Herbatika-lekovito bilje

Čičoka snižava šećer i holesterol


Ova veoma lekovita biljka trebalo bi da se što češće nalazi na jelovniku dijabetičara, ljudi sa povišenim nivoom holesterola i triglicerida, ali svih ljudi sa poremećajima crevne flore.Čičoka je slična suncokretu, ima lep žut cvet, a stabljika može da naraste i preko dva metra. Obično raste uz reke i potoke, a neretko je ukras u baštama. Čičoka je višegodišnja biljka sa dobro razvijenim korenom u obliku vretenastih gomolja, koji prodire duboko u zemlju. Njeno latinsko ime je Helianthus tuberosus, a u Srbiji je poznat kao čičoka ili divlji krompir, jer su krtole slične krompiru. Na engleskom govornom području zove se jerusalimska artičoka. U kineskoj tradicionalnoj medicini i koren i lišće koriste se kao lek. Od nedavno ova impozantna biljka gaji se i kao kultura za prehranu stoke, jer dobro podnosi sušu, a životinje je rado jedu. Čičoka je i medonosna biljka. Može koristiti kuvana, pečena, ali i u u svežem stanju.Za razliku od krompira koji sadrži skrob, krtole čičoke bogate su inulinom, koji ne dovodi do porasta nivoa šećera i insulina u krvi, pa je odlična namirnica za dijabetičare. Ovaj polisaharid koji sadrži fruktozu, je probiotik koji stimuliše razvoj bifidobakterija i acidofila, bakterija koje blagotvorno utiču na naše zdravlje. One eliminišu štetne mikroorganizme iz crevne flore, sprečavaju crevne infekcije, značajno poboljšavaju apsorpciju korisnih minerala, pomažu kod opstipacije, jačaju imunitet i pomažu u prevenciji raka debelog creva. Čičoka je veoma korisna ako duže vremena koristite antibiotike koji mogu oštete crevnu floru. Inulin je dragocen jer normalizuje nivo triglicerida i holesterola u krvi, pa tako sprečava nastanak srčanih oboljenja i postepeno smanjuju masne naslage koje muče mnoge ljude s viškom kilograma. Čičoka je interesantna i po tome što je izvor esencijalnih aminokiselina, tj. aminokiselina koje organizam ne proizvodi. Osim toga, čičoka se upotrebljava i za lečenje bolesti krvi, artritisa, normalizaciju varenja, protiv bolesti probavnog sistema i osteoporoze. Preporučuje se i malokrvnim osobama. Konzumiranje sveže čičoke je odlična prevencija nastanku karijesa. Reč je o vrlo hranljivom povrću niske energetske vrednosti. Bogat je izvor kalcijuma, gvožđa, cinka i fosfora, dobar izvor i vitamina B1, B2 i C. Od sitno tucanih krtola ove biljke pravi se oblog, koji se koristi za smirivanje otoka i lečenje zauški.
Kaša protiv otoka
 
Za kašu od čičoke potrebno je 100 g krtola i 100 g pirinča. Krtole se dobro operu, oljušte i iseku na komadiće, pa se sa 100 g pirinča i određenom količinom vode stave u šerpu, posole, doda se malo ulja od susama i kuva se dok ne omekša. Ova vrsta kaše je veoma dobra za osobe koje imaju problem sa dijabetesom, otocima ili tegobe sa urinarnim sistemom.
Salata od čičoke

Pola kilograma rendanih oljuštenih kiselih jabuka, pola kilograma rendane čičoke, sok od jednog limuna, maslinovo ulje. Sve sastojke pomešajte i po želji dodajte malo đumbira u prahu.
Pečena čičoka
 
Pola kilograma čičoke dobro operite, osušite i stavite u pleh za pečenje. Prelijte sa malo maslinovog ulja i posolite morskom solju. U pleh dodajte i glavicu belog luka koju ne treba ljuštiti već samo podeliti na čenove. Postite sa malo ruzmarina i pecite oko 45 minuta. Kad je gotovo, beli luk istisnite preko čičoke i uživajte.
Izvor:Snaga bilja,autor: Momčilo Antonijević

Kim: Lek za sve bolesti

Izvor: Večernji list



Seme kima pronađeno je u grobnicama egipatskih faraona. Egipćani su ga nazivali “tapnen”, stari Rimljani “cuminum”, a stari Grci “kyminon”.

