Interesatno da ljubav je jaka, mozda nesto najjace na svijetu. Ali i mrznja je jaka, nezaboravlja, neoprasta, trajna je itd.

Mislim da ako jedan covjek, bilo tko, se negdje u sredini nalazi tj. izmedju ljubavi i mrznje, najbolje prolazi.

Mozda taj covjek nece nikad saznati sto je to uopce ljubav ili mrznja, ali pozitivan efekt izaziva stime da nece nikad biti voljen ili biti mrzet. Naravno nece biti u stanju da voli i da mrzi.

Ali ipak ta opcija mi se svidja, zaobilazim stime sukob sa ljubav i mrznjom. 

ЉУБАВ...
Ја верујем да је само родитељска љубав права...
отало све мање више...

Šta to beše ljubav…?

Živimo u vremenu lažnog sjaja, lažnog truda i morala. Osuđeni smo da slušamo o tamo nekoj romantici koja je nekada bila popularna. Neki su to čuli, pa prepričavaju, a neki su imali toliko sreće da to i osete na svojoj koži, i da se hvale ostatku sveta. Da li da se zapitamo da li su u problemu oni, kao manjina, ili ostali, većina kojoj je vrhunac romantike držanje za ruku?

Šta to beše…?

Svi smo mi u nekoj žurbi, svi mi patimo od hroničnog nedostatka vremena i novca, i gubimo pojam o satima i minutima. Čini nam se kao da ne znamo gde nam je glava, gubimo je, dok s nogu pijemo jutarnju kafu, i govorimo partneru da nahrani psa i kupi hleb. Zaista, kako biti romantičan, kako zavoditi partnera koji je već zaveden? Svi to manje-više radimo, ponekad ili stalno, iako smo svesni svoje greške. Jednostavno, sve znamo, a ne možemo ubaciti partnera u svoj gusti raspored. I tako ide u nedogled, i onda kažemo “ah, ta ljubav, mladost-ludost…” Istina je zapravo da godine ne postoje, ni u kom smislu. Životno doba je nebitno, bračni staž ili zajedničke godine u vezi takođe. Bitno je stanje duha.

Kako…?

Kako se to radi? Kako biti ljubazan i pažljiv? Kako biti sladak na rečima, a iskren i razuman u glavi? Da li ta kombinacija postoji, makar na ovim prostorima? Kako odvojiti par minuta za par lepih reči, poneki gest i da li je uopšte to nepohodno?

Jeste. Svima je to preko potrebno, i može unaprediti život, neverovatno. Slušajući agresivne pesme, u kojima se dvoje pogledaju u klubu, i završavaju u krevetu, ne činimo dobro sebi, već samo tonemo sve dublje. Odrasli ljudi koliko-toliko znaju da ne postoji posebna draž u tome i da takvo ponašanje nema veze s ljubavlju, ali treba to objasniti današnjim klincima koji misle da je to kul. Oni su naša budućnost, a mi svoju budućnost trujemo, i guramo im pod nos nerealne, prazne priče o takozvanoj ljubavi. A zapravo, tu svega ima samo ne ljubavi.

Ljubav je…

Ljubav je rad. Ljubav je trud. Ljubav je umetnost, ali ona koja se ne kupuje na tržištu. To nije nešto što traje koliko i obično mleko. U fokusu ima samo dvoje. Ne troje, ne četvoro, ne desetoro, to je već nešto sasvim drugo. Svako danas koristi tu reč olako, svakodnevno, a malo njih je koristi ispravno i opravdano. Potrebno je prvo naučiti njeno značenje, otvoriti srce, i tek onda gledati kako se magija dešava pred našim očima.

Dakle, ljudi, volite se. Slušajte partnera, pratite šta priča. Ne osuđujte ga da je isti kao njegovi prethodnici, dok ga ne upoznate. Možda imate blago ispred nosa, ali ne želite to da vidite jer ste očajni, jer ste povređeni,jer su svi uvek bili loši, “jer je takvo vreme”. Kada to shvatite, onda se posvetite toj osobi maksimalno. Gradite ljubav i negujte je. Čak i da se ta priča jednog dana završi, bićete bogati, i imaćete jednu divnu priču koju ćete zauvek nositi sa sobom. Bolje da nas sve vodi pozitivna emocija, makar sećanje na lepe dane, nego ogorčenost, ljutnja i bes. Sa takvim stavom šanse da se nešto promeni su minimalne, a gorak osećaj redovan. Ljubav je u nama, ne čuvajmo je ljubomorno! Hajde da je oslobodimo!


