Bolesti uzrokovane nepravilnom ishranom

Pored stresa, sa kojim se savremeno čovečanstvo suočava već decenijama, jedan od osnovnih uzroka pojave izuzetno velikog broja bolesti jeste, pre svega, nepravilna ishrana.

Među najrasprostranjenije bolesti modernog doba su:

- Gojaznost

- Šećerna bolest

- Povišen krvni pritisak

- Arteroskleroza

- Srčani udar

- Moždani udar

- Karijes

- Alergije

- Anemija

- Degenerativne bolesti

- Kiselost organizma

Pored nepravilne ishrane na pojavu i razvoj ovih bolesti utiče i prekomerna i nekontrolisana hemizacija koja je prisutna u procesu gajenja i prerade namirnica.

Gojaznost se definiše kao povećanje telesne težine u odnosu na idealnu težinu za 15%. To znači, ako je idealna težina 50 kg, a osoba ima telesnu težinu 57,5 kg smatra se gojaznom. Ovde se radi o kliničkom pojmu gojaznosti, vezanim za zdravstveni aspekt i potrebu svakog bića da teži svojoj idealnoj telesnoj težini.

Šećerna bolest - dijabetes se javlja usled nedostatka insulina u organizmu, koji se proizvodi u žlezdi pankreas. Insulin obezbeđuje da šećer, kao hranljiva materija, stigne do svake ćelije u organizmu i da ćelija na taj način dobije potrebnu energiju za funkcionisanje organizma. Kao osnovni uzroci šećerne bolesti smatraju se stres i gojaznost.

Povišeni krvni pritisak - hipertenzija nastaje kada srce nije u mogućnosti da normalnim funkcionisanjem sprovede krv i kiseonik u tkiva i organe, zbog prepreka koje nastaju u arterijama. Otpori koje srce savladava usled suženosti, krtosti, tvrdoće i smanjenja elastičnosti vena i arterija naprežu rad srca i vremenom dovode do slabljenja i malaksavanja srčanog mišića. Hipertenzija je uzročnik velikog broja bolesti savremenog čovečanstva koje skraćuju ljudski vek, pa je zbog toga povišen krvni pritisak dobio i ime "tihi ubica". Osnovni uzroci ove bolesti su gojaznost (uslovljena nepravilnom ishranom), *********, uzimanje alkohola i kafe, psihička napetost, odsustvo kretanja i fizičkih aktivnosti, profesionalna preopterećenost, brige, konflikti, nedostatak odmora, kao i nasledni faktor. Najčešći simptomi su glavobolja u predelu potiljka, nemir, vrtoglavica, nesvestica, zujanje u ušima, slabljenje vida.

Arteroskleroza je jedna od najčešćih posledica povišenog krvnog pritiska i nastaje kada se visok krvni pritisak ne leči, pa nastaje stvrdnjavanje zidova arterija. Masnoće koje normalno kruže u organizmu brže se utiskuju u zidove arteriija i mogu se uporediti sa rđom koja nastaje na gvožđu. Masnoće životinjskog porekla posebno utiču na brzinu stvaranja ovih naslaga.

Srčani udar nastaje kada dođe do začepljenja arterija koje snabdevaju srce krvlju i nema dotoka krvi u srčani mišić. Kada dođe do potpunog prestanka dotoka krvi u srce ili njegove pojedine delove, tada nastaje oštećenje ili potpuno uništenje srčanog mišića.

Moždana kap je, takođe, posledica visokog krvnog pritiska, jer dolazi do stvrdnjavanja moždanih žila. Najčešće se javlja kod muškaraca između 46. i 55. godine života. Prvo se manifestuje tup bol u predelu glave, zatim vrtoglavica, pa i nesanica, opšta malaksalost, pojava pesimizma i depresije. Od deset hiljada ljudi između 45 i 46 godina starosti od moždane kapi umire 1000, odnosno 10%.

Rak nastaje kada prestane normalna deoba ćelija, kada se ćelije izmene i nisu sposobne za normalan život. Veoma je važno otkriti bolest u ranom stadijumu nastajanja, dok se ne proširi na veći deo ili čitav organizam. Postoji veoma veliki broj različitih vrsta raka. Neki istraživači smatraju da se rak pojavljuje usled prevelike količine proteina u organizmu i da se u okviru postojećeg stvara novi - bolesni organizam koji se hrani zdravim ćelijama. Pravilna ishrana ima velikog uticaja na smanjenje pojave ove bolesti.

Karijes nastaje, pre svega, kao posledica preteranog uzimanja šećera, koji u dejstvu sa ugljenim hidratima, bakterijama i plakovima stvara naslage koje napadaju zubnu gledj i dovode do kvara zuba. Veoma je važno znati da često uzimanje šećera i ugljenih hidrata ubrzava nastajanje ove bolesti i zbog toga deci ne treba davati prekomerno i često konzumiranje slatkiša i veštačkih napitaka. Pranje zuba i održavanje higijene usta smanjuje rizik od nastanka karijesa.

Alergije nastaju kao posledica neotpornosti organizma i nemogućnosti da se suprotstavi savremenim zagadjivačima, hemizaciji, veštačkoj proizvodnji u svim oblastima života. Veoma su rasprostranjene i česte kod svih uzrasta i starosnih kategorija. Posebno je povećan broj obolelih kod dece školskog uzrasta.

Anemija nastaje usled smanjenog broja crvenih krvnih zrnaca ili broja molekula hemoglobina. Najčešće se javlja usled nedostatka gvozdja ili folne kiseline u organizmu, kao i vitamina B6 i B12 i bakra, ali redje. Uobičajeni simptomi su: zamor i malaksalost, nedostatak energije, otežana koncentracija, zimogrožljivost, podložnost infekcijama i lako oboljevanje usled neotpornosti organizma. Češće se javlja kod žena nego kod muškaraca, posebno u prelaznom dobu.

Degenerativne bolesti, kao i alergije, bolesti su savremenog čovečanstava izazvane preteranom hemizacijom i zagađenjem okoline, hrane, vazduha. Korišćenje hemijskih sredstava u proizvodnji i preradi hrane bitno utiče na pojavu ovih bolesti. Izražene su posebno kod mladjeg uzrasta i dece školskog doba.

Kiselost organizma (faktor pH) je jedna od najrasprostranjenijih, malo poznatih, skrivenih bolesti savremenog čovečanstva, koja izaziva i pojačava mnoge od gore navedenih tegoba. Posebno utiče na pojavu uporne i teško izlečive bolesti - kandidadijaza.
Koncept faktora pH poznat je već hiljadama godina i zasniva se na teoriji da je čovekovo zdravlje direktno povezano i zavisi od toga na kom nivou kiselosti - baznosti je telo. Ukoliko je telo previše kiselo, tj. ne postoji balans, tada dolazi do poremećaja koji se manifestuju u obliku velikog broja bolesti.

Prilikom određivanja stanja organizma testiraju se urin, pljuvačka i krv. Optimalan jutarnji pH faktor za urin i pljuvačku iznosi 7,0, dok je za krv 7,3 - 7,4. Sve ispod toga se smatra kiselošću metabolizma. Ukoliko je urinarni pH faktor ispod 6,4 tada telo ne može da asimilira vitamine, minerale i ostale hranljive materije.

Najčešći simptomi kiselosti organizma su:
akne, bolovi u mišićima, malaksalost, bolovi u zglobovima, nervoze i depresije,
zatvor, jak miris urina, beo jezik, teškoće da se ujutro probudi i ustane iz kreveta.

Jače izraženi simptomi su: depresija, gubitak memorije, gubitak koncentacije, znojenje, bakterijske infekcije (stafilo i streptokoke), sinusitis, gljivične infekcije (kandida, atletsko stopalo), cistitis, jače opadanje kose, diarea, alergije, bolovi kičmenog stuba, izražena potreba za slatkišima, nemogućnost da se izgubi višak kilograma.

Namirnice koje utiču na povećanje baznosti organizma (treba da su zastupljene 80% u dnevnoj ishrani):
voda; povrće - kupus, celer, krompir, šargarepa, krastavci, paradajz, cvekla, brokoli, pasulj, luk, spanać, zelena salata, boranija, grašak;
voće - jabuke, kajsije, kupine, višnje, jagode, mandarine, kruške, breskve, limun, lubenica, pomorandža, ananas, groždje, grejpfrut, maline; zatim, badem, proso, malteks, suve smokve, urme, suvo grožđe.

Namirnice koje utiču na povećanje kiselosti organizma: sve vrste mesa i ribe, sve vrste hleba i brašna, sve vrste špageta i makarona,
mlečni proizvodi (puter, jogurti, sirevi),
sve vrste žitarica osim prosa, sve vrste sočiva, suvi grašak, sve vrste semenki osim badema i golice,
sve vrste šećera, čokolade, keksa, med, jaja, kvasac, šljiva, bundeva, maslionovo ulje,
sve vrste pirinča, sve vrste gaziranih i alkoholnih pića, sve vrste čipseva i grickalica.

Ukoliko su neki od navedenih simptoma jače izraženi, neophodno je odmah pristupiti izboru namirnica isključivo baznog uticaja i već nakon dve nedelje efekti su vidljivi, što se manifestuje kroz slabljenje ili čak nestanak pojedinih simptoma. Kod većine ljudi kod kojih postoji poremećaj, prisutni su skoro svi nabrojani simptomi i zbog toga je neophodno ozbiljno pristupiti lečenju, kako bi se sprečila pojava ozbiljnijih pormećaja: kancer, hronična oboljenja, zaraze, šizofrenija, multipl skleroza, leukemija i slično.

Šta je to pravilna ishrana?


Susreću se termini pravilna ishrana, zdrava ishrana, uravnotežena ishrana i skoro da se može reći da to podrazumeva istu stvar. Ali ishrana nije pravilna niti zdrava ukoliko ispunjava unos odgovarajuće količine energije hranom. Ishrana, da bi se reklo da je pravilna, treba i da zadovolji i unos potrebnih zaštitnih (vitamina i minerala) i gradivnih materija (belančevina, masti i ugljenih hidrata). Ali ni to nije dovoljno.
Namirnice treba prvo dobro i pametno odabrati, dobro međusobno iskombinovati, pripremiti je na pravi način i unositi je u nekoliko obroka. Nakon svega toga onaj ko je unese treba da se oseća dobro.
Ovo možda izgleda jednostavno, ali nije. Obično želja da se hranimo zdravo nije dovoljna, potrebno je mnogo truda i upornosti.
Uložite napor za vaše zdravlje i vašu vitalnost!
Napisao Dragana Mihajlović

Ishrana pojedinih grupa
Divertikuloza i ishrana
Napisao Jasna Anđelković


Tegobe sa mokrenjem i ishrana
Bol pri mokrenju, često mokrenje ili zaostajanje mokraće (nesposobnost da se potpuno isprazni bešika) najčešće su tegobe ove vrste. Većina ljudi mokri četiri do šest puta dnevno, zavisno od kolišine tečnosti koju popije i od nivoa aktivnosti. Često mokrenje može biti posledica uzimanja velike količine tečnosti, infekcije mokraćnih puteva, nadraženosti zbog kamena u bešici, uvećane prostate, dijabetesa ili teskobe (anksioznosti). Bol pri mokrenju, koji se obično opisuje kao blaže ili jače peckanje, može biti posledica infekcije mokraćnih puteva ili druge upale, zaraze kandidom, upale *****a ili kamena u bubrezima ili bešici.

Sporo ili slabo mokrenje često se javlja kod starijih muškaraca zbog uvećane prostate. Simptomi se mogu pojaviti i kod starijih žena, možda zbog slabosti mišića zida bešike. Nesposobnost mokrenja najčešće muči muškarce. Može biti posledica prepreke (npr. Kamena ili urodjene anatomske informacije) u bešici ili mokraćnoj cevi, tesne kožice na *****u ili uvećane prostate. Ponekad se pojavi i kod žena, usled trudnoće ili mioma materice koji mogu da pritiskaju mokraćnu cev. Neke tegobe s mokrenjem su posledica trajnog poremećaja nervnog sistema, npr. multiple skleroze.

