Ti sve razumeš. Konačno jedinstvo. Patiš, uživaš, voliš, besniš, ljubiš, smeješ se. Rodjeni smo za isto. Puni želje za otkrićem i ljubavi prema otkrivenom, skrivenom, i boli što ga uvek gubimo.
Lep si. Tvoju lepotu ja ti dajem. Naoružaj se protiv svega što te ne oslobadja. Pobuni se protiv svega što te okiva. Ti voliš sebe. Voli me kao centar. Kao sebe.
Čuj me, miluj me onim što tražiš, i onim što si našao. Idem ka tebi, i ka sebi.
Kao svaka dobra pesma.

Frida Kalo – Žena koja je stvarala magiju

Mesec jul je, definitivno, bio fatalan po Fridu Kalo. Rođena je 3. jula 1907. godine u Kojakanu, predgrađu Meksisko Sitija i umrla na istom mestu, istog meseca. Zato je  mesec jul izabran za predstavljenje zanimljive izložbe – njoj u čast.  Svet sa nesmanjenim interesovanjem i, nakon 60 godina od njene smrti, zanima sve vezano za ovu neobičnu meksičku umetnicu. Ljubitelji umetnosti imaće priliku da zavire u delić sveta Fride Kalo na izložbi koja nosi naziv:  “Frida Kalo: Njene fotografije” u Sao Paulu. Više od dvesta fotografija biće prikazano, kako one koje je ona sama slikala, tako i one na kojima  pozira. Najpoznatija meksička umetnica, fatalna žena, ali i, veliki simpatizer komunizma, svoj kratak život proživela je intezivno i bolno. Rođena je kao Magdalena Karmen Kalo i Kalderon, njen otac bio je slikar i fotograf nemačko – jevrejskog porekla. Upravo je on Fridi ulio najveću snagu i samopouzdanje. Mada je imao šest kćeri, Fridu je  smatrao  najhrabrijom  i najpametnijom. A Fridu život nije štedeo. Sa šest godina razbolela se od dečije pralize i devet meseci borila  sa opakom bolešću… nažalost, posledice bolesti ostale su na njenom telu.  Frida Kalo je morala da se pomiri sa deformitetom noge koje se smanjila i otanjila. Ali, to je bio tek početak njenih iskušenja koje je sudbina namenila.
U početku, svoju karijeru  potpuno je podredila njegovoj. U to vreme, u prvoj polovni dvadesteg veka, muralisti su bili jako traženi. Dijego Rivera je bio na vrhuncu svoje karijere. Frida ga je pratila na svim putovanjima, ali je  čeznula za Meksikom. Vrativši se u Meksiko iz Njujorka, gde je Rivera bio angažovan da napravi mural u Rokfereler centru, Frida počinje da slika sa velikim žarom i tada stvara svoja najbolja dela. Međutim, neverstva njenog muža se nastavljaju i ona 1934. godine saznaje da je prevatio sa njenom rođenom sestrom Kristinom. Ta vest Fridu potpuno slama i ona traži razvod do Dijega. Ali… nije dugo izdržala, već nakon nekoliko meseci vraća se Dijegu koji u svom dnevniku zapisuje:”umanjenog ponosa, ali ne i umanjene ljubavi Frida mi se vratila.” Nastavak njihovog braka nije ništa suštinski promenio u njihovom odnosu. Samo što ovoga puta i Frida postaje neverna. Njena afera sa čuvanim Lavom Trockim, kome ona i Dijego pružaju utočište od Staljina, zapanjila je konzervativni Meksiko. Ali, šta god da joj se dešavlao privatno nije remetilo njeno stvaralaštvo.
[You must be registered and logged in to see this image.]Bila je prva meksička slikarka čiji je rad izložen u muzeju Luvr u Parizu. Ni te 1939. godine kada je otkupljena njena slika, nije verovala da je slavna. Možda više od nje same u njen rad je verovao niko drugi do Dijego Rivera. Kada su ga pitali šta misli o Fridinom slikarstvu, rekao je:”Bila je prva žena u istoriji slikarstva koja je opšte, ali i sasvim određene teme koje se tiču žena tretirala, gotovo bismo mogli reći, bez ikakvig kompromisa.” Zato i ne čudi da je feministički pokret  uzeo za svoju ikonu. Ali, ništa od svega što [You must be registered and logged in to see this image.]joj se dešavalo Frida nije želela. Čak ni sjajan doček u Parizu koji su joj nadrelaisti priredili, pre svih –pesnik Andre Breton, nije je previše dotakao. Jedva je čekala da se vrati kući – u Meksiko. Tu ju je, međutim, dočekala vest koju nije htela da čuje- njen voljeni Dijego je podneo zahtev za razvod. I onako slabo zdravlje Fride Kalo drastično je pogoršano. Sve više je patila od problema sa cirkulacijom i ponovo završava u bolnici. Dijega je ta vest otreznila. Moli je da mu oprosti. Drugi put venčali su se 8. decembra 1940 godine. Ovog puta Frida u 33. godini shvata da mora da gradi vlastiti život, u kome će Rivra nju da prati. Nije htela da napusti svoj dom – Plavu kuću, gde je imala svoj studio i veliki vrt, sa psima, mačkama, papagajima, kao i majmunima koji su često bili tema njenih slika. Počela je da se bavi i pedagoškim radom.
[You must be registered and logged in to see this image.]Grupa mladih slikara bila je okupljena oko nje i kada nije mogla da odlazi da ih podučava na akademiji, Plava kuća je bila mesto edukacije. Baš kada se činilo da je pronašla svoj mir, konstatovana joj je gangrena. Kada su joj saopštili da će joj odseći nogu, rekla je:”Šta će mi noga, ja imam krila”. Poslednju izložbu priredila je 1953. godine u Sijudad de Meksiku, na otvaranje izložbe došla je bolničkim vozilom, a njen bolnički krevet postavljen je u sredini galerije. Poslednje što je napisala u svoj dnevnik bilo je: “Moje slikanje sa sobom nosi bol i ono je upotpunjavalo moj život. Nadam se da je odlazak sa ovog sveta veseo i da se nikada neću ovde vratiti.” Umrla je sedam dana posle svog 47. rođendana, 13. jula 1954. godine.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ljubavna pisma Fride Kalo
 