Written by Tijana Joksimović

Ljubav može od svakog da stvori velikog pesnika; ako vas ona ne može učiniti pesnikom tada vas ništa ne može učiniti pesnikom. Ljubav otvara u vašem biću potpuno drugačiju dimenziju. Bez ljubavi ostajete ograničeni svetom logike. Kada u životu započne da vam se dešava ljubav, logika nestaje, dogadja se da ljubav nadmaši logiku. Zato logični umovi ljubav uvek nazivaju ludošću, slepilom. Logika je uvek ljubav proglašavala slepom, ludom i nazivala je svakojakim imenima iz prostog razloga što intelekt nikada ne može da je shvati. Svet ljubavi je sasvim drugačiji; nema nikakve veze sa matematikom, logikom, naukom. Ne može se meriti niti isplanirati. Niko ne zna tačno i precizno šta je zapravo ljubav. Čak i oni koji su najdublje uronili u nju ustanovili su da su gotovo glupi – ona je neopisiva. Medjutim, iskustvo ljubavi je sjajno, ono u svom zanosu eksplodira na mnogo načina. Može eksplodirati u plesu, u muzici, u slikanju, u svim vrstama stvaranja. Ljubav je uvek stvaralačka. Napokon, svet je ovako destruktivan upravo zato što učimo ljude da potiskuju svoju energiju ljubavi. Potisnuta ljubav postaje destruktivna; a izražena ljubav postaje stvaralačka. Ljubav može od svakog da stvori velikog pesnika; ako vas ona ne može učiniti pesnikom tada vas ništa ne može učiniti pesnikom. Ljubav otvara u vašem biću potpuno drugačiju dimenziju. Bez ljubavi ostajete ograničeni svetom logike. Kada u životu započne da vam se dešava ljubav, logika nestaje, dogadja se da ljubav nadmaši logiku...

Osho

Stojim na obali potoka. Žubor vode mi nešto govori. Zvuči čudno poznato. Neko staro narečje, grgutavi ženski glas… Kao da prepoznajem reči, delove rečenica, čiji mi smisao, na kraju, ipak izmiče. Kao da je to nešto čega treba da se setim. Nešto davno, nekad prisno, a sada zaboravljeno. Pridružuju se četinari opojnim mirisom. Duša radošću i miljem odgovara na prepoznavanje. Smeh – tek tako – otima se iz grudi i grla… A onda, pogled u plavet neba, plavet koja nije od sveta koji poznajem… I bljesak sećanja na trenutak pre izgnanstva: ovde sam već jednom bio. Ne u ovom prostoru, već u ovom trenutku. Ovom sada. I ime tog trenutka, upisanog duboko u pamćenju ne samo mom, već celog čovečanstva – je Raj. Božanska Bašta koja nam je data da bi u njoj uživali, čuvali je i delili sa svim bićima koja u njoj žive. Vrt života i izobilja iz koga smo proterali sami sebe svojom glupošću, pohlepom, ohološću. Mišlju da ovaj svet pripada samo nama.
Na trenutak me zaboli prisećanje na nakaznost naših gradova, na bolesnički izraz fasada, ulica, zgrada i lica ljudi koji ih nastanjuju… Ovde, pored ovog potoka, pod ovim sunčanim nebom, okružen belinom snega i mirisom četinara, znam da je duša naše civilizacije bolesna i da njen kraj neće biti kraj sveta – već nas samih.

P.Šumski: Ljubav je život

Zvijezde izvan tebe su lijepe, ali one nisu ništa u poređenju sa ljubavlju. Ljubav je najsjajnija zvijezda, ona je sunce. Ljubav je duša tvog svijeta, njegov izvor. Nađi je i podijeli je sa drugima. – Osho

Ljubav svakodnevno čini čuda: oslabljuje jake, a jača slabe – budale čini mudrima, a mudrace budalama – promiče strasti, uništava razum – jednom riječju, preokreće sve naopako.
Marguerite de Valois

Najvažnije je da pravu ljubav izgovoriš ćutanjem, osjetiš osmijehom, pokažeš pogledom, dotakneš srcem jer jedino tako ćeš znati da ljubav nije samo "VOLIM TE"

Tko ljubav ima netreba igrati loto ili slicno. Oni koji nemaju ljubav moraju igrati loto. Tako da je barem kupe ako dobiju u loto. 

◾Sreo sam na ulici vrlo siromašnog, zaljubljenog mladića. Šešir mu star, kaput otrcan, ogrtač progledao na laktovima, cipele mu vodu propuštale – ali duša mu bejaše posuta zvezdama. (Viktor Igo)
◾Žena je muškarcu ono što on iz nje učini. (Onore de Balzak)

◾Jedan trenutak sreće vredi hiljadu godina slave. (Volter - Fransoa Mari Arue)
◾Možda će biti i lepših vremena, ali ovo je naše. (Žan-Pol Sartr)

◾Ko traži odlikovanje, nije ga zaslužio, a ko ga je zaslužio, njemu nije potrebno. (Onore de Balzak)
◾Jedan trenutak sreće vredi hiljadu godina slave. (Volter - Fransoa Mari Arue)

◾Tražite ljude koje biste voleli. To je tajna i uspeh čitavog života. (Emil Zola)
◾Naša ljubav prema drugima ne slabi zato što su oni mrtvi, već zato što umiremo mi. (Marsel Prust)

◾U svim svojim ljubavnim, odnosno možda ipak poslovnim pothvatima ona je tražila korist. Bez obzira na njenu destruktivnu stranu ličnosti ona je bila jaka osoba, uspela je od svojih ljubavnika dobiti ono što je želela. Nana bila je kurtizana koja je uz svu nemoralnost ipak imala neki svoj ponos. (Emil Zola)

◾Kad neko nema ono što voli, onda mora voleti ono što ima. (Emil Zola)
◾Posle ljubavi nema drugog osim smrti. (Emil Zola)

◾U ljubavi, jedan i jedan su jedan. (Žan-Pol Sartr)
◾U tvoje skute što mirišu tobom, daj da sahranim misli nespokojne, da slasni zadah ljubavi pokojne udišem, kao sveli cvet nad grobom. (Šarl Bodler)