Šta biste odabrali da postoji samo jedna od ove dve opcije?

Da pamtite prošlost, ili da možete da gledate u budućnost?

wild filly ::Šta biste odabrali da postoji samo jedna od ove dve opcije?

Da pamtite prošlost, ili da možete da gledate u budućnost?

---

mnogo kompleksno pitanje ako tražiš prošlost od nje se ne živi al uči ako tražiš budućnost nju tek treba da gradišne imaginarno mislim da bi i dalje ostala u procepu a to je linija sadašnjosti ,u delu gde se trenutno spaja proslost sa budućnosti

Uspomene su lepe ..sećanja još lepša ..bude neka čudna osećanja u nama , imaš pravo učimo na svojim greškama i iskustvima iz prošlosti ..
Budućnost je nepredvidiva i sigurno bi svako voleo da može bar malko da zaviri na tu stranu kosmosa ..
A opet u drugu ruku ta budućnost budi strah i nemir ako bi saznali nešto što nam neodgovara ..a prošlost sadrži i uspomene koje bi rado zaboravili da možemo ..

Složila bih se sa tobom da je sadašnjost možda najbolja varijanta..živeti za ovaj momenat ..sad ..trenutak po trenutak ..ma kakav on bio ..on je moj ..samo moj i ničiji više ..

gore sve dobro napisano ako bi se baš moralo od ove dvije opcije jednu izabrati ja bi ipak prošlost tamo bi povirila pa gledala što je bilo lijepo i loše negdje bi se smijala a negdje bi plakala ali ok opet je puno lakše jer je to sve prošlo.

Budućnost tu ne bi nikad ulazila neka bude tajna velika,uđem pa vidim da ću za par dana slomiti jednu recimo nogu od samoga straha ja bi obe slomila jer bi samo čekala taj tren

wild filly ::Šta biste odabrali da postoji samo jedna od ove dve opcije?

Da pamtite prošlost, ili da možete da gledate u budućnost?

Uvek idem napred. Ne osvrćem se za sobom. Ne mogu da živim od uspomena. Mnogo toga ne mogu da zaboravim, ali ne mogu da živim u prošlosti, ni od prošlosti.
Da smo svi gledali unazad, napred ne bi ni postojalo.

Sta bih ja da dala da odem u buducnost!
Tako silno zelim da imam 18 godina....
Ne zelim da ispravim greske iz proslosti,to je jednostavno bilo i proslo.
Sve bih opet isto uradila...
Zato,biram buducnost...

Da pamtim prošlost aa živim samo za ovaj trenutak , aa uopšte me ne zanima da blejim u budućnost , šta bude - biće

Tema je:

Šta biste odabrali da postoji samo jedna od ove dve opcije?

Da pamtite prošlost, ili da možete da gledate u budućnost?


A svi su zalutali u sadašnjosti.



Ima jedna poslovica. Stara, ali poznata. Glasi:

Historia est magistra vitae - Povijest je učiteljica života - Ciceron

Odabirem da pamtim prošlost. Prošlost je moj život. Moja prošlost, to sam ja. Sve što jesam, stekao sam i naučio u prošlosti. I u nju bi se i vratio, kada bi mogao. Jer sam tada imao ideale, imao sam vjeru u ljude, imao sam nadu.

Danas nemam ništa. Kada pogledam ovaj suludi iskvareni svijet, mogu pretpostaviti kamo to ide. I kako će završiti. Pa da još u tu i takvu budućnosti mogu gledati? Bljak, hvala. Ne.

Imao sam divnu prošlost. Imam sjećanja za dva života. I kada mi se sadašnjost zgadi, evo mene, vratim se svojoj prošlosti. Pa mi sjećanja ispune srce da mogu neko vrijeme trpiti ovo što me okružuje.

To ne znači da živim u prošlosti. To ne znači da bježim od realnosti. To jedino znači da imam samoterapiju koja mi pomaže da ne eksplodiram od muke kada gledam ovaj usrani iskvareni svijet oko sebe.

Koji će završiti onako, kako je i zaslužio. Ako se ne trgne. Jer krajnji čas je već počeo prolaziti.

Meni prija ovo sto nam je dato,da se selektivno secamo proslosti.Nekako kad na nju pomislim,uvek mi bljesnu samo najlepsi momenti,oni od kojih mi se javi osmeh na licu..tu su i oni ruzni,njih sam svesna da je bilo,ali se mozak postarao da budu debelo zapreteni ovim lepim..buducnost me ne zanima,vidim je svakodnevno,malo po malo,jer svako sutra koje docekam,buducnost je u odnosu na danas.

