su poznata imena globalne elite. Da li su Lobanja i Kosti američki ogranak
Iluminata? Da li se nacionalnim i globalnim događanjima manipuliše u okviru velike
hegelijanske jednačine, teze i antiteze koje ostvaruju sintezu Novog Svetskog Poretka?
Dokazi i događaji koji okružuju tajanstveni red Lobanja i Kosti će vas šokirati.

Ilaja Jejl je rođen u Bostonu, obrazovan u Londonu. Radio je u britanskoj Istočnoindijskoj
kompaniji i bio guverner ostrva Fort Sent Džordž i Madras 1687. godine. Trgovinom je
stekao neverovatno bogatstvo i vratio se u Englesku 1699. Jejl je postao poznat kao
filantrop, pa kada je dobio molbu za pomoć studentskoj školi u Konektikatu, poslao im je
novčanu donaciju i poklon u vidu knjiga. Ostavio im je i poveće zaveštanje, pa je Koton
Meter 1718. predložio da škola dobije ime Koledž Jejl.

Na trgu starog kampusa univerziteta Jejl stoji statua Nejtana Hejla. Kopija te iste statue
postavljena je i ispred štaba CIA u Lengliju, Virdžinija. Još jedna takva statua stoji ispred
Akademije Filips u Andoveru (gde je Džordž Buš stariji išao u školu i pridružio se tajnom
društvu kada je imao samo 12 godina).

Nejtan Hejl je, zajedno sa još trojicom nekadašnjih studenata sa Jejla, bio član operacije
Kalper Ring koju je pokrenuo Džordž Vašington, jedne od prvih obaveštajnih operacija u
Americi koja je imala dosta uspeha tokom američke revolucije. Hejl je bio jedini operativac
koga su Britanci uhvatili, pa kada je 1776. održao svoj famozni govor u kome izražava
žaljenje, bio je obešen. Od stvaranja republike pa nadalje, odnos između univerziteta Jejl i
„obaveštajne zajednice“ je bio i ostao izuzetno čvrst.

Semjuel Rasel je 1823. osnovao kompaniju Rasel koja je nabavljala opijum u Turskoj i
švercovala ga u Kinu. Mnogi poznati američki i evropski bogataši su stekli svoje blago
zahvaljujući „kineskom“ tržištu opijuma.

Jedan od šefova kompanije Rasel u Kantonu bio je Voren Delano Junior, deda budućeg
američkog predsednika Frenklina Delano Ruzvelta. Među ostalim Raselovim partnerima koji
su učestvovali u švercu opijuma bili su i Džon Kliv Grin (finansirao univerzitet Prinston),
Ejbiel Lou (finansirao gradnju univerziteta Kolumbija), Džozef Kulidž i porodice Perkins,
Stardžis i Forbs. Kulidžov sin će kasnije osnovati kompaniju Junajted Frut, a njegov unuk,
Arčibald Kulidž je koosnivač američkog Saveta za spoljne poslove.

Vilijam Hantigton Rasel, Semjuelov rođak, studirao je od 1831. do 1832. u Nemačkoj.
Nemačka je tada bila leglo novih ideja. Na sve forme ljudske delatnosti, Nemci su
primenjivali „naučni metod“. Prusija, koja je za poraz u ratu sa Napoelonom krivila
sebičnost sopstvenih vojnika koji su usred bitke mislili samo na sebe a ne na pobedu,
prihvatila je principe Džona Loka i Žana Rusoa i stvorila novi edukativni sistem. Johan Fihte
je u svom Obraćanju nemačkom narodu objavio da će država preuzeti brigu o deci i da će
im ona reći šta da misle i kako da misle.

