Apostol i jevanđelist Marko (Jovan Marko) bio je sin bogate žene Marije, koja je bila prijatelj hrišćanima, jedan je od apostola (učenika) Isus Hrista i autor prvog jevađelja.

Prema predanju, njegov ujak, Apostol Varnava i apostol Pavle uzeli su ga u pratnju na prvom misionarskom putovanju u Antiohiju. Kasnije sa ujakom Varnavom odlazi na Kipar, a sa apostolima Petrom i Pavlom u Rim.

Sveti Petar postavlja Marka za episkopa i šalje ga u Misir da propoveda. Tako je Sveti Marko bio prvi propovednik Jevanđelja i prvi episkop u Misiru. Propovedao je u Liviji, Amonikiji i Pentapolju. Iz Pentapolja prešao je u Aleksandriju. U Aleksandriji Sveti Marko je osnovao crkvu Božju, postavio episkopa, sveštenike i đakone.

Predanje ga smatra osnivačem Crkve u Aleksandriji. Umoren od neznabožaca sahranjen je bio u Aleksandriji. 828. godine njegovo telo je ukradeno od strane mletačkih trgovaca i prevedeno u Veneciju gde danas leži njegov sarkofag u crkvi svetog Marka.
Apostol Marko je pisac, po vremenu pisanja, prvog jevanđelja, koje nosi njegovo ime - Sveto Jevanđelje po Marku.


Sveti apostol i jevanđelista Luka (grč. Λουκᾶς) bio je lekar i prijatelj apostola Pavla.
Smatra se da je bio Grk, rodom iz Antiohije. Predanje tvrdi da se bavio živopisom i da je prvi naslikao ikone Isusa Hrista, Bogorodice i apostola Petra i Pavla. Te ikone su bile uzor svim kasnijim ikonama, zbog čega se sveti Luka smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa.
Pratio je apostola Pavla na drugom i trećem misionarskom putovanju, od Filipa do Rima. Posle smrti apostola Pavla, nastavio je da propoveda Jevanđelje po Italiji, Dalmaciji, Makedoniji i drugim zemljama.

U starosti sveti Luka je otputovao u Egipat radi propovedi Jevanđelja. Tamo on blagovesteći Hrista pretrpe mnoge muke i izvrši mnoge podvige. U gradu Aleksandriji on rukopoloži za episkopa Avilija na mesto Aniana, rukopoloženog svetim jevanđelistom Markom. Vrativši se u Grčku, sveti Luka ustroji Crkve naročito u Beotiji, rukopoloži sveštenike i đakone, isceli bolesne telom i dušom.

Prema predanju, apostol Luka je imao 84. godine kad su ga uhvatili idolopoklonici i ubili obesivši ga o granu masline u gradu Tebi Beotijskoj.
Pogreben je u Tivi, glavnom gradu Beotije, gde od njega bivahu mnoga čudesa. Tu su se ove svete čudotvorne mošti nalazile do druge polovine 4. veka, kada su prenesene u Carigrad, u vreme cara Konstancija.

U 4. veku naročito se proču mesto gde su počivale časne mošti svetoga Luke, zbog isceljivanja koja su se zbivala od njih. Osobito isceljivanje od bolesti očiju. Saznavši o tome car Konstancije posla upravitelja Egipta Artemija da mošti svetoga Luke prenese u prestonicu, što i bi učinjeno veoma svečano.

Stari crkveni pisci svedoče, da je sveti Luka, odazivajući se pobožnoj želji ondašnjih hrišćana, prvi živopisao ikonu Presvete Bogorodice sa Bogomladencem Gospodom Isusom na njenim rukama, i to ne jednu nego tri, i doneo ih na uvid Bogomateri. Razgledavši ih, ona je rekla: “Blagodat Rođenog od mene, i moja, neka budu sa ovim ikonama“.

Sveti Luka je isto tako živopisao na daskama i ikone svetih prvovrhovnih apostola Petra i Pavla. Tako je sveti apostol i evanđelist Luka postavio početak divnom i bogougodnom delu - živopisanju svetih ikona, u slavu Božiju, Bogomatere i svih Svetih.

Hrišćanska tradicija drži da je Luka napisao Sveto Jevanđelje po Luki - treće jevanđelje (po redosledu u Novom zavetu), i Dela apostolska. Vernici smatraju da je Sveto Jevanđelje po Luki napisao oko 60. godine. Moderni tumači Biblije ne veruju da je Luka autor jevađelja, za koje većina smatra je napisano najranije između 80. i 90. godine nove ere, koristeći Jevanđelje po Marku i Q dokument kao izvore.

Njegove mošti se čuvaju u Carigradu.


