ПоносИз Википедије, слободне енциклопедије
Понос је емоција или осећај великог задовољства самим собом, као и поштовање самог себе у „целини“.
Произлази из субјективног сазнања, да се учинило или учествовало у нечем посебном или похвалном.
Попут невоље, гађења, страха, туге, изненађења и задовољства, понос спада у основне емоције које су прирођене и не настају кроз одгој.
sad ja
ponos je u redu kad ima opravdanja, ali i problem kad neopravdan. taj neopravdan prelazi u narcizam.
mislim da ponos nije samo osnovna emocija, već se može vaspitanjem usaditi i razviti u čoveku.
sreća je kad je svuda sivilo
a tebi u srcu duga