Georg Vilhelm Fridrih Hegel je preuzeo njegovu stolicu na berlinskom univerzitetu 1817. i
držao predavanja sve do svoje smrti 1831. Hegel je kulminacija nemačke idealističke
filozofske škole Imanuela Kanta. Za Hegela, naš svet je svet razuma. Država je Apsolutni
Razum a građanin može postati slobodan jedino ako obožava pokornost državi. Hegel je
državu nazvao „Božiji marš po svetu“ i „konačni kraj“. Taj konačni kraj je „vrhunsko pravo
protiv pojedinca čija je vrhunska dužnost da bude član države“. I fašizam i komunizam su
vukli korene iz hegelijanskih ideja. Hegelijanska filozofija je bila prilično u modi tokom
boravka Vilijama Rasela u Nemačkoj. Kada se vratio na Jejl 1832, sa Alfonsom Taftom je
osnovao društvo seniora. Prema nekim informacijama iz 1876. godine, „Kosti su ogranak
korpusa sa nemačkog univerziteta...Osnivač društva, Vilijem H. Rasel je pre diplomiranja
na Jejlu boravio u Nemačkoj i sklopio toplo prijateljstvo sa vodećim članovima nemačkog
društva. Od njih je dobio dozvolu da, vrativši se na Jejl, formira ovde novi ogranak.“ I tako
je Rasel sa četrnaestoricom kolega studenata završne godine, postao osnivač Reda
Lobanja i Kosti.

Tajanstveni red Lobanja i Kosti postoji samo na Jejlu. Svake godine seniori prate 15
juniora koje će inicirari u grupu sledeće godine. Neki pričaju da svaki inicijant dobija 15 000
dolara i starinski sat. Daleko od toga da je kućica za zabavu (a svako bratstvo ili
sestrinstvo u okviru studentskog kampusa američkih univerziteta ima svoju kuću gde su
smešteni studenti-članovi društva), ova grupa je maksimalno posvećena uspehu svojih
članova u realnom svetu u koji će ući posle sticanja fakultetske diplome.

Prezimena članova reda Lobanja i Kosti su ništa drugo do spisak najelitnijih američkih
porodica: Lord, Vitni, Taft, Džej, Bandi, Hariman, Vejrhauzer, Pinčot, Rokfeler, Gudjir,
Sloun, Stimson, Felps, Pilsberi, Kelog, Vanderbilt, Buš, Lovet...

Vilijam Rasel je postao general i državni zakonodavac u Konektikatu. Alfonso Taft je
naimenovan za vrhovnog tužioca SAD, sekretara rata (položaj koji uvek dobija neki član
reda Lobanja i Kosti), ambasadora u Austriji, ambasadora u Rusiji (još jedan položaj
rezervisan za pripadnike reda Lobanja i Kosti). Njegov sin, Vilijem Hauard Taft je jedini
čovek kome je uspelo da bude i predsednik SAD i predsednik Vrhovnog suda SAD.

TAJNA „GROBNICE“

Uprkos povremenim uznemiravanjima i kontroverzama koje su se prepričavale, red je od
samog početka bukvalno cvetao. Nekim profesorima se nije dopadala njegova
tajanstvenost i ekskluzivnost, a bilo je i primedbi od strane drugih studenata koji su
izražavali zabinutost zbog uticaja koje članovi „Kostiju“ imaju na finansije Jejla. A tu je bilo
i pitanje favorizovanja „Kostiju“.

U Nju Hejvnu je u oktobru 1873. štampan prvi broj časopisa Ikonoklast. U njemu je
objavljen jedan od svega nekoliko ikada objavljenih tekstova o tajanstvenom redu. Ovaj
tekst više nigde nije preštampan. Tekst počinje ovako: „Govorimo putem ove nove
publikacije, jer je štampa koledža zatvorila vrata onima koji otvoreno pominju „Kosti“.
Lobanja i Kosti uzimaju svoje članove iz svakog razreda. Zatim odlaze u svet i postaju, u
mnogim aspektima, predvodnici društva. Stekli su kontrolu nad Jejlom.

