Anegdote o poznatim ličnostima

Branislav Nušić nazvao je neku gospođu kravom i zbog toga dospeo na sud.
Sudija mu je odredio novčanu kaznu koju je on, naravno, platio.
Pre nego se raziđoše on upita sudiju:


"Gospodine sudijo, a kada bih ja kravi rekao da je gospođa, da li bih i onda bio kažnjen?"


"Naravno da ne biste bili kažnjeni u tom slučaju", odgovori mu sudija.


"Doviđenja, gospođo", odgovori Branislav Nušić i napusti prostoriju.

PICASSO

Modernističkog slikara Picassa upitali su da li je priroda uistinu takva kakvom je on slika, a slikar odvrati:- To bi bilo strašno. Igra reči Poznati engleski fizičar Tomson bio je jednom prinuđen da odloži svoje predavanje, pa je napisao na tabli:"Professor Thomson will not meet his classes today" (Profesor Tomson se neće danas sresti sa svojim učenicima).Učenici su rešili da se našale sa svojim profesorom pa su izostavili slovo "c" iz reči "classes". Na tabli je ostala rečenica:"Professor Thomson will not meet his lasses today" (Profesor Tomson se neće danas sresti sa svojim prijateljicama).Sledećeg dana Tomson se nije zbunio već je izbrisao slovo "l" iz reči "lasses". Sada je na tabli nastala nova rečenica:"Professor Thomson will not meet his asses today" (Profesor Tomson se neće danas sresti sa svojim magarcima).
Rasejanost Fizičar Paskal se vratio kasno kući jedne noći i kada je zazvonio na vrata pospani sluga ga nije prepoznao. Sluga upita poznatog naučnika:- Koga tražite, gospodine? Rasejani Paskal odgovori: - Gospodina Paskala… - Izvinite, nije kod kuće. - Ništa, ništa, navratiću drugi put. - odgovori naučnik i produži dalje. Nauči da brojiš Iako nije bio talenat za muziku, Ajnštajn je voleo da svira violinu sa poznatim orkestrima. Jednom prilikom, očito iznerviran Ajnštajnovim pogrešnim brojanjem taktova, dirigent je viknuo:- Ajnštajne, nauči da brojiš! 100 protiv Ajnštajna Za vreme Drugog svetskog rata, protiv Ajnštajna je bila podignuta velika naučna kampanja u Nemačkoj, što je rezultiralo izlaskom knjige „Sto naučnika protiv Ajnštajna“. Čuvši to, Ajnštajn je rekao:„Zašto sto da nisam u pravu, i jedan bi bio dovoljan“.
"Nikad vise" – Teslina istrajnost u citanju Volterovih dela Kao student obilazio je stalno biblioteke, trazio u njima razne knjige, citao ih i tako obogacivao svoje znanje. Bio je neobicno istrajan u citanju svakog dela koje bi poceo da cita. Dogadjalo se da neko delo ne bi pobudilo ineresovanje kod Tesle ni posle dvadesetak-tridesetak procitanih stranica. Ali on ne bi odustajao od toga da delo procita. Tako je jednom poceo da cita dela francuskog pisca Voltera. Videci da ih ima mnogo, Tesla se prosto zaprepastio. Po njegovim recima, ovaj slavni Francuz napisao je stotinu velikih knjiga, pijuci dnevno po sedamdeset i dve soljice crne kafe. Navikao da svaki posao izvede do kraja, Tesla je, kad je vec poceo da cita Voterova dela, procitao sve knjige ovog pisca, od prve do poslednje. Ali, iako je Volter cuveni pisac, Tesli se ovo citanje nije narocito svidelo. Kad je zavrsio sa citanjem, njemu je laknulo i tada je sa zadovoljstvom rekao sam sebi: "Nikad vise""

MOLLIERE

Poznati francuski komediograf ima je jedno vreme vrlo neposlušnog slugu. Izmedju ostalog odbijao mu je redovno cistiti cipele. Kad je jednom krenuo u grad zapita slugu:-Zašto mi nisi ocistio cipele.-Zato što ce kad se vratite za cetiri sata iz grada opet biti prljave kao i sada.Mollier izadje iz kuce i uputi se u grad. Za njim dotrca sluga i rece:-Gospodine, zaboravili ste mi ostaviti kljuc od spajza, ja sam gladan.-A šta ce ti hrana ionako ceš za cetiri sata opet biti gladan.