Prevencija i ishrana:

Pijte mnogo vode. Izbegavajte napitke s kofeinom kao što su kafa, čaj, koka-kola. Oni deluju kao diuretici i stvaraju veliku količinu mokraće;
Zdravo se hranite, s mnogo namirnica bogatih flavonoidima ( integralne žitarice, povrće i voće svetlih boja), selenom ( mlečni proizvodi, meso, riba, integralne žitarice, zeleno lisnato povrće, pečurke, belii luk), cinkom (mlečni proizvodi, riba, školjke, meso, integralne žitarice, mahunarke, korenasto povrće, beli luk), vitaminima A (mlečni proizvodi, jaja, riba, mahunarke, hladno cedjeno biljno ulje), C (agrumi i većina ostalog voća, brokoli, paprika i većina ostalog povrća) i E (biljno ulje, jaja, riba, integralne žitarice, sočivo, pasulj, koštuničavo voće, semenke). Oni jačaju vašu otpornost na infekcije, održavaju zdravlje mišića nerava i drugih tkiva i smanjuju verovatnoću uvećanja prostate i nastanka mioma;
Jedite mnogo namirnica bogatih biljnim vlaknima kako biste sprečili pritisak na bešiku usled zatvora;
Skinite višak kilograma jer naslage masnoće na trbuhu mogu da pritiskaju bešiku;
Ostavite ili bar smanjite ********* jer se kadmijum iz cigarete može nataložiti u bubrezima i izazvati nastanak kamena;

Jasna Anđelković
dipl.dijetetičar-nutricionista
jasnanutricionista@gmail.com

Ishrana kod epilepsije
Napisao Dragana Mihajlović

Osobe koje boluju od epilepsije trebaju da imaju normalnu zdravu ishranu. Preporučuje se smanjeni unos tečnosti i soli. Dobra je laktovegetarijanska ishrana u kojoj se nalaze mleko, testenine, pirinač, povrće, voće i male količine mesa. Tvrdo kuvana jaja i čokoladu ne trebaju epileptičari da uzimaju, posebno ne deca jer mogu izazvati alergijske reakcije, pa tako isprovocirati napade.

Žitarice – proizvode od celog zrna žita, ražani, crni integralni hleb i peciva, integralne testenine, presovane žitarice-pahuljice, bez veštačkih boja i aditiva. Mali porcija u toku dana ovakvih proizvoda jer se količina ugljenih hidrata mora smanjiti, a ovi proizvodi su bogati njima.
Meso, ribe, jaja – ograničena količina i odabrana vrsta mesa kao što su ćureće grudi

Mleko i mlečni proizvodi – konzumirati proizvode sa većim procentom mlečne masti, 2.8-3.5 % MM: mleko, jogurt, kiselo mleko, sir, izbegavati zaslađene proizvode kao što je čokoladno mleko i voćni jogurt. Ako se detetu jede voćni jogurt bolje ga je napraviti kod kuće bez dodatka šećera ili uz veoma mali dodatak istog.

Masnoće – količina masti u ishrani se povećava, pojačati unos nezasićenih masnoća kao što su biljna ulja ( maslinovo, suncokretovo, susamovo, laneno i dr.). U ishrani svakodnevno koristiti buter, pavlaku, majonez. Dodavati ih na kraju kuvanja, u gotova jela i u sveže salate.

Povrće – koristiti svo povrće sem graška, pasulja,boba, pečuraka jer jako nadimaju, a i dobar su izvor ugljenih hidrata. Ograničiti i količinu krompira na jedan manji krompir – oko 100 g.

Voće – uzimati ga u većim količinama, ali izbegavati voće poput banane, lubenice, dinje, suvo i kandirano voće zbog velike koncentracije šećera. Jezgrasto voće da svakodnevno bude uvršteno u jelovnik zbog velikog sadržaja nezasićenih masti, a manja količina ugljenih hidrata, i konzumirati ga u okviru užina zajedno sa ostalim voćem

Slatkiši – isključiti iz ishrane!!! U njima je koncentracija ugljenih hidrata jako velika, a ono što je bitno za ovakav tip ishrane je da se njihova količina treba drastično smanjiti, čak i iz izvora kao što su žitarice i neke vrste povrća.

Grickalice – isključiti iz ishrane zbog velike količine soli koja u velikim količinama je okidač za napade, a i zbog velike količine prostih ugljenih hidrata.

Visok krvni pritisak- hipertenzija
Napisao Jasna Anđelković

Porast pritiska krvi na zidove krvnih sudova prestavlja normalnu reakciju na stres i fizičku aktivnost. Ako pritisak postane trajno povišen (hipertenzija) može da umara srce i krvne sudove, povećavajući opasnost od bolesti krvotoka, srčanog i moždanog udara.

Visok krvni pritisak je češći kod muškaraca nego kod žena, a najčešći je posle srednjih godina. Krvni pritisak se beleži u dve vrednosti: sistolni (pritisak krvi koja prelazi u srce u aortu) i dijastolni (pritisak koji nastaje kada se srčane komore opuštaju između otkucaja). Normalan pritisak obično je niži od 140/90 mHg. Pritisak varira s godinama, ishranom, stepenom aktivnosti, emocijama i stepenom opuštenosti u vreme merenja.

Uzroci visokog krvnog pritiska:

*********, uzimanje mnogo alkohola, gojaznost, neaktivan način života i stres povećavaju verovatnoću da dobijete visok krvni pritisak. Otvrdnjavanje i gubitak elastičnosti zidova arterija koji se javljaju s godinama, kao i neki oblici bolesti krvotoka, takođe mogu da povise krvni pritisak. Visok krvni pritisak tokom trudnoće, donosi veći rizik od povišenog pritiska kasnije u životu. Ulogu možda igraju i genetski faktori.
Možete biti podložni povišenom krvnom pritisku ako se vaša majka tokom trudnoće nije dobro hranila. To može da negativno deluje na dugoročnu elastičnost krvnih sudova, a izaziva smanjenu težinu na rođenju. Takva deca ce, kad odrastu, češće imati visok krvni pritisak povišene masnoće u krvi i preosetljivost na insulin (što ponekad predhodi dijabetesu) ili biti gojazna. Ovi simptomi se zajednički nazivaju metabolički sindrom ili sindrom X.

Prevencija i ishrana:

Smanjite rizik od visokog krvnog pritiska smanjivanjem svih faktora rizika:
- redovno se krećite.
- nemojte pušiti zdravo se hranite:
• jedite povrće i voće. Oni sadrže hranljive materije kao što su vitamini B6 i C, magnezijum i kalijum, potrebne za zadržavanje zdravih arterija i rada srca. Povrće i voće sadrže i vlakna i prirodne salicilate koji smanjuju rizik od srčanog udara usled visokog krvnog pritiska;
• povećajte unos vlakana uzimanjem hleba i drugih proizvoda od integralnih žitarica, a ne rafinisanih. Jedite tri puta nedeljno plavu ribu, ona sadrže omega 3 masne kiseline koje mogu da snize krvni pritisak;
• smanjite opšte uzimanje masnoća, naročito zasićenih, ali jedite dovoljno namirnica koje sadrže esencijalne masne kiseline (plavu ribu, koštuničavo voće, semenke, hladno ceđeno maslinovo, orahovo ili suncokretovo ulje);
• jedite hrane više bogate kalcijumom kao što su mlečni proizvodi. Birajte one sa niskim sadržajem masti;
• pazite da ne uzimate previše natrijuma. Nemojte dodavati so (natrijum hlorid) u ishrani i ne jedite industrijsku hranu koja sadrži mnogo soli. Približno 70 -80% soli koju uzimamo dolazi iz prerađevina kao što su hleb, žitne pahuljice, slane grickalice i slicno;
• smanjite uzimanje natrijuma u jelima koja sadrži sodu bikarbonu, ribi ili mesu koji su obrađeni natrijum nitritom i hrane koja sadrži pojačivač ukusa, natrijum glutaminat;
• kupite u prodavnici zdrave hrane ili apoteci zamenu za so. Takvi proizvodi sadrže mnogo kalijuma i magnezijuma, (koji pomažu snižavanju krvnog pritiska, ali ne i natrijuma);
• svedite na minimum uzimanje kofeina koji može dodatno da povisi krvni pritisak;
• ne uzimajte mnogo alkohola;
• svakodnevno uzimajte po malo belog luka. Beli luk sadrži alicin koji širi krvne sudove;
- oslobodite se viška kilograma
• mršavljenje je naročito važno ako vaše telo ima oblik jabuke, tj. ako vam se višak kilograma nakuplja oko struka, a ne na bokovima i butinama. Struk sa obimom preko 94 cm kod muskarca, odnosno 81 cm kod žena, blago povećava rizik od povišenog krvnog pritiska, ako je širi od 102 kod muškaraca ili 89 cm kod žena, rizik se znatno povećava;

Jasna Anđelković
dipl.dijetetičar-nutricionista
jasnanutricionista@gmail.com

Osteoporoza
Napisao Jasna Anđelković

Tokom starenja gustina gostiju prirodno se smanjuje zbog postepenog gubitka minerala iz koštanog tkiva. Izrazit gubitak koštane mase - stanje koje se zove osteoporoza - izaziva slabost i lomljivost kostiju. Ovo stanje je češće kod starijih žena, zbog hormonskih promena posle menopauze, ali mogu ga dobiti i muškarci.

Osteoporoza često nema simptoma dok ne dođe do preloma prilikom pada. Može se pojaviti bol u leđima ako kičmeni pršljenovi oslabe i uruše se. Drugi znaci osteoporoze su klimanje zuba, gubitak visine i kifoza (preterana zakrivljenost gornjeg dela kičme). Merenje gustine kostiju može da otkrije ozbiljnost osteoporoze. Osim menopause, važni faktori rizika za nastanak osteoporoze su sitne kosti, premala telesna težina i neaktivnost. Preterano uzimanje alkohola, loša ishrana i ********* takođe povećavaju rizik. Ovi faktori izazivaju manju gustinu kostiju, a može se desiti i da kosti mlađe osobe ne dostignu potecijalni vrhunac snage. Ako se gustina kostiju ne razvije u potpunosti, prirodna demineralizacija koja prati starenje nastupiće ranije i osoba ce u mlađem dobu biti sklona osteoporozi.

Osteoporoza može da ima i genetske uzroke. Drugi faktori rizika mogu biti dijabetes, bolesti štitne žlezde i neki lekovi koji se dobijaju na recept, naročito kortikosteroidi i antikonvulzivi.


Prevencija i ishrana:

Možete preduzeti mnogo toga da sprečite osteoporozu. Nikad nije prerano da počnete. Podstičite decu da jedu namirnice bogate kalcijumom i drugim hranljivim materijama koje jačaju kosti (tvrdi sir, mleko, jogurt, sardine iz konzerve, zeleni kupus- presan, zapečeni pasulj) kako bi razvili optimalnu gustinu kostiju. Odrasli mogu da ojačaju kosti ili barem uspore njihovo starenje boljom ishranom i promenama u načinu života.

jedite više voća i povrća uključujući i proizvode od soje. Kad prirodna količina estrogena opadne, biljni hormone je mogu zameniti spajajući se sa receptorskim ćelijama u kostima;
hranite se tako da dobijete minerale za zdrave kosti. Uz kalcijum, najvažniji minerala u kostima, tu spadaju bor (za apsorpciju i zadržavanje kalcijuma), bakar (za proizvodnju koštanog tkiva), magnezijum (za bolje iskorišćavanje kalcijuma), mangan (za jačanje vezivnog tkiva u kostima), silicijum (za otpornost kostiju) i cink (cink podstiče proizvodnju belančevine u kostima i želudačne kiseline, što je potrebno za optimalnu apsorpciju kalcijuma);
smanjite uzimanje alkohola - on može da ubraza gubitak minerala iz kostiju;
izbegavajte gazirane napitke jer podstiču gubitak minerala iz kostiju i ograničite uzimanje kofeina jer to može da ometa apsorpciju kalcijuma;
smanjite uzimanje soli, jer so može da smanji gustinu kostiju time što povećava količinu kalcijuma koja se gubi preko mokraće;
ograničite uzimanje mesa, koje podstiče gubitak kalcijuma;
jedite mnogo namirnica bogatih vitaminim A (mlečni proizvodi,, jaja, žuto i narandžasto povrće, zeleno lisnato povrće), zbog proizvodnje belančevina kostiju, i vitaminom C (većina svežeg voća, naročito, agruma, i povrća) za proizvodnju kolagena koji održava vezivno tkivo kostiju;
jedite namirnice bogate vitaminom D, kao sto su plava riba i pojačani mlečni proizvodi;
jedite namirnice bogate vitaminom K (lisnato zeleno povrće), svaka treća osoba koja pati od osteoporoze ima premalo tog vitamina u krvi.
ostavite *********! ********* ubzava resorpciju kostiju, zato sto nikotin smanjuje apsorpciju kalcijuma u crevima;
redovno se krećite i bavite se fižičkim vežbanjem. Za kosti je naročito dobro vežbanje pri kome nosite težinu tela;
izbegavajte stres. Velika količina adrenalina koji se proizvode u stresnom stanju oduzimaju telu magnezijum i druge minerale potrebne za jake kosti;
izlažite se suncu. Telo proizvodi vitamin D, hranljivu materiju za jake kosti, samo prilikom izlaganja ultraljubičastim zracima. Obično je dovoljno provesti na otvorenom 15 minuta dnevno sa suncem na licu. Izbegavajte preterano izlaganja suncu jer to može da izazove rak kože.