Upravljaju njegovim poslovanjem. Novac koji se uplaćuje koledžu prolazi kroz njihove ruke i
raspoređuje se po njihovoj volji. Nema sumnje da među njima ima dostojnih ljudi, ali mnogi
na koje su „Kosti“ sa visine gledali tokom boravka na koledžu, ne mogu da oproste što su
baš njima morali da daju novac za svoje školovanje. Ljudi sa Vol Strita se žale da se koledž
obraća direktno njima za pomoć, umesto da od svakog diplomiranog studenta traži njegov
deo. Razlog se može videti u primedbi bivšeg studenta Jejla i jednog od prvih ljudi Amerike:
’Malo je onih koji će dati - a to nisu „Kosti“, jer oni brinu daleko više za svoje društvo nego
što brinu za svoj koledž...’ Godinu za godinom, to smrtonosno zlo raste. Ovo drštvo nije
nikada bilo toliko mrsko koledžu koliko je danas i upravo taj osećaj gađenja utiče da oni koji
nisu članovi zatvore svoje džepove. Nikada ranije nisu oni pokazivali takvu aroganciju i
samoproglašenu superiornost. Zgrabili su novine koledža i upravljaju njima. Nije im bitno da
li su sposobni za to, već samo da se u tišini i svesni krivice dočepaju vlasti.

Ispričati šta je sve dobro Jejl postigao je gotovo nemoguće. Ispričati šta bi dobrog tek
mogao da postigne, još je teže. Pitanje se, tako, svodi na ovo – na jednoj strani leži izvor
neopisive dobrote, a na drugoj društvo čija krivica seže duboko i neopisiv kriminal.
Trenutak kada koledž Jejl stoji protiv Lobanje i Kosti! Pitamo sve ljude, ko ima pravo da
živi?“

U početku su sastanci društva održavani u zaklonjenim holovima. Onda je 1856.
podignuta „grobnica“ – zgrada od braon kamena, bez prozora, prekrivena vinovom lozom,
u kojoj sve do dana današnjeg „Kosti“ održavaju svoje čudne, okultne rituale inicijacije i
gde se sastaju četvrtkom i nedeljom.

A onda je, 29. septembra 1876, grupa koja sebe naziva Red Dosije i Kandža provalila u
najsvetije svetilište Lobanje i Kostiju - u „grobnicu“. Opisali su je kao lovačku kolibu na
dva sprata. Donja prostorija je bila loža 324, sva u crnom baršunu, pa su čak i zidovi bili
prekriveni platnom. Na spratu je bila loža 322, ’sanctum sanctorium’, hram optočen
crvenim baršunom, sa pentagramom iscrtanim na zidu.

Hodnik su krasile slike osnivača Kostiju sa Jejla i slike članova društva iz Nemačke iz
vremena kada je 1832. osnovan američki ogranak. Provalnici su pronašli još nešto
zanimljivo u gostinskoj sobi pored sobe 322.

„Na zapadnom zidu, među drugim slikama, isticala se stara gravura na kojoj je prikazana
otvorena grobnica a u njoj, na kamenoj ploči leže četiri ljudske lobanje, grupisane oko
kape dvorske lude, zvona, otvorene knjige, nekoliko matematičkih instrumenata,
prosjačkog čanka i kraljevske krune. Na zasvođenom delu iznad grobnice su rimskim
slovima ispisane reči 'We War Der Thor, Wer Weiser, Wer Bettler Oder, Kaiser?' Ispod
grobnice je nemačkim karakterima ispisana rečenica: 'Ob Arm, Ob Beich, im Tode gleich.'
Ispod gravure je pločica na kojoj piše: “Od nemačkog ogranka. Darovao D.K.Gilman iz
D.50.”

