U jelu i picu mnogi, a kada ste u nevolji...?

Hvala Bogu ima ih...ali se sticu godinama

Imam samo jednog prijatelja za koga mogu reci da mi jeste prijatelj. A, inace ima ih mnogo.

Vrlo..vrlo malo..skoro da ih nema više. Svi se sada druže samo iz koristi s nekim i taj pojam prijateljstvo je izgubio svaki smisao po mom mišljenju

Imam 2 prijatelja ali vredna. Ostalo su samo poznanici. Prijatelj mi je onaj ko je tu kad sam srecna i kad sam tuzna, kad sam u nevolji ili kad sam u blagostanju.

Malo je pravih prijatelja, pogotovo na netu, u to sam se uvjerila vise puta.

Meni ko postane prijatelj taj mi je prijatelj do groba,mnogo mi znači prijateljstvo i u prijatelje imam potpuno poverenje.Za uzvrat dobiju moju lojalnost,ljubav i maksimalnu pažnju za sve i lepo i ružno što im se u životu desi.
Pitanje je koliko prijatelji znaju da poverenje i ljubav vrate istom merom,nisam, sem par ljudi koji su mi obeležili život, imala prilike da steknem baš takve i jako mi je žao što sve manje verujem da takvi postoje.

Pravih prijatelja je zaista malo... i oni su odani do kraja

Dvoje troje iskrenih i pravih, a onih kao i nazovi prijateljima kolko oces...

Mi nemamo srecu da sebi biramo ni neprijatelja ni prijatelja.
Neprijatelji nas sami pronadju i prvi napadnu, a prijatelji uvek dodju slucajno.
U zivotu cesto "padamo" na lazne prijatelje koji su opasniji od neprijatelja.Ima jedna poslovica koja kaze:
"Ko prestane biti prijatelj, prijatelj nikada nije ni bio".

Danas mi se svidelo ovo razmišljanje.
Uzgred, sinoc sam podelila divne trenutke u drustvu mojih najvecih prijatelja u R.L-u..
Onako opusteno sa svakakvim pricama i mislim da je svima prijalo.Ocigledno da pravi prijatelji mogu da postoje.
Nekad je dovoljno da te pravi prijatelj samo saslusa i to je mnogo, dovoljno.
Takodje, treba znati i slusati.Svakom je potrebno pažnje i ljubavi da je oseti kod sagovornika, prijatelja.
Prijateljstvo se upravo na tome i zasniva.Na poverenju i uvažavanju.Na "obziru", na postovanju...
Kada se pruža, za uzvrat ne treba nista ocekivati, bas nista, a sve se na koncu svega ipak vraca...
Ja imam utisak da su mnogi izgubili veru u pravo prijateljstvo i ne osudjujem ih...Mnogi se boje da poveruju da ono postoji.Boje se da ne budu povredjeni i to ih drži zatvorene i nepoverljive prema svakom.Ne cudi me.
Svakakvi vetrovi su harali ovim prostorima i mnogo je bola i suza naneseno mnogima.Ljudi su patili...
Krize u drustvu, posebno materijalne, za posledicu imaju krizu i pad morala, a kada moralne vrednosti blede, posledica je da se radjaju instinkti samoodržanja, opstanka, i lestvica saosecanja prema drugima padne na najniže grane.To je po pravilu uvek tako.
U takvoj atmosferi tesko je verovati bilo kome i to nas otudjuje jedne od drugih.
Tada je prosto nemoguce poverovati u ljudsku dobrotu a kamoli u prijateljstvo.
Stavljajuci u centar sebe i razna stereotipna razmisljanja, kolektivnih zabluda i svakakvih drugih gluposti koja nam se namecu kao jedini ispravan obrazac ponasanja, ljudi su sve vise skloni da se udaljavaju jedni od drugih...ja to razumem ali ne zelim da prihvatim da to mora biti tako.To nikom ne cini dobro.
Moje misljenje je i u R.L-u, jos uvek je u manjini, pa me nece iznenaditi da i ovde u virtuelnom svetu budem osporena...To me vise ne zabrinjava.Skoro da bi se vise morala zabrinuti kada bi vecina podelila moje misljenje.Bila bi u cudu.
Ali ja iz srca verujem da pravi prijatelji postoje i da jesu pravo bogatstvo.
Mene ne zanima kako se ko zove ili preziva, odakle je ili koje je vere.
U prvi plan stavljam samo njegove ljudske osobine i razmisljanje...sve drugo je drugo...Tako želim i mene da posmatraju.
Prijateljstvu se treba predati, imati poverenje u prijatelje ne ocekujuci nista za uzvrat, ali nista...
Mnogo toga ce se samo po sebi odvijati kada osetimo srecu koju nismo ni ocekivali kroz sasvim male, sitne sitnice...zahvaljujuci prijateljima...
Istina je da ne moze svako nasumice biti prijatelj sa svakim, prosto jer nam "magnetna polja" nisu u skladu...ali svako moze naci ili biti pronadjen od nekog...
Najjaca prijateljstva su ona kod kojih su srca topla, misli ciste a namere postene...