Jasna Anđelković
dipl.dijetetičar-nutricionista
jasnanutricionista@gmail.com

Šećerna bolest - Diabetes mellitus i ishrana
Napisao Jasna Anđelković

Šećerna bolest se javlja kada ćelije pankreasa ( gušterača ) ne uspevaju da luče dovoljno insulina-hormona koji reguliše nivo šećera u krvi.
Usled nedovoljnog lučenja insulina ili njegove nedelotvornosti dolazi do poremećaja metabolizma ugljenih hidrata, masti i belančevina sa povećenjem nivoa šećera u krvi hiperglikemije na gotovo svim organima.
Postoji čitav niz važnih faktora u nastanku ove ozbiljne bolesti, čija je uloga u manjoj ili većoj meri rasvetljena i na njih treba ukazati. To su: nasleđe, virusi, ishrana i gojaznost, hormoni, bolesti i stres.
Ljudi koji imaju šećernu bolest moraju biti edukovani (obučeni) o problemu svog zdravlja. Zbog toga je njihova obaveza i potreba da što više saznaju o svojoj bolesti.

Postoje dva tipa šećerne bolesti:
I tip – insulin zavisan- javlja se kod mladih ljudi, obično je nasledna i obično joj predhodi neka infekcija.
II tip- insulin nezavisan-javlja se u starijim godinama, na pojavu deluje, osim naslednog faktora, i negativno ponašanje i navike ( loša ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, psihičko opterećenje).

Prvi simptomi:
Početak bolesti je često dramatičan uz izraženu žeđ, obilno mokrenje, gutak težine, gubitak tečnosti - dehidracija, visok šećer u krvi, šećer i aceton u mokraći. Ponekad, sad sve ređe zbog teških metaboličkih i elektronskih poremećaja dolazi do gubitka svesti.
Pored najčešćih simptoma sreću se i drugi npr. promene na koži, sluznicama, poremećaji vida, smetnje u nogama. Rani znak bolesti mogu biti i promene na koži, gnojni desni, bakterijska i gljivična zapaljenja polnih organa sa vrlo izraženim svrabom.

GLIKEMIJSKI INDEKS NAMIRNICA

Glikemijski indeks namirnica pokazuje u kojoj meri namirnica kada se pojede podiže vrednost šećera u krvi. Prema glikemijskom indeksu namirnice se dele u tri grupe:
I grupa: Namirnice sa niskim glikemijskim indeksom do 45;
II grupa: Namirnice sa umerenim glikemijskim indeksom od 45 do 60;
III grupa: Namirnice sa visokim glikemijskim indeksom preko 60;

DIJABETICAR U ISHRANI TREBA DA KORISTI NAMIRNICE SA NISKIM I UMERENIM GLIKEMIJSKIM INDEKSOM!!!!

Žitarice:

ječam
22
ovas
26
kukur.braš.
71
heljda
55
pšenica
41
pšenič.griz
66
kukuruz
56
proso
75
čips,
87
pir. glazir.
59
mekinje
44
kačam.žuti
40
pir.neglazi.
98
crni hleb
51
kačam.beli
72
pahuljice:

beli hleb
72
makaroni
46
ovsene
53
raž.integ.
52
špagete
44
zobene
88
pite
57
prepeč.hleb
72
pšenične
74
perece
84


pirinčane
90
krofne
78




PREPORUKE: jedite mlad kuvani kukuruz, kuvanu pšenicu, ovsene
pahuljice,mekonje sa jogurtom za bolje pražnjenje creva!

Voće:

trešnje
22
višnja
22
grejpfrut
25
šljiva
32
jabuka
32
kruška
36
jagoda
38
pomorandža
43
ananas
66
dinja
64
kivi
52
suvo groždje
65
kajsija
57
lubenica
72
banana
62



PREPORUKA: jedite voće u preporučenim količinama ( do 500 g u 3-4 pokušaja): Birajte zdrave, ne tretiranew hemijskim supstancama.

ŽVAĆITE! NE GNJEČITE! NE MIKSIRAJTE!
JEDITE SA KOROM!
Povrce:

kikiriki
14
soja
18
pasulj tetovac
27
sočivo
27
sušeni grašak
23
leblebije
33
mladi grašak
32
paškanat
101
šareni pasulj
42
prebranac
43
bareni krompir
36
cvekla
66
konzer.grasak
47
šargarepa
73
smrz. grašak
39
instant pire
71


krompir pire
58

PREPORUKA: mahune imaju veliki kalorijski indeks, mali glikemijski
indeks, bogate su dijetetskim vlaknima, ZATO SU KORISNE NAMIRNICE I TREBA IH JESTI JEDNOM NEDELJNO!!!

Mleko i proizvodi:

jogurt od obranog mleka
14
obrano mleko
28
jogurt od punomasnog mleka
34
punomasno mleko
38
sladoled od obranog mleka
50
sladoled od punomasnog mleka
64

PREPORUKA: Koristite obrano mleko i proizvode od obranog mleka!!!!

KOMBINACIJA NAMIRNICA

Kombinujte hranu sa malim glikemijskim indeksom sa onom koja ima veći glikemijski indeks:

DOBAR PRIMER: ovsene pahuljice i jogurt od obranog mleka
LOŠ PRIMER: punomasno mleko i krofne!

Glikemijski indeks ne zavisi samo od vrste šećera u namirnicama nego i od količine dijetnih vlakana i obroku i načinu spremanja.

PRIMER: krompir
Jedite najpre bareni ili pečeni u ljusci sa povrćem koje ima dosta dijetnih vlakana ( kupus, kelj, zelena salata, blitva ) i nećete imati velike skokove šećera u krvi posle obroka.

U POČETKU SASTAVLJANJA VAŠEG JELOVNIKA ĆE VAM SE OVO ČINITI TEŠKO, ALI ĆE TE SE VREMENOM IZVEŠTITI U BIRANJU I KOMBINOVANJU NAMIRNICA I BIĆETE IZNENAĐENI USPEHOM KOJI ĆE DONETI OVAKAV NAČIN KOMBINOVANJA HRANE!!!!!!

Osnovni princip kod ishrane dijabeticara jeste taj da ne smeju da budu gladni, ali ne smeju ni da se prejedaju. Treba da imajue pet obroka na dan, pogotovo dijabeticari koji su na insulinskoj terapiji, i po potrebi i sesti obrok, pre spavanja. Manji broj obroka u toku dana vodi nestabilnim vrednostima secera koji variraju!

PRIMER JELOVNIKA ZA JEDAN DAN

Doručak:
50 g crnog hleba ili kifla , 20 g margarina ( 1 kašika ), jedno kuvano jaje, ili dva belanca, šolja mleka.
Užina I:
jabuka
Ručak:
50 g hleba, supa od povrća u proizvoljnim količinama, do 300 g zelenog povrća ( boranija, spanaž, kupus, karfiol )obareno I preliveno jednom kašikom ulja ili margarina, sa 100-150 g kuvanog mesa. Salata se može uzeti po želji da bi se postigao osećaj sitosti
Užina II:
Šolja mleka ili jogurt
Večera: čorba od povrća, 100 g krompira ( baren ili pire ), 100 g svežeg kravljeg sira, tanjir salate, porcija voća od 100-150 g
Obrok pred spavanje:
Šolja mleka, jogurta ili voće








DIJETNA VLAKNA…
su nesvarljivi delovi povrća, voća i žitarica, pa mnogi dijetna vlakna nazivaju biljnim vlaknima. Korisna su u ishrani svih ljudi, naročito dijabetičara. Dijetna vlakna mogu biti rastvorljiva i nerastvorljiva.
rastvorljiva dijetna vlakna se nalaze u voću ( jabuka sa ljuskom, pomorandža, jagode, tropsko voće ) i povrću ( kelj, spanać, kupus, karfiol, kukuruz, grašak, pasulj, sočivo. Posebno su korisna zato što snižavaju nivo šećera i masnoće u krvi.
Nerastvorljiva dijetna vlakna najviše ima u različitim pahuljicama od žitarica ( ovsa, raži, ječma, pšenice), korni-fleksu, integralnom pirinču i hlebu od integralnog brašna.
Dijetna vlakna omogućavaju:
redovno pražnjenje creva;
sprečavaju unošenje štetnih materija u krvotok;
stvaraju osećaj sitosti;
vezuju žučne soli u crevima, čime se smanjuje holesterol u krvi;
Dijetna vlakna učestvuju u sprečavanju sledećih oboljenja;

GOJAZNOST, DIJABETES ( ŠEĆERNE BOLESTI ); OBOLJENJA SRCA I KRVNIH SUDOVA, OBOLJENJE PROBAVNOG TRAKTA.

Evo nekoliko saveta kako da povećate količinu dijetnih vlakana u ishrani:
jedite velike porcije salata ili povrća;
u supu ili čorbu dodajte više povrća;
pravite poslastice od voća;
jedite mlad krompir sa ljuskom;
koristite neglazirani pirinač- integralni pirinač;
kada pripremate pirinač dodajte grašak, kukuruz, kesten, sočivo
u receptima, kad god je to moguće zamenite belo brašno crnim brašno;


DNEVNO TREBA UYETI OD 25-30 G PUTEM HRANE!!!!
PRETERAN UNOS DIJETNIH VLAKANA CE IZAZVATI NADUTOST, POJACANE GASOVE, MUKU!




PREPORUKA:

KORISTITE ražani hleb, crni, proju. IZBEGAVAJTE beli hleb, bela peciva. JEDITE peciva od integralnog brašna:
KORISTITE projino brašno i brašno tipa-800. Prosejavanjem brašna ( fina, bela ) se gubi mnogo hranjivih materija i dijetetskih vlakana kojih ima u opni žitarica.
JEDITE VOĆE SA KOROM ( kod kojih se kora inače jede) jer jabuka sa korom ima 2.5 puta više dijetetskih vlakana.
JEDITE SVAKODNEVNO DOSTA LISNATOG POVRĆA
POVREMENO JEDITE boraniju, grašak, pasulj, sočivo bez zaprške uz nemasno meso.
KORISTITE ne glazirani pirinač
Kao desert – voćne salate od sezonskog voća, pazeći na količinu i glikemijski indeks!
Kad jedete maldi krompir obavezno ga jedite sa ljuskom.
Jedite raznovrsno.
Ne preskacite obroke.
Smanjite upotrebu soli.
Zvaćite sporo.
Izbegavajte konzervisanu hranu
Najteži prekršaj u ishrani je preskakanje doručka ( najkasnije do 11 h, pre podne-masti i uglljeni hidrati );
Ručak ( od 13-15 h, proteini i povrće );
Večera ( između 18-20 h proteini, nikako ugljeni hidrati );
Voćna užina oko 16 h;
Pijte 8-10 čaša vode dnevno!
Redovno se krećite i vežbajte- najmanje 3-4 sata u toku nedelje, sa najviše 50% kapaciteta, umereno do granice prijatnosti.
Ne preduzimajte dijete u kojima ce te gladovati da bi brzo gubili kilograme.
Promene svojih dosadašnjih navika koji ste rešili da napravite treba da traju doživotno!!!!







FIZICKA AKTIVNOST

Svakodnevna fizička aktivnost je sastavni deo lečenja šećerne bolesti
O vrsti, trajanju, intezitetu i učestalosti fizičke aktivnosti treba da odluči lekar koji vodi brigu o zdravlju pacijenta.
Postojanje bolesti krvnih sudova, perifernih nerava, bubrega i očnog dna, mogu znatno da ograniče izbor, trajanje, intezitet i učestalost fizičke aktivnosti. Koristi od fizicke aktivnosti su mnogobrojne:
smanjenje telesne težine i održavanje poželjne težine;
smanjenje otpornosti tkiva na dejstvo insulina ( insulin je efikasniji u svom dejstvu );
poboljšanje trenutnog nivoa šećera u krvi;
poboljšanje nivoa zaštitnog holesterola HDL;
poboljšanje ostalih masnoća u krvi;
smanjenje krvog pritiska;
smanjenje rizika od stvaranja ugrušaka krvi u krvnim sudovima;
ublažavanje stresa;
pomoć u odvikavanju od pušenja;
SVAKODNEVNA FIZIČKA AKTIVNOST PRIMENJUJE SE
STALNO!!!!

