Anegdote o poznatim ličnostima

U hodniku Britanskog parlamenta jednom je neki mladi poslanik šapnuo svom kolegi, pokazujući na čuvenog političara Vinstona Čerčila, koji je išao ispred njih:
– Kažu da starom nije sve najjasnije u glavi!

– Kažu i da je stari gluv kao top – okrenuvši se iznenada, odgovorio je na to Čerčil.

Čuveni rimski govornik Ciceron opkladio se sa prijateljem ko će od njih dvojice napisati kraće pismo. Posle nekoliko dana prijatelj je primio pismo u kojem je stajalo samo:
„Eo rus”. (Idem na selo)
Prijatelj je, ipak, dobio opkladu, jer je Ciceronu ovako odgovorio:
„I”. (Idi)

Austrijski kompozitor Anton Brukner bio je veoma nespretan u ophođenju sa ženama. Na jednoj večeri veoma malo se interesovao za ženu koja je sedela pored njega. Dama je htela da privuče njegovu pažnju pa mu je rekla da se te večeri baš zbog njega lepo obukla, a on to i ne primećuje. Tada ju je Brukner pogledao i rekao:
- Što se mene tiče, uopšte nije bilo potrebno ni da se oblačite, gospođice!

Sarl de Gol je inace vezan i za jednu pricu koja je proslavila legendarni automobil Citroen "Ajkulu".

Naime, tokom krize za Alzirom (kada je de Gol ucinio nesto sto je bilo nepojmljivo velikom broju Francuza, Alzircima dao nezavisnost odricuci se prava Francuske nad tom teritorijom ... i kada je na sebe navukao bes jedne grupe "odmentutih" oficira) de Gol je bio meta napada raznoraznih grupa vezanih za deo oficirskog, politickog i drugog kora koji nisu hteli da se pomire sa nezavisnoscu Alzira.

U jednom od tih napada, dok se de Gol vozio protokolarnom "Ajkulom", poceli su iz pratećeg vozila na njih zestoko da pucaju. Krenula je trka po predgradjima Pariza, gde su u jednom trenutku napadaci pucali i probusili gume na automobilu.

E sad, "Ajkula" je za to ali i za sadasnje vreme imala revolucionarno vesanje automobila, koja nije imala amortizere vec neki cudnovati sistem elasticnih poluga, i koji im je omogucio da na probusenim gumama bez ikakvih problema, punom brzinom pobegnu od napadaca.

Tako da su Citroen i "Ajkula" de Golu spasili zivot.

FRIDRIH VELIKI

Jednom je, u vreme mira s Francuzima, nemački car Fridrih Veliki dodelio orden nekom svom kapetanu. On je zahvaljujući rekao:
- Veličanstvo, voleo bih da sam to odlikovanje zaslužio na bojnom polju.

- Da, da, svakako – odgovori car – ali zar mislite da bih zbog vas sada trebao započeti neki novi rat?

MATOŠ
Matoš je volio postavljati svojim poznanicima neobične zagonetke tako je jednom prilikom u društvu izrekao i ovu zagonetku:
- U jednu rupu ulaziš, na dve izlaziš i kada misliš da si izašao tek se onda nađeš unutra. Što je to?

Niko nije znao odogvor.
Tačan odgovor je: pantalone.

MEŠTROVIĆ
Ivan Meštrović objašnjavao je na izložbi svome društvu svoja izložena dela. Iznenenada se javi strogi čuvar:
- Ne smete dirati izložene predmete!

Na to kipar uzvrati:
- Dragi prijatelju kada biste znali koliko puta sam se već dotakao rukama ovih kipova!

- Vaša sreća, gospodine, da to nisam opazio. – uzvrati čuvar koji nije znao s kim razgovara.

PIKASO

Modernističkog slikara Pikasa upitali su da li je priroda uistinu takva kakvom je on slika, a slikar odvrati:
- To bi bilo strašno.

PIRANDELO

Dramatičar i prozni pisac Luiđi Pirandelo došao je advokatu da mu sastavi tužbu za razvod braka.
- Kakvi su vaši razlozi?, upita ga advokat.
- Oženjen sam!, uzvrati Pirandelo

PUČINI

Kada je kompozitor Pučini bio još mlad, on odnese milanskom izdavaču Rikardiju svoju najnoviju kompoziciju, moleći ga da je objavi. Rikardi uze rukopis, brzo ga pogleda i vrati:
- Žao mi je, ali vašu kompoziciju, ne mogu objaviti, mada je dosta dobra.
- Kako to? – žalosno upita autor.
- Vidite, mladi prijatelju, vašu pesmu neće pevati nijedna žena jer počinje rečima: Kad bijah još mlada.

BRANKO ĆOPIĆ

Na ulicama mnogi prolaznici su se zaustavljali, glasno izgovarajuci: "Gle, Branko Ćopić! Eno Branko! Pogledajte, ono je Branko Ćopić!" To ga je nerviralo. Jednom čak nije mogao da se uzdrži, već jednoj sredovečnoj ženi ljutito uzvratio: "Pa sta ako je Ćopić, nije medved!"

BRANKO ĆOPIĆ



U jednoj seoskoj školi dočekalo ga je puno dece zbijene u prostranoj učionici. S puno pažnje, u potpunoj tišini, slušali su onu maštovitu Ćopićevu priču o dečaku koji leti na zmajevim krilima. U tom jedan od zanesenih mališana glasno reče: "Ala laže!" Učitelji oštro pogledaše i zapretiše dečaku, a Branko nastavi da čita.

JOVAN DUČIĆ

Naljutio se Dučić na svog mlaćeg druga i kolegu Jovana Markovića, zvanog Golubar, koga nije mario i ljutito mu je doviknuo:

"Slušajte, Jovo.Posle Vaše smrti, Vaš prvi komšija reći će: „Ama kako se zvaše onaj što nedavno umre?"