Široko delovanje

Kim raste u srednjoj Europi, severnom delu Azije i Afrike.

Kao začin odavno je osvojio svet, ali je dobro poznat i kao lek, u biljnoj medicini, prvenstveno kao sredstvo protiv stvaranja gasova i nadimanja. Najviše se koristi u lečenju različitih crevnih bolesti poput aerofagije i meteorizma, ali i za sprečavanje stvaranja gasova, jačanje želuca kod dispeptičkih tegoba.

Kim pomaže u lečenju:

- bolesti jetre i žuči (poput ciroze jetre, slabe jetre, uravnotežava masnoće)

- tegoba s bubrezima i bešikom poput kamena, peska, teškoće s mokrenjem, infekcije bakterijama

- tegoba respiratornog trakta, kao što su sklonost infekcijama, prehlada, grip, hronični bronhitis, astma, upala pluća, kašalj, sluz i katar u plućima

- bolesti srca – naročito aritmija

- bolesti očiju (za jačanje vida)

- bolesti usta (ispiranje kod infekcija i lošeg zadaha, zubobolje, gingivitisa – upale zubnog mesa)

- sindroma karpalnog kanala jer smanjuje bol u zapešću ruke – šake

- bolesti želuca jer čisti želudac i creva od katara, greje želudac, otklanja parazite, utiče na varenje hrane u želucu, pomaže kod dispepsije i lošeg zadaha iz usta, smiruje grčeve, gorušicu, gastrointestinalne bolove

- kod reume i gihta

- za jačanje sperme – spermatograma

- ženskih bolesti kao što su menstrualne tegobe, regulacija mesečnog ciklusa, grčevi materice, PMS, porođajni bolovi, a doprinosi i pojačanom izlučivanju mleka kod dojilja

- kod zabrinutosti – anksioznosti i napetosti

S obzirom na to da je antioksidans, lekovito delovanje kima snažno je izraženo u preventivi karcinoma (lutein, karoten, kriptoksantin i zeaksantin), sprečava štetno delovanje slobodnih radikala, štiti od infekcija, degenerativnih neuroloških poremećaja i starenja (mrlje na koži, smeđe mrlje na koži, bore).

Kim naročito prija ženama

Kim je biljka koja jača i greje. Ovo lekovito delovanje kima za žene bi moglo da bude veoma korisno jer kim ne ostavlja nikakve posledice, a njegova primena je jednostavna – dodaje se jelima kao začin ili se pravi čaj od semenki kima.

Za jačanje želuca može se koristiti i ulje od kima. Obilje dijetalnih vlakana u kimu sprečava nastanak zatvora i uzrokuje brže kretanje sadržaja u crevima, a dijetalna vlakna vezuju se s toksinima u hrani, štite sluzokožu creva od pojave raka i smanjuju LDL holesterol.

Dejstvo kima biće najefikasnije ako se svakodnevno konzumira u okviru obroka kao začin ili kao čaj, koji se kod bolesti disajnih organa može mešati s anisom, sa dodatkom meda. Nemačka komisija preporučuje upotrebu kima kod dece prilikom tegoba zbog nadutosti (Romheldov sindrom).

Ulje se u medicini koristi i za lečenje bolnih mesta na telu lokalnom primenom . Napitak od kima jača želudac, pričišćava creva i uravnotežava crevnu mikrofloru. Kim sadrži i obilje minerala (bakar, cink, kalcijum, kalijum, mangan, magnezijum, selen, gvožđe) i vitamina (Vitamin A, vitamin C, vitamin E, kao i vitamine B-kompleksa, tiamin, piridoksin, riboflavin, niacin).

Kim se upotrebljava kao: anestetik, antiseptik, antispazmodik, antioksidans, antiinflamatorik, antikarcinogenik, aromatik, digestiv, dispeptik, diuretik, ekspektorant, emenagog, galaktogog, fungicid, karminativ, sekretolitik, stimulans, tonik, vermifug.


