Ona je jedna od dvadeset pet najvećih glumica u istoriji Holivuda, profesionalna plesačica koja je najveći uspeh doživela filmom Đilda (Gilda), njeno drugo ime je Boginja ljubavi, a stekla ga je slikajući se za magazin “Life”, kada je provokativno pozirala. Ta fotografija donela joj je status najpoznatije pin-up devojke među vojnicima tokom Drugog svetskog rata. Postoji i priča da je koktel Margarita dobio ime po njoj, jer je rođena kao Margaret. Imala je vatreno-crvenu kosu koja je uz crveni ruž raspaljivala mušku maštu. Bila je miljenica američkke elite, ali i onih koji su mogli da je gledaju samo izdaleka. Diktirala je seksipil sa velikog platna i stranica tadašnjih magazina. Ostala je sinonim i večna inspiracija za pin up style i seksipil naglašen crvenom bojom – Rita Hejvort (Rita Hayworth).



Njeno pravo ime bilo je Margarita Karmen Kansino (Margarita Carmen Cansino). Rodila se 17. oktobra 1918. godine u Bruklinu, u Njujorku. Otac joj je bio jevrejin španskog porekla i cela njegova porodica se generacijski bavila plesom. Nastavljajući porodičnu tradiciju, njen otac, Eduardo Kansino (Eduardo Cansino), strog i zahtevan, pripremao je ćerku za profesiju plesačice od najranijeg detinjstva. Majka Volga Hejvort (Volga Hayworth), englesko-irskog porekla, bila je nekada takođe plesačica i podržavala je ideju svog supruga, iako je potajno želela da njena ćerka bude glumica. U početku Margarita svoje prve plesne časove pohađa u Karnegi Holu kod svog strica, međutim, nakon nekoliko godina, njen otac odlučuje da preseli svoju porodicu iz Njujorka u Holivud. Tamo otvara plesnu školu kako bi držao časove glumcima i spremao ih za mjuzikle. Već od svoje dvanaeste godine Rita počinje profesionalno da nastupa, kao partnerka svom ocu. Tako je devojčica bila još jedan član plesne trupe The Dancing Cansinos, međutim prema zakonu Kalifornije, ona kao maloletna devojčica nije smela da nastupa po noćnim barovima i klubovima, pa je njen otac odlučio da pređu u Meksiko. Imala je šesnaest godina kada ju je na jednom od nastupa u Meksiku primetio producent Foksa (Fox), ponudivši joj saradnju. Njen otac nije želeo da propusti priliku i poveo je svoju ćerku u Holivud put slave i uspeha. Stigavši u studio Foksa, napravljeno je nekoliko Ritinih probnih snimaka, gde se pokazalo da je kamera voli i ubrzo je potpisan šestomesečni ugovor sa ovom kućom. Margarita Kansino je u dogovoru sa producentima počela da koristi ime Rita Kansino. Tokom tog ugovora Hejvortova nije imala neku zapaženu rolu. Foks postaje 20th Century Fox, na čelu sa direktorom Derilom Zanukom (Darryl F. Zanuck). Zanuk je, po nekim tvrdnjama, pokušavao seksualno da uslovljava Ritu, na šta ona nikako nije pristajala, pa je to bio i povod da se njen ugovor sa Foksom ne obnovi.



Napunivši osamnaest godina, Rita je napravila brzopletu odluku, kao i sve dive, i udala se za duplo starijeg čoveka od sebe, Edvarda Džadsona (Edward C. Judson). Njen otac nije odobravao taj brak, smatrajući da je Džadson običan lovac na novac, što je doprinelo pogoršavanju odnosa ćerke i oca. Međutim, Ritinom suprugu je to sasvim odgovaralo, jer je preuzeo ulogu njenog tutora i neke vrste menadžera. Tako joj je sredio nekoliko manjih uloga u nezavisnim filmovima, a zatim i organizovao kasting u Columbia Pictures. Sa ovom produkcijskom kućom Rita je potpisala dugoročan ugovor 1937. godine. Odbacila je prezime svog oca i dodala majčino, na nagovor Džadsona i kao Rita Hejvort ostala je poznata i danas. Rita je izgledala previše latino za ukus tadašnjeg Holivuda, pa je Džonson smatrao da bi možda bilo trebalo da se podvrgne nekim estetskim zahvatima. Tada je promenila svoju tamnu kosu u vatreno crvenu, ali se podvrgla i ne tako prijatnoj elektrolizi kako bi uklonila zaliske i kosu sa čela. Nakon promene vizuelnog identiteta dobijala je još neke neznatne uloge, ali već 1939. biva angažovana za film “Samo anđeli imaju kril”a (Only Angels Have Wings) i postiže zapažen uspeh. Columbia Pictures je Ritu videla kao svoju tek rođenu zvezdu. Više nije davala mogućnost njene pozajmice drugim produkcijskim kućama. Osećali su da imaju zlatnu koku. Pod moćnom zaštitom glavnog šefa studija, Harija Kona (Harry Cohn), postaje ekskluzivac ove produkcijske kuće i, u godinama koje slede, snima svoje najuspešnije filmove.



