Zemlju neće ni za džabe!

Na jugu i istoku republike seoske kuće i imanja ne žele da uzmu ni naslednici




BAGATELA je nedovoljno jak izraz za cene zemljišta u Srbiji, osim ako se ono ne nalazi u blizini većeg grada, turističkog centra ili važnije saobraćajnice. Zemlja i seoska domaćinstva nikad nisu bili jeftiniji, ali nema ko da ih kupi. U planinskim oblastima imanja neće da uzmu čak ni naslednici, za džabe.

Najteža je situacija na poslovično siromašnom jugu, odakle stanovništvo beži glavom bez obzira, bilo da je reč o brdima Toplice ili o Staroj planini. Ironijom sudbine, najčešće se živopisne fotografije tih krajeva koriste u propagandnim materijalima koji reklamiraju srpske prirodne lepote. Međutim, zainteresovanih za život u lepim ali zabačenim pejzažima veoma je malo. Zato se dobrom trgovinom u stroplaninskom kraju smatra nedavna prodaja nove dvospratne kuće sa kupatilom, strujom i vodom u selu Oreovica za celih 2.500 evra!


U prigradskim selima oko Pirota kuće stare samo tridesetak godina, mogu se pazariti za sumu od tri do sedam hiljada evra. Cene njiva su još mizernije, pa se u pirotskoj kotlini ar zemlje prodaje za od jednog do dva evra. Srećnicima se smatraju vlasnici poseda na trasi Koridora 10 koji su dobijali, prema procenama Poreske uprave, čak od tri do 4,8 evra.

BEOGRAĐANI KUPUJU U VALjEVU
SEOSKO domaćinstvo sa pet hektara zemlje, starijom porodičnom zgradom i okućnicom u bližoj okolini Valjeva može da se kupi, u proseku, za 10.000 evra, kažu u agenciji za promet nekretnina "Bona fides". Agenti kažu da su veoma tražena seoska domaćinstva u blizini grada, sa strujom, vodom, asfaltnim putem, telefonom, a kupci su uglavnom Beograđani. Hektar obradive zemlje u valjevskom kraju prodaje se za 2.000 evra.
U agenciji "Pešić i sin" navode da u Aleksincu njive drže cenu od pet do 30 evra po aru, ali da se u okolnim selima kompletno domaćinstvo s nekoliko hektara obradive zemlje zajedno sa šumom prodaje za od 4.000 do 8.000 evra.

Ni u srcu Šumadije, okolini Kragujevca, uprkos niskim cenama, nema većeg interesovanja za seoska domaćinstva iako su samo 10-15 kilometara udaljena od grada. Solidna kuća sa okućnicom i pomoćnim zgradama može se kupiti i za 10.000 evra, dok se ar njive nudi po ceni od 10 do 20 evra.

Cene su neuporedivo više u Braničevskom okrugu, gde je najjeftinije poljoprivredno zemljište na području opštine Kučevo, gde ar košta 20 evra. Prosečna seoska kuća sa okućnicom tu se prodaje po ceni od 10.000 do 20.000 evra, u zavisnosti od stanja u kojem se nalaze. Međutim, u skoro napuštenim selima u opštini Žagubica i Kučevo, može se kupiti celo imanje za samo 5.000 evra.

Cene obradivog zemljišta u okolini Niša odavno tapkaju u mestu, pa se ar njive, u zavisnosti od lokacije, može kupiti za od pet do 37 evra. U pojedinim niškim selima kompletno domaćinstvo košta oko desetak hiljada evra.

Hektar zemlje u opštini Negotin prodaje se po ceni od 500 do 6.000. Najjeftinije su oranice u brdsko-planinskom delu opštine koje se mogu pazariti i za sumu manju od 500 evra.

NA PEŠTERU NEMA KUPACA
U RAŠKOJ oblasti potražnja za zemljištem je mala, jedino je još na ceni građevinsko zemljište u strogom centru Novog Pazara, koga nema dovoljno i koje se za ar plaća, u zavisnosti od lokacije i do 10.000 evra. Kompletno imanje na Pešteru, Goliji i Rogozni, površine i do 10 hektara, sa dobrom šumom, može se kupiti za 10.000 evra, a često i jeftinije. Prodavci su obično naslednici koji nemaju nameru da se vraćaju u ovaj kraj. Poslednjih godina blagu potražnju i skok cena beleže lokacije pored budućeg auto-puta Beograd - južni Jadran, čija trasa prolazi preko Peštera.
Na krajnjem severu zemlje situacija je na prvi pogled drastično drugačija, jer za hektar solidnog poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini treba izdvojiti oko 5.000 evra. Ta suma može biti i dvostruko veća ukoliko je zemljište kvalitetno i blizu saobraćajnice.

- Kuća starije gradnje u nekom od sela u Banatu i Bačkoj može da se kupi i za manje od 10.000 evra - kaže Sofija Stražmešterov, iz bečejske agencije za promet nekretina.

Vojvođanski agenti za nekretnine kažu da u poslednje vreme raste interesovanje za kupovinu malih seoskih domaćinstava, ali ne da bi se koristila kao vikendice. Sve češće se iz grada na selo, iz koga su pre nekoliko decenija pobegli, vraćaju penzioneri jer je im život tu mnogo jeftiniji. Međutim, novopečeni seljani, čak i kad su mlađi veoma retko kupuju obradivu zemlju da bi se ozbiljnije bavili poljoprivredom.

