Česti su oni koji iznose različite dokaze u korist svoje tvrdnje i dokazuju da je cela šetnja po Mesecu snimljena u nekom studiju ili pustinji na Zemlji. U krugovima pristalica teorije zavere kruže priče o različitim dokazima koji osporavaju čovekovo spuštanje na Mesec. Svi ti njihovi navodi mogu se svesti na nekoliko dipova dokaza i svi imaju jednu zajedničku osobinu – interpretacija snimka na osnovu Zemlajskog iskustva.

Upravo taj način interpretacije je osnovna greška pripadnika teorija zavere. Sama činjenica da događaj zabeleženi na snimku nisu onakvi kakvim ih zaverenici opisuju često je upravo potvrda da snimak nije napravljen na Zemlji već na Mesecu, ali krenimo redom.


1. Čovek nije sleteo na Mesec. To je jedna velika laž!

Pre analize činjenica baziranih na prirodnim naukama, tj. fizici i astronomiji, treba proanalizirati društvenu i političku situaciju tog perioda.

U periodu pre četrdeset godina Hladni rat između SSSR i SAD uveliko je trajao. Kosmički projekti bili su jedan od najvažnijih poligona za demonstraciju moći. SSSR je poslao prvi satelit i prvog čoveka u svemir. NASA je bila u velikom zaostaku. Oči celokupne naučne i političke javnosti bile su okrenute prema Mesecu a pitanje ko će biti prvi bio je osnovni motiv za istraživanje i rad.

Da bi izbegli potencijalne probleme oko dokazivanja da su stigli gore Rusi su na Spunjik instalirali radio predajnik koji je emitovao jedno jednostavno i periodično BIP BIP. Zadatak tog predajnika bio je da svima, bez ikakve sumnje dokaže da je Supnjik tamo gore. Slično je urađeno i prilikom slanja prvog čoveka u svemir.

NASA je te dve bitke igubila, ali ovu treću, i za mnoge najvažniju morala je da pobedi. Najgora stvar koja je mogla da se desi je da stignu gore a da im Rusi ne veruju!

Apolo 11 je odleteo, sleteo na Mesec, astronauti su se vratili nazad a Rusi su čestitali na velikom uspehu i nikada nisu izrazili sumnju u uspeh sletanja. Način za proveru je postojao, radio antene i prijemnici bili su usmereni ka Mescu, pratili su se signali koji dulaze i koji odlaze sa Zemlje, poznati a i oni manje poznati, špijunski sateliti radili su svoj posao, analizirani su uzorci koji su doneti. Ništa nije ukazivalo na manipulaciju.

Rusija je priznala poraz u trci ostvajanja Meseca. Bilo je dovoljno dokaza da ih u vreme hladnog rata ubedi u to, a nijedan jedini dokaz koji bi bacio trag sumnje autentičnost.


2. Zašto nisu otišli ponovo?

Ko kaže da nisu? Apolo 11 nije bio jedini na Mesecu. Na Mesec su sleteli i Apolo 12, 14, 15, 16 i 17. U svakoj od ovih misija ljudi su na Mesecu boravili:

Apollo 11 – 21 časa, 38 min.
Apollo 12 – 31 časa, 31 min.
Apollo 14 – 33 časa, 31 min.
Apollo 15 – 66 časa, 54 min.
Apollo 16 – 71 časa, 2 min.
Apollo 17 – 75 časa

Sve to ukupno iznosi 299 sati i 36 minuta. Svaka misija od poletanja do sletanja trajala je oko 8 dana. Tokom trajanja misija skoro uvek je održavana radio veza sa Zemljom. Sve to su slušali mnogi, tražili greške i snimali i analizirali. SSSR naročito, rekoh već – nisu našli ništa sumnjivo, a tako su želeli da to pronađu! Istraženo je oko 102 km površine našeg suseda i doneseno oko 400 kg kamenja i prašine. Sve to još uvek postoji i čuva se u različitim arhivama.

Pripadnici teorije zavere uvek analiziraju samo jedno – video snimak Nila Armstronga koji skakuće po površini našeg suseda i ništa više. Taj snimak je samo jedan, zanemarljiv deo, u gomili podataka koji su emitovani radio vezom ili doneti nazad na Zemlju. Najveći broj zastpmnika teorije zavere nikad nije ni čuo za postojanje ostalih podataka.

Zašto odlasci nisu nastavljeni? Nije postojao razlog da se to uradi. Rusi su pobeđeni, gore nije imalo ničega što bi moglo da se iskoristi, a sve je mnogo koštalo. Apolo program je obustavljen.


