Zanimljive priče o kompozitorima

Na premijeri opere "Tajni brak" u Beču 1792. godine, kompozitoru Domeniku Čimarozi (1749-1801) priđe neki mladi slikar i laskavo primeti:
- Ja smatram da vi nadmašujete i Mocarta!
- Ja nadmašujem Mocarta? – ljutito poskoči Čimaroza – Mladiću, šta biste vi mislili o čoveku koji bi bio toliko bezobrazan i glup da tvrdi kako ste vi bolji od Rafaela!







PS

Ipak, ova opera, Čimarozino najbolje delo, doživelo je na pomenutoj premijeri senzacionalan uspeh, pa se dogodilo nešto nezapamćeno do tada, a i posle. Car Leopold II bio je toliko oduševljen da je posle premijere odveo u dvor Čimarozu i sve izvođače, pogostio ih, a onda ih sve ponovo odveo u Operu gde su ponovili celo delo iz početka!

A evo kako se snašao Franc List kada je na njegov koncert u jednom nemačkom gradiću došlo jedva dvadesetak ljudi:
- Dame i gospodo – obratio im se veliki umetnik savlađujući svoje razočarenje – srećan sam što vas vidim i obećavam da ću vam svirati kao nikad ranije. Ali, ova sala je isuviše velika za naše malo društvo. U salonu hotela gde sam odseo postoji odličan klavir i ja predlažem da svi pođemo tamo.
List je u hotelu za celo društvo naručio bogatu večeru i, na radost slušalaca, svirao do zore.

Ignjac Jan Paderevski, veliki poljski pijanista i državnik (bio je predsednik prve poljske republike 1919) najveća je legenda posle Lista. Svojim velikim oreolom od kose, svojim romantičnim i uglađenim ponašanjem, svojim, govorili su neki, gotovo opipljivim magnetizmom, za veliki deo zemaljske kugle, predstavljao je samo oličenje vrhunskog pijaniste.
Kada ga je slikar Bern Džons video u Londonu kako šeta ulicama, odjurio je prijateljima i ispričao im da je video arhangela koji je sišao na zemlju. Ubrzo posle toga bili su predstavljeni jedan drugom i, kao rezultat, nastao je čuveni portret Paderevskog.
Žene su prosto ludovale za njim, "padale u fras" kad ga ugledaju. One su stajale u redovima samo da ga u prolazu vide, možda i dotaknu, dočekivale su ga i ispraćale na peronima i pristaništima. Često se dešavalo i da obožavateljke u pismima mole Paderevskog da im poklonim pramičak svoje veličanstvene kose. Kada je jedan prijatelj upozorio pijanistu da će, nastavi li da uslišava takve želje, ostati bez kose, ovaj mu, uz zločest osmeh, odgovori:
- A ne. Neću ja ostati bez kose, nego moj pas.

Đuzepe Verdi koji nije voleo popularnost i reklamu, a posebno su ga ljutili skupljači autograma, umeo je da bude čak i neprijatan s njima. Tako je nekoj mladoj dami koja mu je uz autogram tražila i nekoliko reči posvete, napisao: "Dobra deca ne treba da čačkaju nos i da lažu, a dobro vaspitane dame ne treba da traže autograme. Bolje neka skupljaju ljubavna pisma."

Luju Šporu, velikom violinisti, kompozitoru i dirigentu XIX veka obratio se neki mladi kompozitor sa molbom da Špor pogleda jednu njegovu partituru i kaže mu svoje mišljenje. Posle izvesnog vremena mladić je ponovo došao, a Špor mu reče:
- U vašoj partituri ima mnogo dobrog i mnogo novoga...
- Zaista! – ushićeno će mladić.
- Da, - nastavi Špor – samo, ono što je dobro nije novo, a novo nije dobro.