HIPOGLIKEMIJA ili premalo šećera u krvi….
tada mozak pati jer je šećer njegova osnovna hranljiva materija. Zato telo reaguje sledećim simptomima: preznojavanje, naježenost, drhtavica, muka, povraćanje, snažna glad, vrtoglavica, smanjena koncentracija, zbunjenost, poremecaj vida, poremećaj govora, lupanje srca, agresivnost, gubitak svesti.
Hipoglikemiju uzrokuje:
prereskakanje obroka;
unošenje premalo hrane;
veća fizička aktivnost od uobičajne;
prevelika doza insulina ili tableta;
uzimanje alkohola;
Hipoglikemija se može javiti i kod šećeraša koji ne uzimaju lekove i kod onih koji se leče tabletama se češće i jače javljaju kod osoba koje primaju insulin!




PODSETNIK:
Uvek imajte na umu da je svaki čovek priča za sebe;
Isplanirajte svoje obroke;
Napravite pauzu od najmanje dva sata izmedju obroka i užine;
Jedite otprilike iste količine hrane svaki dan;
Isplanirajte da užinate uveče pre spavanja;
Izracunajte svoje šećerne jedinice za svaki dan;
Budite umereni sa kafom, alkoholom, i naročito cigaretama;
Uvek dobro proučite etiketu na proizvodu koji kupujete;
Stalno obnajvljajte svoje znanje i učite nove stvari;
Ne ustručavajte se da pitate za savet svog lekara, dijetetičara, upućenog prijatelja ili da nešto pročitate;
Pravilna ishrana je osnova lecenja i sprovodi se doživotno;
Osnovu hrane čine namirnice biljnog porekla, narocito integralne žitarice, mahunarke, sirovo povrće u obliku salata i voće;
Upotrebu mesa prema jelovniku potrebno je svesti na posna mesa i posnu ribu;
Mleko i mlečni proizvodi treba da budu obrani;
Izbegavajte masnu hranu;
Neophodno je smanjiti potrošnju soli, a posebno alkohola
Pre intezivnije fizičke aktivnosti uzeti dodatnu užinu, zavisno od trajanja i njene jačine.
Uvek pri ruci imajte par kockica šećera;
Redovno vežbajte, rekreirajte se;
Nabavite samomerač, i uzmite zdravlje i bolest u svoje ruke!!!

KUVARSKI RECEPTI U ISHRANI DIJABETIČARA

SKUŠA PEČENA U FOLIJI
Ovaj normativ obezbedjuje 130 g jela.
Potrebne namirnice:
skuša 150 g
beli luk 20g
jestivo maslinovo ulje 15 g
biber, crni mleveni 0.1 g
ruzmarin, sušeni začin 0.1 g
bosiljak, sušeni začin 0.1 g
limunov sok
Priprema: Skušu očistite, operite, nakapajte limunovim sokom, pobiberite. U utrobu stavite beli luk, ruzmarin I bosiljak, prelate maslinovim uljem. Potom ribu uvite u alu-foliju I pecite u zagrejanu pećnicu na 250 º C oko pola sata.
Napomena: Pečenu skušu služite uz salatu od blitve!
Ova receptura obzbedjuje 0.47 ugljenohidratnih jedinica.


RESTOVANI ŠAMPINJONI
Ovaj normative obezbedjuje 100 g jela
Potrebne namirnice:
šampinjoni 200 g
crni luk 5 g
origano 0.5
sok od limuna 10 g
peršun sušeni 1
morska jodirana so 0.5 g
Priprema: Šampinjone oprati u rastvoru sode bokarbone, skinuti kožicu sa šešerića I iseci na luk u kuvati u sopstvenom soku dok ne omeksaju. Na kraju dodajte origano I so. Pred služenje dodajte limunov sok I seckan peršuvo list
Ova receptura obezbedjuje 0.33 ugljenohidratnih jedinica.

Jasna Anđelković
dipl.dijetetičar-nutricionista
jasnanutricionista@gmail.com

Voće i povrće koje treba jesti s korom

Vratite nož u fioku. Konzumacija kore voća i povrća može da poveća dozu vitamina, zaštiti vas od raka i uveća vam energetski nivo. Evo šta od namirnica treba jesti neoljušteno.

KIVI
Dlačice na kori kivija su odličan antioksidans i nutricionisti veruju da ima supstance koje štite od raka, upala, alergija. “Kora kivija sadrži tri puta više antioksidanasa od ploda, a štiti i od stafilokoka i ešerihije koli”, rekao je doktor Merilin Glenvil bivši predsednik foruma za hranu i zdravlje u britanskom Kraljevskom udruženju za medicinu.
Kako ga jesti: Ako vam je kora kivija suviše tvrda, pokušajte da nađete “zlatni” kivi jer je žuta opna slađa i ima manje dlačica. Druga opcija je da u blenderu izmiksujete ceo kivi.

ANANAS
Ne paničite - tvrda opna ananasa je zdrava, a ne kvrgava kora. Pored mnogo vitamina C, prednost ananasa je u enzimu bromelain, koji rastvara hranu i brzo je šalje u digestivni trakt, pa tako štiti stomak. U opni ananasa ima dva puta više bromelaina nego u plodu.
Kako ga jesti: Pritisnite i zdrobite opnu i dodajte sok koji će je omekšati.

BROKOLI
Mali plodovi brokolija izgledaju privlačnije, ali postoje razlozi zbog kojih treba jesti i peteljke. Peteljke brokolija su manje ukusne od cveta, ali u njima ima više kalcijuma i vitamina C. U njima ima i mnogo vlakana, pa ćete duže biti siti.
Kako ga jesti: Iseckajte peteljke na tanke tračice i dodajte u propržen ili skuvan brokoli.

BANANE
Istraživanje s Tajvana je pokazalo da kora banane leči depresiju jer je puna seratonina, hormona koji je zadužen za dobro raspoloženje. Kora je dobra i za oči jer sadrži u sebi antioksidans lutein. On štiti očne ćelije od izlaganja ultraljubičastom svetlu, koje je glavni krivac za pojavu katarakte.
Kako ga jesti: Lekari savetuju da se kora prokuva desetak minuta i da se voda u kojoj ste je kuvali ohladi i popije, ili da se izblendira i popije.

BELI LUK
Kora belog luka u sebi sadrži šest različitih komponenti, tvrde japanski naučnici. Jedna od najvažnijih funkcija je usporavanje starenja i zaštita srca.
Kako ga jesti: Prelijte čen belog luka maslinovim uljem, pa grilujte zajedno sa hranom ili dodajte u jela spremljena u rerni.

CITRUSNO VOĆE
Kora pomorandže i mandarine su moćni antioksidansi koji se zovu super flavonoidi. Oni smanjuju nivo “lošeg” LDL holesterola, ali ne i “dobrog” koji nosi oznaku HDL. Antioksidansi iz kore su 20 puta moćniji od ploda. “Isto važi za svo citrusno voće. Bela opna sadrži visoku dozu pektina, a to je vlakno koje smanjuje holesterol i “naseljava” stomak “korisnim” bakterijama.
Kako ga jesti: Dodajte koru u kolače i “mafine” ili ubacite celu pomorandžu u sokovnik.

BUNDEVA, TIKVICA
Bogate su cinkom, pa su odlične za zdrave nokte i kožu, a sadrže i antioksidans beta karoten koji štiti od srčanih oboljenja i raka. I ne bacajte semenke jer su one pune Omega 6 i esencijalnih masnih kiselina koje održavaju vaš mozak zdravim.
Kako ih jesti: Operite bundevu ili tikvicu toplom vodom i pecite u rerni prelivene maslinovim uljem oko 20 minuta. Dodajte u supu ili salatu.

KROMPIR
Vežina ljudi zna da je kora krompira zdrava, ali malo njih znaju i zašto. Kora krompira veličine pesnice obezbeđuje polovinu magnezijuma, gvožđa, cinka i vitamina C koji su vašem organizmu potrebni u toku dana. “Krompir ima više vitamina C od pomorandže, pa odlično štite od prehlada”, kaže doktor Glenvil.
Kako ga jesti: Pecite ga ucelo prelivenog maslinovim uljem ili skuvajte i napravite pire ne ljušteći koru.

Zaštitite crevnu floru − uz antibiotik koristite probiotik

Zima nam sa sobom donosi i manje lepe stvari, pa tako i bolesti u kojima je neophodna upotreba antibiotika. Antibiotici sa širokim spektrom dejstva neminovno uništavaju i postojeću crevnu floru, a kao posledica toga se javljaju antibiotski prolivi. Zato se preporučuje da crevnu floru zaštitimo probiotikom.

Antibiotici sa širokim spektrom dejstva neminovno uništavaju i postojeću crevnu floru, a kao posledica toga se javljaju antibiotski prolivi. Zato se preporučuje da crevnu floru zaštitimo probiotikom
Kako antibiotici koji se često koriste spadaju u one sa širokim spektrom dejstva, što znači da su efikasni protiv mnogih vrsta uzročnika infekcija, oni neminovno uništavaju i postojeću, zdravu crevnu floru, tj. mikroorganizme koji normalno žive u našim crevima i pomažu naše verenje. Tako nastaju tzv. antibiotski prolivi koji predstavljaju jednu od najčešćih komplikacija upotrebe antibiotika (čak u 30% slučajeva upotreba antibiotika mogu nastati ovakvi prolivi), naročito kod odojčadi, male dece, ali i odraslih osoba.
U nekim slučajevima može doći do ozbiljnih komplikacija prekomerne upotrebe antibiotika, što za rezultat može dati ozbiljno hronično, crevno obolenje − pseudomembranozni kolitis.
Zato je neophodno crevnu floru zaštititi preparatom koji u svom sastavu ima idealan spoj korisnih bakterija i gljivica, kako bi narušena ili uništena flora bila adekvatno nadomeštena i kako bi se crevna funkcija nesmetano odvijala.
Pojam „probiotikanije“ odnosi se upravo na mikroorganizme koji ispoljavaju pozitivno delovanje na zdravlje ljudi. Koncept se bazira na ranijim saznanjima nobelovca Ilje Iliča Mečnikova, ukrajnskog naučnika koji sugeriše po prvi put da je za dugovečnost bugarskih seljaka odgovorna intenzivna i redovna upotreba fermentisanih mlečnih proizvoda u njihovoj ishrani.

Organska hrana nije zdravija

Danski naučnici su uzgajali povrće na tradicionalan i organski način i došli su do zanimljivog zaključka. Naime, kako tvrde, organski uzgajano povrće uopšte nije zdravije ni hranljivije od onog koje je proizvedeno klasičnim agronomskim metodama.

Organsko uzgajanje hrane je skuplje, ali se dosad smatralo da je i puno zdravije - uzgaja se bez hemijskih sredstava
Agronomi su uporedno uzgajali krompir, šargarepu i luk. Otkrili su da se povrće razlikuje samo u maloj količini polifenola, supstanci koja pomaže u borbi protiv raka, bolesti srca i demencije.
- Potražnja za organskom hranom neprestano raste, a potrošači očekuju da će imati mnogo koristi. Međutim, posle ovog svojevrsnog eksperimenta ne možemo da tvrdimo da organski uzgajane namirnice imaju više hraniljivih sastojaka i da je zdravije organsko povrće od onog uzgojenog na tradicionalni način - rekli su istraživači iz Danske koji su dve godine uzgajali povrće na odvojenim parcelama i na dva različita načina.

SVE VIŠE ISTRAŽIVANJA...
Poslednje istraživanje nije usamljeno u pogledu rezultata: i organski i uobičajeno proizvedena hrana imaju podjednaku hranjivu vrednost, količinu C vitamina, kalcijuma, gvožđa i masnoća. S druge strane, dokazano je i da "uobičajeno" voće i povrće ima više nitrogena, dok je u tim istim organskim namirnicama pronađeno više fosfora. Slično je potvrđeno i pri poređenju mesa, jaja i mlečnih proizvoda.
- Svakim danom sve više raste potreba za organski proizvedenom hranom, prvenstveno iz razloga što su ljudi uvereni da je takva hrana zdravija. Ali, istraživanjem su pronađene zaista male razlike između ove dve vrste hrane. Te razlike su zdravstveno nebitne - objasnio je dr Alan Dangour, nutricionista i vođa istraživanja.
Ova saznanja zaprepastila su milione zdravstveno osvešćenih Britanaca koji godišnje troše više dve milijarde funti na voće, povrće, jaja i mleko proizvedeno bez pomoći pesticida, veštačkih dodataka i intenzivnih poljoprivrednih metoda.