A Dučić odgovori; "Ali će Vaši unuci, znajte, pasti na maturi ako ne budu znali godinu rođenja Jovana Dučića.

PASKAL


Fizičar Paskal se vratio kasno kući jedne noći i kada je zazvonio na vrata pospani sluga ga nije prepoznao. Sluga upita poznatog naučnika:

- Koga tražite, gospodine?

Rasejani Paskal odgovori:

- Gospodina Paskala…

- Izvinite, nije kod kuće.

- Ništa, ništa, navratiću drugi put. - odgovori naučnik i produži dalje.

MIROSLAV ANTIĆ

Na jednom književnom sastanku u Novom Sadu, za domačina određen jeMiroslav Antić. On je primio goste u svom ateljeu, na Petrovaradinskojtvrđavi, gde je tada živeo sa drugom ženom (prvoj je ostavio troje dece istan). Mika i njegova mlada supruga počastili su pićem i stavili ćevape iražnjiće na roštilj. Da bi stvorio vedro raspoloženje, Dragan Lukić je, iakopotpuno trezan, počeo da oponaša pijanca. Kad je razbio jednu rakijskučašu, Mika Antić ga je žestoko izgrdio. Nastala je mučna atmosfera i svi suse razišli pre nego što su ražnjići i ćevapi bili pečeni. Shvatili su zašto jeMika tako reagovao - njemu je, kao hroničnom alkoholičaru, bilozabranjeno da pije alkohol, pa je zavidljivo gledao kad drugi piju, apogotovo kad lumpuju.

IMANUEL KANT


Jednom se filozof Kant uputio u šetnju i ne primetivši da mu je kaput na laktu poderan. Znanac koji se hteo našaliti s njim, reče: "Tu ti učenost proviruje!" "A glupost viri unutra." - odgovori filozof.

Čuveni pisac Aleksandar Dima imao je u svojoj kući minijaturni

zoološki vrt i sve je životinje krstio imenima znamenitih ljudi. Na primer,

petla je nazvao Cezar, papigu Kleopatra, mačku Katarina i slično.

Tu svoju pasiju znao je ovako obrazlagati:
- Zbog toga što mrzim zveri, volim životinje .

Džordž Bernard Šo, koji je bio jako mršav, i pisac Džilbert Česterston, koji je bio neobično debeo čovjek,svakom prilikom su izazivali jedan drugoga.

Jednog dana reče debeli Česterston mršavku:
- Kad god Vas čovek pogleda pomislio bi da u ovoj zemlji vlada glad!
- A kad čovek pogleda Vas, pomislio bi da ste za to krivi VI! – uzvrati Šo.

Elem,Nušić je, priča tako otprilike ide, često,

gotovo svakodnevno sretao na ulici nekog starijeg gospodina

koji mu se usrdno javljao. Naravno, i Nušić se njemu odjavljivao.

Sve bi bilo u redu, da se ovaj Nušiću nije svakodnevno

obraćao sa: “Dobar dan, gos’n Đoko”.

Pošto je to potrajalo,komediograf ne izdrža no ga jednog dana zadrža,

te mu reče: “Izvinite gospodine, ali vi mene držite za Đoku, a ja sam Brana.”

Čuvena anegdota vezana je zaTina Ujevića poznatog po
nekonvencionom ponašanju. Možda sebi ne bi nikada kupio

novo odelo da ga konobari hotela “Moskva” jednog dana zbog

neurednosti nisu izbacili iz restorana rekavši mu: “Upristoji se, pa dođi.”

Ujević je kupio belu košulju i frak, ali sakrivene u torbi, poneo je

i svoje stare stvari. Ušao je u hotel lepo odeven i naručio

odmah pet litara kuvane rakije. U toaletu se presvukao i ponovo

se pojavio u uobičajenom izdanju sa frakom koji je potopio u šerpu

sa rakijom, a zaprepašćenom kelneru poručio: “E, a sad prodaj

ovaj frak, pa naplati piće”.

Albert Ajnštajn je bio svedok na venčanju jednog svog prijatelja i nekoliko godina kasnije mladi par je došao da mu “predstavi” svog osamnaestomesečnog sina. Ugledavši Ajnštajna, dete se, verovatno uplašeno njegovom belom razbarušenom kosom, dade u plakanje. Roditelji su bili zbunjeni. Međutim, veliki naučnik se veselo nasmeja i pogladivši dete po glavi reče:
- Ti si prvi koji mi je za poslednjih dvadeset godina iskreno kazao šta misli o meni.

Na engleskom dvoru Mark Tven je bio na večeri pored neke ledi koja je visoko dizala nos i frktala što su ga postavili pored nje da sedi.
On joj jednog trenutka prošapta :
-Miledi, da li biste spavali sa mnom za milion funti.
Ona pomisli na nagomilane dugove, na bal na kome neće imati novu haljinu i nakit, i uzdišući kaže DA.
-A da li biste za 1 funtu?
-Šta vi mislilte, ko sam ja?
-Ko ste, to sad znamo, još da se dogovorimo oko cene.

Iako nije bio talenat za muziku, Ajnštajn je volio da svira violinu sa poznatim orkestrima. Jednom prilikom, očito iznerviran Ajnštajnovim pogrešnim brojanjem taktova, dirigent je viknuo:

- Ajnštajne, nauči da brojiš!

Napoleon je pre svake bitke pržio palačinke ,

pri okretanju ako neka palačinka padne na pod,

to je tumačio kao loš znak.

Pre napada na Moskvu 1812. godine ,

uspešno je okrenuo četiri palačinke a peta

mu je ispala.Posle velikog poraza rekao je

ogorčeno “To je ta peta palačinka !”