1. Dijego,
 
Ništa se ne da uporediti sa tvojim rukama, ni sa pozlaćenim zelenilom tvojih očiju.
 Moje telo je ispunjeno tobom danima i danima. Ti si ogledalo noći. Groma bljesak
 besan. Vlaga zemlje. Udubljenje tvog pazuha sklonište je moje. Moji prsti krv tvoju
 dotiču. Sva moja radost je kad osetim da život kulja iz tvoje fontane i ispunjava 
putanje svakog mog nerva koji je i tvoj.

2. Dijego, moja ljubavi
 
Ne zaboravi da kada završiš mural, mi žemo biti zajedno zauvek, jednom za svagda,
 bez argumenata ili izgovora, samo da volimo jedno drugo. Budi dobar i uradi sve što
 Emi Lu traži od tebe. Obožavam te, više nego ikada. Tvoja devojčica, Frida

3. Dijego,
 
Volim te više nego sebe, i iako mislim da ti mene ne voliš na isti način, svejedno me voliš.
 Čak i ako nije tako, ja se uvek nadam da ćeš me voleti, i ja sam zadovoljna sa time. Voli
 me malo. Ja tebe obožavam.

Frida Kalo kroz oči Marije Hese u Institutu Servantes

U Institutu Servantes od danas se može pogledati izložba "Frida Kalo: Jedna biografija"
 koju čine originalne ilustracije Marije Hese, iz istoimene knjige u izdanju kuće "Lumen"

[You must be registered and logged in to see this image.]



U Institutu Servantes od danas se može pogledati izložba "Frida Kalo: Jedna biografija" koju čine originalne ilustracije Marije Hese, iz istoimene knjige u izdanju kuće "Lumen", koju je u Srbiji objavio "Dibidus".

Hese, koja je prethodnih dana oslikala i izlog Instituta Servantes u Beogradu, kaže da se sa životom i delom slavne meksičke umetnice Fride Kalo upoznala kroz film o njoj, ali i zahvaljujući rođaki, koja je studirala umetnost.

"Tada sam znala samo ono što znaju i svi ostali, ali kada sam dobila priliku da radim na knjizi, počela sam više da čitam o njenom životu i delu i da shvatam šta ona predstavlja kao umetnik i kao žena", rekla je Hese Tanjugu.

Ona podseća da je Frida kršila mnoga pravila, oblačila se kao muškarac, bila je odana komunistima, kod kuće su je vaspitavali na određen način, što je sve uticalo na formiranje njene ličnosti i njen život.
"Često je vidimo kao umetnicu koja je slikala bol. Ona je koristila slike da ''skine'' tu bol sa sebe, da je otera od sebe i to mi je bilo veoma zanimljivo, ali i njen način na koji je uživala u životu. Pravila je zabave, pila tekilu, zvala prijatelje kod sebe da se provode. To je bilo delimično i zbog toga što je bila okružena smrću i što je smrt stalno bila prisutna. Zbog toga je zanimljivo upravo to njeno uživanje u životu i želja da oseti život u svim svojim čarima", rekla je Hese.

