Priča o ćilibaru
Jeste li znali da su elektron i elektricitet dobili ime po jantaru, (engl-amber) "zlatu" Baltičkog mora?
Jantar je bio korišten kao nakit, kao sastojak u parfemima, ali i u narodnoj medicini, hiljadama godina. On također ima svoje mjesto u nauci. Prve elektrostatičke fenomene na jantaru je promatrao grčki filozof Tales.
Elektricitet, elektron, potječu od grčke riječi "elektor" što znači "zraka sunca", "sjajan". Jantar je veoma lijepa zlatnosmeđa "stijena" koja svjetluca narančasto i žuto na zrakama sunca.
Komad jantara može biti 20 do 320 milijuna godina star, ali teško je biti siguran: izotop C-14 omogućuje datiranje tokom zadnjih 50000 godina. Jantar se nalazi u cijelom svijetu, uključujući i Dominikansku Republiku; nađen je i u istočnoj Europi, Sjevernom moru, Alpama, sjevernoj Španjolskoj i Siciliji, no, najveće količine se mogu naći u Baltičkom moru.
Morske struje niz godina lome i odnose jantar koji se natoložio na dnu mora, te izbace jantar na obalu, ili ga ronioci sakupe. Jantar se može smatrati svojevrsnom prirodnom alkidnom smolom. Izrazita polimerna struktura jantara objašnjava njegovu sposobnost da relativnio malo izmijenjen opstane milione godina. ESRF u Grenobleu, Francuska, koriste moćne X-zrake za proučavanje primjesa u jantaru. To je osobito korisna metoda za ispitivanje neprozirnog jantara umjesto klasičnim tehnikama mikroskopije. Nekoliko stotina životinja je ovako identificirano iz sredine krede. U drugoj studiji u ESRF, istraživači su koristili istu tehniku za dobivanje detaljne trodimenzionalne slike perja zatvorenog u prozirnom jantaru, koje je moglo pripadati dinosauru, koji je karika u evoluciji ptica

Bagdadska baterija
Na području današnjeg Iraka, u mjestu Khujut Rabu nedaleko od Bagdada, 1938. godine pronađena je zanimljiva posuda, procijenjene starosti oko 2000 godina.
Radi se o zemljanim ćupovima unutar kojih su nađene bakrene folije omotane oko željeznih šipki. Vjeruje se da su to prve galvanske baterije, jer bi se dodavanjem elektrolita u ćupove, kao što je npr. limunska kiselina ili ocat, mogla stvoriti razlika električnoga potencijala između željeza i bakra. To su hipoteze o mogućnosti postojanja hemijskih izvora električne struje prije 2000 godina, mnogo prije Voltina izuma.
Stručnjaci koji su pregledali posudu zaključili su da bi posuda vrlo lako mogla poslužiti kao baterija.
Eksperiment je proveden na način da je izrađena identična posuda, dobiven je napon od oko 1,1 V! Pogledajte bateriju klikom na sličicu:

Benjamin Franklin
rođen je u Bostonu, 17. januara 1706.
Bio je deseti sin proizvođača sapuna, Josiah Franklina. Majka mu se zvala Abiah Folger, druga žena Josiah Franklina, koji je imao ukupno 17 djece.
Otac je želio da se Benjamin školuje za svećenika, no mogao mu je priuštiti školu samo godinu dana.
Kada je Benjamin imao 15 godina, njegov brat je izdao "New England Courant", prve "novine" u Bostonu.
Benjamin je također želio pisati za novine, ali je znao da mu to James nikada ne bi dopustio-za njega je uostalom, Benjamin bio samo obični učenik.
Ali, Ben je počeo noću pisati pisma, te ih potpisivati izmišljenim imenom navodne udovice, Silence Dogood..
"Dogood" je bila i vrlo "kritična" prema svijetu oko sebe, osobito po pitanju kako su žene bile tretirane.
Pisma je tajno ostavljao ispod vrata tiskare, tako da niko nije zna ko ih je zapravo pisao.
Pisma su bila hit i svako je želio znati ko je ta udovica!
Nakon 16 pisama, Ben priznao da je on napisao sva pisma. Dok Jamesovi prijatelji mislili o Benu da je bio zanimljiv i zabavan, James ga je kritizirao i bio vrlo ljubomoran na njega! Ubrzo su se Franklinovi našli u sukobu s moćnim bostonskim puritanskim propovjednicima, Mathers.
Boginje su u to vrijeme bile smrtonosna bolest, a Mathersi su podržavali inokulacije. Franklini su vjerovali da to ljudie čini još bolesnijim. Inokulacija (lat. inoculatio, kalemljenje) je medicinski termin, a najčešće se odnosi na ubrizgavanje mikroorganizama, seruma, vakcine, ili antigena u organizam čovjeka ili životinje, u svrhu razvijanja imuniteta. I dok se većina građana slagala sa mišljenjem Franklina, ipak im se nije svidio način na koji je James kroz debatu ismijavao svećenstvo, te su ga bacili u zatvor.
nakon što je odslužio kaznu i izišao iz zatvora, James nije bio zahvalan Benu što je održao novine. Umjesto toga astavio uznemiravati svog mlađeg brata. Ben je odlučio otići 1723. godine. Bijeg je bio ilegalan. U ranoj Americi, ljudi su morali imati svoje mjesto u društvu i bjegunci se nisu uklapali nigdje. Bez obzira na to, Ben je uzeo brod za New York, gdje ne nalazi posao. Put ga dovodi u Philadelphiju Bio je užasno neuredan kad je upoznao svoju buduću suprugu, Deborah 6 oktobra, 1723, koja nije ni sanjala da će sedam godina kasnije biti u braku s njim. Franklin je našao posao kao pripravnik novinar. On je to radio tako dobro da ga je guverner Pennsylvanije obećao postaviti u svoju službu, ako mladi Franklin ode u London kupiti opremu za štampanje. Franklin je otišao u London, ali guverner nije održao obećanje, te je Benjamin bio prisiljen provesti nekoliko mjeseci u Engleskoj. Po povratku u Philadelphiju, Franklin okušao u trgovini, ali se ubrzo vratio štampariji. Franklin je posudio nešto novca i sam pokrenuo štamparski posao. Građani Philadelphie su počeli primjećivati ​​marljivog, mladog poduzetnika.
1729, Benjamin Franklin kupuje novine, "Pennsylvania Gazette". Njegove novine ubrzo postaju najuspješnije u kolonijama. Ovaj list, među prvima je štampao političke stripove, čiji je autor bio sam Ben. Franklin i dalje napreduje na poslu- 1733 on je počeo objavljivati ​​Poor Richarda Almanack, godišnjak koji sadrži stvari kao što su vremenska izvješća, recepti, propovijedi... Franklin je objavio svoj almanah pod krinkom čovjeka po imenu Richard Saunders, siromaha kojem je potreban novac kako bi vodio brigu o svojoj zanovijetajućoj supruzi.
1749 se usredotočio na znanost, eksperimente i inovacije. Među Franklinovim izumima su peraje, bifokalna stakla
Njegov eksperiment sa zmajem, donio mu je svjetsku slavu.

Quicksand
Koliko si puta gledao film u kojem je glavni junak upao u živi pijesak, da bi se spasio u zadnji tren hvatajući se za granu obližnjeg stabla?
Ako vjeruješ u ono što si vidio u filmovima, možda misliš da je živi pijesak "živo biće" koje te odnosi u bezdan, iz kojeg nema povratka. Ali ne-stvarna svojstva pijeska nisu sasvim onakva, kakva se prikazuju u filmovima. Živi pijesak često nije dublji od nekoliko metara, može nastati bilo gdje, ako su ostvareni određeni uvjeti. U osnovi, to je samo običan pijesak, koji je toliko zasićen vodom, da je trenje između zrnaca veoma smanjeno. Quicksand nije jedinstven tip tla, to je obično samo pijesak, ili neka druga vrsta zrnastog tla.
Ako si zakoračio u živi pijesak, ne brini - neće te progutati, i nije tako teško pobjeći iz njega, kao što možda misliš. Ljudsko tijelo ima gustoću oko 1g/cm3 i može da pluta po vodi. Quicksand je gušći od vode - ima gustoću 2 g/cm3- što znači da možeš lakše plutati na živom pijesku, nego na vodi. Ključ je u tome da ne paničiš! Većina ljudi koji su se utopili u živom pijesku, su obično oni koji su paničili i počeli mlatarati rukama i nogama. Ipak, moguće je utopiti se u živom pijesku, ako padneš na glavu i ne možeš vratiti glavu natrag iznad površine, iako je rijetko da je živi pijesak toliko dubok.
Najgora stvar je bacakati se u pijesku i jako pomijerati svoje ruke i noge kroz "smjesu". Tako ćeš samo više potonuti..Najbolja stvar za učiniti je sporim pokretima sebe dovesti na površinu, a zatim izležavati se, tj plutati na sigurnoj razini, jako raširivši ruke i noge.