Ima ih, nije da nema ali smatram da su najiskrenija i prava ona koja su ili iz detinjstva ili iz škole, jer smo tad tražili prijatelja na osnovu zajedničkih interesovanja ili neke povezanosti u smislu načina razmišljanja. Dok danas pronaći i steći prijatelja je jako teže jer su tu razne okolnosti koje na to utiču, da li je to potreba za nečijom pomoći u materijalnom ili poslovnom smislu i sve je to nekako trenutno..jer kad ta potreba prođe, ljudi se odalje i retko kad više čuju i komuniciraju.. ..Njih takođe smatramo prijateljima jer oni u suštini to i jesu ali ..dali je prijatelj tu samo kad ti njemu ili on tebi treba ili i uopšteno , da ponekad popričaš sa nekim i prošetaš bez ikakvih razloga ? ..Život i razne životne okolnosti nas jesu naterali da smo više okrenuti sebi i svojim obavezama u kući ili poslu ali..smatram da bi ipak trebalo da se prijatelli više poštuju i ponekad nazovu čisto eto tako, bez ikakve obaveze i popričaju ali to je danas zaista retko...

Nema mnogo pravih prijatelja jer mi se oduvek družimo sa svima,ali samo oni koji nam najviše odgovaraju i koje najbolje razumeš. S njima se družiš celog života i znače ti više od svega. Počneš da ih smatraš članom porodice i ne možeš tek tako da prekineš kontakt s njima i da se praviš da ih nikada nisi poznavao. Oni su za ceo život i ima ih 2-3 nekad i malo više,ali uglavnom to ne može da bude 20 ili 30 jer je to najuži krug onih koje baš baš voliš. Bar ja tako mislim...

Samo jednog pravoga prijatelja imam i sasvim dovoljno.

Druzim se sa mnogo ljudi,ali malo je onih koje mogu nazvati pravim prijateljima.

Da budemo malo i iskreni. To i od mene zavisi. Bem li ga.

Kada se osvrnem, imao sam ih dovoljno u životu. Dio se pogubio. I do mene je.

Koliko prstiju na rukama da ih možeš nabrojati, a katkad i mnogo manje...

Prijatelji su kao baloni, ako ih ispustiš možda ih više nikad ne uhvatiš. Ponekad smo toliko okupirani sa našim vlastitim životima i našim problemima, da i ne osetimo da smo im dozvolili da odlete.

Stotine, hiljade, milioni .... Dok ti neko od njih za nešto ne zatreba.

Najbolje je imati jednog ili dva prava iskrena prijatelja sto je vise njih to je gore... " Ko ima jednog prijatelja taj je bogat, ko ima dva prijatelja taj je miljenik bogova, a ko misli da ima tri taj je budala."

Sve zavisi o okolnostima.

Kada je sve lijepo, teče med i mlijeko, ima ih i previše.

A kada sranje krene oko mene, e onda se naglo prorijede.

Te koji ostanu nakon takvih "usranih" situacija, čuvam kao malo vode na dlanu.

Trenutno se ispostavilo da ih je dovoljno.

Tu su, kad mi trebaju. Zbog toga sam im zahvalna.

Slobodno mogu reći da nemam više prijatelja. Imam drugove i drugarice (ovo me nešto vraća u komunizam), ali pravih prijatelja nemam. Svima sam bio na raspolaganju u bilo koje doba dana i noći, ali kada neko prestane da pije, da čašćava, ostane bez posla, razboli se....tada se negde zagube i oni koji su se busali u grudi da su prijatelji, i tek tada čovek shvati da i nije imao prave prijatelje već je samo želeo da veruje da je tako.

O životu i prijateljstvu je dosta toga objasnio i Šopenhauer, ali i Gete. Nepogrešivo, za sada.

Moj najbolji prijatelj mi je moja seka.
Sve prijateljice koje sam imala bile su mi neprijateljice.Sa muskracima redko moze da se bude prijatelj, jer kad tad dodje to toga da to prijateljstvo izmedju zene i muskrac predje u nesto drugo.
Ovde na netu sam se uverila u dva prijatelja, koji su mi davali podrsku i pricali samnom ovih dana kada mi je bilo nateze i imenovacu jih,To si Senka i Shuki.
Hvala obema iz srca i nikada jih necu zaboraviti i neznam kako da se jim oduzim za sve divne reci sto su mi uputili
U nevolji upoznas pravoga prijatelja.
Nemora da se oni sete moga rodjendana ili nesto tako, pravi prijatelj je tu svaki dan uz tebe, i kada ti je tezko da te utese i pomognu.E, to su za mene pravi prijatelji.

Vrlo malo

Bas tako maratonac,taman pomislis da neko iole ima sanse da se tako nazove,a onda skontas da je uobrazeni,arogantni dr....ja