Profil žene opasnog momka

Da li u mozgu mora da se desi težak „kvrc" da bi neka devojka bila sa kriminalcem (čija je likvidacija, eto, isto što i atentat na premijera) ili je dovoljan samo dobar puder koji prikriva modrice po licu i ističe nove „guči" cipele



Momak koji u ranom dobu odluči da se bavi unosnim, ali stresnim poslom koji podrazumeva otimačinu, iznudu ili prodaju droge može sa sigurnošću da računa na jednu stvar - da će biti dovoljno devojaka koje će stati u red kako bi se domogle njegovog novca i naklonosti.

U Srbiji je u toku devedesetih godina došlo do procvata kriminalnog preduzetništva, a mnoge supruge su postale slavne gotovo kao i njihovi muževi, koji su mahom završavali svoje karijere u zatvoru ili u sačekušama. Međutim, izgleda da odgovor na pitanje: „Šta je to u ženskom biću što ga tera da živi kao u krimiću?" nije toliko novo i zanimljivo je za obradu - dovoljno je pogledati filmove koje opisuju život i priključenija mafijaša, kao što je serijal „Kum", ili novije verzije saga o porodici mafijaša, kao što je serija „Sopranovi", do remek-dela kao što su „Dobri momci" Martina Skorsezea.

Štaviše, scena iz filma „Dobri momci" možda najbolje ilustruje odnos mafijaš - verna supruga. Karen, supruga kriminalca Henrija Hila, izbezumljena od ljubomore uperi pištolj u njega nakon što je saznala da je on vara i čak plaća stan svojoj ljubavnici. Kasnije priznaje da nikada ne bi mogla da mu učini zlo jer ga voli. I ostaje sa njim do kraja, praštajući mu sve, pa i povremene vaspitne šamare i silne prevare.

Tek, ono što su Amerikanci samo gledali u režiji Frensisa Forda Kopole i Skorsezea, mi smo mogli da posmatramo praktično uživo - od svadbe veka (ili beše decenije?) Svetlane Ražnatović, koja je ostvarila devojački san da se uda „za komandanta", preko Jelene Karleuše i Zorana Davidovića Ćande, do Mileta Lukovića Kuma i Dušana Spasojevića Šiptara, te njihovih supruga Maje i Tatjane. Kum i Šiptar su poginuli u akciji „Sablja" posle ubistva Zorana Đinđića, što je još jednom bio dobar povod da se njihove udovice pojave u medijima - Maja i Tatjana su tužile državu zbog pomalo prenagljenog rušenja kuće u Šilerovoj, što je ovu mafijašku sagu dovelo do naučne fantastike, jer čak ni u najbrutalnijim filmovima holivudske produkcije nije zabeleženo da su žene poznatih kriminalaca tražile pravdu na sudu zbog bespravnog rušenja i „pljačkanja imovine", kako je formulisano u njihovoj tužbi. Osim ako i samo supruge ubijenih Šiptara i Kuma nisu vrlo ozbiljno i promućurno ulagale u budućnost, koja i u najvećim banana-državama ne može da se završi drugačije osim tragično. Bar za muževe.

Psiholog Radmila Grujičić procenjuje da je sa udajom Cece Ražnatović za Arkana na ovim prostorima došlo do procvata popularnosti „loših momaka", kada je došlo do ozbiljnog poremećaja sistema vrednosti. Jednostavno, udaja za mafijaša je postala „in".

- Devojke su procenile da je to dobro, jer su u to vreme bogati i moćni ljudi u Srbiji bili kriminalci i jedini koji su imali mnogo novca. Ljudi koji se bave kriminalom voze dobra kola i osećaju se moćno, a samim tim se i žene koje su pored njih osećaju moćnim - kaže Radmila Grujičić.

Naša sagovornica napominje da je to samo jedna od mogućnosti zašto žene biraju da svoj životni put podrede muškarcu koji živi u sukobu sa zakonom, a jedan od razloga može da bude i psihološki, jer postoje žene koje vole agresivne muškarce, smatrajući da je to osnovni princip muškosti. U svojoj praksi, Grujičićeva je imala žena čiji je životni moto bio „nije muško dok me ne udari".

- To često polazi iz odnosa u porodici. Ako je devojka dobila „zeleno svetlo" za takvo ponašanje u porodici, to jest ako je gledala majku koja je ćutke trpela nasilje, može da se desi da krene njenim stopama - objašnjava Grujičićeva.