JOVAN DUČIĆ

Dučić je već nekoliko godina poslanik na strani. Jednog leta došao je u Beograd na odsustvo i otišao je s Jašom Prodanovićem i profesorom Milom Pavlovićem, zvanim Krpa, na večeru kod „Gospa-Jele". Naručili su svaki po kriglu piva i po dvanaest ćevapčića. Kad im je momak doneo ćevapčiće s lukom, Dučić je vratio tanjir i tražio je porciju ćevapčića bez luka.

"Tako, tako, Duka! - dobacio mu je Mile Krpa. - Dosta si gutao lukac bez čevapčića, sada možeš ćevapčiće bez luka."

Lojd Džordž je jednom u Parlamentu, kao šef liberalne stranke, ljuto napao konzervativce. Neka dama mu tada ljutito reče:

- Da sam ja vaša žena, sipala bih vam otrov u čaj.
- A da sam ja vaš muž, ja bih taj čaj popio - odsečno odvrati Lojd Džordž.

Francuski general Sent-Iler, veliki Napoleonov prijatelj, neposredno pred izbor Napoleona za doživotnog konzula, držao je pred svojim vojnicima ovakav govor:

- Prijatelji. Narod, a to ste vi, mora da odluči da li da se Napoleon proglasi za doživotnog konzula. Slobodno možete da izrazite svoju volju. Nikako neću da utičem na vas, samo nešto bih vam sada rekao: oni, koji ne budu glasali za Napoleona, biće javno streljani. živela sloboda!

Ivan Meštrović objašnjavao je na izložbi svome društvu svoja izložena djela. Iznenenada se javi strogi čuvar:
- Ne smijete dirati izložene predmete!
Na to kipar uzvrati:
- Dragi prijatelju kada biste znali koliko puta sam se već dotakao rukama ovih kipova!
- Vaša sreća, gospodine, da to nisam opazio. - uzvrati čuvar koji nije znao s kim razgovara.

ALFONS ALEA (Alphons Allais, 1854-1905)

U nekom društvu u prisustvu književnika Allaisa govorilo se kako Shakespeare nije nikada postojao i da je njegova dela napisao neko drugi. Iznerviran tim tvrdnjama on im reče:
- I ja držim da nikada nije postojao. Njegova dela napisao je neko drugi, samo što se i taj drugi, sasvim slučajno, zvao Shakespeare!
* * *
Alphonsu Allaisu neki nadobudni pisac stade govoriti kako se on oseća kao Balzac. Ne mogav trpeti samohvalisavca, Allais mu reče:
- A ja se osećam kao Napoleon!
- Kako to?
- Lepo! Moja žena se zove Giuseppina!

PETAR VELIKI



Ruskog cara Petra Velikog (1672-1725) izveštavali su svakog dana o velikom broju krađa koje su se svuda dešavale. Jednom se car zbog toga silno rasrdi i naredi svom sekretaru:

- Napišite proglas da će svaki lopov i za najmanju krađu bez milosti biti obešen!!

- Ako Vaše Veličanstvo želi da ostane bez podanika, napisaću taj proglas, reče sekretar s poštovanjem.

Car se nasmeja i sve ostade po starom.

PUŠKIN



Jednom Puškin i Gogolj izašli na dvoboj. Puškin veli:
- Ti prvi pucaj!
- Zašto ti? Ne, ja!
- Ah, ja? Ne, ti!

Tako da nije ni došlo do dvoboja.

ŽAN ŽAK RUSO



Didro priča da mu je Ruso, kad je ovaj jednom prilikom došao da ga poseti u Monmoransiju, pokazavši mu jedno jezerce, poverio: "Ovde sam dvadeset puta pokušavao da skočim i da tako sebi prekratim život."

"A zašto niste?"

"Zato jer bi mi se voda, svaki put kad bih zamočio ruku, učinila prehladnom!", odgovorio je Ruso.

