Banka matičnih ćelija u Srbiji 2012?


Završetak izgradnje prve javne banke matičnih ćelija u okviru Instituta za majku i dete u Beogradu, predviđen je 2012, najavila je docent dr Dragana Vujić, načelnik Sluzbe za transplantaciju koštane srži sa laboratorijom za kriobiologiju u toj ustanovi.



Problem predstavlja dobijanje lokacijskih dozvola, istakla je Vujić u izjavi Tanjugu i zamolila gradske vlasti, s obzirom na to da je reč o projektu koji je od nacionalnog interesa, da pomognu kako bi se prevazišli problemi i što pre počela gradnja.



"Članovi transplantacionog tima su već prošli edukaciju da bi mogli da primenjuju najnovije tehnologije, a završeni su glavni projekti i za banku i za nadogradnju novog sterilnog bloka. Problem je samo dobijanje tih lokacijskih dozvola", kazala je dr Vujić.

Ona je rekla da projekat podrazumeva proširenje kapaciteta sterilnog bloka i uvođenje novih tehnologija čime se stvaraju uslovi da se svi oblici transplantacije pa i oni najsloženiji rade u Institutu, što znači da ni jedno dete neće odlaziti van zemlje zbog transplantacije.

Dr Vujić je ukazala da prva ideja o formiranju javne porodične banke datira još od 2000. godine, a 2007 je Ministarstvo zdravlja raspisalo konkurs za projekte kada je Institut i aplicirao za projekat o izgradnji javne banke i proširenje kapaciteta sterilnog bloka.

Od 2008. godine projekat je finansiran iz budžeta, deo opreme je već obezbeđen i dobar deo toga već stavljen u funkciju, navela je ona.

Prema njenim rečima, za ovu godinu je opredeljeno 39 miliona dinara, a vrednost samog projekta izgradnje i stavljanja u funkciju je daleko veća - iznosi 139 miliona dinara.

"Tim novcem koji je opredeljen za ovu godinu, mogla bi da počne gradnja u nadi da će se nastaviti dalje finansiranje projekta", kazala je dr Vujić ukazujući da je predviđeno da ukoliko budu obezbeđena sva potrebna sredstava u 2012. bude završena izgradnja javne porodične banke i da ona počne da radi.

Sagovornica Tanjuga je navela da je godinu dana realan rok koliko je potrebno da bi se taj posao završio.

Ta ustanova je 2009. godine dobila saglasnost Ministarstva zdravlja o uvođenju novih tehnologija za formiranje porodične banke budući da je veliki broj bračnih parova motivisan da po rođenju drugog deteta ostave krv iz pupčanika ukoliko im prvo dete ima neko oboljenje. U toj porodičnoj banci sada ima 40 uzoraka i nijedan još nije iskorišćen.

Površina zgrade, odnosno prve javne banke biće oko 600 kvadratnih metara i u njoj će moći da se sačuva oko 10.000 uzoraka.

"Očekujemo da bi to moglo da bude u periodu od pet do 10 godina na osnovu iskustva onih zemalja već više godina imaju javne banke", kazala je ona.

Dr Vujić je navela primer jedne javne banke u Milanu gde je bilo potrebno desetak godina da bi se sakupilo 10.000 uzoraka.

(Tanjug)

Lečenje matičnim ćelijama

Hematopoetske matične ćelije imaju sposobnost da formiraju sve druge krvne ćelijske tipove, dok su mezenhimalne multipotentne, samoobnavljajuće, objašnjava prof. dr Miodrag Stojković



Terapija matičnim ćelijama sve više dobija na interesovanju ne samo svetske, već i naše javnosti. Priča o njihovoj mogućnosti da leče i ono što je inače neizlečivo budi nadu i kod beznadežno obolelih, kao i sposobnost da u posebnim uslovima stvaraju krvne, ali i druge telesne, odnosno somatske ćelije, važne za regeneraciju obolelih tkiva.
Šta su u stvari matične ćelije i koliko su primenljive u terapiji, objašnjava poznati genetičar prof. dr Miodrag Stojković.

- Matične su one ćelije koje se na početku stvaranja novog života nisu odlučile u koje će se ćelije diferencirati, odnosno pretvoriti. U zavisnosti od porekla i sposobnosti da se diferenciraju postoji više vrsta matičnih ćelija.

Na primer, samo embrionalne mogu da daju 220 različitih ćelijskih tipova ljudskog organizma. Zanimanje za matične ćelije počinje u trenutku saznanja da su neke bolesti vezane za njihov nedostatak. Sredinom prošlog veka, a i kasnije, prvo je primećena važna uloga krvnih matičnih ćelija kod osoba koje su pretrpele radijaciju.