Danijel Kojt Gilman (generacija iz 1852.) je, zajedno sa još dvojicom članova „Kostiju“
oformio trojku koja još uvek utiče na život Amerike. Ubrzo nakon inicijacije u Lobanju i
Kosti, Danijel Gilman, Timoti Dvajt i Endrju Dikinson Vajt su odlučili da studiraju filozofiju
na univerzitetu u Berlinu. Gilman je, po povratku iz Evrope, 1856. inkorporiorao Lobanju i
Kosti u Rasel Trast i postavio sebe za blagajnika a Vilijema H. Rasela za predsednika ovog
akcionarskog društva. Sledećih 14 godina je proveo u Nju Hejvnu, učvršćujući moć reda.

Gilman je naimenovan za glavnog bibliotekara na Jejlu 1858. Zakulisanim političkim
manevrima je uspeo da obezbedi novac za naučne katedre univerziteta (Naučna škola
Šefild), a uspeo je i da se dočepa Morilove donacije koju je dodeljivao Kongres i koju je
konačno potpisao predsednik Linkoln. Ta donacija je značila dodeljivanje javnog zemljišta
Državnom koledžu za poljoprivredu i nauku. Jejl je postao prva škola u Americi koja se
besplatno dočepala državne zemlje i veoma brzo prigrabio sve što se moglo uzeti u to
vreme u oblasti Konektikata. Beskrajno zadovoljan upravni odbor Jejla je postavio Gilmana
za profesora fizičke geografije.

Gilman je bio i prvi predsednik univerziteta Kalifornije, jedan od osnivača i prvi predsednik
čuvene Džons Hopkins univerzitetske klinike, prvi predsednik Instituta Karnegi i jedan od
osnivača Fondacije Pibodi, Slejter i Rasel Sejdž.

Njegov prijatelj Endrju D. Vajt je bio prvi predsednik univerziteta Kornel (koji se dočepao
njujurškog dela državnog zemljišta), američki ministar za Rusiju, američki ambasador u
Berlinu, prvi predsednik Američkog istorijskog društva i predsednik američke delegacije na
prvoj konferenciji u Hagu 1899, kojom je uspostavljeno međunarodno pravosuđe.

Timoti Dvajt, profesor na bogoslovskoj katedri Jejla, postao je 1886. predsednik Jejla. Od
tada do danas su svi predsednici ovog univerziteta ili članovi Lobanje i Kostiju ili su
direktno povezani sa redom i njegovim interesima.

Trio Gilman/Vajt/Dvajt je osnovao takođe i Američku ekonomsku asocijaciju, Američko
društvo hemičara i Američku asocijaciju psihologa. Zahvaljujući snažnom uplivu koji su
imali na Džina Djuija i Horasa Mana, ovaj trio i danas ima neverovatan uticaj na američki
obrazovni sistem.

MREŽE MOĆI

U knjizi Tajni establišment Amerike, Entoni Saton ("America's Secret Establishment,"
Antony Sutton) ističe sposobnost reda Lobanja i Kosti da uspostavi vertikalne i
horizontalne lance uticaja i obezbede sebi kontinuitet i dostojni konspirativni nivo. Veza
Vitni/Stimson/Bandi prestavlja vertikalni lanac.

V.S.Vitni, oženjen Florom Pejn (iz porodice Pejn koja poseduje naftnu kompaniju Standard
Ojl), bio je ministar mornarice. Njegov advokat je bio čovek po imenu Ilaja Rut. Rut je
zaposlio Henrija Stimsona pravo sa koledža Jejl. Godine 1911. Stimson je od Ruta
preuzeo mesto sekretara rata, a kasnije je bio Kulidžov guverner Filipina, Huverov državni
sekretar i sekretar rata za vreme Ruzveltove i kasnije Trumanove administracije.

Holister Bandi je bio Stimsonov specijalni asistent i izasanik u Pentagonu tokom projekta
Menhetn (atomska bomba). Njegova dva sina, takođe članovi reda Lobanja i Kosti, bili su
Vilijem Bandi i Mekdžordž Bandi, obojica izuizetno aktivni kada su u pitanju državni poslovi
i osnivački rad.