Pritisak
Maksimalna ili "vertikalna granica" ljudskog preživljavanja je na visini oko 6000 metara. Ekstremne visine se zovu "zona smrti" a obično je iznad 8000 m.
Na visinama većim od 8000 metara nije održiv ljudski život.
Istraživanja pokazuju da ljudi ne mogu živjeti trajno iznad nadmorske visine od 5500 metara, bez postupnog fiziološkog pogoršanja, koje na kraju dovodi do smrti.
Kako se visina povećava, tlak zraka se smanjuje, približno svakih 8000 m tlak pada za faktor e (2,718)..
Povećanje sadržaja kisika kroz povećanje broja crvenih krvnih stanica je jedan od najvažnijih mehanizama adaptacije na visokoj nadmorskoj visini. Od maja 2003, National Geographic Magazine izvještava da je La Rinconada, Peru, trenutno najviša stalna ljudska nastamba.

La Rinconada, rudarsko selo ima preko 7000 ljudi u južnom Peruu na visini do 5100 metara i u postojanju je više od 40 godina.

Štedne lampe
Svaka fluorescentna, odnosno „štedna“ lampa predstavlja hladnu plazmu.
U principu fluorescentna lampa je relativno uska staklena cijev, sa zataljenim krajevima u kojima se nalaze elektrode (tanke žice).
Po unutrašnjoj površini cijevi nanesen je fluorescentni prah, materijal koji ima svojstvo da ultravioletno zračenje pretvara u bijelu svjetlost.
Iz cijevi je uklonjen zrak, i stavljen neki gas (argon ili neon, možda malo kriptona) i jedna mala kapljica žive, jedinog tečnog metala na sobnoj temperaturi koji ima visok pritisak para.
Pritisak gasa je relativno mali u odnosu na atmosferski (oko 10-50 Pa).
Elektrode se spoje u strujni krug s izvorom napona i jednim starterom“, elektroničkim sklopom koji u početnom trenutku osigurava visoki napon između elektroda.
Taj visoki napon, odnosno električno polje, ubrzava elektrone u gasu (uvijek postoji nešto slobodnih elektrona koji su posljedica kosmičkog zračenja; elektroni također mogu poticati iz zagrijanih elektroda), elektroni joniziraju gas, stvori se plazma kojom poteče struja.

Sudari s elektronima pobuđuju atome argona i žive koji zatim zrače svoje karakteristične linijske spektre. Posebno je važna emisija žive koja ima najizdašniju emisiju na 256 nm, u ultravioletnom području spektra., za
ljudsko oko štetnom.
Međutim, fluorescentni prah pretvara tozračenje u korisno vidljivo. Nove
„štedne“ lampe samo su raznorazne varijante lampi sa različitim fluorescentnim prahovima čija je efikasnost pretvorbe UV u vidljivo zračenje vrlo visoka. Osim što su korisne, jer štede energiju, takve lampe su izvrstan izvor svjetlosti za demonstraciju spektroskopije u školi, i pomoću njih je moguće izvesti niz eksperimenata u školi i kod kuće. Njihov spektar je kombiniran: linijski i kontinuuiran.
Još jedan sličan izvor svjetlosti su takozvane živine ili natrijeve lampe koje najčešće susrećemo u javnoj rasvjeti