Istražujući dalje, naučnici su sve više sagledavali njihovu moć, da bi početkom ovog veka u laboratoriji uspeli da dobiju potpuno nove reprogramirane matične ćelije.

* Kakve su sve njihove mogućnosti u terapijskom smislu?
- Veoma široke, a naročito kada govorimo o hematopoetskim i mezenhimalnim matičnim ćelijama. Ove prve locirane su u kostnoj srži i imaju sposobnost da formiraju sve druge krvne ćelijske tipove, a primenjuju se u lečenju leukemije, aplastične anemije, limfoma, teške kombinovane imunodeficijencije...

Mezenhimalne se sve više koriste za lečenje povreda hrskavice, kao i za ubrzano zarastanje rana. One su multipotentne i samoobnavljajuće i mogu se naći u gotovo svim organima i tkivima, sposobne da obnove različita tkiva u organizmu bolesne osobe. Nervne matične ćelije takođe sve više postaju zanimljive, i u tom smislu već postoje pokušaji za lečenje moždanog udara. Istovetnu pažnju stručnjaka privlače i matične ćelije iz oka koje se već koriste u lečenju nekih očnih bolesti.

Znači, postoje bolesti gde se matične ćelije uveliko primenjuju, ali treba biti oprezan u tvrdnjama da one mogu biti rešenje za sve bolesti.

To je već ozbiljna izjava koja nema pokriće. Naročito su preuveličane mogućnosti matičnih ćelija dobijenih iz pupčane vrpce i mlečnih zuba, koje se nude kao univerzalno sredstvo za lečenje, iako to nisu.




* U kojim su oblastima medicine matične ćelije ispoljile puni efekat, a gde se očekuje da to tek pokažu?
- Već navedeni primeri su pokazatelj gde se najviše od matičnih ćelija može očekivati, dok u drugim oblastima medicine tek treba da se dokažu. Zapravo, to ne znači da ako neko ubrizgava matičnu ćeliju, njome i bolest leči. Vrlo često takva terapija povezana je sa lažnim obećanjima. Zato je zbog neželjenih posledica više nego uputno da se pacijent prvo dobro raspita da li postoji već uspešna i bezbedna terapija određenim matičnim ćelijama, pa tek onda da je prihvati.

Posebno me raduje korišćenje matičnih ćelija za ispitivanje novih lekova, kao i za studiranje naslednih bolesti kako bi se našli njihovi uzroci. Znači, nisam zagovornik direktnog ubrizgavanja matičnih ćelija, već da se radom u laboratorijskim uslovima poboljša naše znanje i na taj način samo lečenje bolesti.

* Mogu li matične ćelije da se zloupotrebe i na koji način?
- Već sam napomenuo da se nude za neke bolesti gde ne samo da ne pomažu, već nema ni evidencije o ozbiljnom radu sa njima kada je reč o tim bolestima. Vrlo često nudi se terapija a da nikada nije prvo sagledana njena efikasnost na takozvanim modelima bolesti, odnosno životinjama. Naročito ih je opasno nuditi kao kozmetičko sredstvo za podmlađivanje, jer ne postoje dugoročne studije koje bi potvrdile njihovu efikasnost, a podaci mogli pravilno da se prezentuju.

* Ko je posebno zainteresovan za njihovu primenu i gde je u celoj priči naša zemlja?
- Zainteresovani su svi oni koji se bave biologijom matične ćelije, kliničari koji se bave lečenjem određenih bolesti a gde matična ćelija može da se primeni.
Ovo se naročito odnosi na odumrlu ćeliju ako može da se zameni, ili ako ne vrši svoju fiziološku funkciju pa može da se nadomesti matičnom.

Zainteresovani su i svi oni koji žele da saznaju nešto više o procesu starenja, nastajanja karcinoma, stručnjaci koji se bave reprogramiranjem ćelija, izučavanjem naslednih bolesti... Znači, postoji neverovatno mnogo mogućnosti i potencijala, ali je to u našoj zemlji, nažalost, svedeno na minimum. Za normalan rad i ravnopravno praćenje svega što se dešava oko matične ćelije potrebno je da se obrazuje jedan savremeni centar u kome će biti, pre svega, ljudi nauke.

Oni su ti koji nauku treba da prevedu u nešto što se zove regenerativna medicina i - terapija.

