Albertina

Albertina je muzej u Beču kojem se čuva jedna od najvećih i najpoznatijih grafičkih
zbirki na svetu sa oko 65.000 crteža i preko milion grafika. Muzej je smešten u
palati nadvojvode Albrehta u samom središtu Beča u neposrednoj blizini čuvene
Bečke državne opere i hotela Saher. Naziv je dobio po svom osnivaču, vojvodi
Albertu od Saksonije-Tešena (Albert/Albrecht von Sachsen-Teschen).
U muzeju se između ostalih čuvaju dela Leonarda da Vinčija, Mikelanđela,
Rafaela, Peter Paul Rubensa, Oskara Kokoške, Rembranta, Albrehta Direra,
Gustava Klimta i Egona Šilea.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Istorijski pregled

Nadvojvoda Albert postavio je grafičku zbirku sedamdesetih godina 18. veka u
dvorcu Bratislava u istoimenom gradu, u kojem je boravio kao guverner Kraljevine
Ugarske od 1765. do 1781. godine. Na današnjem mestu u bečkoj palati nadvojvode
Albrehta, Albertina se nalazi od 1795. godine, a za javnost prvi put otvorena je 1822.
godine. Po Albertovoj smrti zbirka i sama palata pripali su njegovim naslednicima -
nadvojvodama Karlu od Austrije te kasnije Albertu od Austrije-Tešena i Fridrihu od
Austrije-Tešena, koji su nastavili s obogaćivanjem grafičke zbirke. Od 1919. godine
zbirka je u posedu Republike Austrije, te se 1920. spaja sa zbirkom grafika bivše
Carske dvorske biblioteke.

( wikipedija.com )


[You must be registered and logged in to see this image.]

Neke od slika koje se nalaze u kolekciji muzeja Albertina



[You must be registered and logged in to see this image.]

Paul Signac


[You must be registered and logged in to see this image.]

Pablo Picaso


[You must be registered and logged in to see this image.]

Pablo Picaso


[You must be registered and logged in to see this image.]

Kazimir Malevic


[You must be registered and logged in to see this image.]

Francis Bekon

Izlozba koja je u toku nosi naziv " Impresionisti, akvarel i pastel" , traje do 13.maja.
Na ovoj izlozbi mogu se videti dela sledecih umetnika: Monet, Degas, Renoir, Pissarro,
Manet, Seurat, Signac, Cézanne und Gauguin.Evo nekih od izlozenih slika:


[You must be registered and logged in to see this image.]
Gauguin

[You must be registered and logged in to see this image.]
Claude Monet

[You must be registered and logged in to see this image.]
Pierre-Auguste Renoir

[You must be registered and logged in to see this image.]
Paul Cézanne

[You must be registered and logged in to see this image.]
Edouard Manet

[You must be registered and logged in to see this image.]
Edgar Degas


[You must be registered and logged in to see this image.]
Edgar Degas


[You must be registered and logged in to see this image.]
Edouard Manet


[You must be registered and logged in to see this image.]
Camille Pissarro


[You must be registered and logged in to see this image.]
Odilon Redon

[You must be registered and logged in to see this image.]
Paul Signac


[You must be registered and logged in to see this image.]
Henri de Toulouse-Lautrec


[You must be registered and logged in to see this image.]
Paul Cézanne


[You must be registered and logged in to see this image.]
Paul Cézanne

Изложба о настанку „Албертине”



Око 400 експоната обједињених под називом „Од Дирера до Наполеона”
открива и околности под којима је настајало благо чувеног бечког музеја.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Албрехт Дирер, „Зец”, 1502

Specijalno za "Politiku"

Беч – Истог дана када су САД објавиле своју Декларацију независности (4. Јул 1776) посејано је семе за најбогатију колекцију цртежа и дрвореза старих мајстора на свету – „Албертине” – чије су темеље, током свог боравка у Венецији, положили војвода од Сакс-Тешена Алберт Казимир (1738–1822) и Марија Кристина Хабзбург, ћерка царице Марије Терезије.
Изложбом „Од Дирера до Наполеона” „Албертина”, са четири стотине експоната, зарања у сопствену прошлост, откривајући околности под којима је настајало њено благо. Међу стотинак ремек-дела Рафаела, Микеланђела, Да Винчија, Бројгела, Рубенса, Рембранта, Хијеронима Боша, Ван Дајка, Голцијуса, налази се и Диреров „Зец” (1502), који је од 2005. први пут поново доступан јавности. Најпознатији глодар у историји уметности се на изложби налази у друштву најважнијих дела његовог ствараоца: „Крила”, „Слике великог растиња” (1503) и „Руку које се моле” (1509).