Lotosov efekat
Indijski lotos (Nelumbo nucifera) najpoznatija je vrsta ovog roda.
Listovi i cvjetovi ove čarobne vodene biljke uzdižu se odvažno i do dva metra iznad površine vode.Listovi lotusa su zeleno srebrnkaste boje, a voštana struktura na površini lista čini da kapljice vode klize po listu bez zadržavanja i čiste ga od čestica prljavštine (lotus efekt).
Sposobnost lista lotusa da odbija prljavštinu unatoč tome što raste u muljevitim močvarama pridonijela mu je simboličko značenje čistoće, vjernosti i prosvijetljenosti. Te simbole pronalazimo u hinduističkoj i budističkoj religiji pogotovo u Kini u čijem se jeziku lotus povezuje sa ljubavlju i povezanosti te je simbol sretnog braka. Stoga u svakom budističkom hramu susrećemo Lotusov cvijet.
Neki dijelovi biljaka, kao što je lotosov list i list raštike, te leptirova krila, građeni su tako da imaju neravnine na mikrometarskoj i na nanometarskoj ljestvici i zato su supervodoodbojni. Zbog toga imaju i svojstva i samočišćenja jer voda, kotrljajući se niz njih, skuplja sitne čestice prašine i nametnike s njihove površine

Čuvene statue tebanske nekropole godinama su ispuštale zvuk zbog kojeg se svetom pronela legenda o „raspevanim“ kipovima...

Gigantske statue Memnonovih kolosa podignute su u Luksoru, nekašanjoj prestonici, u 14. veku pre nove ere kao deo hrama za egipatskog vladara Amenhotepa III.
Prema legendi, Memnon je bio vladar Etiopije koji je učestvovao u Trojanskom ratu, na strani Trojanaca, u kojem je i poginuo od Ahilovog mača. Mnoge legende govore o povezanosti Memnona i njegove majke Eje, boginje vetra. Nakon Memnonove smrti, njegova majka je mnogo patila za njim te se smatra da jutarnja rosa predstavlja upravo njene suze.

Legenda o Memnonovim kolosima upravo počiva na toj povezanosti sina i majke. Vest o mističnom zvuku, koji se prvi put čuo posle zemljotresa 27. godine pre nove ere, brzo se proširila antičkim svetom. Grci i Rimlljani su ovaj zvuk pripisivali Eji, boginji koja još uvek žali za svojim sinom, a mnogi su mislili i da je to sam Memnon, čije ime inače znači „gospodar zore“.
Šta, s druge strane, kaže nauka o ovom neobičnom fenomenu?

Objašnjenja koja pruža nauka u vezi sa ovim fenomenom su povezana ili sa prirodom ili sa delatnošću čoveka. Strabon, grčki geograf, istoričar i filozof, nije mogao da dokuči da li zvuk dolazi iz postolja, razbijenog gornjeg dela ili baze. Naučnici i istraživači su kasnije utvrdili da je za uzrok zvuka zaslužena priroda i fizika. Zvuk je verovatno izazvan porastom jutarnje temperature i isparavanjem rose koja se skupljala unutar poroznih stena.
Dokaz koji govori u prilog ovoj tezi je i činjenica da je spomenik prestao da „peva“ oko 199.godine naše ere, kada ga je car Septimije Sever popravio u nameri da dobije naklonost bogova.

Slični zvuci, mada verovatno ređi, su se čuli i sa nekih drugih egipatskih spomenika. Karnak, kopmleks hramova koji se nalazi nedaleko od Luksora, je zabeležen kao mesto sa kojeg je stiglo najviše izveštaja o zvucima iz spomenika.

Mislili su da ne može da bude balerina i fizičar u isto vreme, ali ih je ona sve razuverila 


Ko kaže da ne možete da bude uspešni u više poslova, recimo bavite se sportom i matematikom ili svirate neki instrument i radite kao veterinar. Baš kao Merit Mur (29), ona je balerina i istovremeno kvantni fizičar.

Dok "juri" karijeru profesionalne balerine ujedno je i završavala doktorat na Oksfordu. Od ove svoje dve strasti Merit ne odustaje već 10 godina i uporedo se bavi obema.

Kada je imala 13 godina počela je da igra i istovremeno izučavala fiziku na Harvardu. Bila je član baletskih trupa u Cirihu, Bostonu i Londonu.