Dva brata su, sa svojih pozicija u CIA, Ministarstvu odbrane i Stejt dipartmentu i kao
specijalni pomoćnici dva predsednika – Kenedija i Džonsona, neopisvo uticali na protok
informacija i obaveštajnih podataka tokom vijetnamskog rata.

Vilijem Bandi je postao urednik časopisa Spoljni Poslovi, veoma uticajnog magazina
državnog Saveta za spoljne poslove. Mekdžordž Bandi je postao predsednik Fondacije
Ford.

Još jedan zanimljivi dvojac „Kostiju“ predstavljaju porodice Hariman i Buš. Averel Hariman,
stariji državnik demokratske partije i njegov brat Roland Hariman, bili su veoma aktivni
članovi reda. Zapravo, četvorica Rolandovih kolega „Kostiju“ iz klase 1917. su postali
direktori firme Braun Braders, Hariman – a među njima je i Preskot Buš, otac Džordža
Buša starijeg i deda Džordža Buša mlađeg koji je baš nedavno napustio Belu Kuću.

Na smeni vekova, dve firme investicionih bankara – Garantli Trast i Braun Braders, Hariman
– bile su među vodećim članovima reda Lobanja i Kosti. Te dve firme su bile do grla
umešane u finansiranje i komunizma i Hitlerovog režima.

Lobanja i Kosti dele afinitet za hegelijanske ideje istorijske dijalektike, koje diktiraju
korišćenje kontrolisanih konflikata – tezama nasuprot antiteza – da bi stvorili
predeterminisane sinteze. Sinteza u njihovoj kreaciji i dizajnu - gde je država apsolut a
pojedincima se slobode daju zavisno od njihove poslušnosti državi – jeste Novi Svetski
Poredak.

Novcem i političkim manevrima jednog dela „Kostiju“ i njihovih saveznika, boljševici su
pobedili u Rusiji. Uprkos federalnim zakonima, ovo tajno društvo je finasiralo industriju,
uspostavilo banke i razvilo istraživanje nafte i minerala u novostvorenoj državi SSSR.

Kasnije je Averel Hariman, prevezao čitave fabrike u Rusiju. Neki istraživači tvrde i da
postoje dokazi da je Hariman nadgledao transfer nuklearnih tajni u SSSR, plutonijuma i
matrica za štampanje dolara.

Korporacija Junion Banking iz Njujorka je 1932. navela četiri direktora iz ove ćelije i dva
nacistička bankara koji su bili u vezi sa Fricom Tisenom, čovekom koji je od 1924.
finansirao Hitlera.

U knjizi Džordž Buš: neautorizovana biografija ("George Bush: The Unauthorized
Biography", piše: „Nadstojnik Službe za imovinu stranaca predsednika Ruzvelta, Leo T.
Krouli, potpisao je naređenje Vesting broj 248 Š11/17/42Ć, kojim se konfiskuje imovina
Preskota Buša na osnovu akta o trgovini sa neprijateljem. Naređenje je objavljeno u
opskurnoj državnoj knjizi i čuvano dalje od očiju javnosti, posebno štampe. U belešci broj
4 se objašnjava da nema ničeg u vezi sa nacistima, već samo da je korporacija Junion
Banking radila za porodicu Tisen iz Nemačke i /ili mađarske nacionaliste ….iz imenovane
neprijateljske zemlje. Osudom da su Preskot Buš i drugi direktori korporacije Junion
Banking legalno predstavljali naciste, vlada je izbegla daleko važnije istorijsko pitanje: na
koji način su njujorška i londonska klika - čiji je izvršni direktor bio Preskot Buš –
angažovali, naoružali i instruirali Hitlerove naciste?

