Izložba o Fridi Kalo


U Meksiko sitiju izložena odeća, obuća i druge lične stvari velike umetnice 20. veka.
Imala je ekscentričan stil odevanja, kombinovala je boje, materijale i ukrase u
zavisnosti od raspoloženja.

[You must be registered and logged in to see this image.]

KADA je Frida Kalo ušla u svoju ložu u pozorištu, sve te muzičke, arhitektonske i slikarske
raspojasanosti bile su poništene. Buka, zveket i ritam dragulja koje je nosila Frida zaglušili
su zvuke orkestra. No, nešto više od pukog zvuka primoravalo je sve nas da podignemo
pogled i potražimo to priviđenje koje je oglašavalo samo sebe neverovatnim pulsiranjem
metalnih ritmova: Namah nam se prikazala žena koju su podjednako najavljivali zveket
dragulja, ali i magnetna ćutljivost!

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ovim rečima je čuveni meksički pisac Karlos Fuentes opisao svoj prvi i jedini susret sa jednako
slavnom zemljakinjom Fridom Kalo. Fuentes je poetičnim jezikom sažeo prostu činjenicu:
Svet se divio Fridinim autoportretima koliko i osobenom načinu života, ponašanja, oblačenja...

Izložba ličnih stvari u njenoj rodnoj Plavoj kući, otvorena 21. novembra, daje novi uvid u svet velike
umetnice. U ovoj kući-muzeju u Meksiko Sitiju predstavljeni su odeća, obuća, nakit, ukrasi za
glavu... Iza simboličnog naziva "Izgled može da prevari" kriju se najintimnije slike iz Fridinog
života. Veštačka noga podsetiće posetioce na periode mučne bolesti, a šarene bluze i duge
lepršave suknje na Fridinu povezanost i ponos zbog svog indijanskog porekla.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Na izložbi je predstavljeno više od 300 eksponata. U jednoj sobi nalazi se devet haljina, tipičnih
za Tehuantepek, pretežno grad urođenika na jugu Meksika odakle potiče Fridina majka.

- Njen stil oblačenja rezultat je snažnog osećaja nacionalnog identiteta. Tradicionalnom šarenom
odećom i kosom "ukroćenom" cvetnim ukrasima, Frida je usmeravala pažnju ljudi na svoje lice
i uzak struk, krijući istovremeno bolesne noge - smatra kustos Sirse Enestrosa.

Kalo je u detinjstvu obolela od dečje paralize, a posledica toga je bila zakržljala desna noga, koju
će kasnije kriti šarenim suknjama. Kao tinejdžerka je doživela tešku saobraćajnu nesreću, posle
koje je imala 30 operacija i bol za ceo život. Ležala je u krevetu nekoliko meseci, a zbog teških
povreda kičme morala je da nosi kruti korset, koji je takođe jedan od eksponata na ovoj izložbi.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Tih godina Frida počinje da slika. Motivisani sopstvenim iskustvima, njeni radovi su bili "obeleženi"
bolom i teškim životom žena.

- Nikada nisam slikala svoje snove, već svoju realnost - govorila je.

Kritičari se slažu da je ova ikona Meksika "prevela bol na jezik umetnosti". Od 143 slike, 55 su
autoportreti koji su dirljiv odraz njenih psihičkih i fizičkih rana.

- Slikam sebe jer se osećam usamljeno, ali i zato što je Frida tema koju najbolje poznajem -
objašnjavala je svoju opsednutost autoportretima.


Bila je pod uticajem autohtone meksičke kulture, čije je viđenje slikala jakim bojama. Tako se
i oblačila.
- Frida je imala osoben, za druge možda i ekscentričan stil odevanja. Kombinovala je boje,
materijale i ukrase u zavisnosti od raspoloženja - kaže direktorka muzeja Hilda Truhiljo.