Tih godina svoju zavodljivost i lepotu Rita je htela da istakne i na druge načine, pa je u negližeu pozirala za magazin pin-up karaktera po imenu “Life”. Ritine fotografije na kojima u svilenoj spavaćici sa čipkom pozira klečeći na krevetu, izazvale su opštu senzaciju i prodale magazin u neverovatnih pet miliona primeraka. Rita Hejvort postala je pin-up boginja i omiljeno lice vojnika SAD-a, ali i drugih muškaraca kojima su inspiracija bile duplerice sa obnaženim ženama. Svet je tada potpuno poludeo za ovom vatreno-crvenom lepoticom iz koje je na sve strane izbijao naglašeni erotizam. Zanimljivo je da je spavaćica sa čuvene slike za Lajf prodata 2002. godine za $26,888. Međutim, bez obzira na nadimak Boginja ljubavi koji je stekla, Rita je zadržala svoju skromnost i stidljivost koju je ponela iz svoje kuće.



Znajući za Ritin talenat za ples i muziku, Kon je želeo da iskoristi sav potencijal svoje zvezde i angažovao je u dva mjuzikla, “Nikada se nećeš obogatiti” (You’ll Never Get Rich) i “Nikada nisi bila ljupkija” (You Were Never Lovelier). Još jedan, takođe zapažen mjuzikl u kome je Rita dobila veliku ulogu 1944. godine bio je “Devojka sa naslovne strane” (Cover Girl). Ali, 1946. godina je ipak Ritu proslavila i digla u sam vrh Holivuda. Te godine, ona je dobila ulogu u čuvenom filmu “Đilda” (Gilda) reditelja Čarlsa Vidora (Charles Vidor) u kome je još jednom potvrdila epitet najerotičnije žene toga doba. Najupečatljivija scena iz ovog filma koja je i muškarce i žene ostavila bez daha bila je ona kada Rita pleše u satenskoj crnoj haljini i suptilno skida svoju rukavicu emitujući seksipil na najjednostavniji način. Ovo skidanje rukavice je toliko bilo nabijeno seksualnošću da bi svaki striptiz odavao manje erotizovan utisak. Đilda je od Hejvortove napravila neprikosnovenu femme fatale, stavljajući je na listu najvećih muških fantazija.



Rita je bila prilično stidljiva i zatvorena, ali to je nije sprečavalo u osvajanju uloga kao i izuzetno poželjnih muškaraca. Završivši brak sa Džadsonom, upoznaje Orsona Velsa (Orson Welles), za koga se, na iznenađenje mnogih, ubrzo i udaje. Vels je bio ne samo vanserijski talentovan glumac i reditelj, već i čovek zadivljujućeg intelekta, samopouzdanja i harizme i kao takav je izuzetno imponovao Riti. Kada je ostala u drugom stanju, bila je najsrećnija žena na svetu. Rodila je ćerku Rebeku (Rebecca) i uživala u ljubavi i braku. Međutim, činilo se da među njima postoje neke neobjašnjive, ali nepremostive razlike. Ono što je doprinelo njihovom krahu možda je bio neuspeh zajedničkog filma “Dama iz Šangaja” (The Lady from Shanghai), za koji je Vels pisao scenario i bio reditelj. Na nagovor svog muža, Rita je skratila svoju prelepu crvenu kosu i ofarbala je u plavo. Film je bio produkcijski izuzetno kvalitetan i Rita je u njemu briljirala, ali publika nije želela da vidi još jednu plavušu na platnu. Želeli su staru i neponovljivu Ritu, crvenokosu, i sabotirali su filmske dvorane. Bio je besan i izvršni producent Kon. Razvod između Rite i Velsa je bio neminovnost i dogodio se.



