Ako bi vam neko pre samo par godina pomenuo činčile, verovatno bi vam prva pomisao bila na neku skupocenu bundu. Srećom u poslednje vreme situacija se promenila u korist ovih preslatkih životinjica. Donošenjem zakona, kako u Zapadanoj Evropi tako i kod nas, najstrožije je zabranjeno ekonomsko iskorišćavanje činčila. Na žalost većina ljudi, čak i onih koji su vlasnici, nemaju veliko znanje o njima. Ovaj članak ima za cilj da vas upozna sa veoma zanimljivom istorijom činčila, kao i osnovnim postupcima njihovog držanja u kućnim uslovima.


Geografsko poreklo je Južna Amerika, tačnije planinski masivi Anda i Kordiljera, koji se prostiru kroz Boliviju, Čile i Argentinu. Činčile ne poseduju lojne niti masne žlezde, zbog čega nema ni neprijatnog mirisa. Za razliku od ostalih sisara kod kojih iz korena raste jedna dlaka, kod činčila iz korena raste 50-60 dlačica. Zahvaljujući odsustvu pomenutih žlezda, krzno nikada nije priljubljeno uz telo, već stoji uspravno. Debljina dlake je i do deset puta manja nego kod većine drugih krznaša. Sve su to faktori koji označavaju da je njihovo krzno najkvalitetnije što je dovelo do ogromne potražnje za njim. Prvobitno su držane samo zbog krzna, međutim zahvaljujući neodoljivo ljupkom izgledu postale su omiljeni kućni ljubimci širom sveta.

Postoji nekoliko podataka koje bi trebalo da znate, ako se odlučite da nabavite činčilu kao kućnog ljubimca:
1. Činčile je izuzetno lako nabaviti, jer ih danas prodaju u svakom ozbiljnijem pet šopu po relativno malim cenama. Pri kupovini je bitno nabaviti zdravu jedinku, i zato ih kupite kod renomiranih uzgajivača.

2. Najbolje bi bilo da pre nego što nabavite samu životinju, obezbedite i odgovarajući smeštaj. Pravilo za kaveze je što veći to bolji. Minimum ispod koga ne bi trebalo ići je 50x40x60. Najbolji su oni koji se dižu u visinu, jer činčile obožavaju da se penju. Na žalost, mnogi budući vlasnici odlučuju se za neke jeftinije, a najčešće i neodgovarajuće kaveze. Na prvom mestu bi trebalo da je dobrobit životinje, pa ako ne možete da joj obezbedite odgovarajuće uslove bolje je da je i ne nabavljate.


3. U kavez bi trebalo postaviti pojilicu, hranilicu i točak za trčanje. Pošto su činčile glodari, preporučljivo je izbegavati plastične i drvene komponente, jer je velika verovatnoća da će ih vaš ljubimac izgrickati. Posebno naglašavamo da posude za hranu i vodu uvek treba da budu čiste, da ne bi postale izvor zaraze.
cincila24. Najoptimalnija temperatura za njih je 15-25 stepeni celzijusa. Trebalo bi ih zaštiti od direktnog sunčevog zračenja i promaje. Treba izbeći veliku vlažnost u stanu u kojem ih držimo.

5. Higijena je pola zdravlja, a to važi i za činčile. Kavez im treba čistiti jednom nedeljno. Činčile su veoma pedantne i čistoću održavaju kupanjem u vulkanskom pesku dva puta nedeljno. Za to postoje posebna kupatila sa pokretnim poklopcem koji otvaramo onda kad želimo da im omogućimo pristup pesku.


6. Činčile je najbolje hraniti kupovnim briketima (30-40 grama dnevno), jer oni garantuju podmirivanje dnevnih nutritivnih potreba. Pored briketa treba davati i seno, zbog sirovih vlakana i celuloze koji su im neophodni u ishrani. Pošto vole da se zaslade, slobodno im možete dati komadiće jabuke ili suvo grožđe. U kavez možete staviti i komadiće drveta za grickanje, i najbolje ih je kupovati u pet šopovima kako bi se izbegao rizik trovanja smolom ili nekim premazom koji je korišćen za drvo.

7. Ukoliko želite da ostvarite emotivnu interakciju sa svojim ljubimcem neophodno je posvetiti mu pažnju. Činčile su noćne životinje i izraziti individualci. Ne postoji univerzalno pravilo kako zadobiti njihovu ljubav. Ipak, činčile ne vole prisustvo drugih ljubimaca. Vi ste joj dovoljni.

8. Činčile su veoma vitalne, i pravilno držane i hranjene jedinke izuzetno retko oboljevju. Ukoliko ipak obole to se može primetiti po smanjenoj aktivnosti, promeni ponašanja… U tom slučaju potrebno je obratiti se veterinaru.

Životni vek činčile je 15-20 godina, što znači, ako ih uzimate, budite spremni da se vežete na duži vremenski period.

Pet šopovi u Beogradu nude širok asortiman opreme i hrane za vaše slatke male žive lutkice, tako da nećete morat da brinete.

- Beba činčile rađa se sa otvorenim očima i telom potpuno prekrivenim krznom. Ona počinje da se igra vrlo brzo nakon rođenja.

- Činčilini zubi konstantno rastu i mogu ih sprečiti u konzumiranju hrane. Zbog toga ih je neophodno održavati, tako što će činčila uvek imati dostupne stvari koje može da gricka.

- Njihov osetljivi stomak teško vari masnu ili visokoproteinsku hranu.

- U divljini žive u veoma hladnim sredinama pa se zbog toga ne znoje

- One instiktivno čiste svoje krzno valjajući se u specijalno za to namenjenom pesku, a u prirodi to rade u prašini vulkanskog kamenja.

- One se ne kupaju u vodi jer njihovo krzno sprečava sušenje.

- Njihovo krzno odoleva parazitima kao što su buve.

- Zbog predivnog krzna bile su dovedene skoro do istrebljenja!

Činčile su glodavci koji se najviše uzgajaju radi krzna, ali se često nalaze i kao kućni ljubimci. Njihovo stanište je u gorskim i suhim predjelima Južne Amerike. Žive u većim skupinama, dane uglavnom provode u svojim skrovištima, a noću se hrane i to najviše biljem.


Ime Činčila dolazi od indijanskog naroda Chinca koji su uzgajali činčile, te ih držali kao kućne ljubimce, ali su njihovo meso jeli i od njihovog krzna su radili sebi odjeću.

Njihovo tijelo je vrlo kratko, imaju veliku glavu i velike oble uši. Oči su im velike, rijetki brkovi svijetli i dugi, a rep dlakav i dugačak.

Krzno im je mekano i debelo oko 2 centimetra, dlaka je crno bijele boje, a krzno srebrne boje. Dužina tijela je oko 30 centimetara, a teže do 600 grama. Žive do 15 godina, a neke vrste i do 20 godina.

Često ih ljudi drže kao kućne ljubimce. Noćne su životinje, te su najživahnije tada, a mogu biti i dosta glasne. Hrane se briketima i sijenom.