- Mnogo je važno za naučnika da istražuje umetnost jer morate da mislite o konceptima na jedan drugačiji način. On tera ljude da koriste maštu i kreativnost - kaže Merit Mur.
Merit kaže da su joj neprekidno govorili da ne može da istovremeno juri obe karijere. Ali, svima je pokazala da kad ima volje i ljubavi, sve je moguće.
(Telegraf.rs / Izvor: bbc.com)

Ajnštajn je Milevi postavio 9 uslova koja je morala da ispuni. Posle nekog vremena ga je zbog njih ostavila!

Ovo je kratka priča o veoma dugoj i velikoj drami koja se odvijala u kući sa Ajnštajnom...


Albert Ajnštajn je bio teorijski fizičar, jedan od najvećih umova i najznačajnijih ličnosti u istoriji sveta. Kao tvorac teorije relativiteta potpuno je promenio način na koji se proučava fizika. Dobio je Nobelovu nagradu 1921. godine, a njegovo ime i danas važi kao sinonim za genija. Iako se naširoko priča o njegovim naučnim uspesima, o njegovom braku sa Milevom Marić Ajnštajn se ne govori baš često.
On je bio čovek koji je bio šarmantan, posvećen socijalnoj pravdi, a imao je i porodicu i decu. Kao i njegovi prethodnici bio je čovek koji je živeo u svetu svojih ideja.

Zbog njegovog rada i uspeha najviše je trpela njegova porodica. Svoju suprugu Milevu je upoznao tokom studija na Univerzitetu u Cirihu.

Njihova veza je planula 1899. godine, ali su se Ajnštajnovi roditelji protivili jer je ona bila tri godine starija od njega i nije bila Jevrejka.

U februaru 1902. godine, par je dobio ćerku Lizerl, a venčali su se 1903. godine u Bernu.
Ćerka im je obolela od šarlaha, a nije poznato da li je umrla ili je data na usvajanje. Njihov brak je u to vreme upao u krizu jer je Ajnštajn čak šest dana u nedelji provodio u patentnom zavodu, a Mileva je teško prihvatala gubitak deteta.

Situacija je malo popravlja kada su dobili sina Hansa Alberta i kada naučnik dobija povišicu.

Njihov drugi sin Eduard je rođen 1910. godine, ali se Ajnštajn u međuvremenu dopisuje sa svojom rođakom u koju je bio zaljubljen.
Kada su se preselili u Berlin on je za Milevu napravio spisak od devet naredbi koje je očekivao da ona poštuje:

1. Postaraj se da moja odeća i veš uvek budu u dobrom stanju;

2. Svoja tri obroka ću uvek jesti u svojoj sobi;

3. Postaraj se da moja spavaća soba i radna soba uvek budu čiste, a posebno moj radni sto;

4. Moraš da privatiš da neću da sedim kod kuće sa tobom;

5. Da neću izlaziti ni putovati sa tobom;

6. Nećeš očekivati nikakvu intimnost sa moje strane i ne smeš da mi prebacuješ za to;

7. Nećeš pričati sa mnom osim kada ti to zatražim;

8. Odmah ćeš napustiti sobu bez protesta kada ti to zatražim;

9. Nećeš me omalovažavati pred našom decom, ni kroz reči, ni kroz ponašanje.

Mileva je na sve ovo nevoljno pristala, ali se njihov brak ubrzo raspao zbog udaljenosti, kao i njegovih ljubavnih afera.

Nakon razvoda Ajnštajn je sve ređe viđao svoju decu, a sve se više fokusirao na svoj rad, prenosi businessinsider.com.

Munje i gromovi

Atmosfersko praznjenje izmedju dva oblaka je munja, izmedju oblaka i zemlje je grom, a propratni zvucni efekat je grmljavina. Proguglam malo kad ono mucak. Navodno sva atmosferska praznjenja su munje, gromovi su zvuk, a grmljavina je kad samo cujes ali ne vidis munje.
Grom je zvučni efekat koji nastaje prilikom udara munje. Temperatura zraka u okolini munje dostiže 20.000°C što proizvodi naglo širenje zraka. Grom je zvučni talas nastao ovim širenjem zraka. Širi se brzinom oko 300 metara u sekundi. Bljesak munje prije se vidi, nego se čuje grmljavina, jer je brzina svjetlosti veća od brzine zvuka. Jačina grmljavine je oko 100 decibela.
Munja je vidljivo pražnjenje atmosferskog elektriciteta do kojeg dolazi kad određeno područje atmosfere postane električki nabijeno ili se pojavi razlika potencijala dovoljna da svlada otpor zraka.