U tom slučaju, radi se o osobama sa niskim samopoštovanjem, što je u Srbiji posebno bilo izraženo u lošim vremenima poput devedesetih. Pojava kriminala i pada sistema vrednosti i u ostalim društvima koje se nalaze u tranziciji zabeležile su povećan broj veza „opasan momak - sponzoruša". Devojka želi da priušti sebi skupe stvari kako bi bila prepoznata u društvu, a ako to ne može da priušti, okreće se muškarcu koji može da joj obezbedi finansijsku sigurnost.

- Opet je to pitanje sistema vrednosti. Puder uvek može da sakrije modrice, ali važno je da ljudi vide kako žena nosi novu „guči" tašnu ili preskupe cipele. Na taj način ona kompenzuje ono što joj nedostaje u kući - kaže Grujičićeva.



One opasno vole - Željko Ražnatović i Ceca, Zoran Davidović Ćanda i Jelena Karleuša i supruge Mileta Lukovića Kuma i Dušana Spasojevića Šiptara

Prema jednom američkom istraživanju, većina žena koja voli žestoke momke ipak ne bi bila sa njima ako utvrdi da je on zaista loša osoba. Međutim, činjenica da se oni bave poslom koji podrazumeva mučenje ili unesrećivanje drugih ljudi očigledno im ne smeta, a objašnjavaju to rečima da je njihov muž ili dečko pravi muškarac, koji se u surovom svetu bori za moć i novac. Po principu, neka radi šta hoće kada izađe iz kuće samo neko bude dobar prema meni i pravi muškarac.

Pored gorepomenutih, jedna od ilustrativnijih biografija za ženu koja voli „prave muškarce" je slučaj Elene Mijatović, žene koja je poslednjih 20 godina postala zvezda najviše zbog veza koje je prošla - od braka sa proslavljenim fudbalerom Peđom Mijatovićem, preko kontroverznog biznismena Andrije Draškovića, koji se već godinama razvlači po sudovima i zatvorima, do Jugoslava Karića. Kada su je novinari upitali da li njeni partneri liče jedan na drugog, Elena je odgovorila:

- Interesantno je da je u mom slučaju važilo pravilo „što crnji, to bolji"! To sam skoro shvatila, da su svi moji muškarci bili crne kose. Mene je najviše privlačilo ono što muškarac ima u sebi, jer mi nije bitan samo fizički izgled. Rekla bih da moji muškarci nisu bili nešto posebno lepi, po nekim standardnim parametrima, ali su imali u svojim ličnostima nešto što me je privlačilo - odgovorila je Mijatovićeva, napominjući da će joj Andrija uvek ostati u lepom sećanju, da je jako vickast tip i da je za njega vezuje specifična emocija.

Same žene su u raznim anketama navodile svoje razloge zbog kojih se zaljubljuju u razne, kako bi to formulisale njihove majke, dripce: viđanje sa muškarcem koji se ne uklapa u društvene norme je „veoma uzbudljivo", oni su „lek protiv dosade", s takvima imaju mogućnost „da budu u centru pažnje", opasnost je „jak afrodizijak", tu je i „pobuna protiv porodice i vaspitanja". Ima i onih koje žele da im život bude stalno uzbuđenje, pokazujući tako okolini da žive život zanimljiviji od prosečnog.
Svakako, ni mediji ni holivudski filmovi ne pomažu mnogo ženama koje su procenile da je princ na belom konju tip koji u kafani obavezno sedi leđima okrenut zidu, sluteći kakav zalutali metak. Šta da se radi kada su opaki momci mnogo zanimljiviji od profesora fakulteta, još od Belmonda, koji je onomad šmekerski promovisao cigaretu što visi iz ugla usana. Prema oceni stručnjaka, ključna reč je na kraju - moć, koja očigledno pali. Pa kada nema dovoljno uspešnih političara na raspolaganju, mogu da posluže i mafijaši.

Karen Hil, žena mafijaša i potonjeg cinkaroša iz filma „Dobri momci", govorila je da je posao njenog supruga u stvari naporno radničko rmbačenje, tvrdeći da je on bolji od drugih lezilebovića, tipova koji su samo sedeli dokoni i čekali milostinju. Život je često sličan filmu, pa tako pre ili kasnije može da se desi ono što se dogodilo Bojani Kovačević, supruzi legende beogradskog asfalta Vlade Trefa. Ona je morala da isplaćuje milione evra otmičarima njenog brata, po svoj prilici muževima Tatjane Spasojević i Maje Luković.

Stanko Stamenković