Proslost ostaje u lepom secanju koje nemoze da se izbrise i zaboravi..naravno uvek ga treba pamtiti...a treba se osvrnuti ka buducnosti i gledati sta nam zivot donosi..treba misliti za buducnost..kao mali razmisljamo sta cemo postati kao skolarci razmisljamo koje cemo skole zavrsiti a kao odrasli u srednjim godinama razmisljamo o zaposlenju o stvaranju porodice...a potom razmisljamo da olaksamo zivot nasoj deci i da ih izvedemo na pravi put kao sto su o tome razmisljali i nasi roditelji ...tako da uvek razmisljamo o buducnosti i nekom lepom vremenu koje ce doci

biram proslost... jer tada smo lijepo zivjeli i dosta putovali... sva najljepsa sjecanja su iz proslosti... buducnost je tu pred vratima i mnogi znaju sta nas ceka... ne zato sto su vidoviti vec zbog ludnice i beznada koje vlada...

A šta ako kažem da živim u sadašnjosti, da mogu da se setim svega iz prošlosti (mogu da vratim flešbek kad mi se ćefne) i mogu da pogledam u budućnost kad god zaželim?

Šta ako kažem ovo? Ovde, sada ..... Nije jednostavno i lako igrati se nečime čime ne poznajemo ali je sasvim svejedno za onoga ko drži ključeve Kosmosa u svojim rukama.

Od proslosti se ne zivi...znaci buducnost...

Samo budućnost , prošlost pokušavam da zaboravim.

Odabrati da pamtim prošlost ili da gledam u budućnost?

Sve što jesam, što znam, što sam naučio, što osjećam, to je moja prošlost. Ona me je učinila ovakvim kakav sam. Ja sam ja zbog svoje prošlosti. Kako da ju negiram, poništim, zaboravim?

Ako to uradim, onda ja više nisam ja.

Prošlost me je pripremila za budućnost. Da ju dočekam spreman, da mogu dati sve od sebe da me ne svlada.

Svejedno mi je što budućnost nosi. Ne bojim je se. Čekam ju spreman.

I nadam se sposoban.

Hvala prošlosti na svemu.

A ti budućnost, ko te hebe.

Nemoš ti meni ništa.

Jer ja imam svoju prošlost.

HISTORIA (EST) TESTIS TEMPORUM, LUX VERITATIS, VITA MEMORIAE, MAGISTRA VITAE, NUNTIA VETUSTATIS.

Istorija je svedok vremena, svetlo istine, život pamćenja, učiteljica života, glasnik starine.

Ciceron

Živim od prošlosti jer me i održava za budućnost, da se ne osvrećem i ne promislim o prošlosti, budućnost ne bih ni imao....čak ni ovakvu.

Sećati se prošlosti ali gledati napred u bolju budućnost.
Pamtiti je mnogo bolje nego predvidjati , jedno je sigurno a drugo samo nagadjanje.

Sećati se prošlosti , ne zavirivati u budućnost.
Svako je kovač svoje sreće.

SVE  

Budućnost i prošlost se ne mogu odvajati ...jer to je... ŽIVOT 

wild filly ::Šta biste odabrali da postoji samo jedna od ove dve opcije?

Da pamtite prošlost, ili da možete da gledate u budućnost?

Ako moram da biram izabrao bi da pamtim prošlost. Sve šta sam učio, radio, proživeo stvorilo me ovakim kakav sam. Zašto da to odbacim zbog pogleda u budućnost? Ne zanima me kakva je budućnost, šta god da mi iza ćoška kombinuje, tu sam. Čekam ju, pa šta bude. 

katarina ::Sećati se prošlosti , ne zavirivati u budućnost.
Svako je kovač svoje sreće.

Bravo ti ga.Ni dodati ni oduzeti. 

Bez prošlosti, ne bi bilo sadašnjosti. Bez sadašnjosti nema budućnosti.

Sve je to deo velikog mehanizma, poznatog po imenu ŽIVOT

Biram prošlost,  ne  želim znati što će mi se desiti u budućnosti 

Prošlost  bi  bilo   dobro  gledati i  stalno pamtiti   bilo  bi  dosta suza i smijeha sigurna sam u  to 

Samo idem naprijed ali se proslosti sjecam

Da je coveku dato da zna sve tajne, onda bi mogao videti i buducnost...Nekada ne volim znati sta ona nosi, volim da me iznenadi.  Proslost je uvek temelj budućnosti, kao sto je dobra tastatura temelj dobrom i ispravnom kuckanju, grrr