Pre nekoliko godina sam, skoro bez daha, odgledao dokumentarac na Exploreru (valjda, možda je bila i NG) o munjama i iskustvima ljudi koji su nekom srećom preživeli udar. Emisiju su radili Nemci.
Jedan od preživelih je pecao na nekom jezeru, u hladovini, jednog lepog sunčanog dana. U daljini, pri dnu horizonta su se počeli sakupljati tamni oblaci. Kaže da je čuo udaljenu grmljavinu, pre nego što ga je udarila munja iz oblaka udaljenog oko 20 km.
Preživeo je, nekim čudom, ali mu je udar munje obrnuo polaritet u mozgu, što je na jedvite jade uspeo da dokaže jer se nije osećao dobro po završetku bolovanja.
Poenta cele ove, visoko profesionalno urađene, emisije je jasno navedena, a ja je i vama prenosim: Ako čujete grmljavinu - u dometu ste.

Fizičari koji rade na Velikom hadronskom sudaraču objavili su da su pronašli novu subatomsku česticu sa dva šarmantna kvarka za koju se nadaju da bi mogla da objasni ključnu silu koja povezuje materiju.


Reč je o čestici barion čije se postojanje teorijski dugo pretpostavljalo, ali do sada nije eksperimentalno potvrđena.

Barioni su subatomske čestice sastavljeni od kvarkova, a najpoznatiji barioni su protoni i neutroni. Kvarkovi su još manje čestice i ima ih šest tipova podeljenih u lake i teške. Fizičari su kvarkovima dali zaista neobična imena – gore (up), dole (down), stranost (strange), šarm (charm), dno (bottom) i vrh (top).

Laki su gornji i donji kvarkovi, a teški čudni, šarmantni, vršni i dubinski. Barioni su jedna od vrsta hadrona, odnosno čestica sastavljenih od kvarkova.

Novopronađena čestica se sastoji od dva šarmantna kvarka i jednog gornjeg kvarka i upečatljvo za ovu česticu je što se sastoji od dva teška kvarka.

Pošto postoji šest vrsta kvarkova, teorijski su moguće mnoge kombinacije, ali svi do sad opaženi barioni imaju najviše jedan težak kvark.

Fizičar sa Oksforda Gaj Vilkinson, koji je učestvovao u eksperimentu, rekao je da je u Velikom hadronskom sudaraču na delić sekunde stvoren barion nazvan "Xi cc".

Физичар

Калорија је мерна јединица за енергију. Њено име потиче из француског језика, а изведено је од латинске речи calor што значи топлота. Као стандардна СИ-јединица за енергију углавном се користи џул (Ј). Ипак, калорија се чешће користи као мерило количине топлоте или метаболичке енергије садржане у хемијским везама прехрамбених производа.

мала калорија или грам-калорија представља количину енергије потребну за повећање температуре 1 грама воде за 1 степен целзијуса. Она износи приближно 4,1868 J и њен симбол је cal.
велика калорија или кило-калорија представља количину енергије потребну за повећање температуре 1 килограма воде за 1 степен целзијуса. Ово износи приближно 4.186,8 J или тачно хиљаду малих калорија. Представља се симболом kcal или Cal.

Јабука и физика

Дрво “игра” кључну улогу у једној од најпознатијих анегдота у историји науке – причи о енглеском физичару Исаку Њутну и његовом постављању закона гравитације и закона кретања.

Прича каже да је млади Њутн после једне обилне вечере изашао у врт куће да попије чај испод дрвета јабуке. Док је пио чај на главу му је пала јабука, што га је навело да се упита зашто је та јабука на Земљу пала под правим углом и зашто сви предмети падају вертикално, а не у страну или навише.

То питање га је довело до објављивања студије “Математички принципи филозофије природе” 1687. године.

Лондонско краљевско друштво, чији је члан био Њутн, је на својој интернет страници објавило рукопис Вилијема Стаклија, Исаковог савременика и пријатеља.