Zaposlenima u Plavoj kući trebalo je gotovo deceniju da obnove i osveže odeću i predstave
je publici. Idejni tvorac i inicijator ove izložbe bio je ugledni magazin "Vog". Ovaj podatak
malo koga može da začudi, jer je Frida Kalo bila svojevrsna modna ikona i inspiracija
poznatim kreatorima. Kao dokaz za ove tvrdnje u Plavoj kući izložena su tri umetnička
korseta, koje je dizajnirao slavni Žan-Pol Gotje u znak sećanja na veliku umetnicu. Tu su
i tri šarene suknje modne kuće "Živanši", inspirisane Fridinim meksičkim "originalom".

Njen originalan stil oblačenja rezultat je osobene ličnosti. Ništa u njenom ponašanju, načinu
mišljenja i života nije bilo obično. Fizički bol sa kojim je živela do smrti išao je pod ruku sa
onim intimnim patnjama koje su obeležile njenu ljubav sa slavnim Dijegom Riverom

Njihov brak sadržao je ljubav i međusobno kreativno podržavanje, ali i afere sa drugim ljudima,
mržnju, razvod i novo pomirenje. Zvali su ih "golubica i slon", jer je Dijego bio ogroman i debeo
, a ona mala i sitna.

[You must be registered and logged in to see this image.]

- Rivera i Kalo: Nisu li možda oni dva lica istog meksičkog novčića, skoro komična u svom nesaglasju.
Da, golubica i slon, ali takođe i zaslepljeni bik, bezosećajan za mnoge stvari, odrešen jarac u
staklarskoj radnji, oženjen krhkim, osećajnim, nežnim leptirom, vilom meksičke noći zapanjujuće
otpornom na bol - zapisao je Karlos Fuentes u predgovoru "Dnevnika Fride Kalo".
Sve ove uzburkane emocije velika umetnica prenosila je na platno. Slikala je svoju ljutnju i bol zbog
uzburkanog braka, bolnih obeshrabrenja i fizičkog bola.

- Nadam se da je odlazak radostan i da se nikada neću vratiti - zapisala je u svom dnevniku nekoliko
dana pred smrt.

U auotobiografiji, Dijego Rivera je zapisao da je dan Fridine smrti "najtragičniji momenat njegovog života".

[You must be registered and logged in to see this image.]

- Prekasno sam shvatio da je moja ljubav prema njoj bila najvažniji deo mog bivstvovanja!

Urna sa pepelom Fride Kalo, zajedno sa velikim brojem njenih radova, stalno je izložena u Plavoj kući
u Kohoakanu. Sva simbolika sadržana je u ovom činu, jer tu je rođena, a tu je i umrla.

novosti.rs
08.12.2012.

“Pijem da udavim moje tuge ali su kurvini sinovi naučili plivati.”

Frida Kahlo

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]


Portrait of Leon Trotsky

[You must be registered and logged in to see this image.]


Frida Kahlo & Chavela Vargas, 1928.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Flower of Life

[You must be registered and logged in to see this image.]

Frida and Diego at the Park, 1932.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Portret Natase German, 1943.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Portret Miguel N. Lira, 1927.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Diego i Frida , 1944.

[You must be registered and logged in to see this image.]

My Grandparents, My Parents and Me. 1936.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Frida Kali i Diego Rivera 1932.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Muzej Fride Kalo

[You must be registered and logged in to see this image.]

Frida Kalo sa dr. Juan Farilom, 1951.

Фрида Кало - живот посвећен сликарству и љубави


На данашњи дан 1907. године у предграђу Мексико Ситија рођена је жена
 чије је сликарство, али и начин живота, обележило прву половину 20. века
 - Фрида Кало.
Њен рад је понекад класификован као надреалистички, и она јесте неколико
 пута излагала са европским надреалистима, али сама је одбацила такву
 категоризацију.
Њена преокупација женским темама и фигуративном веродостојношћу којом
 их је представљала, начинила је од ње феминистичку култну личност
последњих деценија 20. века.
Позната сликарка, рођена као Магдалена Кармен Фрида Кало и Калдерон,
током свог живота рвала се са огромним физичким патњама, али упркос
томе била је обузета великом жељом за животом.
Поред чињенице да се са шест година разболела од полиомијелитиса због
 којег јој је једна нога остала слабије развијена, септембра 1925. године
 догодила јој се несрећа која је обележила читав њен живот.
У судару два возила она је повредила кичму, врат, ребра, карлицу ... а
 лекари су предвиђали да ће остати непокретна. Међутим, Фрида је поново
 проходала, али је до краја живота трпела болове и до 13. јула 1954, када
 је преминула, имала је више од 30 операција.
Она је неке податке о свом животу измислила како би били у складу са
 њеним доживљајем сопствене личности, а важно јој је било само оно што
 осећа у срцу.
Сликарство ју је одржавало у животу и увело је у уметнички свет Мексика
 где је срела уметника Дијега Риверу, којем су се допале њене слике и који
 ју је охрабривао да настави.