Према немачком песнику Јоакиму Камераријусу, аутору предговора за латинско издање Дирерове „Теорије пропорција” (1532), Ђовани Белини је својевремено од Алберта Дирера затражио да му покаже „специјалне четкице” којима слика власи косе, хвалећи његову запањујућу верност реалности. Дирер је Белинију показао оруђе којим је свакодневно сликао, а овај му је, сумњајући да га немачки сликар вуче за нос, затражио да на лицу места нешто наслика. Зграбивши прву четкицу која му је била при руци, Дирер је на платну измађијао дугу, таласасту женску косу, оставивши Белинија у шоку.

Популарност уметности Дирера је за његова живота, због неприступачности дела јавности, била ограничена на племићке и колекционарске кругове. После сликареве смрти 1528. његови наследници су распродали највредније радове немачком колекционару Вилибалду Имхофу, чија је породица 1580, под претњом финансијске пропасти, Дирерова дела понудила цару Рудолфу II. Њиховим потоњим преласком у надлежност Царске дворске библиотеке у Бечу (1783), покренута је утицајна колекција немачких цртежа и дрвореза 15. и 16. века, чак и у данашње време најређе систематски сакупљаних уметничких дела, која су постала главни адут „Албертине”.

Кустос Царске дворске библиотеке Адам фон Барч је, по налогу цара Франца II, Алберту Казимиру јула 1796. поклонио 500 цртежа – Рафаела, Рубенса, Гверчина, Рембранта и Дирера у замену за гравуре донете из Брисела. Претпоставља се да је цар желео да компензује губитке Алберту, не само материјалне већ и статусне природе, претрпљене при бекству из Белгије, у којој је Марија Кристина, од 1781. до избијања француске револуције, управљала Аустријском Низоземском. Нажалост је значајан део библиотеке у којој се налазило 25.000 томова, при бекству, нестао у бродолому пред обалом Дрездена. Оно што је сачувано није ништа мање сензационално – Дидроова Енциклопедија наука изложена је у „Албертини” уз филозофске списе Едмунда Берка и вишетомну научну студију Жан-Жака Русоа  – „Критичку анализу и побијање различитих савремених списа против религије...”.

Фундус „Албертине” почива на петодеценијском систематском сакупљању драгоцености брачног пара који се налазио у милости Марије Терезије. Не само што је Марији Кристини допустила да се из љубави уда за војводу Алберта Казимира, што је преседан своје врсте, него је регенткиња својој омиљеној кћерки давала неограничену финансијску помоћ и право да задржи титулу надвојвоткиње. Потписивање брачног уговора које је младенцима донело (у данашњу валуту прерачунато) шездесет и три милиона евра, дало им је и слободу да себи приуште шта су хтели.
Током петнаест година (1765–1780) на месту губернатора Мађарске, Алберт Казимир је наручивао дрворезе из Париза, истовремено сакупљајући старо оружје и оклопе, али то је и период током кога је купио 294 уља на платну великих мајстора, међу којима Бројгелов „Успон на Калварију” (1564) и Тицијанову „Данају” (1554). Изложба у „Албертини” је тематски подељена према приватним променама у животу супружника.
Иако је репутација „Албертине” заснована на њеној колекцији радова старих мајстора, мало је позната чињеница да је Алберт подржавао уметнике свог доба. – при инвентару 1889, трећину свих цртежа су чинили радови (тада) савремених уметника – Швајцарца Јохана Физлија (1741–1825), Фридриха Реберга (1758–1835), Ј.Ф. Матеја, Каспара Давида Фридриха...
Изложба траје до 29. јуна.

Marina Rihter

[You must be registered and logged in to see this image.]

Albrecht Dürer, Agnes Dürer as Saint Ann, 1519.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Albrecht Durer -Portret of Maximilijan, 1518.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Portrait of a Young Man - Albrecht Durer

[You must be registered and logged in to see this image.]


View of Antwerp Harbor 1520- Albrecht Durer