B92

IMELA

Imela raste kao zimzeleni grm koji se pomocu sitnih korena širi po listopadnom drvecu, jelama, borovima i vockama. Njezine sisaljke prodiru u drvo odakle sišu hranjive sokove, iako je zahvaljujuci vlastitom hlorofilu i suncevoj svjetlosti i sama sposobna da se prehranjuje. Stabiljka je drvenasta, žutozelene boje, a takva ostaje i tokom zime. Iz stabiljke izlaze žuckasti cvetovi. Ova velicanstvena lekovita biljka cveta na samom pocetku proleca, a plodovi sazrevaju u zimu ili pocetkom sledece godine. Plod je nezna i prozirna, loptasta bobica, obavijena cvrstom opnom koja obuhvata sluzavu, lepljivu masu i jednu do tri svetlozelenkaste semenke.
Malo je biljaka kojima se u prošlosti pripisivalo toliko lekovitih svojstava i simbolickih znacenja kao imeli. Stari Germani i Gali slavili su je kao svetu biljku. Hipokrat i Plinije smatrali su je delotvornim lekom protiv vrtoglavice, tumora i padavice. U srednjem veku Sv. Hildegarda preporucivala je imelu protiv srcanih bolesti. Poznati fitoterapeut, župnik Kneipp koristio ju je protiv krvarenja, bolesti krvotoka i kod ženskih tegoba. U Engleskoj i SAD-u još je i danas nezaobilazan božicni i novogodišnji ukras. U našem narodu postoji verovanje da pod onom leskom, na kojoj izraste imela (što se, inace, veoma retko događa), leži zmija sa dragim kamenom na glavi, i drugo nebrojeno blago. U drugoj varijanti, ispod takve leske sklupcala se bela zmija i pored nje zlatna jabuka. Ako bi covek, dok ta bela zmija spava, polako ubrao imelu, skuvao je i caj popio, svaka bi mu travka kazala za kakve bolesti je lek? Što je veciti san svih travara, od kako je sveta i veka.
Imela sadrži zelenu smolu, etericno ulje, masno ulje, gumu, vosak, flavonske heterozide i dr.


Imela raste kao zimzeleni grm koji se pomocu sitnih korena širi po listopadnom drvecu, jelama, borovima i vockama. Njezine sisaljke prodiru u drvo odakle sišu hranjive sokove, iako je zahvaljujuci vlastitom hlorofilu i suncevoj svjetlosti i sama sposobna da se prehranjuje. Stabiljka je drvenasta, žutozelene boje, a takva ostaje i tokom zime. Iz stabiljke izlaze žuckasti cvetovi. Ova velicanstvena lekovita biljka cveta na samom pocetku proleca, a plodovi sazrevaju u zimu ili pocetkom sledece godine. Plod je nezna i prozirna, loptasta bobica, obavijena cvrstom opnom koja obuhvata sluzavu, lepljivu masu i jednu do tri svetlozelenkaste semenke.
Malo je biljaka kojima se u prošlosti pripisivalo toliko lekovitih svojstava i simbolickih znacenja kao imeli. Stari Germani i Gali slavili su je kao svetu biljku. Hipokrat i Plinije smatrali su je delotvornim lekom protiv vrtoglavice, tumora i padavice. U srednjem veku Sv. Hildegarda preporucivala je imelu protiv srcanih bolesti. Poznati fitoterapeut, župnik Kneipp koristio ju je protiv krvarenja, bolesti krvotoka i kod ženskih tegoba. U Engleskoj i SAD-u još je i danas nezaobilazan božicni i novogodišnji ukras. U našem narodu postoji verovanje da pod onom leskom, na kojoj izraste imela (što se, inace, veoma retko događa), leži zmija sa dragim kamenom na glavi, i drugo nebrojeno blago. U drugoj varijanti, ispod takve leske sklupcala se bela zmija i pored nje zlatna jabuka. Ako bi covek, dok ta bela zmija spava, polako ubrao imelu, skuvao je i caj popio, svaka bi mu travka kazala za kakve bolesti je lek? Što je veciti san svih travara, od kako je sveta i veka.
Imela sadrži zelenu smolu, etericno ulje, masno ulje, gumu, vosak, flavonske heterozide i dr.
Strucno pripremljena u malim potencijama, najdragoceniji je regulator krvnog pritiska, rada srca, cirkulacije, metabolizma, hormonalnih poremecaja i drugim recima svih procesa u organizmu. Imela je prirodni lek protiv glavobolja, vrtoglavica, grceva, teskobe, srcanih smetnji, napada angine pektoris, arterioskleroze, zamora, straha, gubitka volje i slicno. Imela ima diureticko delovanje, pospešuje mokrenje, pa je vrlo korisna u slucajevima zadržavanja mokrace, reume, mokracnih kamenaca, bubrežnih tegoba i sl. Kao i u prošlosti, i danas se koristi protiv epilepsije, histerije, hronicnih grceva, astme, spoljašnjeg i unutrašnjeg krvarenja.
Osim toga, delotvorna je i kod degenerativnih upalnih bolesti zglobova, skleroze, klimaktericnih tegoba, cisti krv, podstice rad gušterace, pomaže kod nesanice i šumova u ušima. Imela se nekada davno koristila u lecenju tumora a u današnje vreme upotrebljava se kao lek koji štiti od raka i deluje antikancerogeno. U svakom slucaju imela prociscava organizam i pomaže da se borimo protiv raznih bolesti.
Ne preporucuje se vlastita priprema imele za lek, jer je ona u prevelikim kolicinama otrovna. Narocito su opasne njezine bobice.
Zvanicna medicina smatra imelu otrovnom ili bar skodljivom biljkom. Narodna medicina, medjutim, ne preza da upotrebi bobice imele, na razlicite nacine pripremljene. Štavise, prica se da poneku sirovu bobicu imele naš narod daje cak i deci za jacanje.
Ono što je u potpunosti provereno, jeste njena delotvornost kod problema sa krvnim pritiskom. Korišcenjem biljnih ekstrakata s imelom za snižavanje krvnog pritiska na prirodan nacin cete postici željene efekte.