Hrana je lek

Verovatno ste primetili da neki mogu da jedu različite vrsta hrane bez ikakvih problema, dok drugi pate od problema sa varenjem, nadutošću, kiselinom i podložniji su određenim bolestima. Objašnjenje stručnjaka koji se bave ishranom prema krvnim grupamaje je da ljudi sa različitim krvnim grupama ne mogu podjednako dobro da svare određenu vrstu hrane.

0 krvna grupa
To je najstarija, ali i najčešća krvna grupa. Oko 40 odsto stanovništva na svetu ima 0 krvnu grupu. Zbog nasleđa genetskih osobina ti ljudi imaju jak i otporan imunološki sistem koji je izražen nagonom za održavanjem. Imaju najotporniji sistem za varenje i izvorni su mesožderi. Za dobro varenje potrebni su im životinjski proteini i malo voća i povrća. Nulta krvna grupa ne podnosi ugljene hidrate, naročito one sa glutenom i mlečne proizvode. Ove osobe proizvode mnogo želudačne kiseline, zbog čega bi trebalo da izbegavaju kafu. Korisne namirnice za ovu krvnui grupu su teletina, jagnjetina, spanać, kelj blitva, dok moraju da izbegavaju mlečne proizvode, kavijar i žitarice.

A krvna grupa
Pojavila se kao druga krvna grupa u mlađem kamenom dobu. Ova krvna grupa je najrasprostarnjenija među stanovnicima zapadne Evrope. Osnovna karakteristika koju su nasledili od svojih predaka jeste dobro podnošenje hrane, pretežno biljnog porekla, kao i izrazit smisao za zajednicu. Osobe koje imaju A krvnu grupu imaju osetljiv sistem za varenje i preporučljiva im je klasična vegetarijanska ishrana, sa što manje mlečnih proizvoda. Korisne namirnice od mesa su samo piletina i ćuretina. Od povrća mogu da jedu šargarepu, blitvu, dok su nepoželjne namirnice mleko, sir, lignje,pšenica, pirinač.

B krvna grupa
Nastala je otprilike oko 15 hiljada godina pre Hrista u planinama zapadnog Himalaja. tada je krvna grupa B bila tipična za stanovnike jugoistočne Azije i stepskih područja Evrope i Azije. Osobe sa ovom krvnom grupom su kao prirodnu ostavštinu svojih predaka nasledile sposobnost prilagođavanja različitim uslovima života. Ove osobe bi trebalo da izbegavaju kukuruz, heljdu, sočiva i kikiriki i susam. Takođe, ljudi sa B grupom imaju problema sa glutenom u pšeničnim produktima, a dobro podnose mlečne proizvode.

AB krvna grupa
To je najmlađa krvna grupa, koja je ujedno i vrlo retka. Samo oko pet odsto ljudi ima ovu krvnu grupu staru 1000 do 1200 godina. Ona je rezultat mešanja naroda i plemena krvnih grupa A i B, na primer, žitelja Kakvkaza sa krvnom grupom A i Mongola sa krvnom grupom B. Retko kada obolevaju od alergija i nekih bolesti imuniteta. Ljudi sa AB krvnom grupom su savremene osobe koje jedu mešovitu raznovrsnu hranu.

Pomoć za vene

Proširene vene su dominantna bolest površinskog venskog sistema. Smatra se da su slabost venskih zalistaka i slabost venskih zidova uzroci nastanka ovog poremećaja.

Faktori rizika od značaja za njihov nastanak su: žene oboljevaju šest puta češće od muškaraca, najčešće se javljaju posle 2 ili 3 trudnoće, učestalo se javlja kod profesije u kojima se dugo stoji. Proširene vene dovode do otežanog vraćanja venske krvi u duboke vene i povećanja venskog pritiska u koži i potkožnom tkivu. Najčešći simptomi su osećaj težine i napetosti u nogama na kraju dana ili posle dužeg stajanja i pojava otoka u predelu skočnog zgloba. Ovi simptomi nestaju u toku noći i pri podizanju nogu.

Prirodni dodaci ishrani koji sadrže antioksidanse značajno pomažu u prevenciji problema. Vinova loza produkuje snažan antioksidans resveratrol i on je u najvećoj koncentraciji prisutan u listu ove biljke. Biljni dodatak ishrani Floralend® List vinove loze sadrži standardizovan ekstrakt lista vinove loze. Visok sadržaj trans-reservatrola u ovom ekstraktu povoljno utiče na smanjivanje otoka i utrnulosti u listovima nogu, poboljšava cirkulaciju i smanjuje osećaj težine u nogama. Zato se preporučuje primena ovog proizvoda za ublažavanje simptoma poremećenog protoka krvi kroz vene i saniranje malih, vidljivih krvnih sudova sklonih pucanju. Preporučen način primene u ovim slučajevima je 2 kapsule dnevno, ujutro pre doručka. Takođe, preporučuje se i preventivna primena 1 kapsule dnevno ovog proizvoda kod osoba sa naslednim sklonostima ka kardiovaskularnim oboljenjima, starijih osoba i pušača. Cilj ovakve primene je očuvanje zdravlja krvnih sudova.

Kako treba da kombinujete namirnice

Neke namirnice treba jesti u kombinaciji sa drugima da bi korist od njih bila maksimalna. Kako tvrdi dr Elaine Magee, autor knjige „Sinergija hrane", nije u pitanju samo manji pomak, već ishrana „u paru" rezultira višestrukim poboljšanjem zdravlja.

VIŠE ENERGIJE: Grašak i ljute papričice
Žene pate od manjka energije jer se hrane namirnicama u kojima nema dovoljno gvožđa. A uz povećan unos gvožđa potrebno je jeste i namirnice koje će „obraditi" gvožđe.
- Gvožđe iz biljaka ljudski organizam teško apsorbuje. Da ne bi propalo to što jedete samo grašak i spaćan, na meni uvrstite i ljutih papričica - poručuje nutricionista Heather Mangieri. Vitamin C je kao ključ koji omogućava da krvna zrnca dođu do gvožđa. Zato kad god ste u prilici pospite malo ljute paprike ili je dodajte u jelo.

BOLJI VID: Spanać i avokado
Spanać je riznica vitamina A i luteina - koji su fenomenalni za očuvanje vida. Zato vaš izbor treba da budu salata od spanaća i avokado prelivom.
- Avokado dodatno obezbeđuje kvalitetne masnoće za apsorbciju ovih vitamina. On je zaista izuzetno korisna namirnica - kaže dr Hope Barkoukis, profesor nutricionizma na Univerzitetu u Klivlandu.

LAKŠI PMS: Brokoli i jaja
Ako imate jake grčeve u stomaku svakog meseca pred ciklus, rešenje može biti veoma jednostavno - istraživanja su pokazala da žene koje povećaju unos kalcijuma i vitamina D imaju 30 do 40 procenata manje šanse da pate od PMS sindroma. Zato jedite brokoli i jaja - on ima najlakše apsorbujući oblik kalcijuma u sebi, a jaja su najpoznatiji izvor vitamina D. Napravite omlet i imaćete idelan lek za svoje probleme.

LEPŠI TEN: Paradajz i maslinovo ulje
Likopin je moćan antioksidans koji se nalazi u paradajzu i pomaže u lečenju oštećene kože od sunca. Da bi postigli što bolji efekat prelijte da maslinovim uljem - tako će se lakše apsorbovati u kožu, a i maslinovo ulje je samo po sebi veoma korisno za ten. Naime, dokazano je da ljudi koji koriste ovu vrstu ulja imaju manje bora. Idealna kombinacija namirnica mogu biti brusketi i Kapreze salata, bilo šta od italijanske kuhinje koja obilato koristi ove namirnice.

BOLJE VARENJE: Jogurt i laneno seme
Vaš stomak je domaćin za više od 400 vrsta bakterija. Neke su korisne, a neke ne. Kada loše nadvladaju dobre bakterije, javljaju se problemi sa varenjem. Jogurt je veoma koristan probiotik i lako reguliše varenje. Uz njega, da biste postigli maksimalan učinak, jedite i vlakna. Idealan izbor za zdrav stomak je laneno seme.

ZDRAVIJE SRCE: Ovsena kaša i jabuke
Ovsena kaša ima odlične hranljive karakteristike: ima beta-glukan, vlakna koja snižavaju nivo holesterola, a utiču i na štetne slobodne radikale. Ako u činuju za doručak narendate i malo jabuke (nemojte je ljuštiti) onda ćete svom organizmu pružiti neponovljivu zaštitu. Ako volite da jedete tople žitaroce, jabuku možete posuti cimetom ili preliti rastopljenim puterom.

GLADAN STOMAK: Pasta i balzamiko sirće
Ako vam krče creva od gladi samo nekoliko sati pošto ste se najeli paste, probajte da dodate sirće.
- Kiselina iz sirćeta pomaže da kontrolišete glad. Manja je verovatnoća da ćete se prejesti kasnije ako ga koristite u malim količinama tokom obroka. Dovoljno je dve male kašičice i nećete imati problema - kaže Carol Johnston, direktor nutricionističkog programa u Feniksu.
Idealan predlog je da pastu od celog zrna žitarica pospete maslinovim uljem i balzamiko sirćetom.

ZAŠTITA OD RAKA: Zeleni čaj i sok od limuna
Zeleni čaj je primarni izvor katehina koji su najodlučniji borci protiv raka. Ali, dook ova namirnica ne prija ćelijama raka, njihovo efekat je smanjen zbog varenja u stomaku. Da biste pospešili efekat, u šolju zelenog čaja sipajte malo ceđenog limunai 13 puta ćete biti spremniji za borbu sa ovom opakom bolešću. Dodajte i kašičicu šećera - slatko pretvara katehin u materiju koja se lakše apsorbuje.

Ishrana zimi: Namirnice za hladne dane

Da biste sačuvali zdravlje, treba da naučite da se prilagođavate promenama u prirodi. Zato, pred nastupajuću zimu savetujemo da malo usporite i uskladite aktivnosti s mirovanjem u prirodi - izbećićete nepotrebno izgaranje organizma. Otkrijte kako da se hranite kada padne prvi sneg.

Odavno je poznato da je hrana i otrov i lek. Birajte zdrave namirnice radi očuvanja svog zdravlja.

BELI LUK
On pomaže čišćenje sluzi iz grla i respiratornog trakta. Deluje protiv upala i oslobađa od bakterija, gljivica i parazita.

ĐUMBIR
Bilo da je svež ili sušen, poboljšava cirkulaciju i greje organizam. Odlično pomaže kod mučnine, neprijatnosti u crevima i prehlade. Koristan je i za probavu.

ŽITARICE
One su važan deo zimske ishrane i neophodan izvor dragocenih belančevina. Žitarice treba dnevno izmenjivati s naglaskom na češće korištenje heljde i zoba koji najviše greju organizam.

SUŠENO VOĆE
Sadrži vrlo značajne količine minerala kao što su kalcijum i gvožđe.

Koje namirnice su "ubice" vitke linije

Ako želite na brzinu da skinete koji kilogram, smanjite unos namirnica koje su bogate masnoćama i koje sadrže izuzetno mnogo kalorija. Pogledajte koje namirnice mnogo goje i pronađite za njih niskokalorične zamene.

KROFNE
300 kcal na 100 g
Krofne se prave od belog brašna i šećera i prže u ulju. Treba li posebno naglasiti da su riznica kalorija i pravi „ubica“ vitke linije.

MAJONEZ
732 kcal na 100 g
Umesto majoneza u sendviče stavljajte senf, kečap ili aromatične biljke i oni će biti podjednako ukusni. Ukoliko volite salate s prelivima, izbacite majonez i dodajte jogurt s niskim procentom masnoće ili malo soja-sosa.

KOŠTUNJAVI PLODOVI
705 kcal na 100 g oraha
Orasi, lešnici, bademi sadrže dosta masnoća i kalorija, ali ih ipak ne treba u potpunosti izbacivati iz ishrane jer sadrže esencijalne masne kiseline koje su izuzetno korisne za zdravlje. Ukoliko želite da smršate, koštunjavo voće jedite jednom nedeljno, a ostalim danima grickajte sušeno voće koje je manje kalorično.

