[You must be registered and logged in to see this image.]

Клод Моне (фр. Claude Monet; 14. новембар 1840. — 5. децембар 1926)је био најдоследнији импресионистички сликар. Импресионизам је добио име по његовој слици „Импресија, рађање сунца“, 1874.

Биографија

Моне се родио 14. новембра 1840. Био је други син Клода Адолфа и Луис Жастин Моне20. маја 1841., крштен је у локалној цркви, као Клод Оскар.Године 1845. његова породица се преселила у Авр у Нормандији. Ту је као младић почео да ради карикатуре које је излагао по излозима дућана. Убрзо их је запазио локални сликар Ежен Буден, заинтересовао се за младог Монеа и почео да га води са собом кад год би ишао да слика пејзаже. Моне је сматрао да много дугује овом мајстору, и увек је говорио:
„Ако сам постао сликар, за то треба да захвалим Будену.“
У Авру је упознао и Жонкена, који је такође доста утицао на Монеа (и
Буден и Жонкен се убрајају у претече импресионизма). После ове двојице, пао је под утицај Короа и Курбеа.

На почетку своје сликарске каријере бавио се фигуралном композицијом, али је по одласку у Лондон, видевши тарнерово сликарство, схватио да су дивизионистичка техника и пејзаж његова права инспирација.
Моне није створио теорију, али је на путу ликовног истраживања себи поставио циљ да не представља материју самих предмета, већ променљиву игру светлости. Са своје палете је одстранио тешке и непрозирне боје и користио само чисте и светле. Стављајући такве тонове један крај другог, постигао је треперење светлости, одсјај разнобојних несталних одсјаја који стално мењају и сам изглед ствари. Природно, око 1890. почео је да слика циклусе слика, са истим мотивом али у различитим фазама дана.
Импресија, рађање сунца. Слика по којој је импресионизам добио име.Од 1870. до 1889. стално се селио. Од Пор Вијеза до Аржантеја, од Бордигере до Бел Ила, на Епту или Крезу он остаје веран својим обрасцима. Овај период значи прелаз са истраживања мотива ка чисто сликарским проблемима — истраживању светлости независно од предмета и форме. Свешће свој свет на врт и језеро Живерни. На крају ће сањати да оствари „нешто што је немогуће насликати — воду са травом која се таласа у дубини.“ Највећа вредност овог уметника је квалитет његове моћи опажања тонова и анализе истих. Моне је донео револуцију у уметности сликања.

Едуар Мане га је сматрао „Рафаелом воде“, а по Сезановим речима, Моне је био „само око“. Тек у позним годинама живота је дочекао углед званичног Салона и Службених кругова. Али, једино није доживео да му званични кругови одају признање. За живота Француска није од њега купила ни једну слику. Монеове слике које се данас налазе у француским државним музејима били су поклони или их је држава купила од приватних лица.

Својим начином сликања — дивизионистичким, разлагањем светлости на основне боје — утицао је на младог Жоржа Сера, који ће убрзо створити читав систем, поентилизам, али који ће вратити слици скелет и „спасити“ је од потпуне дезинтеграције форме.

Дела Почео је као фигурални сликар. Три године после Манеа, и Моне је насликао један „Доручак на трави“, само што Монеова слика има далеко више светлости. „Жене у врту“,показују још већи напредак иако је била одбијена на Салону 1866. По овим и још неким Фигуралним композицијама, као што су „Дама у зеленој хаљини“, „Јапанка са лепезом“, „Госпођа Моне на софи“, „Ручак“,„ Жене у врту“, види се да је Моне могао постати врстан сликар фигура, као што су то били Мане, Реноар или Дега, али се он одао искључиво пејзажу.

На почетку истраживања пејзажа, као „Трг сен Жермен“, сенке решава онако како би то урадио Мане. Одлазак у Енглеску и Холандију је у многоме променио његов однос према сликарству. Почео је да изучава игру светлости на води сликајући лондонске пејзаже са Темзом, у којима тешки лукови моста лебде као у измаглици над реком која светлуца. у Венецији је насликао „пејзаже са каналом Гранде“.

Тек је са серијама слика Моне заокружио своје стваралаштво, и са њима стекао славу: „Стогови сена“, „Алеја јабланова“, „Руанска катедрала“ и „Локвањи“.