Apostol i jevanđelista Jovan (grčki oblik jevrejskog imena: Jahve je milostiv) bio je jedan od prvih učenika Isusa Hrista, sa bratom Jakovom. Naziva se i Sveti Jovan Bogoslov.
Jovan je bio i (prema Pismu) sin Zevedejev i ribar na Galilejskom jezeru. Jovan i Jakov su nazvani sinovima groma, prema nadimku koji im je dao Isus Hristos kada ih je pozvao za svoje učenike, apostole.

Prema predanju, umro je u Efesu, u dubokoj starosti. Isus Hristos je Jovana posebno voleo, zato što je bio živahan, brz, vredan, izuzetno odan i marljiv učenik. Zbog ovih osobina dao mu je ime Voanerges, što znači: sin gromova.

Od svih svojih učenika, Isus Hristos je izdvajao Jakova, Petra i Jovana. Oni su bili sa njim kad je vaskrsao Jairovu kćerku. Na gori Tavor, kada su videli njegovo Preobraženje, i samo njih je poveo sa sobom u Getsimanski vrt, noć uoči stradanja.

Prema predanju, u gradiću Vitsaidi, na obali Galilejskog jezera, živela je porodica Jovana Bogoslova. Otac mu se zvao Zavedej, a majka Salomija, bila je kćerka Josifa, hranitelja i staratelja Presvete Bogorodice. Jovan je bio učenik svetog Jovana Krstitelja.

Koliko je Isus Hristos voleo Jovana govori i to da je na Tajnoj večeri Jovan sedeo pored njega, i da je jedino njemu Hristos otkrio Judino izdajstvo. Kad su Hrista uhvatili i poveli na suđenje, Jovan nije odstupao od njega ni kad su se svi ostali razbežali. Sve vreme stradanja Hristovog, do krsta i pod krstom, bol sa njim je delio i Jovan. Nemoćan da pomogne, ublaži ili otkloni stradanja, on je stajao, saučestvujući i sastradavajući sa učiteljem i Mesijom. Kolika je Hristova ljubav i poverenje, videlo se kad je sa krsta, u poslednjim trenucima zemnog života, poverio Jovanu da se stara o njegovoj majci, Presvetoj Bogorodici.

Posle Hristovog Vaznesenja na nebo i sve dok je Bogorodica bila živa, Jovan se brinuo o njoj, i propovedao po Palestini. Posle njene smrti propovedao je u Efesu i Rimu. Rimski car Domicijan ga je zatvorio i mučio, ali kad je i posle ispijanja najjačeg otrova Jovan ostao živ, car se uplašio i nije smeo da ga pogubi mačem, nego ga je poslao u progonstvo, na ostrvo Patmos. Na tom ostrvu, Hristos se u punoj sili i slavi javio Jovanu i prorekao što će se zbivati sa Crkvom do poslednjih vremena, odnosno njegovog drugog dolaska. Jovan je to opisao u knjizi nazvanoj Apokalipsa ili Otkrovenje.

Kada je Domicijan ubijen i na prestao došao car Nerva, koji bio blaži prema hrišćanima Jovan se iz progonstva vratio u Efes, gde su ga maloazijski arhijereji molili da im zapiše Hristovo učenje, bojeći se da nešto može da se zaboravi ili pogrešno prenese, zato što je Jovan do tada samo propovedao.

Kad je ostario i više nije mogao da ide u crkvu, učenici su ga nosili, a on je, umesto propovedi, govorio: „Deco moja, volite jedan drugog“. Jedan od učenika ga je pitao zašto samo te reči izgovara. Stari apostol je odgovorio: „Zato što je to najveća zapovest Gospodnja, i dosta je ako samo nju ispunimo kako valja.“

Kada, je Jovanu bilo više od sto godina on uze sedam svojih učenika, iziđe iz Efesa i naredi učenicima da iskopaju grob u vidu krsta. Potom siđe starac živ u taj grob i bi pogreben. Kada docnije otvoriše verni grob Jovanov, ne nađoše tela u grobu. Sveti Jovan Bogoslov je umro 8. maja (21. maja).

Pavle iz Tarza, poznat kao apostol Pavao (grčki Παῦλος, hebrejski שָׁאוּל Scha'ul; Tarz, 5. - Rim, 65.) je bio jedan od najvećih hrišćanskih evangelizatora i misionara svih vremena, i teolog, koji je napisao mnoge poslanice Novoga Zavjeta.

Savle nije bio među Isusovim učenicima, već je u bio farisej i gonitelj hrišćana. Nakon mistične vizije doživljava preobražaj i postaje kršćanski apostol. Mnogo je nevolja doživio na putovanjima, više puta bio je zatvoren u tamnicu, doživio je nekoliko brodoloma. Mnogo je stradao i strpljivo podnosio muke, čvrst i stamen u svojoj veri u Gospoda dostigavši takvo savršenstvo da je mogao reći: „Ne živim ja, nego Hristos u meni“. Posečen je u Rimu u vreme cara Nerona kao i apostol Petar.

Hrišćanska crkva ga slavi kao sveca i mučenika.