Jeste li skloni osuditi nekoga bez dokaza?

Svedoci smo raznih primera osude ljudi zbog nečega što su učinili, ali postoje i primeri kada se neko lažno optuži, pa mesecima traju sudski postupci u kojima se na kraju ustanovi da optuženi nije kriv..

Što se mene tiče, "prave" krivce bi trebalo zatvoriti u
samicu do kraja života, ali bi trebalo puno više pažnje polagati u
ispravnost vođenja postupka protiv optuženih, jer optuženi je nevin dok
mu se ne dokaže suprotno.

Koliko ste skloni osuditi nekoga samo na temelju glasina i opšteg negativnog utiska koji ostavlja na vas?

U pricipu nisam neko ko bi mogao nekoga da osudi ili da pomisli najgore o nekome samo na osnovu glasina ili optuzbi. Ipak volim da znam sve cinjenice pre nego sto donesem svoj sud.

Ne nikako, čak su mi potrebni čvršći dokazi za osudu.

Ne.

Ali precesto puta sam optuzen na takav nacin.

Ne ,samo ako imam čvrst dokaz a ako nemam, samo bockam dok ne iščačkam šta me zanima.Često me nabede za nešto bez dokaza ali ni ja njima ne ostanem dužna

Ne sudim nikom ..bez jakih dokaza ..mogu sumnjati samo

ne osudjujem , al odhebavam

Glasinama ne vjerujem mnogo, ne kažem da ne mogu zasijati malo sumnje al za osudu su nedovoljne.

Glasinama ne verujem uopšte,za sve volim da se uverim sopstvenim očima.Nikada ne bih mogla nekoga da osudim bez dokaza pa čak ni da zamrzim zbog tračeva, sve dok me ta osoba lično ne razočara i uveri da je kriva onda je već druga priča.

Niti sa, niti bez - nisam onaj koji može i treba da ikome sudi !!!

Svakako,- ne !
Ne radim ono što ja ne bih volela
da meni neko uradi.

Kaže narod, gdje ima dima, ima i vatre.

Ljude koje prati loš glas gledam drugim očima. Iz iskustva znam da tu skoro uvijek ima istine. Nikoga ja ne osuđujem. Ali imam rezervu prema takvim ljudima i ne otvaram im se. Dok me ne uvjere da su glasine neistinite.

Ranije jesam sudila o ljudima ,izbegavam i mnogo mi jelakse...ko sam ja da sudim, ima sudova, raznih pa nek sude, tj, kad bi svko radio svoj posao i gledao svoja posla ne bi mu puno ostalo vremena za sudjenje drugima, bez cinjenica, mada je to kad nas recimo, jedno od standarnih ponasanja, jako je ruzno i ne treba sudiiti nikome, bezda da se sagleda celokupna situacija iz vise uglova! Treba tu i puno razumevanja, mada ne i za sve i svasta!

Možda nekada, sada kada više ni sebi ne verujem (od kad sam se uhvatio u laži ) ne pada mi na pamet tako nešto.

Nisam, ipak mora postojati makar nesto iole da bih mogao takvo sto da uradim. Sumnjati mogu, ali osuditi ne.

Retko, ali mi se desi, nazalost...

Ranije mi se dešavalo da jako lako stvorim predrasude o nekim ljudima bukvalno na prvi pogled, ne svidi mi se i ja iskonstruišem celu priču oko toga. Već duže vremena se trudim da to nebulozno ponašanje suzbijem da ne stvaram predrasude na osnovu klišea, prvog utiska, itd.

Dešava se ponekad

Trebaju mi teški dokazi da bih se uvjerio u nečiju krivicu ili osudu.. Ne padam na prvu.. 

Ne.

Ne...smetaju mi ljudi koji to rade..pretoksicno

Skorio nikad nije onako kako izgleda... A i dokazi - sta i kome dokazuju? Niko nije u tudjoj kozi da bi mogao shvatiti zasto je neko nesto uradio i kako to iz njegove perspektive izgleda.

Ne barium se time.

Ma ja tko svabo, prvo pucam pa pitam tko je tamo?! 

Nisam sudac ili slicno, nije moje da nekoga osudjujem, pogotovo bez dokaza.