Plod hrasta žir je prirodan organski proizvod, nastao bez upotrebe hemijskih preparata u toku razvoja, sazrevanja, skladištenja i prerade za ljudsku upotrebu. Sazreva u septembru i oktobru i tada ga treba brati. Kada se koristi kao hrana, u ljudskom organizmu jača životnu energiju, održava i izgrađuje ćelije sprečavajući njihovu oksidaciju.
Samim tim, omogućava kretanje, mehanički rad, stvaranje toplote, rad srca, disanje... Bogat mineralima, ujedno pruža antioksidansnu zaštitu organizmu. Između ostalih sadrži kalijum, kalcijum, mangan, natrijum, koji su kao elektroliti odgovorni za održavanje balansa tečnosti unutar i van ćelija.
Dobri poznavaoci tvrde da je žir najukusniji ispečen u pepelu. Prženi, oljušteni i samleveni preporučuje se kao dijetetsko sredstvo, za lečenje proliva, zapaljenja kože i sluzokože. Od žirovog brašna pravi se izuzetno hranljiv hleb u Švedskoj i Norveškoj, dok se u Italiji i Ukrajini kombinuje žirovo i brašno žitarica. Na Sardiniji spremaju lepinje od žira, a u Španiji i Alžiru žir jedu pečen kao kestenje. U Nemačkoj se prženi žir koristi kao kafa. Okrepljujući napitak od žira poznat je i stanovništvu Kosova i Bosne i Hercegovine.
Čajevi od kore
Za čišćenje organizma- Kašičicu hrastove kore sipati u šolju i preliti sa dva decilitra hladne vode. Sadržaj poklopiti i ostaviti da prenoći. Ujutru procediti i tokom dana piti gutljaj po gutljaj. Ovako spremljen čaj čisti organizam od toksina, olakšava trežnjenje i dobar je protiv mamurluka. Deci ga ne treba davati.
Za ispiranje grla- Kašičicu kore hrasta treba preliti sa pola litra vode i zagrejati do tačke ključanja. Zatim ga procediti i koristiti za ispiranje grla i grgoljenje. Delotvoran je kod upale grla i usne duplje.
U vidu kupke- U litar vode stavlja se sedam kašičica hrastove kore koja se potom zagreva do ključanja. U vidu obloga ili kupki koristi se tek pošto se čaj procedi i ohladi. Kupke se koriste kod psorijaze i drugih kožnih obolenja, a obloge kod ujeda insekata- posebno komaraca.
Kafa od žira
Za osveženje organizma i vraćanje energije preporučuje se ukusna kafa od žira. Sprema se tako što se ceo hrastov žir oguli, iseče na delove nalik zrnima kafe i dobro osuši na umerenoj temperaturi. Zatim se nekoliko zrna proprže dok ne dobiju smeđu boju, samelju i kuvaju deset minuta. Potom se sadržaj procedi i pije. Poželjno je da se napitak uvek priprema sa sveže pripremljenim "zrnima kafe", a po želji može da se doda mleko i šećer. Ova kafa delotvorna je i kod anemije, kostobolje, depresije.

