Ja sam dete razvedenih roditelja,godinama sam govorila sebi da necu da se zaljubim, da necu da se udam, ili ako se udam da cu istrpei sve samo da deca ne prozive ono sto sam ja. Medjutim, s odratanjem sam shvatila da brak bez ljubavi, medjusobnog postovanja, uvazavanja,razumevanja, tolerancije nije brak, i ne treba ga braniti po svaku cenu. Mnogo je gore da deca stalno prisustvuju svadjama, prepirkama, nego da povremeno budu sa svojim roditeljima koji ce se slagati to malo vremena koje budu proveli sa decom.