Veći razmak između slova za disleksičare

Veći razmak između slova za disleksičare

Deca s disleksijom uspevaju da čitaju brže i tačnije ako je tekst štampan s većim razmakom između slova, utvrdila je grupa italijanskih i francuskih naučnika.



Časopis "Proceedings of the National Academy of Sciences" je objavio da je veći razmak između slova dovodio do udvostručenja tačnosti u čitanju i do povećanja brzine čitanja za više od 20 odsto.

Najveći napredak je zabeležen kod dece koja su imala najviše poteškoća s razlikovanjem slova. U istraživanju je učestvovalo 94 disleksične dece uzrasta od 8 do 14 godina. Naučnici ovakve rezultate objašnjavaju činjenicom da je kod osoba s disleksijom izraženija pojava koja otežava identifikaciju slova u gusto štampanom tekstu.

Disleksija je poremećaj u učenju čitanja i pored postojanja normalne inteligencije, dobrog vida i sluha, sistematske obuke, adekvatne motivacije i ostalih povoljnih edukativnih psiholoških i socijalnih uslova.

Disleksija predstavlja značajno neslaganje između stvarnog (postojećeg) i očekivanog nivoa čitanja u odnosu na mentalni uzrast. Da bi se neko dete ili osoba dijagnostikovalo kao disleksično, njegova inteligencija mora biti 90 ili iznad 90, sposobnosti čitanja moraju biti ispod očekivanog nivoa za njegov uzrast i nivo inteligencije (najmanje osamnaest meseci ispod stvarnog starosnog uzrasta), dok uslovi života i rada u kući i školi moraju da zadovolje određene minimalne zahteve.

Disleksija je mnogo više od nesposobnosti čitanja, jer ona obuhvata i smetnje senzornog procesiranja informacija - vizuelne obrade, fonološko kodiranja i razumevanje jezika, odnosno smetnje svih modaliteta percepcije koji obuhvataju vrlo brzu obradu informacija.

Pojedina dosadašnja istraživanja ukazuju na sličnu učestalost pojave disleksije kod dečaka i devojčica, dok jedna skorašnja američka studija pokazuje da se kod dečaka 2 do 3 puta češće javlja nego kod devojčica.

Disleksija je prema nekim istraživanjima nasledna u 85 odsto slučajeva, a naučnici su analizom hromozoma potvrdili povezanost disleksije sa hromozomom 15q pri čemu je kriterijum bio odsustvo intelektualnog i motornog deficita i nivo čitanja dve godine ispod uzrasta u kome se dete nalazi.

(Tanjug)

Još ponešto o disleksiji:

U čemu je dakle problem?

Poreklo problema je u skoro svim slučalevima disleksija. Međutim, vas roditelje zanima kako delotvorno pomoći! Nema brzih ni lakih rešenja. Sve su to procesi koji traju i u koje morate uložiti veoma mnogo truda. Na temelju mog iskustva i promišljanja, disleksija može biti u vezi s hiperaktivnošću, dakle hormonalna, ili kao posledica ometenosti ili pedagoške zapuštenosti. Ako dete teško ili nepravilno izgovara pojedine reči, ono te reči neće moći ni pravilno napisati pa stoga govoru treba posvetiti posebnu pažnju. No, disleksija je pretežno problem hiperaktivnih dečaka. S toga bih roditeljima savetovala da pročitaju knjigu Muški pol - ženski pol (autori David Jeffel i Anne Moir) koja će im mnogo toga objasniti. Između ostalog knjiga će pojasniti zašto je osmogodišnje školovanje primerenije devojčicama, dok dečaci na svoje dolaze u srednjoj školi.

Što je dakle činiti roditeljima?

Prvo , najvažnije je da učite zajedno s detetom, ali na način da mu gradivo pokušate prepričati kao priču koja će ga moći zainteresovati (istoriju), ne nad knjigom, učenje mora biti više igra i zabava!? (Danas mi je lako deliti savete, a bio je to vrlo mučan proces, nimalo zabavan). Iskusila sam vrlo dobro koliko je to teško, jer traži celodnevno angažovanje, a rezultati su nedovoljni za trud koji je uložen. Šalila sam se, žaleći se svojoj deci kako nikad nisam tako mnogo učila, a imala tako slabe ocene. Ipak, verujte mi, isplatilo se. Isplati se uložiti trud, biti uz svoje dete, razgovarati s njim, šaliti se... Osim što ćete učeći s detetom i sami mnogo naučiti ili obnoviti zaboravljeno, čućete mnoge njegove zgodne i zanimljive misli. Deca vrlo brzo rastu, nemojte propustiti to vreme odrastanja, ugradite sebe u taj proces.

Drugo , ohrabrujte dete! Ne dopustite da ga profesori obezvređuju. Moraćete ih uveriti da vaše dete pripada tipu deteta koje se doima da spava, probudiće se kad za to dođe vreme bez obzira na to kojim ga metodama budu pokušavali probuditi, a dete uveravajte da će ono s vremenom biti sve bolji i bolji đak. Važna je vaša vera da će ono zaista pobediti poteškoće koje ga muče, važna je i vaša ljubav i upornost da ga štitite i pomažete mu.

Treće, vrlo je važno da ne dolazite u sukob s profesorima. Oni vaše dete posmatraju u odnosu na drugu decu i donose zaključke. Njihova vam zapažanja i primedbe mogu samo koristiti. Katkad, ipak zaboravljaju da je svako dete mali kosmos, tj. jedinka jedinstvena i neponovljiva i nepredvidiva pa zato nastojte kod profesora stvoriti osećaj simpatije za svoje dete i saosjećanje za njegove probleme, a i vi sami šalite se s njime, umesto da ga korite i zahtevate da radi više i bolje.


Izvor: www.izkruga.org