Галерија ранијих радова

Дама у зеленој хаљини, 1866.
Доручак на трави, 1865.
Доручак на трави (десни део), 1865.
Врт у Сент Адресу, 1866.
Госпођа у врту, 1867.
Тераса у Сент Адресу, 1867.
Claude Monet - La Grenouillére.
Гренујер, 1869.
Регата у Аржантеју, 1872.
Поље мака у Аржантеју, 1873.
Уметникова кућа у Аржантеју, 1873.
Јапанка, 1875.
Шетња. Дама са сунцобраном, 1875.
Камиј Моне на послу, 1875.
Аржантеј, 1875.
Станица Сен Лазар. Долазак воза, 1877.
Свечаност у улици Сен Дени 30. јуна 1878, 1878.
Камиј Моне на одру, 1879.
Ветеј у магли, 1879.
Улица близу Ветеја, у зиму, 1879,
Тополе, три ружичаста дрвета у јесен, 1891.

Галерија каснијих радова

Обалска постаја у Варенжевилу, 1882.
Манепорт у Етрту, 1886.
Девојке у чамцу, 1887.
Бордигера, 1874.
„Пирамиде“ у Порт Котону, 1886.
Стогови, 1890—1891.
Руанска катедрала, 1892—1894.
Вече у Венецији, 1908.
Јапански мост, 1899.
Тополе на обалама реке Епт, 1900.
Стаза у уметниковом врту, 1902.
Зграде парламента, Лондон, 1899—1901.
Локвањи, 1907.
Палата Контарини, 1908.
Ириси, 1914—1917.
Локвањи, 1916.
Локвањи, 1916.
Локвањи и жалосна врба, 1916—1919.
Жалосна врба, 1918—1919.
Локвањи, 1920.

"Na obali Sene,
Bennecourt"

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Terasa iz Sent- Adresa"

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Doručak na travi"

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Impresija, rađanje
sunca"

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Polje maka u Arzanteju"

[You must be registered and logged in to see this image.]

Arzantej su sa gradom spajala dva mosta i Mone je slikao oba. Stari most je mnogo mirniji. On je spomenik zlatnim dobu Julske monarhije i srednje klase. Njegova funkcija zato ima tradicionalniji karakter Slikan pri poslepodnevnom svetlu on je prizor dostojanstva, četvorougaon i masivan.Funkcija zelezničkog mosta, kao i betonski i gvozdeni delovi od kojih je napravljen, činili su ga vrlo modernim. Medju lokalnim stanovnistvom je izazivao zabunu pa su ga gledali kao simbol stvari koje dolaze. Mone je bio opčinjen modernim inzenjerstvom i tehnologijom pa ovaj most slika okupan hladnom, skoro metalnom svetlošću.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mone slika "Železničku stanica Sen- Lazar" 1877. godine. Ova stanica je dugo fascinirala Monea i progonjen željom da je naslika, bio je dosta zanesen njom. Vozovi su bili zaustavljeni, peroni zatvoreni, lokomotive su bile pune uglja tako da su izbacivale paru na način na koji je Mone to želeo.izazivajuci opšte strahopoštovanje, on se smestio na stanici i danima je slikao.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Poslednje godine u Parizu su donele finansijske poteškoće i to je imalo uticaja na Moneovu motivaciju. Bilo ga je sramota, prodavao je kolekcionarima čitave serije svojih slika po ceni koju bi sami odredili. Uskoro se seli sa porodicom u skromnu kuću u Veteju a porodica Osede koja je bankrotirala im se pridruzuje sa svojih šestoro dece.

Kamij je od 1876. bolovala od tuberkuloze i po drugi put u drugom stanju, donela je još jednog sina na svet u martu 1878. godine. Kamij Donisje, njegov jedini model, dama koja je šetala kroz polja bulki i livade, u letnjoj haljini i sa visoko podignutim suncobranom, stara samo 32 godine, umrla je 5. septmebra 1879. godine,ostavivši muža sa dva sina. Mone je tada posmatrao kolorističke promene koje je smrt donela njenom licu.

Njegova slika žene na samrtnoj postelji je više od studije svetla. Ovo je jedan od retkih Moneovih crteža. Njene ozbiljne oči i meka izražajna usta ukazivali su na to da je reč o tolerantnoj osobi dobrog srca. Na ovoj slici izgledalo je kao da je utonula u dubok san i ledenu hladnoću. Topla svetlost obasjava krevet sa strane pa se čini kao da će otopiti zaleđenost njenog lica. Jedino rumenilo dolazi od buketa ruža na njenim grudima

[You must be registered and logged in to see this image.]