ČOKOLADA
550 kcal na 100 g
Čokolada ima visoku energetsku vrednost. Kalorije najvećim delom potiču iz masti, a delom i iz ugljenih hidrata. Ako ne možete da joj odolite, zasladite se crnom čokoladom.

GRICKALICE OD KROMPIRA
557 kcal na 100 g čipsa
Ako već ne možete da odolite grickalicama, čipsu ili krekerima, obratite pažnju na broj kalorija koji varira od proizvoda do proizvoda. Bez obzira na proizvod ili proizvođača, ove grickalice su uvek veoma kalorične. Kokice su bolja i zdravija zamena za kesicu čipsa.

SIR
400 kcal na 100 g
Ementaler i parmezan, koje rado koristimo za pice i špagete, spadaju u najkaloričnije sireve. Umesto toga opredelite se za tofu sir koji sadrži manje masnoća. Nećete primetiti razliku u ukusu, a spasićete se nepoželjnih kalorija.

ŠLAG
200 kcal na 100 g
Pokušajte da ne pijete kafu sa šlagom, izbegavajte ga na kolačima i voćnim salatama. U kafu sipajte mleko s manjim procentom masnoće.

CRVENA MESA
260 kcal na 100 g govedine
U poređenju sa drugim vrstama namirnica crvena mesa ne sadrže mnogo masnoće, ali je problem što ga jedemo više nego druge namirnice. Dakle, nemojte da izbacujete crveno meso sa jelovnika, već samo prepolovite porcije. Prilikom pripreme mesa skinite sve vidljive masnoće i pecite ga ili kuvajte bez dodavanja masnoća.

PITE I PECIVA
263 g na 100 g pite od mesa
Iako na izgled nemaju tako mnogo masnoća treba uzeti u obzir da su porcije pite veće nego porcija majoneze koju pojedete u jednom obroku. Kroasani, kifle i druge pekarske proizvode zamenite kiflama od integralnih žitarica.

Biljna ulja

Biljna ulja su veoma važna u našoj ishrani jer nam obezbeđuju energiju i usporavaju proces starenja.
Neka jestiva ulja sprečavaju nastanak kardiovaskularnih bolesti, neka regenerišu kožu, ali ima i onih u kojima je nivo masnoće toliko veliki da, ukoliko ih često koristimo, mogu i da nam ugroze zdravlje.

ULJE OD KIKIRIKIJA
Koristi se za prženje, pečenje, ali i za začinjavanje salata. Veoma je aromatično, pa ne treba preterivati s količinom. Obiluje folnom kiselinom, koja omogućava bržu regeneraciju ćelija, ali i linolnom kiselinom, vitaminom E i kalijumom, koji smanjuju rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti. U originalnoj ambalaži čuva se do godinu dana, a kada se otvori, rok trajanja se skraćuje na, maksimalno, šest meseci.

SUSAMOVO ULJE
Pogodno je za pripremu raznih jela, ali se zbog jakog ukusa najčešće meša sa suncokretovim uljem. Odličan je izvor nezasićenih masnih kiselina, vitamina E, kalcijuma, fosfora i antioksidanata koji čuvaju kosti i zube, ali i stimulišu rad jetre. Susamovo ulje bogato je i gvožđem i sadrži visok procenat svih esencijalnih aminokiselina, naročito metionina. Metionin se ne sintetiše u organizmu, već se unosi putem hrane.

BADEMOVO ULJE
Najbolja svojstva ovog ulja ispoljavaju se ako se koristi kao preliv za salate ili aroma za kolače. Obiluje biljnim belančevinama, vitaminima A, E, B1, B2 i B6, ali sadrži i nezasićene masne kiseline koja su nam neophodne u ishrani. Bademovo ulje poboljšava varenje, otklanja nadutost stomaka, leči zapaljenje debelog creva, a koristi se i protiv zapaljenja i opekotina kože.

MASLINOVO ULJE
Sve je prisutnije u našoj ishrani. Najčešće se na njemu peče riba i mesi, ali se koristi i za začinjavanje salata. Veoma je blagotvorno za zdravlje jer sadrži nezasićene masne kiseline koje regulišu nivo holesterola u krvi, te tako štite srce i krvne sudove.
Obratite pažnju na rok trajanja i kupujte isključivo ulje koje je ceđeno u kalendarskoj godini. Ako ga ne koristite često, kupite manju flašu kvalitetnijeg ulja. Maslinovo ulje je osetljivo na svetlost i zato treba da ga čuvate na tamnom mestu. Lako poprima ukuse, pa možete da ga obogatite belim lukom, ljutom paprikom, korom limuna, laticama ruža, žalfijom, origanom… Tako aromatizovano ulje može da se služi s komadićima prepečenog hleba, kao predjelo.

ULJE OD KOŠTICA GROŽĐA
Ima veoma neutralan miris i koristi se za pripremu raznih jela i salata. Obiluje vitaminom E i omega-6 masnim kiselinama, pa blagotvorno deluje na celokupan organizam, a posebno na cerebrovaskularni sistem. Jača krvne sudove i smanjuje mogućnost od nastanka krvnih ugrušaka koji izazivaju srčani i moždani udar.

ULJE OD SEMENKI LANA
Zbog veoma visokog procenta esencijalnih masnih kiselina, koje na visokoj temperaturi postaju štetne, koristi se isključivo za pripremu salata. Sadrži 45–60 odsto omega-3 masnih kiselina, ali i supstance koje se u organizmu metabolišu u jedinjenja koja sprečavaju nastanak karcinoma. Sprečava i stvaranje krvnih ugrušaka, smanjuje nivo holesterola, a najnovija istraživanja potvrđuju da preventivno deluje u borbi protiv raka dojke.
Laneno ulje treba da izbegavaju svi koji imaju problema s prostatom, želucem i makularnom degeneracijom oka zato što dodatno iritira osetljivu sluzokožu. Ne preporučuje se ni osobama koje piju aspirin i ciklosporine jer poništava dejstvo leka. Kupujte ga u manjim bočicama jer užegne najkasnije za četiri meseca od datuma proizvodnje.

PALMINO ULJE
Ima veoma neutralan miris i ukus i lepu svetložutu boju. Idealno je za termičku obradu namirnica, a naročito za prženje u fritezama. Ohlađeno palmino ulje se steže, pa svi ostaci hrane od prženja padaju na dno. Kada stegnuto ulje izvadite iz friteze, jednostavno isecite i bacite „prljavi deo“, a ostatak koristite za prženje nekih drugih namirnica.
Palmino ulje sadrži 40–50 odsto zasićenih masnih kiselina, vitamine A, E i antioksidante, koji su neophodni za normalno funkcionisanje organizma. U prehrambenoj industriji se koristi za pravljenje margarina, masnoća i čokolada, a dodaje se pečenim i prženim komercijalnim proizvodima.

SUNCOKRETOVO ULJE
Zbog njegovog blagog ukusa koristi ga većina domaćica. Bogato je nezasićenim masnim kiselinama, kao i vitaminom F koji pozitivno utiču na naše zdravlje. Međutim, jednom upotrebljeno, suncokretovo ulje mora da se baci. Ukoliko se koristi više puta, postaje veoma štetno za organizam.

KUKURUZNO ULJE
Koristi se i za kuvanje i za pripremu salata. Sirovo ulje je tamnožute boje, neprijatnog mirisa i ukusa i lako se kvari, a rafinisanjem poprima svetložutu boju, prijatan miris i ukus. Bogato je vitaminom E i višestruko nezasićenim masnim kiselinama koje čuvaju naš organizam od starenja. Zbog visoko vrednih nutritivnih sastojaka najviše se koristi u dijetalnoj ishrani. Rok trajanja kukuruznog ulja je 12 meseci.

ULJE OD ULJANE REPICE
Nema specifičan ukus tako da nije pogodno za pripremanje salata i umaka, ali je zato idealno za kuvanje, pečenje i prženje. Zahvaljujući svojim osobinama koristi se kao osnova za druge, specijalne vrste ulja. Snižava nivo masnoća u organizmu jer ima deset puta viši nivo omega-3 masnih kiselina od maslinovog ulja. Ipak, ovo ulje sadrži i eručnu kiselinu, koja loše deluje na naš organizam. Kada kupujete ovo ulje, pročitajte na deklaraciji da li je proizvođač izbacio ovu kiselinu ili ne.

ULJE OD BUNDEVE
Postepeno ga uvodite u ishranu jer ima veoma specifičan ukus. Ovo ulje idealno je kao preliv za salate, a može da se koristi i za prženje povrća. Bogato je vitaminima A, D i E, pa samim tim jača imunitet, povećava kvaliteta i količinu spermatozoida, ali i ublažava tegoba kod upale prostate.

ČIČOKA

Čičoka (Helianthus tuberosus L.) stigla je u Evropu s američkog kontinenta. Uspeva u toploj i u kontinentalnoj klimi. U prošlosti se koristila za hranu, krmivo i proizvodnju alkohola (individualnu i industrijsku), ali je s vremenom nepravedno pala u zaborav. U novije se vrijeme počinje sve više koristiti u razvijenim zemljama, gde su prepoznati kvaliteti te biljke.

U svijetu je čičoka poznata pod nazivima: jerusalem artichoke (engl.), Tpinambur (njem.), pataka (španj.), girasole terra (tal.) itd. U nas je još nazivaju: divlji krompir, nahod i slatki krompir. Čičoka je slična suncokretu. Ima lep žuti cvijet, a stabljika može narasti i preko dva metra visine. Često je možemo naći uz reke i potoke, a neretko je ukras vrtova i okućnica. Višegodišnja je biljka i u našim se krajevima razmnožava gomoljima. Gomolji su vretenasti i izduženi i, za razliku od krompira, umesto skroba sadrže inulin.

Inulin
Inulin je polisaharid koji sadrži fruktozu. Budući da je neprobavljivo biljno vlakno, razgradnja inulina započinje u debelom crevu. Inulin je prebiotik, što znači da stimuliše razvoj korisnih bakterija u crevima (bifidobakterija i acidofila), koje imaju višestruko delovanje na zdravlje. One eliminišu štetne mikroorganizme crijevne flore (Clostridium sp., Salmonella sp., E. coli, Candida sp...), sprečavaju crevne infekcije, poboljšavaju apsorpciju minerala za 20% (posebno Ca, Mg i Fe), same proizvode vitamine B-skupine, smanjuju proizvodnju jetrenih toksina, jačaju imunitet i pomažu u prevenciji raka debelog crijeva. Inulin, dakle, normalizuje probavu, revitalizuje crevnu floru kod primene antibiotika, pomaže kod opstipacije i crevnih infekcija. Osim toga, inulin normalizuje nivo triglicerida i holesterola u krvi, čime sprečava kardiovaskularna oboljenja i postepeno smanjuje masne naslage, koje muče mnoge ljude s viškom kilograma. Kako razgradnjom inulina ne dolazi do porasta nivoa šećera i insulina u krvi, čičoka je odlična namirnica za dijabetičare.

Minerali i vitamini u čičoki
Čičoka se odlikuje niskom energetskom vrednošću (79 kcal/100 g) i sadržajem vitamina i minerala. Dobar je izvor kalijuma i fosfora. Kalijum je važan za kontrolu krvnog pritiska, prenos nervnih impulsa, rad mišića i srca i regulaciju vode u telu. Fosfor je sastavni deo kostiju, zuba, molekula DNA i RNA, a važan je faktor za procese na ćelijskom nivou. Čičoka takođe sadrži kalcijum, magnezijum i gvožđe u nešto manjim količinama, međutim, zahvaljujući inulinu, njihova je apsorpcija poboljšana. Važan su sastojak čičoke vitamini koji su, kao i minerali, važni za pravilno funkcionisanje organizma. Ona sadrži vitamine B-grupe, vitamin C, vitamin D i provitamin A (beta-karoten). Čičoka je interesantna i po tome što je izvor esencijalnih aminokiselina, tj. aminokiselina koje organizam ne može proizvesti.

Čičoka i zdravlje
Budući da pomaže zdravlju i vitalnosti, čičoka se preporuča širokom krugu korisnika. Uvođenjem čičoke u prehranu bolesniku mogu se popraviti njihova stanja i olakšati tegobe. Čičoka pomaže kod: probavnih infekcija i smetnji (opstipacije, npr.), alergija na hranu, visokog krvnog pritiska, povišenog nivoa masnoća u krvi, kardiovaskularnih oboljenja, anemije, osteoporoze, dijabetesa, a učestvuje i u njihovoj prevenciji.

