Sedam decenija “Kazablanke”

Sedam decenija “Kazablanke”



Jedan od najboljih i najomiljenijih filmova svih vremena slavi sedamdeseti rođendan. Svaki put
kada gledam „Kazablanku“ potajno se nadam srećnom kraju, zabeležio je svojevremeno, u ime
milionskog gledališta, „Pulicerom“ nagrađeni kritičar Rodžer Ebert
ČUVENA rečenica iz „Kazablanke“, snimljene 1942. godine, „Sviraj to ponovo, Sem“, kao da je
proročki najavila sudbinu ovog antologijskog filma. Najbolji, najgledaniji, najcitiraniji, najromatičniji,
najtužniji - samo su neki od „naj“ epiteta za ovo remek-delo svetske kinematografije koje ove godine
obeležava 70. rođendan.

Romantična drama, smeštena u vreme Drugog svetskog rata u Maroku, prati glavnog junaka Rika,
vlasnika bara u koji jednog dana dolazi njegova bivša ljubav Ilza. Žena koja ga je u Parizu ostavila
bez objašnjenja dolazi sada kao supruga Viktora Lasla, jednog od vođa Pokreta otpora. Pred Rikom
je velika lična dilema - hoće li im pomoći da pobegnu od nacista u Ameriku? Mada je njegov životni
moto da „ne rizikuje ni zbog koga“, cinični i distancirani Rik rizikovaće mnogo, a ponajviše svoje
ranjeno srce, da pomogne Ilzi.




Svaki put kada gledam „Kazablanku“, potajno se nadam srećnom kraju. Znamo kako se film završava,
svi pamtimo legendarnu scenu rastanka, ali je Ilzin odlazak svaki put jednako dramatičan - kazao je
Rodžer Ebert, „Pulicerom“ nagrađeni filmski kritičar, dočaravajući mišljenje miliona obožavalaca „Kazablanke“.

Film koji se okitio sa tri Oskara i koji se nalazi pri vrhu svih iole relevantnih lista najboljih ostvarenja,
nije imao dobre prognoze. Hemfri Bogart, proslavljen ulogama ciničnih detektiva i antiheroja trebalo je
prvi put da glumi romantičnog junaka. Učinio je to na sebi svojstven način, a Ingrid Bergman bila je njegov
savršen kontrast. „Ona je bojila njegovo lice svojim očima“, opisao je jedan kritičar hemiju između glavnih
junaka. Ilza i Rik su bili savršen par na ekranu, ali je u realnosti tu skladnost narušavalo to što je Bergmanova
bila 5 centimetara viša od Bogarta. Za „savršenstvo“ su koristili pomoć cigli i jastuka na kojima je čuveni Bogi
stajao, odnosno, sedeo u zajedničkim scenama.


KRITIKA
UMBERTA EKA
JEDNA od retkih negativnih kritika za film stigla je od uglednog književnika Umberta Eka, koji je zapisao da je
„po bilo kojim kritičkim standardima ’Kazablanka’ prosečan film“. Eko je promene kroz koje prolaze glavni junaci
doživeo kao nedosledne, a ne kompleksne. - To je komedija, zbrka, puna čitavog niza klišea, poput nesrećne
ljubavi, čežnje, vernog sluge - kazao je Eko.

Glumci do poslednjeg dana snimanja nisu znali kako će se film završiti. U igri je bilo nekoliko opcija,
a Ingrid Bergman će mnogo godina kasnije reći: „Vladala je velika konfuzija. Nisam znala u koga bi
trebalo da sam zaljubljena“. Za trijumf romantike, odnosno, srećnog kraja između Rika i Ilze bilo je
potrebno da scenaristi „ubiju“ Lasla. Jer, komisija za moral zabranjivala je u to vreme prikazivanje
žene koja napušta muža zbog drugog čoveka. Na kraju je presudio reditelj Majkl Kurtis:
„Hoću tužan kraj!“

Šezdesetih godina desio se, kažu, čuveni događaj u jednoj bioskopskoj sali u Americi. Tokom
prikazivanja poslednje scene „Kazablanke“ nestao je ton, a u pomoć su „priskočili“ gledaoci, horski
recitujući poslednju rečenicu - „Lui, mislim da je ovo početak jednog divnog prijateljstva“. Nije dokazano
da li je reč o istinitom događaju ili o urbanoj legendi, ali činjenica je da ne morate da budete filmofil da
biste znali čuvene filmske citate iz „Kazablanke“.




Uvek ćemo imati Pariz“, „U tvoje zdravlje, mala!“, „Od svih barova na svetu, ti si morala da uđeš baš
u moj“, „Zažalićeš, možda ne danas, možda ne sutra, ali uskoro i žalićeš do kraja života“ - ovo su
citati koje danas možete čuti u svakodnevnom govoru, na televiziji, u filmovima... Matematici
naklonjeni fanovi su izračunali da je po učestalosti, od ovih rečenica citiranija samo ona Skarlet O’Hare
u „Prohujalo sa vihorom“ - Danas je novi dan“.

Priča o „Kazablanci“ ne može da prođe bez onog čuvenog „Sviraj to ponovo, Sem“. Mada ova rečenica
predvodi listu najpoznatijih filmskih citata, ona nije u potpunosti verna originalu. Jer, u filmu Ilza doslovno
kaže: „Sviraj, Sem, sviraj ’Dok vreme prolazi’“. Svoje mesto u istoriji ipak je našla „pogrešna“ verzija.



Ako mislite da su ove poznate izreke rezultat nadahnute inspiracije talentovanog scenariste, u velikoj
ste zabludi. „Kazablanka“ je nastala na osnovu pozorišnog komada „Svi dolaze kod Rika“, koji u vreme
snimanja filma još nije bio prikazan. Studio „Vorner bros“ angažovao je poznate scenariste, braću Epštajn
da od predstave naprave film. Oni su počeli pisanje scenarija, napustili ga, a onda se opet vratili.
U međuvremenu, tekst su dorađivali Hauard Koh i Kejsi Robinson, ali i producent Hal Volis i reditelj
Majkl Kurtis.
Na snimanju „Kazablanke“ je, po mnogim svedočenjima, vladala prava zbrka. Scenario se pisao „u hodu“,
glumci su tekst dobijali uoči snimanja scena, što objašnjava brojne nelogičnosti u filmu. Na primedbe svojih
saradnika i šefova studija, reditelj Kurtis je samo odmahivao rukom: „Vi ne brinite šta je logično. Toliko ću
ubrzati radnju filma, da niko neće primetiti“. Autor legendarne rečenice koju Bogart izgovara na kraju
(o početku divnog prijateljstva) je producent Volis. On je smatrao da će takav kraj biti mnogo efektniji,
pa su zvali Bogarta da je snimi mesec dana pošto je zvanično pala poslednja klapa.

Kada se „Kazablanka“ pojavila 1942. i publika i kritičari su bili oduševljeni. Mada u filmu ima dosta nelogičnosti,
nedoslednosti, ali i tehničkih propusta, „Kazablanka“ je postala i ostala jedan od najvoljenijih filmova.

- Veliki filmovi su veliki i juče, i danas, i sutra - zapisao je kritičar „Varajetija“ tada. Danas, 70 godina posle
prvog prikazivanja, s ljubavlju i nostalgijom možemo reći: „Uvek ćemo imati Kazablanku"




( novosti.rs )