Они су започели љубавну везу, а венчали су се 21. августа 1929. година.
 Њихов брак је био пун размирица, афера, авантура, путовања, а веза им
 је била обележена са пуно алкохола.
Иако је Ривера имао пуно афера, чак и са Фридином сестром, подржавао
 је њено сликарство. Он јој је препоручио да носи традиционалну мексичку
 одећу, необичан накит, што је уз упадљиве обрве постало њен заштитни
 знак.
Њених 55 од 143 слике су аутопортрети који садрже лични симболизам
 допуњен графичим анатомским референцама. Била је под утицајем
аутохтоне мексичке културе, чије је виђење сликала јаким бојама,
мешавином реализма и симболизма.
Након смрти, њен пепео је стављен у преколумбовску урну која је изложена
 у њеном дому Плава кућа у Кохоакану, који је претворен у музеј и садржи
 велики број њених радова.
О Фриди Кало је снимљено више филмова, биографски документарни филм,
 који садржи оригиналне снимке, под називом „Фрида Кало” 1982. године
 у Немачкој.
Режисер Пол Ле Дук је „оживео” је њен живот у остварењу „Фрида, природа
 коју живим”, 1981. године, док ју је 2002. године, на великом платну оживела
 Салма Хајек у филму „Фрида”.

Tanjug
politika.rs

Rekonstrukcija ateljea i vrta
Fride Kalo u Njujorku.

Slikarski atelje i vrt meksičke umetnice Fride Kalo iduće godine će biti rekonstruisani
 u Botaničkoj bašti u Njujorku, gde će joj biti priređena i prva samostalna izložba
 u poslednjih 25 godina.

Postavku će činiti i originalne slike koje odražavaju svet fantastične botanike
koji je često koristila kao inspiraciju u svojim delima.

Izložba je inspirisana sličnim projektom priređenim u njujorškoj Botaničkoj bašti
2012. kada je rekonstruisana bašta čuvenog francuskog impresioniste Kloda
Monea u Živerniju.


Ovog puta će biti rekonstruisana "Casa Azul" (Plava kuća), porodična kuća meksičke
slikarke, sa plavim baštenskim zidom, malom piramidom koja je nastala kako bi na
njoj bila izložena prekolumbijska umetnička kolekcija njenog supruga, muraliste
Dijega Rivere, kao i Fridin atelje. Takođe će biti rekonstruisana i staza od vulkanskog
kamena oivičena autohtonim meksičkim cvećem.

Frida Kalo (1907-1954), najpoznatija po svojim gorljivim autoportretima i korišćenju
jarkih boja, sav svoj život je provela u Plavoj kući u Kojoakanu, u predgrađu Meksiko
Sitija. Počela je da slika 1925. dok se oporavljala od saobraćajne nesreće u kojoj je
ostala invalid.
 
Tokom cele svoje umetničke karijere koristila je motive iz prirode, naročito u poslednjoj
 dekadi života.

Izložba, čiji je kustos Adriana Savala, stručnjak za meksičku umetnost, "slavi energiju
i sofisticiranost meksičke kulture i pruža uvid u rad Fride Kalo", kazao je predstavnik
Botaničke bašte, Gregori Long.
 
Umetnost Fride Kalo u poslednje vreme privlači sve veću pažnu vodećih svetskih muzeja.
Lik umetnice nalazi se na meksičkoj novčanici od 500 pezosa, a 2002. je snimljen i film
o njenom životu.
 
Kako prenosi BBC, izložba posvećena Fridi Kalo biće otvorena 16. maja 2015. i trajaće
do novembra. 

blic.rs