Naučnici tvrde da je đumbir odličan u borbi protiv raznih upala, otoka i grčeva. Idealan je lek za smirivanje kašlja, jačanje imuniteta te prevenciju prehlada. Ima vrlo jaka antiseptička svojstva, a koristi se protiv iscrpljenosti i umora, jer podiže energiju u organizmu. Možda ne znate, ali čaj od đumbira ima umirujuće delovanje na telo i um i smanjuje nivo stresa i ublažava napetost.
Budući da smo u periodu u kojem haraju prehlade, evo odličnog recepta za sirup od đumbira :
U dva decilitra vode stavite dve kašičice sveže iseckanog đumbira, kuvajte na laganoj vatri oko pola sata, zatim dodajte 150 g šećera ili meda i kuvajte još malo dok se smesa ne pretvori u sirup. Dobijeni sirup uzimajte jedanput dnevno po jednu kašičicu.

Kada je stvarao ovaj svet, Bog je mislio na sve i sve je dizajnirao sa određenom namerom. Svaka biljka, svaki cvet, svaki struk ima svoj smisao, iako mi često ne umemo da ga pronađemo.

Sve što je stvoreno je stvoreno za čoveka, pa i žalfija, jedna od najzdravijih biljaka na planeti.
Nekada davno su ljudi bili svesni moći biljaka, ali danas su preokupirani nepotrebnim stvarima i ne mogu da sagledaju božiju milost kroz prirodu koja ih okružuje.
Latinsko ime žalfije, Salvia officinalis, potiče od reči salvare, što znači spasiti ili izlečiti.


Ova biljka se koristila kao glavni sastojak u smesama za balzamovanje u grobnicama faraona. Grčki lekar Dioskoridju je koristio da izleči krvarenje, groznicu, kamenje u bubregu, ali i neredovnu menstruaciju.

U vreme Karla Velikog, žalfija se sadila u svakoj bašti i smatrala se najlekovitijom biljkom. Ona se koristila za lečenje skoro svih bolesti i dobila je status svete biljke.

Od aktivnih sastojaka, žalfija sadrži etarska ulja salviol, pinen, cineol, borneol, kamfor, zatim tanine, gorke supstance, proteine, skrob, kalcijum oksalat, soli fosforne kiseline, soli kalijuma i kalcijuma, ali i još neke neidentifikovane supstance.
Žalfija ima isceljujući efekat pošto čisti krv, stimuliše izbacivanje sluzi iz respiratornih organa, utiče na izbacivanje sluzi iz stomaka i pomaže pacijentima da povrate apetit.

Kod dijabetesa se preporučuje mešanje žalfije i hajdučke trave. Žalfija pomaže protiv zapaljenja i odlična je za lečenje upala grla i krajnika. Najbolji način primene žalfije u tim slučajevima jeste grgoljanje čaja.
Žalfija može da utiče na lečenje reumatizma, gihta i nervnih poremećaja koji su povezani s ovim bolestima.
Čaj od žalfije je veoma važan za dojilje pošto povećani unost čaja od žalfije povećava lučenje mleka kod majki. Konzumiranje čaja od žalfije takođe može smanjiti šanse od pobačaja.

Čaj od žalfije, ako se pije dovoljno često, jača čitav organizam, sprečava nastanak šloga i pomaže kod paralize. Žalfija je jedina biljka pored lavande koja pomaže kod noćnog znojenja.
Neki lekari žalfiju koriste i kod grčeva, bolesti kičmene moždine, bolesti žlezda i tremora. Oni preporučuju konzumiranje dve šolje čaja od žalfije na dan. Ovaj čaj odlično deluje protiv bolesti jetre, smanjuje nadimanje i uklanja intestinalne probleme poput dijareje. Izmrvljeno lišće žalfije čak može pomoći kod ujeda insekata.

Čaj od žalfije se naročito preporučuje za upaljene krajnike, bol u vratu, zubne apscese i zapaljenja grla i usta uopšte.
Možete ga pripremiti tako što ćete preliti 2 dl vode preko 1-2 kašičice žalfije i ostaviti da odstoji 10 minuta. Čaj ima jak ukus i pomalo je gorak, ali trebalo bi ga piti bar dva puta dnevno.