Gustav Maler (1860-1911) bio je direktor Bečke opere od 1897. do 1907. i za to vreme podigao je do neslućenog sjaja. Maler je voleo savršenstvo: večito nezadovoljan, stalno je doterivao svoja dela čak i kada su već bila štampana. Savršenstvo je tražio i od drugih. Tako je jednoj pevačici čiji je glas "popustio" dao otkaz, iako je znao da je ona miljenica cara Franje Josipa. Međutim, ubrzo se pojavio izaslanik njegovog carskog veličanstva i naredio:
- Ona ima da peva!
- Dobro – odgovorio je Maler – ali ja ću na svim plakatima štampati pored njenog imena "po zapovesti Njegovog Veličanstva Cara"!

Klod Debisi (1862-1918) je, inače, bio očaram Vagnerom, a "Tristana" prosto nije mogao da se dovoljno nauživa. Kada je komponovao svoje "Popodne jednog fauna", delo za koje se inspirisao istoimenom Malarmeovom poemom, Debisi je zamolio svog učitelja Kamija Sen Sansa da pogleda partituru i da stavi krstić na mestima koja mu se ne sviđaju. Kada se posle nekoliko dana vratio po note, našao ih je bez ijednog krstića, sav se ozario od sreće, ali ga je Sen Sans brzo "vratio na zemlju" rekavši:
- Da sam stavio krstić na svim onim mestima gde sam zaškrgutao zubima, našli biste čitavo groblje!
Ovo, razume se, treba shvatiti samo kao duhovitu šalu, jer "Popodne" je u ono vreme dočekano kao iznenađujuće nova muzika, laka i prozračna, puna blistavih boja, a to je ostalo i do danas.

- Kompozitor Ludvig van Betoven smatrao je da je sipanje hladne vode na glavu dobar način podsticanja mozga za vrijeme rada.

Budući da gotovo mjesec dana Beethoven nije dolazio u kafanu, jedan kolega ga upita, nije li slučajno bio indisponiran za izlaske.
- Ne ja - odgovori muzičar - već moje cipele. Kako nemam nego jedan par, a popravak se otegao, morao sam čekati trenutak da ih podignem. Obućar mi je tek danas odobrio kredit!

Caruso je imao običaj da pjeva ulicom. Jednom, dok je tako pjevao, priđe mu neki čovjek i reče:
- Mladiću, šteta što ne školujete svoj glas; evo vam moja posjetnica, pa ako se odlučite, mogu za vas nešto učiniti.
Caruso, koji je tada već bio čuven u čitavom svijetu, zahvali se i reče:
- Gospodine, to ste mi već rekli prije deset godina.
(Bio je to Enzo Sanzio, tada čuveni pedagog, ali strahovito rastrešen čovjek).

Poznato je da je Wolfgang Amadeus Mozart bio koliko genijalan toliko i hvalisav. Jednom se u nekoj krčmi hvalio kako bilo što na klaviru može odsvirati "prima vista". U atmosferi krčme gdje su se nalazili tadašnji muzičari odjednom se našao čovjek koji mu je ponudio raspis neke klavirske minijature. O.K. Naš Amadeus to prihvata, sjeda za klavir i počinje s lakoćom svirati, i to s takovom lakoćom da se glasno smije jer je materijal mogao biti sve - samo ne težak za interpretaciju. Kad odjednom "stop". Mozart se okrenuo prema tom poznaniku i kaže:
- Kako ću ovo odsvirati!? Ovo je nemoguće! Lijeva ruka mi je u kontraoktavi, a desnom imam prohod sasvim visoko i nemogu odsvirati ovaj Fis. Pa nemam tri ruke.
Tada je naš provokator sjeo za klavir umjesto Mozarta i sporni Fis odsvirao nosom!

Mladi kompozitor koji je Rossiniju odsvirao svoju novu kompoziciju htio je saznati kako se Rossiniju sviđa njegovo djelo. Rossini reče:
- Divno. Silniji ste od Boga. On je stvorio svijet iz haosa, a vi ste stvorili haos.

Композитор Густав Малер (1860–1911) имао је само шест година када је написао прво музичко дело – посмртни марш .

Николо Паганини (1782–1840), славни виолиниста, у четвртој години тако се тешко разболео да су лекари закључили да је умро, па је у последњем тренутку спречено да буде сахрањен.

