Gernika, najveće delo Pabla Pikasa – potresni spomenik beščašću

Godine 1937. španska republikanska vlada Pablu Pikasu, tada već uveliko poznatom slikaru, poručila je sliku koja će na predstojećoj, velikoj svetskoj izložbi, predstaviti Španiju. Manjak inspiracije u početku je Pikasa ometao u radu. Ali ne zadugo.

U Španiji, za to vreme, skoro godinu dana je besneo građanski rat između španskih nacista predvođenih generalom Frankom i republikanaca. Godine 1937, 26. aprila, nemačka i italijanska avijacija, podržana od strane generala Franka, obasipa bombama Gerniku, tadašnju prestonicu Baska. Tokom svirepog čina stradao je veliki broj ljudi, a grad je gotovo uništen.

U takvoj situaciji nejakom čoveku, pred naletom sile mnogo jače od njega samog, preostaje samo da nemoćno posmatra zlo koje pred njim kulminira. Međutim, ako je taj nejaki čovek umetnik, pokupiće prkosno svoje boje i za samo nekoliko nedelja naslikati jedno od najznačajnijih dela u istoriji umetnosti, Gerniku.


[You must be registered and logged in to see this image.]
Gernika, “2009_1102_06_Madrid”

Nastanku slike prethodilo je nekoliko skica. Neodređeni oblici koji podsećaju na ljudske i životinjske prilike čine kompoziciju slike koja podseća i opominje u isto vreme. Na levoj strani kompozicije naslikana je glava minotaura, koja je za slikara predstavljala simbol tiranije. Odsustvom boja dočarao je prisustvo ratnih užasa. A prisustvom pokreta koji sugerišu krikove, paniku i očaj, manjak ljudskosti kod zločinaca koji rat iniciraju.

Slika je prvi put izložena u junu iste godine, na velikoj svetskoj izložbi održanoj u Parizu, kako je i bilo predviđeno.

Jedna anegdota opisuje dolazak nemačkog oficira u Pikasov atelje. Ugledavši Gerniku oficir je upitao:

– Jeste li vi ovo uradili?

Na šta je slikar odgovorio:

– Nisam ja, vi ste!



Pikaso, koji je za vreme rata boravio u Parizu, nije dopuštao da se slika prebaci u Španiju, dokle god u njegovoj zemlji ne bude uspostavljena demokratija. Na samrti je svom advokatu, Rolanu Dimi, tražio da ni po koju cenu ne dozvoli prebacivanje slike iz Muzeja moderne umetnosti, sve dok je na vlasti general Franko.

Tako je i bilo. Slika je prebačena u Španiju tek 1981. godine, nekoliko godina nakon smrti generala. Od tada se nalazi u Muzeju kraljice Sofije u Madridu.

Gernika je danas lep i već odavno obnovljen gradić na severu Španije. U njemu se održavaju obrazovne radionice, seminari i konferencije sa temom mira. Pored toga, svake godine se tradicionalno proglašava dobitnik Gernika nagrade za mir.



Marija Mladenović

Picasos work room

Zavirite u čarobni svet boja Pikasovih slika

Zanimljivo istraživanje otkrilo je tajnu remek-dela Pabla PIkasa: priču o tome šta je slavni umetnik koristio pored slikarskih boja...
[You must be registered and logged in to see this image.]

Umetnički institut iz Čikaga se udružio sa Nacionalnom laboratorijom Aragona kako bi konačno rasvetlili jednu misteriju koja je dugo kopkala istoričare umetnosti. Zahvaljujući instrumentu koji funkcioniše po principu rendgenskih zraka, istraživački tim uspeo je da zaviri u hemijski sastav boja Pikasovih slika i tako dođe do interesantnog zaključka.

Naučnici su potkrepili argumentima teoriju prema kojoj je Pikaso koristio farbe umesto tradicionalnih slikarskih boja. Ova tehnika proizvela je potpuno nov stil u slikarstvu - platno je bilo prekriveno sjajnim prizorima, zamućenih ivica, a potezi četkom su ostali nevidljivi. Prednost farbe se sastojala i tome što se znatno brže sušila od slikarskih boja, pa je ona postala prvi izbor mnogih umetnika Pikasovog doba.

Mnogi istoričari umetnosti su godinama pokušavali da prodru u tajnu boje koju je koristio Pikaso. Mnogi su smatrali da se radilo o specijalno napravljenoj boji, dok nikome nije palo na pamet da se radi o najobičnijoj farbi koju svako ima u svom domaćinstvu.