Priprema i prerada čičoke
Čičoka se najčešće priprema kao krompir, kuvana (preporuča se u kori) i pečena, ali se može pripremati i sirova, kao salatu s ostalim povrćem, ili kao zimnica. Od čičoke se mogu napraviti i kolači (npr. savijača). Osim što se koristi sveža, čičoka se prerađuje u proizvode na bazi sušene čičoke i na bazi inulina. Na domaćem će tržištu uskoro biti dostupna paleta proizvoda pod nazivom Inumal. Od proizvoda na bazi čičoke, u sklopu te palete nalaze se: brašno, griz i ekstrakt čičoke (u obliku kapsula i tableta za žvakanje). Brašno i griz čičoke dobar su dodatak jelima (supama, glavnim jelima i desertima). Proizvodi na bazi inulina u obliku su kapsula, tableta za žvakanje, praha i granulata.
Kapsule i tablete za žvakanje naročito su pogodne za mršavljenje jer se mogu uzimati po potrebi, dok se prah i granulat inulina mogu uzimati pomešani s jelom ili napitkom (preporučuje se ujutro s jogurtom, acidofilom, kefirom ili ab-kulturom i žitaricama).

Čičoka snižava holesterol

Ako se povede priča o zdravoj hrani, čičoka je u poslednje vreme nezaobilazna tema. Ovu neobičnu biljku koja ukusom podseća na nedozreli lešnik, a izgledom na đumbir, kod nas zovu i divlji krompir.
Pošto sadrži inulin, koji se kuvanjem pretvara u fruktozu, pa njenom ne dolazi do porasta nivoa šećera i insulina u krvi, čičoka je odlična namirnica za dijabetičare

ČUDOTVORNI INULIN
- Inulin, glavni sastojak čičoke, je probiotik koji stimuliše razvoj bifidobakterija i acidofila, bakterija koje blagotvorno utiču na naše zdravlje. One eliminišu štetne mikroorganizme iz crevne flore, sprečavaju crevne infekcije, pomažu kod opstipacije, poboljšavaju apsorpciju minerala za 20 odsto, jačaju imunitet i pomažu u prevenciji raka debelog creva. Osim toga, inulin normalizuje nivo triglicerida i holesterola u krvi, pa tako sprečava nastanak kardiovaskularnih oboljenja i postepeno smanjuju masne naslage koje muče mnoge ljude s viškom kilograma.

RIZNICA VITAMINA
Osim što je veoma zdrava, čičoka ima veoma nisku energetsku vrednost, ali obiluje vitaminima i mineralima.
Čičoka je dobar izvor kalijuma i fosfora. Kalijum je važan za kontrolu krvnog pritiska, pravilan rad mišića i srca, regulaciju vode u organizmu i prenosa nervnih impulsa, dok fosfor obezbeđuje čvrstinu zubima i kostima. Čičoka sadrži kalcijum, magnezijum, gvožđe, vitamine grupe B, vitamin C, vitamin D i provitamin A. Čičoka je interesantna i po tome što je sjajan izvor esencijalnih aminokiselina, odnosno aminokiselina koje organizam ne može da proizvede sam.

Kuvajte zdravo, živite kvalitetnije

O tome koliko je ishrana važna ne treba govoriti. Kvalitetan izbor namirnica se takođe podrazumeva, ali je jednako značajan i način na koji pripremate hranu - čak i male promene u načinu kuvanja mogu utrostručiti hranljivost obroka. Hrana treba da bude pripremljena što zdravije da biste izvukli maksimum energetskog potencijala

RIBA - PECITE
Losos i druge korisne vrste ribe pecite u rerni sa malo maslinovog ulja. Ovim načinom kuvanja apsorbuje se maslinovo ulje i smanjuje količina masnoća za 10 odsto, a time i nepotrebne kalorije. Potrebno je samo malo maslinovog ulja, tek da se premaže pleh. Pečena riba je ukusna ako se prelije limunovim sokom, sa malo izmrvljenog belog luka i malo bibera. Uz ovo se dobro slaže povrće kuvano na pari. Ovako pripremljen obrok je koristan za vitak struk.

PARADAJZ - KUVAJTE
Kuvani paradajz je dobar za mlađi izgled kože, a koristan je i u prevenciji od kancera. U poređenju sa svežim paradajzom, kuvani paradajz sadrži više likopena koji je poznat antioksidans. Možete i zapeći paradajz u rerni, na kriškama tosta - dobićete ukusne i zdrave sendviče. Ovi sendviči odlično će se složiti uz ćureća prsa i senf.

BELI LUK - GNJEČITE
Beli luk pozitivno utiče na arterije, ali treba paziti da se prilikom kuvanja ne unište njegova zaštitna svojstva. Zato je najbolje prvo ga izgnječiti nožem i ostaviti da odstoji 30 minuta.

BROKOLI - DINSTAJTE
Pripremajte ovo povrće na pari, jer će tako zadržati najviše glukozinolata - elementa koji je najvažniji u borbi protiv kancera. Ostalim tehnikama kuvanja, količina ovog elementa biće manja. Ovo jelo možete spremiti na sledeći način: isecite cvetove brokolija. Sipajte malo vode u šerpu. Kada voda provri, iznad nje postavite metalnu cediljku i u njoj brokoli. Kuvajte 6 do 7 minuta.

MESO - KUVAJTE
Mnogi stručnjaci kritikuju preterano korišćenje mesa u ishrani, jer neka svojstva ove namirnice mogu dovesti do dijabetesa i srčanih bolesti. Kada se meso priprema u vodi i kada se dugo kuva, razvije se čak za 50 odsto manje komponenti koje oštećuju ćelije. Da bi meso bilo ukusnije, u vodu za kuvanje dodajte sezonsko povrće i začine.

Najzdravije grickalice

Zdrave masnoće, zasićene i nezasićene, kojima obiluju orasi, bademi, lešnici i ostali koštunjavi plodovi smanjuju rizik od raka, snižavaju nivo lošeg holesterola, štite krvne sudove i ubrzavaju zarastanje rana. Preporučuju se i osobama koje se bave težim fizičkim radom.

ORASI PROTIV UPALA
Ako jedete orahe, podići ćete nivo dobrog holesterola i sniziti nivo onog lošeg. Orasi su bogati omega-3 masnim kiselinama koje ublažavaju upalne procese, opasne za arterije, pokazala su najnovija istraživanja. Pomažu i u zarastanju polomljenih kostiju.
Iseckane orahe možete da dodajete u salate, namaze i kolače.
30 g = 14 polovina oraha
185 kcal 4 g proteina 19 g masnoća

BADEMI PROTIV ZABORAVNOSTI
Najnovija istraživanja pokazala su da neka vlakna koja se nalaze u bademima blokiraju apsorpciju masnoća. Stručnjaci su dokazali da se nakon grickanja badema dugo zadržava osećaj zadovoljstva i sitosti, tako da će želja za jelom biti manja. Od badema se nećete ugojiti, iako su kalorični. Jedna šaka badema dnevno obezbeđuje 35 odsto dnevne potrebe za vitaminom E, moćnim antioksidantom koji je odlična prevencija od Alchajmerove bolesti.
30 g = 23 badema
163 kcal 6 g proteina 14 g masnoća

KIKIRIKI REGULIŠE NIVO ŠEĆERA
Ova biljka zvanično ne spada u koštunjave plodove, već u legume, kao pasulj i grašak. Kikiriki pomaže organizmu da izbalansira nivo šećera u krvi.
30 g = 28 plodova
166 kcal 7 g proteina 14 g masnoća

PISTAĆI ZA IMUNITET
Stručnjaci ih preporučuju zato što sadrže puno vitamina C, karotena, kalijuma, fosfora, gvožđa i kalcijuma. Pistaći su dobri za kosu, vid, kožu, krvne sudove, bubrege i za jačanje imuniteta. Jedite ih kao užinu, između glavnih obroka.
30 g = 50 plodova
168 kcal 5 g proteina 12 g masnoće

LEŠNICI UBLAŽAVAJU BOLOVE
Fina mešavina vitamina B u lešnicima blagotvorno deluje na nervni sistem i, zajedno s lipidima i masnim kiselinama, poboljšava rad mozga. Lešnik ublažava čak i hronične tegobe jer sadrži supstance koje stimulišu lučenje serotonina, hormona sreće. Ovaj hormon smanjuje osetljivost, pa se lešnici preporučuju osobama s hroničnim bolovima.
30 g = 25 plodova
213 kcal 4 g proteina 20 g masnoće

INDIJSKI ORAH ZA OPUŠTANJE
U 100 grama indijskih oraha nalazi se čak šest miligrama gvožđa, što je veoma značajan podatak za vegetarijance i trudnice. I po sadržaju cinka ova vrsta koštunjavog voća nalazi se u vrhu liste. Cink povećava otpornost organizma, a naročito jača limfni sistem. Takođe sadrži magnezijum, koji opušta nervni sistem i mišiće.
30 g = 10 plodova
175 kcal 7 g proteina 14 g masnoće

Pravilno kuvanje je pola zdravlja

Prvi korak u održavanju zdravlja i skidanju kilograma je prilagođavanje recepata novim navikama i zdravijoj ishani. Dakle, zaboravite na pohovana jela koja su puna masnoće nepotrebnih kalorija. Pohovano meso, sa prelivima od majoneza i pavlake izbacite iz jelovnika, baš kao i pomfrit, i sva jela koja se prave sa puno masnoće.

Salate ne prelivajte uljem, u posudu stavite malo vode, soli i limuna ili sirćeta i dodajte ulje mereno kaščicom, ako želite možete dodati senf ili nemasni jogurt, promešajte i tek onda spustite povrće i promešajte

Veliki broj ljudi je zbunjen činjenicom da se goji ili ima povećanu masnoću u krvi, a ne jede masnu i zaprženu hranu. Stvar je u tome što masni mlečni proizvodi, pekarski proizvodi, vafli i keks imaju veliki procenat masnoće na koju često zaboravljamo. Veću količinu šećera kroz industrijske sokove ili slatkiše čak i povećan unos voća koji pojedemo naš organizam pretvara u masnoću. Svaki veći kalorijski unos od dnevne potrošnje kalorija se pretvara u masnoću, jer to je jedini način da naše telo skladišti preterane količine nepotrošenih kalorija.

BALANSIRANJE KALORIJA
Pored balansiranje kalorija vodite računa i o adekvatnom unosu vitamina, minerala, vlakana, određene količine proteina i ugljenih hidrata kao i masti. Sve ovo treba uskladiti sa godinama, polom, dnevnim aktivnostima i zdravstvenim stanjem. S obzirom na to da to nije moguće univerzalno prikazati, ovde će biti data samo opšta uputstva. Zdraviji načini pripreme su kuvanje u vodi ili na pari, grilovanje, pečenje i dinstanje na malo ulja i vodi.


RECEPTE NA GOTOVS
Za početak pripremite recepte koje volite ali pre pripreme razmislite kako da promenite recept i izbacite nepotrebnu masnoću, višak ulja, masne pavlake, putera ili sira, šećera i brašna.
Kontrolišite količinu ulja tako što ćete sipati ulje u kafenu kašičicu pa tek onda u sud. Dve kafene kašičice sadrže 10 g ulja odnosno 90 kcal. Setite se koliko ste puta sipali ulje direkno iz flaše ne kontrolišući količinu, jedna supena kašika ulja sadrži 135 kcal.
Pavlaku zamenite nemasnim jogurtom sa smanjenom masnoćom, ili nemasnim sirom od 0%mm za čorbe ili ako prelivate musaku
Napravite marinadu za meso ili povrće. Prokuvajte vodu sa žačinima, limunom ili sirćetom, dodajte začinske trave, peršun, celer, biber, ruzmarin, majčinu dušicu, origano i marinirajte meso ili povrće, biće ukusnije kada ga pečete ili grilujete.
Sos za zgušnjavanje može se napraviti od povrća. Obarite povrće, izblendirajte i možete ga koristiti umesto sosa uz meso ili da napravite čorbu od povrća-potaž, a možete dodati i osatak barenog povrća i dobiti ukusnu krem čorbu od povrća sa komadima povrća.
Pečurke imaju samo 22 kcal na 100 g a poboljšavaju ukus hrane, lako se vare i pripremaju. Nije potrebno dugo da se pripremaju, dovoljno je nekoliko minuta. Na pijacama se prodaju sušeni vrganji (izuzetno aromatična pečurka koja poboljšava ukus mesu i povrću) i mleveni koje možete dodati u malim količinama jer imaju izrazito jak miris i ukus.
Faširane šnicle-zamesite sa začinima (luk pretnodno prodinstajte na malo ulja i više vode), dodajte začine (senf im daje odličan ukus) izbacite brašno i prezle, dodajte jaje, zamesite i neka malo odstoje u frižideru. Ugrejte rernu i stavite peki papir, tako ćete ih ispeći bez masnoće a tako možete napraviti i ćufte. Umesto paradajz sosa ugrejte sok od paradajza i prelite preko ćufti.
Ako ste u neka jela dodavali šećer, zamenite ga veštačkim zaslađivačem.

