Helikobakteriju moguće izlečiti za nedelju dana

Podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pokazuju da bacil Helikobakter pilori, koji se može eliminisati sedmodnevnom terapijom, u želucu nosi između 50 i 60 odsto ljudi srednje generacije u svetu


Bacil Helikobakter pilori - Foto: Tanjug


BEOGRAD - Podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pokazuju da bacil Helikobakter pilori, koji se može eliminisati sedmodnevnom terapijom, u želucu nosi između 50 i 60 odsto ljudi srednje generacije u svetu.

Bakterija je uzročnik pojave čira na dvanaestopalačnom crevu u više od 95 odsto slučajeva obolelih, a uzrokuje i čir na želudcu u čak kod više od 75 odsto ljudi. Stručnjaci SZO procenjuju da samo u zapadnoj Evropi od čira na dvanaestopalačnom crevu, želudcu i karcinoma na želucu boluje oko 260 miliona ljudi.

Gastroenterolog Kliničkog centra Srbije (KCS) prof. dr Tomica Milosavljević kaže da se Helikobakterija prenosi poput bolesti prljavih ruku, te je ima više u sredinama sa nižim socioekonomskim razvojem. On je dodao da je njena učestalost veća na južnoj hemisferi - u jugoistočnoj Evropi, Aziji, Africi, za razliku od Severne Amerike, Kanade i Zapadne Evrope.
"Deca do pete godine života u Kanadi, SAD i Zapadnoj Evropi nemaju Helikobakter, a kod nas je u tom uzrastu prokuženost već oko 20 odsto", kazao je Tanjugu Milosavljević.

Prema njegovim rečima, ima više načina da se dijagnostikuje postojanje Helikobakterije u organizmu - endoskopskim putem uzimanjem uzoraka sluzokože želuca, zatim na bojenju i pregledanju pod mikroskopom, a takođe postoje i neinvazivne metode koje podrazumevaju analizu krvi pri čemu se traga za antitelima na tu bakteriju, ali taj metod nije dovoljno precizan jer pokazuje da li je bakterije bilo, ali ne može da pokaže da li od skoro ili odavno.

Milosavljević smatra da je od neinvazivnih metoda najbolji izdisajni test sa jednim radioaktivno obeleženim ugljenikom u urei koji je jednostavan, ali nije dostupan u svim kliničko bolničkim centrima, pa tako ni u KCS jer nema potrošnog materjala. Milosavljević je ukazao da je izdisajni test najbolji za kontrolu, pogotovo što se može ponavljati i raditi kod male dece i kod trudnica.

"U dva od sto slučajeva bakterija je odgovorna za nastajanje tumora želuca, a od 1996. godine SZO i Međunarodna agencija za borbu protiv raka je svrstala tu bakteriju u kancerogene prvog reda, odnosno u važne faktore za nastajanje raka želuca", istakao je Milosavljević.

On je objasnio da je lečenje Helikobakterije kratkotrajno, najčešće sedam dana, i to kombinacijom više lekova - leka koji koči kiselinu - inhibitor protonske pumpe i dva antibiotika, najčešće klaritromicinom i amoksicilin, a kod onih koji su alergični na penicilin koristi se metronedazol, tinidazol ili tetraciklini i bizmut.
"Za nedelju dana terapije može se reći da je infekcija u preko 85 odsto slučajeva izlečena, a kada izlečite infekciju onda se izleči i čir i rizik da se čir ponovo javi je desetostruko manji", rekao je Milosavljević.

On je istakao da se takvim sistematskim lečenjem bakterije, u poslednje dve decenije u Srbiji, Evropi i celom svetu uspelo da se za četvrtinu smanji broj tumora želuca. Milosavljević je podsetio da je Helikobakter jedna od najstarijih infekcija u čovečanstvu, jer je nađena specijalnim istraživanjima u čileanskim mumijama pre nekoliko hiljada godina, a posle otkrića te bakterije, otkriveno je još oko 12 bakterija koje pripadaju istoj porodici.

Helekobakter je praktično otkriven početkom 80-tih godina, za šta su najzaslužnija dva lekara Bari Maršal i Robin Voren, koji su između 1979. i 1981. godine uspeli da kultivišu tu bakteriju, a prvi radovi koji su se pojavili u uglednom medicinskom časopisu "Lanset" praktično su označili veliku promenu za milione ljudi širom sveta.

Milosavljević je istakao da se posle tog otkrića potpuno promenila sudbina ljudi koji imaju čir na dvanaestopalačnom crevu i želucu, a 25 godina kasnije, 2005. godine, Voren i Maršal dobili su Nobelovu nagradu za medicinu.


tanjug