3. Zastava ne može da se vijori!

Ova tvrdnja predstavlja tipičan primer zemaljskog razmišljanja bez poznavanja, ili uz ignorisanje, elementarne fizike (konkretno: I Njutnovog zakona). Tvrdnja da je zastava ne može da se vijori zato što ne postoji vazduh, a samim tim i vetar, ne samo da je pogrešna većje i potpuno suprotna stvarnosti! Elementarna fizika kaže da je takvo ponašanje zastave upravo potvrda da su uslovi drugačiji od onih na Zemlji.

Naše svakodnvno iskustvo nam kaže da zastava koju postavimo stoji i ne mrda ako nema vetra, ali to važi u uslovima na Zemlji – prisustvo vazduha i gravitacija 6 puta veća od one na Mesecu. Taj vazduh, koji kako kaže naše svakodnevno iskustvo tera zastavu da se vijori istovremeno stvara otpor koji usporava, tj. guši kretanje. Na Mesecu vazduha nema pa ne postoji ništa što bi usporavalo kretanje zastave. Istovremeno, tu je i I Njutnov zakon, zakon inercije – svako telo se kreće ravnomerno dok ga neko drugo telo ili sila ne primoraju da to stanje promeni. Videli smo da drugog tela, tj. vazduha nema pa nema šta da zaustavi to kretanje. U vakuumu se svako telo kreće mnogo lakše i brže nego na vazduhu. Setite se aerodinamike, oblika aviona i automobila – sve to sa ciljem da se smanji otpor vazduha. E na Mesecu tog vazduha nema pa se svaki dodi zastave prenosi u veliko ljuljanje.

Setite se poznatog Aristotelovog učenja o padanju tela. Aristotel je išao upravo sličnom logikom i tvrdio da teža tela padaju brže od lakših. To mišljenje je vladalo vekovima, a onda je došao Galilej, “bacio” Aristotela i kugle sa krivog tornja u Pizi i pokazao da u vakuumu sva tela padaju sa istim ubrzanjem.

Čudan je taj vakuum, baš voli da zbunjuje ljude. A tek nedostatak gravitacije. Koliko bi se samo lakše i jeftinije kretali da je gravitacija na Zemlji šest puta slabija nego što jeste.


4. Ugao senki pokazuje da su korišćeni veštački izvori svetlosti

Da li ste znali da jedan dan na Mesecu traje mnogo duženego na Zemlji, samo 28 zemaljskih dana! Kao i u prethodnom slučaju naše iskustvo nam ne dozvoljava da tumačimo izlazak i zalazak Sunca na Mesecu. Za nas dan traje 24 sata i tako tumačimo kretanje Sunca i senke. Na Mesecu je dan mnogo duži. Sva sletanja i celokupan boravak astronauta obavljen je u vreme kada je na Mesecu bilo jutro. Sunce je bilo nisko na horizontu, a senke izdužene i drugačije od onih koje susrećemo svaki dan. Apolo misije su ukupno snimile 32.000 fotografija. Neke fotografije koje kruže internetom su korišćene za spajanje i pravljenje panorama, a tu je već normalno da svelost pada pod različitim uglom. Ako to radite na Zemlji možda imate i iste ljude na dva mesta.


5. Na fotografijama se ne vide zvezde

U čemu je problem? Normalno je da se zvezde ne vide. Ako očekujete zvezde na svakoj noćnoj fotografiji onda suviše često gledate (niskobužetne) američke filmove. Prilikom normalnog snimanja sjaj zvezda je suviše mali da ostavi trag na filmu. Isto se dešava i sa fotografijama snimljenim na Zemlji ili na orbitalnoj stanici. Ako želite zvezde na fotografiji morate da snimate na poseban način, a takve fotografije sa Meseca nisu bile potrebne.

Tu je, naravno i Sunce. Da li tokom dana vidite zvezde? Naravno da ne.


6. Visoke temerature bi oštetile film

Još jedna zemaljska zabluda. U svemiru nema vazduha pa ništa ne može da prenosi toplotu. Temperatura na sunčanoj strani je velika, ali temperatura u senci je višestruko manja. Par stotina stepeni ispod i iznad nule. Jedan od razloga za sletanje u vreme izlaska sunca je upravo taj – jutra su hladnija i na Zemlji i na Mesecu zato što zraci padaju pod malim uglom.

Takođe, temperatura je ista na Mesecu i bilo gde u orbiti oko Zemlje. Jednostavno, kamere moraju da se drže zaklonjene od Sunca.