- Stanje na tržištu je daleko lošije nego pre godinu ili dve. Ljudi više nemaju mogućnosti da se dodatno zadužuju kod banaka - kaže Dragan Zrnjević. - Moguće je kupiti manju, seosku vikendicu za 15.000 evra.

U Futogu, predgrađu Novog Sada, njive koje su na magistrali koja povezuje Novi Sad i Bačku Palanku prodaju se po astronomskim cenama građevinskog zemljišta.


CENE ŠAROLIKE
CENA poljoprivrednog zemljišta u okolini Požarevca kreće se od 200 do 15.000 evra po hektaru, u zavisnosti od lokacije. Njive se prodaju 30 do 50 evra za jedan ar, dok se one pored magistralnih saobraćajnica prodaju i za 2.000 evra po aru. Među najskupljim je poljoprivredno zemljište u blizini Srebrnog jezera kod Velikog Gradišta, gde se ar prodaje za od 100 do 400 evra.

- Hektar pravog poljoprivrednog zemljišta, na solidnoj poziciji u ataru, solidnog kvaliteta, košta oko 5.000 evra - kaže Goran Puača, poljoprivrednik iz Futoga.

Poljoprivredno zemljište u Čeneju, po rečima Stevana Letića, zemljoradnika iz ovog mesta, gotovo je duplo skuplje od onog u Futogu. Jutro (0,57 hektara) se prodaje po ceni od 6.000 do 7.000 evra.

- U Sremu, na obroncima Fruške gore okrenutim Dunavu, hektar poljoprivrednog zemljišta, pogodnog za podizanje vinograda ili voćnjaka, kupuje se za oko 3.500 evra po jutru - kaže Milan Šijački, vinogradar i vinar iz Banoštora.

Nekoliko stotina kuća u selima oko Vršca čiji su se vlasnici trajno iselili, prodaje se po ceni od 5.000 do 15.000 evra.

- Novoizgrađena prizemna kuća, sa od sedam do deset ari okućnice, košta od 20.000 do 35.000 evra - kaže Božidar Vasilevski, vlasnik vršačke agencije za promet nekretnina "Bole".




CENOVNIK STANOVA DIKTIRA POTRAŽNjA

KVADRATNI metar stambenog prostora u Valjevu košta od 500 do 900 evra, u zavisnosti od starosti i lokacije zgrade i opremljenosti stana.

Kvadratni metar stana u Kragujevcu košta od 900 do 1.200 evra u centru grada, dok na periferiji cena pada - od 700 do 800 evra.

U najstrožem centru Novog Pazara kvadrat stana košta 1.200 evra u novogradnji, a stari stanovi se prodaju za 800 do 1.000 evra po kvadratu, a na periferiji košta od 600 do 700 evra.

Kvadratni metar starijih stanova u Nišu staje od 750 do 850 evra, dok se u novogradnji kreće od 900 do 1.100 evra. Useljive kuće mogu se naći po ceni od 400 do 600 evra za kvadrat.

U Aleksincu kvadrat stana se kreće od 450 do 700 evra, a kuće od 150 do 200 evra.

U Prokuplju, cena kvadratnog metra stana u centru grada kreće se do 500 evra dok je udaljenijim delovima grada manja za po pedeset do sto evra, a cena kvadrata u kućama varira od 200 do 300 evra. Najskuplja kuća u Prokuplju u protekle tri godine prodata je za oko 50.000 evra.

U susednoj Kuršumliji ponuda je daleko veća od potražnje. U novoizgrađenoj zgradi cena kvadrata stana kreće se do 400 evra dok je u starijim stanovima ta cena gotovo upola niža. Dvospratna kuća u malo širem centru grada može naći i za 15.000 evra.

Kvadrat stana u novogradnji u centru Pirota prodaje se za od 650 do 700 evra, a kvadrat starijih stanova je za nekih 100-150 evra jeftiniji. Placevi u strogom centru grada na kojima se nalaze dotrajale kuće mogu se kupiti po ceni od 50 evra za kvadrat.

U zavisnosti od lokacije, sprata i režima grejanja stanovi se u Timočkoj Krajini prodaju po ceni od 250 do 600 evra.

U Boru, u kojem je do pre nekoliko godina dvosobni stan mogao da se kupi za 12.000 evra, sada se prosečan stan na boljoj lokaciji može naći i za 25.000 evra. Cena kvadrata skočila je i u Majdanpeku. Sada prosečan stan od 60 kvadrata može da se kupi po ceni od 18.000 do 20.000 evra.

U Negotinu se stanovi, u zavisnosti od lokacije, sprata i režima grejanja prodaju po ceni od 350 do 500 evra po kvadratu, dok za kuće prodavci traže od 20.000 do 100.000 evra.

U Užicu tržište nekretnina je zamrlo. Cena kvadrata stambenog prostora je od 600 do 950 evra. Na Zlatiboru se cena kvadrata kreće od 800 do 2.000 evra.

novosti