Razmišljam o situaciji sa kojom se susrećem svakodnevno a situacija je sledeća ..
Prolazim od kuće do svog radnog mesta bar pored tri crkve mada nisam brojala ali recimo da ih je tri ..posmatram ljude u basu , kad god prodjemo pored neke crkve oni se prekrste , ne svi ali recimo ..trećina
Ostali se nasmeše ili okrenu glavu u drugu stranu ..čude se ..a ovi što se prekrste to smatraju obaveznim jutarnjim ritualom od kuće do posla ili sasvim slučajne destinacije na koju su se zaputili a da prolaze pored verskog objekta ..

Šta mislite šta to znači?

Da li to treba svi da rade ili je neobično da to radi bilo ko onako javno u gradskom prevozu ili dok prelazi ulicu na pešačkom prelazu koji se nalazi pored crkve ?

Zar to nije po malo smešno ..ili nekima to predstavlja znak da im je lepo počeo dan u ime Oca , Sina i Svetog Duha ..Amin

Da li je to takav običaj vernika ili to nema veze sa običajima već čisto individualna stvar svake osobe?

Da li sam ja manje vernik ako mi je to ..u najmanju ruku čudno ili smešno ..

Šta vi radite u takvoj situaciji ..da li vam dodje da se prekrstite ili ne ?

Ne znam šta znači niti bih mogao da opišem zašto to rade, ali i ja sam jedan od njih. Svaki put kada prođem pored Crkve, ja se prekrstim. Tako sam učen. Verujem da oni koji su me tome učili, najbolje znaju zašto su to radili.

..dal se treba prekrstiti kad prodjes pored crkve ,zavisi od kucnog vaspitanja ,da li se duhovnost postovala u porodici..... po meni ne vidim nista lose prekrstiti se bez obzira cija je crkva dal pravoslavna ,katolicka ili bilo koja hriscanska samo da nije sekta ,,, crkva nije samo objekat ona je sveto mesto ,duhovnosti nase ,,,Bog je jedan i neiziskiva mnogo sem vere ,a to je vera u sebe jer Boga nosis u srcu ma gde bio...cesto se prekrstim i ne pitam zasto , ma koji sveti hram bio .....

Nisam do sada ali sada razmišljam o tome sve češće... prekstim se kad nešto pročitam..čujem ili vidim ..pomislim u sebi ..Bože , ima li te ..

Mislim da je to potpuno individualna stvar, i čini mi se da je kod nas početna euforija kad smo svi postali najveći vernici spasla na primerenu meru. Volim da udjem u crkvu pomolim se , zapalim sveću, bez ikakvog posebnog razloga ili zato što to iz nekog razloga treba da se uradi. Ne krstim se na svako zvono koje čujem, ali ne smeta mi ako neko ima tu vrstu potrebe.

Naravno..kad god odem u crkvu ili na groblje uvek se prekrstim a i kad je slava tako nam vera nalaze..a pre sam imao naviku da se bez razloga prekrstim neki su smatrali da mi je to losa mana al ja mislim da nije..

Potpuno razumijem filly. Krstiti se u autobusu nije po meni lijepo. Znači raditi to pred punim autobusom putnika.

Kod mene je ovako: mogu prići crkvi sa dvije strane. Neki se prekrste čim uđu u dvorište crkve. To ne radim, ali mi ne smeta. Ja se krstim na ulazu u crkvu, poljubim zid crkve i onda uđem u crkvu. Neko je za vrijeme liturgije miran kao bubica (i pored skromnosti kojom me vjera uči; spadam u te mirne. A neki se samo vrte, gledaju svukud okolo, kao da im je dosadno. Meni su bolji vjernici bar pola ovog foruma, nego neki koje gledam svaki put kad odem u crkvu. Crkva nikom ne piše table koliko je puta bio. Nekome je crkva predaleko, a nekom benzin je skup, pa neće doći u crkvu.

Bog sve vidi. I sa neizmjerno koliko ljubavi gleda na sve nas. Tek će se na danu Strašnog suda vidjeti ko će u Carstvo Nebesko, a ko u pakao. Svako ima svoj krst koji nosi. Neko manji, a neko veći.

Imao sam sreću da me nisu religiozno odgajali.
Tako da nisam prisiljen biti vjernik.
Kada sam postao svjestan religije, zaključio sam i odlučio da to nije moj film.
I u religiji mene nema.  
Tako da se ne krstim ni u kojoj prilici.
U životu se nisam prekrstio. Ozbiljno.
Ako je bilo koji puta u zajebanciji, to se ne računa.  

Nemam ništa protiv prekrštenja.
Tko voli, neka izvoli.
Ako je to izraz vjere, ok.
Jedino ovi "novokomponovani" vjernici malo pretjeruju. Da se pokažu i dokažu.
Neka i njih. Mahanje rukicama je dobro za krvotok.
A i malo zrak prostruji po ovoj sparini.

I za kraj, jedan savjet od ateiste.
Ako dopustite.  

Džaba vam prekrštenje moji sinovci. Ako prije i poslije toga niste činili dobro. Sebi i drugima. Jer u tome bi trebala biti bit vjere.
Barem bi ju ja tako postavio.
Da sam Bog.

Nisam jedna od vernika koja se krsti dok prolazi pored svakog verskog objekta jer smatram da je religija lična stvar a skromnost i smernost vrlina pravog vernika.

Prekrstim se pre ulaska u crkvu , kad palim sveću i kad iz crkve izlazim.