Ноктурно, од италијанске речи notturno (што значи ноћни), композиција је сањарског и сетног расположења, а у доба романтизма, назив је за омиљене клавирске минијатуре. Аутор најпознатијих ноктурна био је Фредерик Шопен (1810–1849)

Volfgang Amadeus Mocart

Da li ste znali da je Mocart umro u 36 godini, od trihinoze koju je dobio od zaražene svinjetine?

U masonskoj pogrebnoj odeždi prenet je na udaljeno groblje Svetog Marksa i sahranjen u masovnu sirotinjsku grobnicu.

Kako je Mocart umro i sahranjen jedna je od najvećih sramota u prošlosti kako Austrije (tadašnjeg Svetog rimskog carstva), tako i celog sveta.

"Bramsov krater"

Da li ste znali da je krater na planeti Merkur dobio ime po čuvenom nemačkom kompozitoru Johanesu Bramsu.

Njegovo delo "Uspavanka" nadmašilo je slavu drugih kompozitora, zato što se uz nju deca rađaju u nekim porodilištima, i uspavljuju!

Đakomo Pučini



Da li ste znali da je čuveni kompozitor Đakomo Pučini obožavao automobile.

Već 1905. godine kupio je automobil koji je video na izložbi, i od tada ih je stalno kupovao. Voleo je brzu vožnju, a pošto je imao nekoliko udesa, zamolio je Vinčenca Lanču da mu napravi vozilo koje će se kretati i po neravnom terenu. Nekoliko meseci kasnije, maestro Pučini posedovao je prvo terensko vozilo napravljeno u Italiji za neverovatnih 35000 hiljada lira. Za to vreme, cena je bila nezamisliva!

Ludvig van Betoven



Da li ste znali da kada je Ludvig van Betoven izgubio sluh, sa svojim prijateljima komunicirao je preko sveščica, koje su kasnije štampane i prodavane.

Ludvig van Betoven



Jednog dana Betoven se susreo sa dirigentom iz Darmštata. On je Betovena otpratio do izdavača. Bilo mu je neobično kako je Betoven bio elegantno odeven.

Na sebi je imao plavi frak sa zlatnim dugmadima, bele pantalone, prsluk i novi šešir. Pošto ga je znao kao veoma neurednog, zapitao je njihovog zajedničkog prijatelja:

- Šta je uzrok ovoj promeni?"

Ovaj je odgovorio:

- "Kada je zanesen radom on ne čuje i ne vidi. Tada njegovi prijatelji noću ukradu staru, neurednu odeću i zamene je novom. On ujutro obuče i ne primeti da je obukao novo odelo."

Совјетски државник Лаврентиј Берија (1899—1953) је био велики љубитељ
Рахмањинове музике која га је, према сведочанствима савременика,
доводила до суза.

Brams se više meseci lečio u jednoj Banji.
Disciplinovano je odlazio na preglede,pio mineralnu vodu ..uzimao prepisane lekove.
Na kraju lečenja doktor ga je pogledao i pitao da li je bio zadovoljan , da li mu je nešto možda nedostajalo.
Brams je učtivo odgovorio:

-Najlepše hvala, sve je na svom mestu.
Sve bolesti koje sam doneo sa sobom , vraćam nazad.

Jedan Bramsov prijatelj , po zanimanju pravnik , pokušao je da se bavi i komponovanjem.
Nekoliko svojih ''ostvarenja'' je poslao Bramsu na uvid.U propratnom pismu je skromno napomenuo da komponuje ''samo da bi ubio vreme''.

Ubrzo je od Bramsa dobio pismeni odgovor:

- Ja se nadam da Vi kao pravnik znate šta Vam sleduje za ubistvo.

Na jednom koncertu Brams je slušao neku pevačicu koja mu se nije dopala.

Kada je počela da peva pesmu koja počinje rečima ''kad bih bila ptičica''..

Brams je tiho zapevušio na istu melodiju:

- A kad bih ja imao mačku da te uhvati..