Nikola Kopernik

Nikola Kopernik



Nikola Kopernik, astronom iz 16. veka, napravio je revoluciju u shvatanju svemira.Protiveći se Ptolomejevoj teoriji (koju su u ono vreme svi prihvatali), pokazuje da Zemljina osa nije fiksirana i da je mesec Zemljin satelit. Bio je ubeđen da se Zemlja, kao i sve ostale planete, okreće oko Sunca, povrh toga što se okreće oko sebe same. Njegovi savremenici su energično odbili ove teorije, da bi potom bile jednoglasno prihvaćene.
Rođen u Krakovu 1473. godine, Nikola Kopernik je izgubio oca sa samo deset godina.Usvaja ga njegov ujak, biskup iz Krakova. Zatim ga 1491. godine upisuje na Krakovski univerzitet da bi mogao da se bavi svešteničkim pozivom. Nikola potom odlazi u Italiju kako bi učio crkveno pravo u Bolonji. Pre njegovog odlaska, ujak ga imenuje članom biskupskog saveta.

Studije u Italiji

U Italiji Kopernik prati časove medicine i astronomije, oblasti koje će ga veoma zanimati. Uči matematiku u Rimu 1500. godine i vraća se u Poljsku sledeće godine. Tu se zadržava godinu dana, a potom se vraća u Italiju da završi studije. Dobija doktorat iz crkvenog prava 1503. godine u gradu Ferare. Kopernik se zatim vraća u Frauenburg da bi ispunio svoje obaveze prema biskupiji. Gradi opservatoriju kako bi uticao na astronomska istraživanja.
Tokom studija u Italiji, otkrio je teze drugih autora poput Cicerona. Godine 1512. počinje da piše svoje veliko delo “O kruženju nebeskih tela” na kojem je radio osamnaest godina. Njegove teorije su bile u potpunoj suprotnosti sa vizijom kosmosa tog doba. Naime, verovalo se u Ptolomejov sistem po kome je Zemlja centar univerzuma, nepomična i da se ostale planete okreću oko nje.

Kopernik okriva istinu

Kopernik kaže, zahvaljujući radu od 36 godina, da se Zemlja okreće oko sebe same, da je Mesec Zemljin satelit i da se planete vrte oko Sunca. On kasnije potvrđuje da što je orbita neke zemlje veća, to joj više vremena treba da napravi krug oko Sunca.
Međutim, njegove teorije se žestoko odbacuju. Crkva ostaje vezana za geocentrični sistem. Trebalo je pričekati kraj 17. veka i ideje Isaka Njutna o nebskoj mehanici da bi Kopernikova koncepcija bila priznata u Evropi.



navidiku.rs

Nikola Kopernik



Kopernik je rođen u mestu Torun, Poljska, 19. februara 1473. Zahvaljujuću bogatstvu porodice iz koje je potekao, mogao je da studira slikarstvo, matematiku, medicinu i pravo, i tako je stekao prvorazredno obrazovanje. Astronomijom je počeo da se bavi krajem svojih dvadesetih godina. U to vreme bilo je očigledno da su tabele sa kretanjima planeta, napravljene po Ptolomejevom modelu vasione, netačne. Kopernik je zaključio da bi se kretanja planeta mogla lakše objasniti kada bi se primenio model u kojem bi Sunce bilo u centru Sunčevog sistema, kako je pre nekih 1800 godina predložio Aristarh. I tako je počeo da razvija model za praćenje položaja planeta sa Suncem u centru sistema.

Oklevao je da objavi svoje radove, plašcopernicući se da bi ga, kada bi predložio da se Zemlja kreće, proglasili za bezbožnika. Svejedno, raspravljao je o ovome sa drugim učenim ljudima i njegov rad je privukao veliku pažnju. Na podsticaj kolega naučnika, među njima i nekih visokih crkvenih velikodostojnika, konačno je pristao da objavi knjigu u kojoj opisuje svoj model. Knjiga pod naslovom "De Revolutionibus Orbium Caelestium", ili "O kretanjima nebeskih sfera" objavljena je 1543. Prema legendi, Kopernik je prvi put video knjigu u istom danu kada je i umro – 24. maja 1543.

Osim što je imao estetske prednosti, heliocentrični sistem je omogućio Koperniku da na matematičkim postavkama objasni periode kretanja planeta na njihovim orbitama oko Sunca, kao i vreme kada će se pojedina tela naći u "punoj" fazi (direktno naspram Sunca na nebu). Takođe, uz pomoć geometrije mogao je da izračuna udaljenosti planeta od Sunca na osnovu razdaljine Zemlja-Sunce, (to jest, udaljenost u astronomskim jedinicama). Međutim, ni tek objavljeni Kopernikov model nije se pokazao mnogo bolji od Ptolomejevog. Ispostavilo se da je i ovaj model komplikovan, jer je i Kopernik kao i drevni grčki preci zamišljao da se kretanja na nebu odvijaju u savršenim krugovima. Ali pošto u stvarnosti orbite nisu krugovi i Kopernik je morao da dodaje krug na krug u svom sistemu, baš kao i Ptolomej. Zbog ovoga je u narednih 50 godina Kopernikova knjiga uspela da ubedi tek mali broj ljudi da je ovaj pristup bolji. Jer, zašto bismo odbacili hiljadu godina tradicije za neki novi sistem sa kojim takođe imamo problem da predvidimo kretanja planeta?