JAN SOBJERSKI

Poljski kralj Jan Sobjeski (1624-1694) bio je primio odabrano društvo u goste. Prošao je dan, dva, tri, prošla je već čitava nedelja, i još više, a niko od gostiju nije nameravao da ode. Kralj je bio, doduše, gostoljubiv, ali je video da je gozba i pored svega prevazišla svaku meru. Naredio je da mu upregnu kočiju. Kad su ga svi začuđeno pitali šta to znači, on im je mirno odgovorio:

- Ako vi nećete otputovati, moram, razumljivo, ja.

Jednom je društvo temperamento raspravljalo o tome kako u Indiji s mrtvim mužem sahranjuju i njegovu ženu. Mlada žena će na to Bernardu Shawu:

- Zar to nije strašno?

- Naravno, jadni muž! - potvrdi Shaw.

Mladi "neotkriveni" pisac poslao je Bernardu Shawu svoje novo delo da izrazi svoje mišljenje. Shaw odgovori:

- Vaše delo sadrži mnogo lepog i mnogo novog. Ali ono što je novo nije lepo, a što je lepo nije novo.

Videvši da ispred groblja radnici podižu zid, Mark Twain upita:
- Šta to radite?
- Ograđujemo groblje zidom - odgovore radnici.
- Mislim da je to suvišan posao. Oni koji su unutra neće izaći, a oni koji su napolju nemaju nameru da uđu!

FRIDRIH VILJEM II



Pruskog kralja Fridriha Viljema II (1744-1797) je u njegovoj poslednjoj bolesti lečio hanoverski lekar Cimerman.

- Da li ste mnogo ljudi poslali na onaj svet? - upita ga kralj.

- Ne toliko kao Vi, pa ni slavan nisam postao kao što ste postali Vi.

... кардинал Ришеље вежбао је свако јутро скачући преко намештаја

... Ђовани Ђакомо Казанова (1725–1798), пустолов и писац занимљивих мемоара и велики заводник, имао је обичај да дневно поједе 50 острига

ЦРТЕЖ, РЕЧ, ГЛАС

Новинар упита Волта Дизнија (1901–1966) да ли сам прави цртеже за своје цртане филмове.
– Не, то ради уметник – одговори Дизни.
– Пишете ли сценарија?
– Не, њих пише сценариста.
– Компонујете ли музику?
– Не радим ни то. Музику пише композитор. Сваки од поменутих послова ради други човек...
– Па шта онда радите Ви?
– Ја правим цртане филмове.

 

БОЉЕ ОБРНУТО

Француска позоришна глумица Сара Бернар (1844–1923) писала је богаташу Ротшилду и пожалила се како нема новца за живот. Ротшилд јој одговори китњастим писмом у коме је, између осталог, стајало: „Уз писмо Вам прилажем хиљаду франака и милион комплимената!”
Кад је прочитала писмо, Сара Бернар рече:
– Боље би било да је обрнуо. 

 

ХЛАДНОЋА ЗА УДАЈУ

После снимања филма у Алпима француска филмска дива Симон Сињоре (1921–1985) изјавила је:
– Било је толико хладно да се умало нисам удала.:zima: 

 

ИТАЛИЈАНИ НА РЕДУ

Америчка филмска глумица Џејн Фонда (1937) прича пријатељици коју није видела целог лета:
– Удала сам се за Италијана. Видећеш, то је диван човек. Од сада ћу се удавати само за Италијане. 

 

СВЕТ У ПАНТАЛОНАМА

Један познати поп певач наручи панталоне код најбољег њујоршког кројача. Овај их је сашио тек након месец дана.
Кад је дошао по њих, увређени певач рече:
– Богу је требало седам дана да створи свет, а ви сте тридесет дана шили једне панталоне.
Кројач се није дао збунити:
– Господине, погледајте какав је свет, а погледајте какве су панталоне.

 

ЧИК ПОГОДИ

Муж и жена, холивудске звезде навикнуте на разна изненађења, нађоше у свом поштанском сандучету две скупе улазнице за позоришну представу. Уз улазнице је било приложено писамце у коме је писало: „Погодите од кога је!”
Супружници су помислили да им је то послао неко од обожавалаца. Отишли су у позориште, а кад су се вратили, видели су да им је за то време проваљен стан. На клавиру је стајала цедуљица: „Сад знате од кога је”.


 

Kaže Ray Charles: Ja sam slep, al uvek se može naći i nesretniji od mene..
mogao sam biti crn ..