Doručak - obrok koji obezbeđuje energiju i reguliše težinu

Danas je doručak sve više zanemaren i obrok koji se najčešće preskače ili pomera skoro do podneva. Bunovni se spremamo za posao i izlećemo iz kuće sa idejom da kupimo nešto usput za doručak. Takvi obroci su uglavnom nezdravi od brašna sa dosta masnoće slani ili slatki.

Gojazni ljudi uglavnom ne doručkuju. To je činjenica. Često opravdanje je da su pospani posle jela i zato izbegavaju da doručkuju. To je istina jer imaju naviku da se prejedu, pojedu mnogo praznih kalorija i zaista se posle takvih obroka pojavi pospanost


PREPORUKA
Ugljeni hidrati: od celog zrna, integralni hleb, dvopek, tost ili žitarice - musli
Proteini mesni: šunka bez masnoće, light ćureća prsa, jaja (ako nemate problem sa holesterolom), u bolje snabdevenim prodavnicama možete naći hrenovke od 100% mesa u prirodnom crevu (čitajte dekleracije-ne reklamiram ni jednog proizvodjača)
Proteini mlečni:mleko, jogurt i sir sa niskim procentom masti
Proteini biljni: jezgrovito voće, orgah, lešnik, badem, indijski orah...
Povće: sveže povrće kao salata (bez preliva)
Voće: sveže voće ili cedjeni sokovi ili sušeno voće (kao dodatak musliju)

KORISNI SAVETI
1. postavite uveče sto, razmislite šta želite da doručkujete i pripremite
2. doručak treba obavezno da sadrži ugljene hidrate od punog zrna i proteine životinjskog porekla-mesne ili mlečne a može i mešano
3. ako se odlučite za musli kao ugljeni hidrat, možete dodati biljne proteine na primer bademe, lešnike i suvo voće
4. doručak možete podeliti u dva dela, pojedite 2 do tri supene kašike muslija i niskomasni jogurt ili mleko 1,5 dl, a ponesite tost ili dvopek, bareno jaje ili niskomasni sir, 30 do 50 g. šunke i 100 gr. povrća
5. voće je dobro za početak dana, mada ne prija svima. Ako počnete dan sa voćem obavezno za 2 sata pojedite nešto konkretnije
6. voće se preporučuje vikendom, ako ranije ručate kompletan obrok
7. koristite mlečne proizvode sa niskim procentom masnoće
8. koristite manje tanjire i činije, musli merite supenom kašikom nikako ne sipajte iz kese
9. omlet ili kajgana treba da se priprema na 1 do 2 kafene kašičice maslinovog ulja
10. manje kalorija ćete pojesti ako koristite dvopek ili tost

URADI SAM
Sirni namazi su dosta kalorični zato ih napravite sami. Danas je nedelja, isplanirajte doručke za celu radnu nedelju i šta ćete poneti kao lagani obrok u toku dana. Tako ćete izbeći nervozu šta ujutru da pripremite, i da kupite “nešto” usput u najbližoj pekari.
Ako planirate obroke i sami pripremate sigurno ćete pojesti manje kalorija, zdraviji i bolji doručak. Ko želi da vodi računa o svom zdravlju i telesnoj težini treba da doručkuje. Imate decu, onda znate da deca najbolje uče primerom.

NISTE GLADNI - GREŠKA
Niste ujutru gladni? Možda ne doručkujete, da biste pojeli manje kalorija u toku dana. To je pogrešno, bićete gladniji i sigurno ste više puta probali i na kraju sve nadoknadili do kraja dana.
Nemate naviku da doručkujete, pojedite nešto malo, lagano u manjim količinama. Lakše ćete kontrolisati glad i apetit u toku dana. Osnovno pravilo je pojedite više manjih obroka u određeno vreme i ako niste gladni, manje ćete pojesti hrane po obroku. Kada ogladnite, nećete moći da se zaustavite.

Istine i zablude
1. doručak pojedite najkasnije jedan sat posle buđenja
2. doručak je jedan od tri glavna obroka
3. kalorijska vrednost doručka treba da bude od 300 do 500 kcal
4. doručak treba da sadrži sve nutritivne grupe namirnica
5. obezbeđuje vam energiju, koncentraciju i zdravlje
5. zdrav doručak je najvažniji obrok u toku dana
6. ako niste navikli da doručkujete, podelite ga na dva dela, nešto pojedite posle buđenja, a drugi deo u roku od tri sata

Krompir snižava pritisak i održava vitkost

Mariota Vlaisavljević, 07. 09. 2011. 00:03

Dugo je smatran namirnicom koja goji. Ipak, krompir je postao nova supernamirnica koja, ako jedete dve porcije dnevno, može da smanji krvni pritisak tvrde naučnici.

Krompiri koji nisu pripremani sa uljem, puterom, bez kečapa i podgrevanja u mikrotalasnoj su najzdraviji, a prihvatljivi su i kuvani i pečeni.
U studiji 18 muškaraca i žena jelo je šest do osam krompira veličine loptice za golf za ručak ili večeru kao deo redovne ishrane. Većina testiranih osoba bila je gojazna i pili su lekove za snižavanje pritiska.
Posle mesec dana "krompir tretmana" značajno im je pao krvni pritisak, što je navelo naučnike da zaključe da su krompiri jači od tableta. Takođe, nijedan od ispitanika nije dobio na težini za vreme testa.
Savet za postizanje maksimalnog efekta je i da jedete krompir sa korom, jer se najzdraviji sastojci nalaze upravo u kori. Krompiri imaju manje kalorija od pirinča i testenine, a bogati su vitaminom C. Dobar su izvor vitamina B, magnezijuma, kalijuma i cinka. Imaju malo masnoća, pa pomažu i u borbi protiv holesterola. Krompir srednje veličine ima oko 110 kalorija.

Kako dete naučiti da jede zdravu hranu?
Ž. P. | 05. septembar 2011. 13:14 ''Novosti''

Mnogi roditelji muku muče sa svojim klincima oko hrane. Mališani bi najradije živeli od čokolade i sokova, ali jasno je da to nikako nije zdravo. Ako još niste našli način kako da privolite svog mališana da pojede zdrav i hranljiv obrok, pokušajte sa strategijom koju su iskustveno izradili stručnjaci, a u praksi se pokazala vrlo uspešnom. Biće vam potrebno dosta truda i strpljenja, ali ćete na kraju biti zadovoljni rezultatima.

* Nemojte da se raspravljate s detetom za vreme obroka, a naročito da mu pretite, jer to je način da još više zamrzi hranu.

* Neka porcija bude manja, a uopšte nemojte da reagujete ako ne pojede sve što ste servirali na tanjiru.

* Nemojte da koristite hranu kao nagradu, niti kao kaznu.

* Takođe, nemojte da je koristite ni kao utehu, ni kao način da smirite uplakano ili nervozno dete.

Vaše dete treba, pre svega, da izgradi normalan odnos prema hrani. Ukoliko ga budete nagrađivali ili tešili uglavnom nezdravom hranom koju ono voli, koristiće tu vašu slabost kako bi dobio ono što želi. A kada se najede toga, ne možete očekivati da konzumira i obrok koji vi smatrate zdravim i korisnim za njega. Takođe potpuno je pogrešno terati dete da jede namirnice koje najmanje voli, kao kaznu za počinjeno delo. To je najkraći put da je zaista zamrzi, vrlo često i za ceo život, upozoravaju stručnjaci.

Ne zaboravite da je i dete ljudsko biće koje će se teško odupreti porivu gladi, pa će pojesti i zdrav obrok, ako pravilno “dozirate” čokoladu i ostale slatkiše za njega.

Masno skraćuje život
A. ŠERER | 14. septembar 2011. 11:57 |''Novosti''

ZBOG dokazane višestruke štetnosti na ljudsko zdravlje, Klinički centar Srbije poveo je kampanju za ograničenje upotrebe transmasti, kako bi što veći broj proizvođača hrane uklonio ove štetne sadržaje iz svog asortimana i zamenio ih ne-trans mastima.

Transmasti pogoršavaju problem koji se smatra glavnim faktorom za skraćenje životnog veka - podstiču proizvodnju više insulina nego što je normalno kao reakcija na glukozu krvi, istovremeno čineći crvena krvna zrnca osetljivim na insulin. Ono zbog čega su transmasti toliko opasne je način na koji podižu LDL (loš holesterol), trigliceride i nivoe lipoproteina, a smanjuju HDL (dobar holesterol). To je najgora moguća kombinacija masnog organskog jedinjenja. Kao i zasićene masti, i transmasti doprinose riziku za začepljenje arterija.

Sva hrana pržena u polinezasićenom ulju (na primer pomfrit i druga hrana pripremljena u dubokom ulju) prži se u transmastima. Te masti se nazivaju „hidrogenizovane biljne masti“ na ambalažama proizvoda i za njih postoji više adekvatnih alternativa. Alternativa koju Klinički centar Srbije predlaže su takozvane ne-trans masti - osnovne masne kiseline, vitalne za brojne funkcije organizma i za zdrav kardiovaskularni, reproduktivni, imuni i nervni sistem.

Povodom kampanje za ograničenje upotrebe transmasti, koja se trenutno vodi, dr Jelena Gligorijević, načelnica odeljenja za ishranu Kliničkog centra, kaže:

- Kliničke i epidemiološke studije ukazuju i da visok unos transmasnih kiselina povećava rizik za obolevanje od drugih hroničnih bolesti: dijabetesa, malignih oboljenja, alergija i depresije. Zbog svih potencijalnih rizika transmasnih kiselina, trenutno vodeća svetska i domaća ekspertska udruženja iz oblasti zdravlja, preporučuju da se unos transmasti putem hrane svede na minimum, odnosno teži se da unos bude 0 grama transmasti u toku dana.

ŠTA TREBA IZBEGAVATI

TRANSMASTI su polinezasićena biljna ulja koja su obrađena kako bi bila postojana na sobnoj temperaturi - te masti su poznate kao delimično hidrogenisana ulja. Zagrevanje polinezasićenih biljnih ulja, kao što činite kada pržite hranu u kukuruznom ulju, šafranovom ulju, ulju od kikirikija i drugim uobičajenim uljima, je drugi način za dobijanje transmasti. Najviše ih ima u čvrstim margarinima, keksu, krekerima, kolačima, pecivima kao što su lisnato testo i kifle, picama, grickalicama, čipsu...

4 razloga da jedete jabuke
Žena, 21. 09. 2011. 00:06

Jabuka na dan je osnovna životna navika koju treba da imate. Uz veoma malo kalorija učinićete dosta za svoje zdravlje. Izdvojili smo 4 ključna razloga zašto bi trebalo da jedete jabuke što pre.

MALO KALORIJA, PUNO VITAMINA
Jedna srednja jabuka sadrži četiri grama topivog vlakna, što su velike količine za skromnu količinu kalorija. Jabuka je najslađi međuobrok koji lako može da zasiti. Voćka srednje veličine računa se kao jedna šaka voća. Jabuke su dobar izbor vitamina C, a zasitiće vas brzo sa malo kalorija, pa može pomoći u održavanju vitke linije

JAČA SRCE
Žene koje su jele jabuku dnevno uspele su, prema jednom istraživanju, da smršaju, održe vitkost, smanje holesterol. Jabuka sadrži antioksidanse i pektin za koje se smatra da imaju koristan uticaj na zdravlje srca. Brojna istraživanja pokazuju da jabuka dnevno smanjuje rizik od kardiovaskularnih i srčanih bolesti, a antioksidansi u jabuci sprečavaju oksidaciju LDL holesterola.

BORAC PROTIV DIJABETESA
Ljudi koji jedu jabuke manje će patiti od metaboličkog sindroma, koktela simptoma povezanih s povećanim rizikom od srčanih bolesti i dijabetesa.

ČINI NAS IZDRŽLJIVIJIMA
Ako pojedete jabuku pre vežbanja, povećaćete izdržljivost. Jabuka "pumpa" u krv antioksidans kvercetin koji podstiče izdržljivost tako što plućima daje više kiseonika.