U Njujork Tajmsu od 16. decembra 1944. objavljen je na 25. strani tekst od pet pasusa o
akcijama njujorškog odseka državnih banaka. Samo se poslednja rečenica odnosi na
nacističke banke i kaže: ‘Korporacija Junion Banking iz Njujorka, ulica Brodvej broj 39, dobila
je odobrenje da promeni svoje sedište i premesti se na adresu Brodvej broj 120.’ Tajms nije
objavio činjenicu da je vlada zaplenila imovinu koropracije zbog saradnje sa neprijateljem, niti
činjenicu da se na adresi Brodvej broj 120 nalazila državna Služba za imovinu stranaca.”

Posle rata, Preskot Buš je napredovao i postao je senator Konektikata i omiljeni golf partner
predsednika Ajzenhauera. Preskot je u politiku uvukao Niksona i lično ga progurao kao
protivkandidata Ajzenhaueru 1952.

SPISAK IMENA TAJNOG ESTABLIŠMENTA

U američkoj obaveštajnoj agenciji OSS, osnovanoj tokom II svetskog rata, bilo je toliko
mnogo bivših studenata sa Jejla, da je pesma ovog univerziteta postala nezvanična himna
OSS. Mnogi članovi OSS bili su “Kosti” ili su pripadali drugim senorskim društvima sa Jejla.

Robert Lovet, Harimanov drug iz detinjstva, postao je član Lobanje i Kostiju i to ćelije
Preskota Buša, a kasnije i direktor firme Braun Braders, Hariman.

U knjizi Džordž Buš: neautorizovana biografija, piše: „Sekretar rata Robert Peterson je
22. oktobra 1945. osnovao Lovetov komitet, kojim je predsedavao Robert A. Lovet.
Komitet je trebalo da savetuje vladu oko organizacije obaveštajnih aktivnosti SAD posle II
svetskog rata. Nova agencija bi se konsultovala sa oružanim snagama, ali bi morala biti
jedina agencija koja prikuplja podatke na polju inostrane špijunaže i kontrašpijunaže.
Nova agencija mora imati nezavisan budžet koji bi bez javne rasprave odobrio Kongres.
Lovet se pojavio pred sekretarima države, rata i mornarice 14. novembra
1945......obelodanivši virtuelni nastavak ratnog OSS. Nova agencija, CIA, uspostavljena je
1947, prema savetu Roberta Lovela.“

Gedis Smit, profesor istorije na Jejlu kaže: „Jejl je uticao na Centralnu obaveštajnu
agenciju (CIA) više nego bilo koji drugi univerzitet, obezbedivši tako atmosferu ponovnog
okupljanja drugova iz klase. A „Kosti“ su činile većinu među špijunima CIA.“

F. Trabi Dejvison je bio direktor personala CIA tih ranih godina. Na spisku „Kostiju“
povezanih sa CIA su bili i:

Sloan Kofin, junior
V.Van Dajn
Džejms Bakli
Bil Bakli
Hju Kaningam
Hju Vilson
Ruben Holden
Čarls R. Voker
Robert D. Frenč, nezvanični sekretar rata Jejla
Arčibald Mekliš
Dino Pionzo, zamenik šefa stanice CIA tokom svrgavanja Aljendea
Vilijam i Mekdžordž Bandi
Senator Dejvid Boren
Senator Džon Keri
....i naravno, Džordž Herbert Voker Buš (Buš stariji)

Na spisku prestižnih čalnova reda Lobanja i Kosti ističu se:

Henri Lus – Tajm Lajf
Džon Tomas Denijels - osnivač Arčer Denijes Midlenda
Giford Pinčot – glavni šumar predsednika Teodora Ruzvelta
Frederik I. Vejerhauzer
Harold Stenli – osnivač investicone banke Morgan Stenli
Alfred Kauls – Kauls Komjunikejšn
Henri P. Dejvison – stariji partner Morgan Garanti Trasta
Tomas Kokran – partner u Morgan Garanti Trastu
Senator Džon Hajnc
Pjer Džej – prvi predsednik njujorške banke Federalne rezerve
Džordž Herbert Voker Junior – finansijer i koosnivač Njujork Metsa
Artemis Gejts – predsednik kompanija Njujork Trast, Junion Pacifik, TIME, Boing
Vilijam Drejper III – ministarstvo odbrane SAD, UN i Import-Eksport banka