“Sve Karmenine ljubavi” (The Loves of Carmen) je film nakon koga Rita upoznaje zgodnog pakistanskog princa, biznismena i plejboja, Ali Kana (Aly Khan). On je bio opčinjen njom i zaljubio se odmah. Ona je odgovorila na tu ljubav podjednako i brak je bio logičan nastavak romanse. U početku su njena slava i publicitet imponavali princu, ali njegovo vaspitanje u strogom i konzervativnom duhu doprinelo je da se njegovi aršini promene. On je insistirao da se Rita odrekne karijere i posveti porodici, na šta je ona pristala, prateći slepo svoje srce. U ovom braku Rita je rodila ćerku, princezu Jasmin Ali Kan (Jasmyn Aly Khan). Kao i u prethodnim brakovima, u početku je sve bilo savršeno, ali su se stvari promenile i pretvorile u patnju i nezadovoljstvo. Rita je dane provodila sama dok se princ zabavljao, osvajajući žene širom sveta, gotovo na isti način kao nju nekada. Svađe su bile sve učestalije, a neke su se čak završavale i fizičkim obračunima. Rita je konačno donela odluku da se razvede, ali je procedura za dobijanje starateljstva nad Jasmin bila jako teška i iscrpljujuća, iako, ipak, pravedna po majku. Sa svojom ćerkom, Rita se vratila iz Pakistana u Ameriku.



Kao već renomirana zvezda i miljenica Harija Kona u svojoj matičnoj produkcijskoj kući Kolumbija snima nekoliko filmova za koje dobija odlične kritike. Međutim, ponovo odlučuje da se povuče sa filma, upoznavši tada popularnog pevača Dika Hejmsa (Dick Haymes). Pobesneli Kon,bezuspešno je pokušavao da je nagovori da to ne radi. Ali. Rita i Dik se venčavaju 1953. godine. Ni ovaj brak nije dugo potrajao, kao ni svi prethodni. Ovaj brak se rasturio zbog problema iz bivših brakova ovog para. Rita je imala problema sa princem Alijem oko starateljstva nad ćerkom Jasmin, a Hejms sa alimentacijama koje nije davao prema sudskoj presudi. Problem koji ih je spajao i istovremeno razvajao, ipak je bio alkoholizam. Oboje su u piću tražili beg od problema. I tako se raspao i ovaj brak… Lesi se ponovo vratio kući, pravo u Columbia Pictures, tražeći novu šansu za sebe. Dugo je Kon razmišljao da li da joj opet progleda kroz prste, ali je, naravno, njegova ljubav prema novcu presudila i Rita snima svoja poslednja dva filma za ovu produkcijsku kuću. Nažalost, Konova očekivanja nisu bila ispunjena. Njegova superstar nije napravila nikakav zapažen uspeh. I, šta bi drugo Riti Hejvort preostalo posle kraha na filmu nego da opet potraži sreću u ljubavi. Godine 1958, udaje se, verovali ili ne, za reditelja Džemsa Hila (James Hill). Naravno, ni ovaj brak nije bio “do kraja života”. Nikako nije polazilo za rukom ljudima da zaključe da li ona nije imala sreće sa muškarcima ili je sama bila krivac za sopstvenu nesreću.



Ritu je sve više obuzimalo emotivno nezadovoljstvo i teško se borila sa svim usponima i padovima koje je proživljavala u karijeri i brakovima. Sve je to vodilo lakim, ali sigurnim koracima u alkoholizam. Godine 1972. želela je da se povuče iz glume, ali joj je bio potreban novac i takav luksuz sebi nije smela da dopusti zbog dece. Na snimanjima je imala različite ekscese poput zaboravljanja teksta. Javili su se i prvi simptomi Alchajmerove bolesti, manifestovani već početkom šezdesetih godina. Godine 1974, umiru joj oba brata u kratkom vremenskom roku i to je dotuklo Ritu potpuno i doprinelo njenom sve ozbiljnijem alkoholisanju. Zbog alkoholisanog stanja se brukala javno, toliko da su je jednom na lononskom aerodromu skinuli sa leta jer je bila vidno pod uticajem alkohola, prema rečima stjuardese koja joj je donosila pića u avionu. Alkoholizam je bila jedna Ritina bolest koja je zaklanjala drugu – Alchajmera. Ova druga bolest bila joj je dijagnostikovana tek 1980. godine. Dakle, Rita je dvadeset godina prolazila kroz pakao Alchajmerove bolesti i ne znajući da je ima. Svoj poslednji film, “Božji gnev” (The Wrath of God), bio je 1972. godine. A 1977. godine je primila priznanje za trajan doprinos filmu.



Smrt je za Ritu bila očekivana već od februara 1987. godine, kada je pala u neku vrstu kome. Umrla je nakon tri meseca, tačnije 14. maja 1987. godine, u 68. godini života, od posledica Alchajmerove bolesti. Njena ćerka Jasmin Ali Kan je, brinući se o svojoj majci do poslednjeg dana, osnovala nakon Ritine smrti fondaciju za borbu protiv Alchajmerove bolesti, kako bi pomogla ljudima obolelim od iste. Rita Hejvort je ostala upamćena kao najpoznatija crvenokosa glumica Holivuda, žena sa mnogo brakova i sinonim za seksepil.