Umetnica (36) je objasnila da, kada je odlučila da piše knjigu, želela je da govori o emocijama kroz koje je Frida prolazila u važim trenucima svog života.


"Bilo mi je važno šta je ona osećala. Možda sam na kraju knjigu malo zagušila svojom vizIjom toga, ali sam želela da u toj knjizi bude prisutna Frida, ali da budem prisutna i ja. Tako da je to Frida kroz moje oči", istakla je Hese, koja je prethodno objavila knjige "Ole Sevilja", "U potrazi za Nikolasom", "Armatura od papira i serbra" i "Magova družina".
Fridin odnos prema ljubavi i njena otvorenost za druge ljude bili su najveća inspiracija za Mariju Hese.


"Ona je uticala na način na koji ja kroz svoj rad prikazujem emocije i pokušavam da pričam o onome što osećam. Volim da mislim da je to njen uticaj na mene", rekla je Hese.
Španska umetnica će pre večerašnjeg otvaranja izložbe učestvovati u razgovoru "Šaputanja i predrasude: žene i kreativnost" o svojim radovima, ilustracijama i inspiracijama, kao i o položaju i ulozi žena u svetu umetnosti.

"Frida se nije borila protiv mnogo prepreka. Slikala je sebe i za sebe. Često razmatramo da li je Dijego Rivera bio loš muž ili nije, ali je on stalno govorio da je Frida bolja slikarka od njega. S druge strane malo se žena u to vreme bavilo umetnošću. Uglavnom su bile posvećene kući i porodici i ako su stvarale, nisu shvatane ozbiljno", kaže Hese.

Zbog toga je bilo zanimljivo, primećuje ona, kada se pojavila Frida Kalo kao osobena umetnica posebnog karaktera sa jednim "umetničkim vriskom".

...............

..............




"Danas smo mnogo napredovali, ali situacija i dalje može da se menja na bolje. U Španiji na umetničkim fakultetima imamo više studentkinja nego studenata, ali u realnosti više muškaraca živi od umetnosti, nego žena. Publika nije naviknuta da dela umetnica posmatra kao univezalna, već se ona posmatraju kao ženska umetnost ili umetnost za žene", rekla je Hese.

Ona je, takođe, konstatovala da ako žena napiše roman u kome je muškarac glavni junak, naići će na reakcije da je verovatno u pitanju feminiziran lik, da ima neku žensku stranu jer ga je stvorila autorka.


"I dalje postoje prepreke sa kojima moramo da se borimo", rekla je Hese koja skreće pažnju i na način na koji se žene predstavljaju na društvenim mrežama.
"Žena danas treba da ima i porodicu i posao, da bude kreativna i dobra, ali ne previše dobra. Kada je zgodna obično se misli da je svojom lepotom, a ne inteligencijom dobila posao. Postoji mnogo predrasuda kada su žene u pitanju u svakom društvu", primetila je Hese koja sa novinarkom Enar Alvares priprema, kako je nagovestila, "jedan feministički projekat".

U aprilu u Španiji, ali i u Srbiji izaći će knjiga o Dejvidu Bouviju koji je Hese radila sa prijateljem Franom Ruisom.

"Biografija Fride Kalo je bila moja ideja, a za Bouvija me je pozvala izdavačka kuća. Znala sam nešto o njegovoj muzici, idejama, ali ne i o njegovom životu. Nisam želela da pišem i tekst i to sam poverila svom prijatelju za koga sam znala da će napisati tekst o Bouviju sa onoliko ljubavi sa koliko sam ja pisala o Fridi", objasnila je Hese.


Knjigom o slavnom muzičaru i još jednoj ikoni pop kulture, Hese je, kako kaže, izašla iz svoje zone komfora, jer je do sada obično crtala ženske likove.
Dodatna poteškoća joj je bila činjenica da se o Bouvijevom privatnom životu ne zna mnogo, za razliku od Fridinog.

"Bouvi je dosta čuvao svoju privatnost i mi imamo samo neke predstave o tome iz različitih izvora, pa smo mi u knjizi mešali fikciju i svoju interpretaciju sa onim što je on otkrivao u intervjuima. Želeli smo i da obuhvatimo i čitavu njegovu zanimljivu karijeru i posebno inspirativno za nas je činjenica da je bio inovator i toliko često menjao svoj stil", rekla je Hese.






novosti.rs