7. Otisak stopala je lažan ili Zašto nema kratera nakon poletanja

Ova dva “dokaza” zasnovana su na istoj grešci. Nema smisla govoriti o tragovima u pesku (“zaverenici” do često rade) jer pesak nije odgovarajući opis za prašinu na Mesecu. Uz to zaboravlja se i ono što se nalazi ispod te prašine. Ako šetate plažom iza vas ostaju duboki otisci stopala. Nalazite se na Zemlji, gravitacija je 6 puta jača, sloj peska je debeo. Ako u toku šetnje naiđete na deo plaže gde se ispod peska nalazi stena otisci više nisu isti. Dubina otiska zavisi od debljine peska iznad stene. Analogna situacija je na Mesecu.

Ispod mesečeve prašine nalazi se čvrsta stena. Svaki otisak, stopala ili lnarnog modula može da prođe kroz prašinu ali kroz stenu nikako. Površina Meseca je čudna po još nečemu. Tamo nema vetrova pa će jednom napravljen otisak ostati takav godinama, decenijama, vekovima, tačnije dok postoji Mesec ili ga ne povari neki meteorit.

Za izostanak plamena prilikom poletanja Lunarnog modula odgovoran je kiseonik, tj. nepostojanje istog. Za sagorevanje i plamen potreban je vazduh (kiseonik) kad njega nema nema ni plamena, ali to ne znači da sagorevanja i potiska nema.


8. Ko je snimio poletanje

Česte su priče ko je snimio ovo, ko je snimio ono. Ovo je verovatno jedan od najsmešnijih dokaza. Snimili su inžinjeri koji su sedeli u Hjustonu i upravljali automatskom kamerom koja se nalazila na Mesecu. Da u to vreme su znali za daljinske kontrole, setite se prethodnih misija u kojima nije bilo ljudi.


9. Na fotografiji se vidi… (dodajte po želji)

Ovaj dokaz je postao aktuelan poslednjih godina. Često neko izbaci neku fotografiju visoke rezolucije i tvrdi d aje to dokaz. Još jedan od smešnih dokaza. Primenite Okamovu oštricu, koja kaže “od dva objašnjenja za istu stvar, tačno je ono koje je jednostavnije”. Da li je jednostavnije montirati 32000 fotografija, oko 300 sati radio komunikacije, 400 kg donetog materija aili par fotografija?


10. Zašto nisu snimili mesta sletanja

Evo, snimili su!

Snimljena mesta gde je Apolo sleteo na Mesec

Dok svi pričaju od misiji šatla Endeavour ka ISS i obeležavanju 40. godišnjice sletanja čoveka na Mesec. NASA ne gubi vreme i radi dalje. Posle mnogo godina stigle su i fotografije koje su svi čekali. Kamere LRO-a (Lunar Reconnaissance Orbiter) poslale su snimke lokacije gde su sletali lenderi Apola 11, 14, 15, 16 i 17.




LRO se još ne nalazi na najboljoj poziciji za snimanje ali NASA je malo požurila, da bi slike stigle tokom obeležavanja godišnjice prvog sletanja na Mesec. Prispele fotografije još nisu maximalne rezolucije ali kvalitet je dovoljan da se vide ostaci lunarnih modula Eagle (Apolo 11), Antares (Apolo 14), Falcon (Apolo 15), Orion (Apolo 16) i Challenger (Apolo 17). Modul Apola 12 još nije snimljen, dok se, zbog tehničkih problema, Apolo 13 vratio na Zemlju bez sletanja.




Na fotografijama je učljiva bela “mrlja” koja potiče od dela lunarnog modula koji je ostao na površini našeg suseda. Desno od modula vidljiva je njegova senka. Veličina modula je oko 4 metara, a u trenutku snimanja Sunce se nalazilo nisko na horizontu. Lokacije za sletanje su izabrane tako da na njima nema velikih stena tako da nema nikakve sumnje da je ovo fotografija ostataka Apola 11.

Fotografije Apola 15, 16 i 17 izgledaju slično ovoj, ali fotografija lokacije na kojoj je sleteo Apolo 14 donosi još novosti:




Na ovoj fotografiji, osim lunarnog modula i njegove senke, mogu se videti i tragovi ljduske aktivnosti na površini Meseca. Od lunarnog modula pruža se trag koji je ostao posle kretanja astronauta. Negde pred kraj tog traga vide se i ostaci opreme.