Posle smrti svog muža Alis Osede se udala za Monea 1892. godine I time su ozvaničili vezu koja je trajala dugo i koja možda datira još iz vremena kada je njegova prva žena Kamij bila živa.

"Plastovi"

[You must be registered and logged in to see this image.]

Moneov najuspešniji poduhvat u ovom pravcu bila je serija slika nastalih u periodu između 1892. i 1894. godine. Radi se o pogledu na katedralu u Ruanu a naslikao ih je čak dvadeset. Moćna, gotička građevina bogato ukrašena ornamentima i obiljem figura predstavlja jednu od najznačajnijih građevina srednjeg veka u Francuskoj. Mone je iznajmio malu sobu preko puta zapadne fasade i dve godine je u tri varijante slikao.

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Zgrada Parlamenta u Londonu"

[You must be registered and logged in to see this image.]

1912. godine Mone izlaže dvadeset i devet pejzaža Venecije. Na ovim slikama je bilo prisutno mnogo više ekspresionističko raspoloženje. Pogled na San Đorđo Mađore ili Palatu Kontarini nosili su u sebi romantičnu bajkovitost.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mone je ipak dočekao da njegovi "Lokvanji" dođu u blizinu Luvra -u jedno posebno i za to preuređeno odeljenje - Oranžerija. Slike su bile postavljenje u dve ovalne prostorije ali kao što to obično biva, tek nakon umetnikove smrti ove slike privlače veliku pažnju posetilaca. Mone je dugo, do 1950. godine bio ignorisan, sve do pojave apstraktnog ekspresionizma kada je bio odgovarajuće poštovan.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Poslednje godine Moneovog života bile su doba plodnog rada ali njegovog sve većeg zahtevanja od samog sebe. U strahu od stvaranja radova osrednjeg kvaliteta mnoge je slike i uništio. Od 1908. godine bilo je mnoštvo dokaza da je Moneov vid oslabio i na pregledu je dijagnostikovana katarakta.

Nakon oklevanja, Mone je ipak bio operisan dva puta pa je povratio svoj vid. Godine 1919. Moneov dobar prijatelj Renoar, poslednji iz društva impresionista,umire.Mone je svojim radom naučio umetnike i publiku da ponovo koriste svoje oči i čula, i u njegovim poslednjim radovima se oseća modernizam. Proslavljen širom sveta, tražen i proučavan, Mone je umro od raka pluća 6. decembra 1936, u dubokoj starosti, sa 86 godina. Zahtevao je da pogreb bude jednostavan i otprilike pedeset ljudi je prisustvovalo njegovoj sahrani.

Njegov dom u Živerniju od 1980. je otvoren za turiste i predstavlja jednu od najatraktivnih destinacija u ovom području.


[You must be registered and logged in to see this image.]

" Autopertret sa beretkom"


[You must be registered and logged in to see this image.]

"Kada izadjete napolje da slikate, pokusajte da zaboravite ono sto se nalazi ispred vas, na drvo, polje..
Mislite samo: evo kvadratica plavog, evo pravougaonika ruzicastog, evo pruge zutog, pa to naslikajte upravo
onako kako vidite, istih boja i oblika, sve dok ne docarate sopstvenu naivnu impresiju o prizoru koji je pred vama"
                                                                                                          Klod Mone

    "Zena sa suncobranom"

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kamij -Leonin Donsije, Moneova ljubavnica a kasnije njegova prva supruga, pozirala je za najveci broj figurativnih slika.
Mone je naslikao zenu sa sinom na slikama " Zena sa suncobranom", i " Polje bulku u Arzanteju"

Doručak na travi



[You must be registered and logged in to see this image.]

Gospođa u vrtu

[You must be registered and logged in to see this image.]

Terasa u Sent Adresu

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dolazak voza

[You must be registered and logged in to see this image.]

Bordighera

[You must be registered and logged in to see this image.]

Most na Seni

[You must be registered and logged in to see this image.]

Monet u vrtu

[You must be registered and logged in to see this image.]


Crkva u Saint-Germainu

[You must be registered and logged in to see this image.]

Olujno more

[You must be registered and logged in to see this image.]

Žalosna vrba

[You must be registered and logged in to see this image.]