Din Viter – investicioni bankar
Senator Džonatan Bingam
Poter Stjuart – sudija Vrhovnog suda SAD
Senator Džon Čefi
Hari PejnVitni – muž Gertrude Vanderbilt, investicioni bankar
Rasel V. Devenport – urednik magazina Forčun
Evan Dž. Galbrajt – ambasador u Francuskoj i izvršni direktor Morgan Stenlija
Ričard Gau – predsednikk kompanije Zapata Oil
Ejmori Haui Bredford – muž Karol Varburg Rotšild i generalni direktor Njujork Tajmsa
S.I. Lord – državni revizor
Vinston Lord – predsednik CFR, ambasador u Kini i pomoćnik državnog sekretara u vreme
Klintonove administracije

Još otkako je Nikson obnovio političke veze Amerike sa Kinom mnogi američki ambasadori
u ovoj zemlji su bili članovi reda Lobanja i Kosti, a među njima i Džordž Buš stariji, prvi
američki oficir za vezu sa Narodnom Republikom Kinom.

KINA I OPIJUMSKI RATOVI

Otkud toliki interes za Kinu? Otud što je ova zemlja u 19. veku bila, između ostalog, jedan
od najvećih proizvođača i korisnika opijata u svetu. Jedno kratko vreme kliperi iz
Konektikata i Masačusetsa su bili najbrži brodovi na okeanu. Brzina je bila od presudne
važnosti za opijumsko tržište – ko prvi stigne u Tursku, Indiju, Makao, Hong Kong,
Šangaj, grabi najveći zalogaj prebogatog kolača.

Tokom opijumskih ratova Amerikanci su odabrali da se drže po strani i da navijaju za
Engleze i Francuze, svesni da će ugovor sa njima doneti dobit i SAD. Kompanija Rasel je u
to vreme bila jedina trgovačka kuća koja je operisala u Kantonu i iskoristila je priliku da
razvije snažne komercijalne veze i stekne priličan profit.

Iza trgovine drogom su se skrivali moćni nacionalni interesi. Američkim trgovcima je bilo
preko potrebno da prodaju bilo šta Kinezima, jer su u to vreme gotovo potpuno bile
istrebljene foke. Da Kinezi nisu kupovali opijum od Amerikanaca, SAD bi morale da svilu,
porculan i čaj plaćaju novcem, sa kojim su u to vreme bile više nego kratke. Kada je 1843.
otvorena luka Šangaj, kompanija Rasel je bila jedna od prvih trgovačkih kuća koje su se tu
smestile.

Bogoslovska katedra sa Jejla je 1903. pokrenula program osnivanja škola i bolnica u Kini.
Mao Cetung je bio među njihovim osobljem. Tokom perioda spletkarenja po Kini 30-tih i
40-tih godina 20. veka, američka obaveštajna mreža je koristila resurse „Jejla u Kini“,
posebno Rubena Holdena, rođaka Džordža Buša i njegovog kolege iz reda Lobanja i Kosti.

Posle ograničenja koja mu je nametnuo položaj ambasadora UN i predsedavajućeg
republikanskog komiteta koji je istraživao Ričarda Niksona, Džordž Buš stariji je poslat da
se pobrine za „kinesko tržište“. Porodica Buš još uvek je veoma umešana u ekonomske
aktivnosti vezane za Kinu.

Mnogi istraživači tvrde da je Džordž Buš stariji došao u CIA još početkom 50-tih godina i
da je jedan od njegovih zadataka bio da konsoliduje i koordinira svetsku industriju
narkotika, najveću i najprofitabilniju industriju na planeti. Neki smatraju i da je jedan od
razloga za učešće u vijetnamskom ratu bila namera da se konsoliduje takozvani Zlatni
Trougao – svetsko središte proizvodnje opijuma.