Nekome će verovatno biti čudo kako je moguće da tragovi na površini ostanu netaknuti nekoliko decenija. Razlog za to je u razlici uslova na Mesecu i na Zemlji. Mesec nema atmosferu pa nema ni vetrova niti bilo čega što bi pokvarilo ostavljene tragove. Ako ne padne neki meteorit koji bi oštetio površinu tragovi svih aktivnosti čoveka na površini ostaće večito.

Godinama zastipnici teorije da je spuštanje na Mesec velika prevara traže fotografije. Fotografije su stigle. Ne verujem da će one bilo šta promeniti u njihovom stavu pa ove fotografije neće mnogo pomoći na tom planu. Oni će naći nešto novo, njihovo ne poznavanje elementarnih zakona fizike im omogućava da stalno beže od činjenica.

Za nas ostale…. lepo je videti tragove ljudske civilizacije na nekom drugom svetu. Čovek je jednom stigao tamo, video šta ima. Decenijama smo ponovo vezani za Zemlju, našu kolevku, ali kao što svako dete želi da napusti kolevku i mi, ljudi, želimo da napustimo Zemlju i krenemo u dalje istraživanje drugih svetova. Upravo je LRO prva stepenica u povratku čoveka na Mesec. U narednom periodu treba očekivati fotografije 3-4 puta veće rezolucije pa će i detalji biti još bolji.

Sve fotografije su preuzete sa sajta NASA-e i LRO misije.


11. Ne mogu da se setim pitanja, ali ...

Slobodno razmislite, ali pre toga prelistajte udžbenik iz fizike za osnovnu školu. Najverovatnije se odgovor za vaš dokaz nalazi upravo tamo.


Preuzeto sa: Svet Nauke.org

Ja mislim da je muljaža. Nevjerovatno mi se čini da to Ameri više nikada nisu mogli ponoviti. Ni približno.

Ne znam, Abi ... Nikada nisam toliko razmišljao o tome ali šta znam, možda i jesu. Mislim da mi to zapravo nikada nećemo tačno da znamo

i jedno i drugo istinu cuva mesec kao i nasa

Човек на Месецу

Поводом смрти човека који је први закорачио на Месец, Нила Армстронга (1930–2012), подсећамо како је текла најузбудљивија свемирска авантура





Текст: Марија Видић


„Okay, engine stop.“

„We copy you down, Eagle.“

„Houston, Tranquility Base here. The Eagle has landed.“

Овако је текао један од најпознатијих дијалога из стварног живота, који се одиграо 20. јуна 1969. године, у 20 часова и 17 минута, на Месецу. У том тренутку, свемирски брод Аполо 11 радио-везом је јавио да је успешно слетео на површину Земљиног сателита. Астронаути Нил Армстронг, Едвин Олдрин и Мајкл Колинс закорачили су изван лунарног модула на површину Месеца.

Била је то бурна деценија: Рат у Вијетнаму, Вудсток, убиство Кенедија, студентски протести, Битлси, Берлински зид, Че Гевара…

Осам година пре слетања на Месец, баш када се Јуриј Гагарин вратио на Земљу након што је облетео пун круг око Зелене планете, амерички председник Џон Кенеди послао је необично писмо потпредседнику Линдону Џонсону. Бринуло га је новостечено преимућство Руса у јеку трке за освајање свемира. У поруци Џонсону је стајала молба да се позабави свемирским програмом Америке и начином на који би могли на том путу да преузму вођство. Недељу дана касније Џонсон је одговорио: потребно је још много истраживања, али ход човека по Месецу је још далеко, тако да није немогуће да ће САД у тој трци ипак једног дана победити.

Гагарин се у Восток укрцао 12. априла 1961, а већ 25. маја Кенеди је званично најавио подршку Аполо програму и обратио се Конгресу: „Верујем да ова нација треба да се посвети достизању циља пре него што истекне ова деценија – слетању човека на Месец и безбедном повратку на Земљу.“ Кенеди је оценио да је трка за освајање Месеца важна из више разлога, међу којима је, уз националну безбедност, навео и фокусирање нације на науку и истраживања. Годину и по дана касније је рекао да је одлука о појачавању напора да се достигне овај циљ била једна од најважнијих које је донео током свог председничког мандата.

Две и по године касније Кенеди је убијен – није доживео да види Армстронгове прве кораке по Месецу и чује славну реченицу „Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство“. Екипа Апола 11 провела је само један дан на Месецу и само једном су шетали по његовој површини, и то тако да се од лунарног модула нису удаљили више од 100 метара. Фотографије њихове шетње по Месецу и данас су, скоро пола века касније, повод за разне теорије завере и сумње да се овај догађај заиста одиграо.

Elementarium