*****

Ozbiljne bolesti na proveri

PROTIV STARENJA

Iako naučnici tvrde da matične ćelije mogu zaustaviti starenje i produžiti život, na to će očigledno morati da se pričeka. Na ovakvu pretpostavku navodi istraživanje sa Univerziteta u Pitsburgu, gde se tek obavljaju eksperimenti na miševima u laboratorijskim uslovima. Ohrabrujući je podatak da su naučnici uspeli ubrizgavanjem matičnih ćelija u organizam miševa da im produže životni vek čak za tri puta. Međutim, istovremeno su aktivirali i hormon rasta, pa je došlo do njihovog nekontrolisanog rasta. Zato, da bi imali pouzdani "lek" protiv starenja naučnici tek treba da ustanove zašto se dešavaju pojedine neželjene pojave, za koje u ovom trenutku nemaju odgovor.
U laboratorijskim uslovima dokazano je da matične ćelije regenerišu srčani mišić i obnavljaju srčanu funkciju nakon infarkta objašnjava i doc. dr Dejan Škorić iz Univerzitetske dečije klinike

Gde je poslednjih godina posebno odmakla primena matičnih ćelija u lečenju ozbiljnih bolesti, objašnjava i pedijatar-hematolog doc. dr Dejan Škorić iz Univerzitetske dečije klinike. Ističe da se vrše brojna klinička ispitivanja primene matičnih ćelija u obnovi srčanog mišića nakon infarkta, obnovi nervnog tkiva posle povrede kičme, obnovi hrskavice povređenog zgloba, tkiva jetre i tkiva bubrega.

- S obzirom na to da kardiovaskularne bolesti, kao što su infarkt i kardiomiopatija, predstavljaju najčešći uzrok smrtnosti u zemljama Evrope i Amerike, poslednjih godina urađene su brojne eksperimentalne i kliničke studije o upotrebi matičnih ćelija u njihovom lečenju. Na laboratorijskim životinjama dokazano je da regenerišu srčani mišić i obnavljaju srčanu funkciju nakon infarkta.
Mehanizam delovanja nije do kraja odgonetnut, ali se pretpostavlja da matične ćelije indukuju stvaranje novih krvnih sudova i stvaraju ćelije srčanog mišića.

Takođe, produkuju faktore rasta, koji povećavaju sposobnost oštećenog srčanog mišića za samoobnavljanje. U kliničkoj praksi, gde su bolesnici direktno u srčani mišić, ili koronarni krvotok, dobijali sopstvene matične ćelije prikupljene iz kostne srži ili periferne krvi konstatovano je delimično obnavljanje miokarda i njegovih funkcija.

Međutim, da bi primena matičnih ćelija bila apsolutno uspešna, potrebno je rešiti način primene, odrediti adekvatan broj ćelija za obnavljanje tkiva srčanog mišića, i, na kraju, precizirati izvor matičnih ćelija (od sopstvenih ili iz umbilikalne krvi, odnosno krvi koja se nalazi u pupčaniku i posteljici). Procedura prikupljanja umbilikalne krvi za porodilju i novorođenče potpuno je bezopasna, dok je, sa druge strane, sakupljanje matičnih ćelija iz kostne srži opasno i potencijalno fatalno.

* Za koju je još bolest rešenje u primeni matičnih ćelija?
- Dijabetes melitus tip 1, gde postoji apsolutni nedostatak insulina, u dogledno vreme najverovatnije može biti rešen uz pomoć matičnih ćelija, takođe dobijenih iz pupčanika i posteljice. Ovaj oblik dijabetesa javlja se u dečijem uzrastu, a neophodna je doživotna primena injekcija insulina. Dosadašnja eksperimentalna istraživanja pokazala su da je njegovo lečenje moguće jer matične ćelije mogu da stvaraju ćelije koje produkuju insulin. Prednost matičnih ćelija je u tome što su nezrele i slabo imunogene, zbog čega nema opasnosti za njihovo odbacivanje i povratak bolesti.

* Da li se još negde očekuju značajna poboljšanja u lečenju bolesti?
- Neurološke bolesti i povrede nervnog tkiva predstavljaju grupu bolesti gde se očekuju značajni efekti primene terapije matičnim ćelijama. Poznato je da posle moždanog udara ili šloga, kao i posle povreda kičme i kičmene moždine, bolesnici ostaju trajno paralizovani. Ovo se dešava jer nervno tkivo ima veoma malu regenerativnu sposobnost.
Ali, zato, mezenhimalne matične ćelije iz umbilikalne krvi imaju sposobnost diferencijacije (deljenje) u nervne ćelije, pa njihova direktna aplikacija u oštećeno nervno tkivo doprinosi boljoj regeneraciji i oporavku funkcije.

Međutim, treba napomenuti da je primena matičnih ćelija za lečenje i ovih bolesti još uvek u eksperimentalnoj fazi, te da za njihovu kliničku primenu treba sačekati još izvesno vreme. Kao, uostalom, i za primenu matičnih ćelija u obnovi tkiva jetre, hrskavice, tetiva, retine i koštanog tkiva.


novosti