Он у својим “Сећањима из живота сер Исака Њутна” пише да јабука никада није погодила физичара, али га је подстакла на размишљање и утицала да даљи развој науке.

Прича о Њутну и јабуци је остала популарна, а дрво у Вулсторпу на истоку Британије, место обожавања.

Невидљиве силе
Занимљиво, помисли Милтон, струја, време, гравитација, љубав. Све силе које стварно растурају су невидљиве.

Атлас облака, Дејвид Мичел

Физика је свуда око нас
Like the legend of the phoenix
Our ends were beginnings
What keeps the planet spinning
The force from the beginning

Музикална физика
Неки моји ученици када предајем мисле да говорим француски. Ја мислим да то није довољан разлог да не воле физику, па их ипак убедим да нешто науче.

Не мораш да знаш француски да би волео физику, као што не мораш да знаш француски да би уживао у лепој музици.
Али ако знаш физику можеш постати и музичар.

Пре скоро 100 година (1919. године) појавио се ТЕРЕМИН – први електрични музички инструмент. Инструмент је добио име по свом изумитељу, совјетском инжењеру Лаву Сергејевичу Термену (1896-1993). Чудан музички инструмент – на њему се свира без икаквог физичког додира.

Читав инструмент, кога још зову и терменвокс, састоји се од кутије са две металне радио-антене око којих музичар на одређен начин помера руке и тако, у ствари, свира на теремину. Удаљеност руку извођача од антена одређује фреквенцију и амплитуду, односно јачину звука. Тако мали покрети руку дају дрхтав звук који се међу музичарима назива тремоло или вибрато. Уобичајено је да се десном руком управља фреквенцијом, а левом јачином звука.
Звук теремина је често коришћен за разне ефекте у играним и цртаним филмовима. Овај инструмент је, нарочито шездесетих година прошлог века, нашао примену и у многим композицијама популарне музике, а доста се користи и данас.

По неким мишљењима, Терменов проналазак је заснован на достигнућима Николе Тесле, што је сам проналазач оштро негирао.

Послушајте тему из Чаробњака из Оза.
Послушајте како су га искористили британски рокери – Лед Цепелин и њихов гитариста Џими Пејџ.

Fizičari pronašli novu subatomsku česticu

Fizičari koji rade na Velikom hadronskom sudaraču objavili su da su pronašli novu subatomsku česticu sa dva šarmantna kvarka za koju se nadaju da bi mogla da objasni ključnu silu koja povezuje materiju.


Reč je o čestici barion čije se postojanje teorijski dugo pretpostavljalo, ali do sada nije eksperimentalno potvrđena.

Barioni su subatomske čestice sastavljeni od kvarkova, a najpoznatiji barioni su protoni i neutroni. Kvarkovi su još manje čestice i ima ih šest tipova podeljenih u lake i teške. Fizičari su kvarkovima dali zaista neobična imena – gore (up), dole (down), stranost (strange), šarm (charm), dno (bottom) i vrh (top).

Laki su gornji i donji kvarkovi, a teški čudni, šarmantni, vršni i dubinski. Barioni su jedna od vrsta hadrona, odnosno čestica sastavljenih od kvarkova.

Novopronađena čestica se sastoji od dva šarmantna kvarka i jednog gornjeg kvarka i upečatljvo za ovu česticu je što se sastoji od dva teška kvarka.

Pošto postoji šest vrsta kvarkova, teorijski su moguće mnoge kombinacije, ali svi do sad opaženi barioni imaju najviše jedan težak kvark.

Fizičar sa Oksforda Gaj Vilkinson, koji je učestvovao u eksperimentu, rekao je da je u Velikom hadronskom sudaraču na delić sekunde stvoren barion nazvan "Xi cc".



Izvor i nastavak: http://rs.n1info.com/a281326/Sci-Tech/Fizicari-pro.....sticu.html

Novi oblik materije: Postoji u vremenu, ali ne i u prostoru

Ovo je najnovije otkriće na polju fizike. Jedan potpuno novi oblik materije i to koji egzistira samo u vremenu, ali ne i prostoru. Celukapan članak sledi u redovima ispod.


Istovremeno, iza divovskih drvenih vrata zgrade Le Konte, jedne od kultnih zgrada u središtu kampusa Berkli, u kojoj je radilo više nobelovaca i vodećih imena moderne fizike, vlada tišina. Na trećem spratu u istočnom krilu dobro raspoloženi Norman Jao, strasni ljubitelj stonog tenisa i talentovani doktor fizike sa Harvarda, dobio je vest koja, za razliku od većine drugih, nema veze sa Donadllm Trampom.

Naime, u dva odvojena eksperimenta potvrđena je njegova neobično smela teorijska ideja, tačnije konkretan recept da se ideja ostvari, o stanju materije koja ne postoji u prostoru, nego u vremenu – ideja o vremenskim kristalima.

U „običnom“ kristalu, koji predstavlja unutrašnju strukturu čvrstih supstanci kao što su kuhinjska so, kvarc, led ili kakav metal, molekuli ili joni ne lutaju unaokolo slobodni kao kod gasa, nego su periodično raspoređeni u prostoru i grade takozvanu kristalnu rešetku. Fizičari ih nazivaju čvorovima rešetke, a vrlo zgodna matematika kojom se opisuju omogućila je da se danas podrobno razumeju raznovrsni kako klasični tako i kvantni fenomeni unutar čvrstih tela (što je imalo silne primene, pre svega u razvoju silicijumskih tehnologija).

Norman Jao je smislio način da napravi kristalnu rešetku čiji čvorovi nisu raspoređeni u prostornim dimenzijama, nego u vremenskoj. Njegov predlog je da se prvo laserskom pobudom promeni jedna karakteristika jona u kristalu, da se na primer obrne magnetni moment, odnosno spin, kako ga fizičari češće nazivaju.

Ova promena spina jednog jona će promeniti spin sledećeg, koji će u nizu promeniti sledeći itd., ali će doći i do povratnih promena. Norman Jao je predložio da se tako načini promena koja će bez prekida „putovati“ kroz kristal u zatvorenom krugu. Kada ove promene postanu kolektivno sihronizovane, održive i periodične i kad više ne zavise od spoljne pobude, one su raspoređene u vremenu i zapravo same po sebi čine vremensku rešetku, odnosno vremenski kristal.

Rad u kome je, zajedno sa nekoliko kolega sa Berklija, Jao opisao ovu metodologiju, objavljen je sredinom januara u prestižnom časopisu Physical Review Letters. Budući da je, kako to fizičari inače čine, Jaov rad već bio obznanjen u bazi ArXivs, njegov mentor sa Harvarda Mihail Lukin već je okupio tim koji je Jaovu tehniku primenio na kristalu dijamanta, dok je Kris Monro sa Univerziteta u Merilendu pokušao da je testira na zarobljenim jonima iterbijuma.

Oba eksperimenta su rezultate predala za objavu i oba su pokazala da vremenski kristal zaista nastaje i da ima period koji je dva puta veći od perioda pobude načinjene laserom. Ključno kod oba eksperimenta jeste da je vremenski kristal zatvoren sistem, da mu nakon pobude ne treba spoljna sila, niti da na bilo koji način troši energiju interagujući sa spoljnim svetom. Od značaja je i da interakcije između jona same održavaju vremenski kristal stabilnim.

Sama ideja o postojanju vremenskih kristala prisutna je već pet godina, a prvi ju je predložio nobelovac Frenk Vilček. Kako u članku o vremenskim kristalima u časopisu New Scientist piše Dženifer Oulet, većina fizičara je pre ovih eksperimenata bila skeptična prema ovoj ideji, jer je zamisao da nešto putuje u beskonačnoj petlji vrlo nalik na perpetuum mobile.

Ako se održe kao ideja, vremenski kristali će izmeniti mnogo toga u modernoj fizici, od otvaranja novih polja istraživanja do dubljeg razumevanja vremena i prostora, ali će imati i praktičnu primenu za moguću izgradnju takozvanih kubita za kvantne računare budućnosti. Druga pitanja se, naravno, već sada mogu postaviti čim pređemo u druga agregatna stanja – postoji li, po analogiji, vremenski gas, Ili vremenska tečnost?

Izvor: http://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2017&m.....id=1227821