Sada kada se prisetite godina iza sebe i vasih prvih svesnih dana - sta vam prvo padne na pamet?

Da li ste imali srecno ili nesrecno detinjstvo?

Da li zalite za necim ili nista ne biste menjali?

Ne bih ništa menjala. Detinjstvo mi je bilo mnogo lepo..isli smo gde smo hteli, putovali, igrali se svakakvih igara i uzivali u prirodi. Roditelji su bili mirniji, bez nervoze, imali su siguran posao i sve im je bilo dobro.

Sada kada posmatram ovu decu koja nemaju čime da se zabave ili su samo kod kuce ili na netu, baš mi ih je žao. Toliko propuštenog vremena bezveze..

Mažena sam i pažena , svi me drže ko malo vode na dlanu.
Nemam se na šta požaliti sem što sam porasla a volela bih opet biti dete,ne bih mislila ništa ozbiljno samo bih se igrala , igrala
Sad mi žao što sam kao dete htela biti velka

Kada bih mogao, promenio bih dosta toga.

Nije bilo ni srecno, ni nesrecno. Necu da lazem, jesam imao uvek sve sto mi je trebalo ali ponekad pomislim da sam ipak imao vise od njega. Nije svejedno kada znas da rodjeni brat ne dobija istu paznju koju ti dobijas i nije lako gledati kako roditelji udovoljavaju "boljem" sinu a "losijeg" sve vise odbijaju od sebe. Tada na to nisam obracao mnogo paznje ali sada ... Mislim da on sada ne bi bio ovakav da mu je samo pruzena ista kolicina paznje koja je bila pruzana meni.

Dakle, kada bij mogao, promenio bih uloge sa bratom.

Message,ono sto nije bilo do tebe ne moze se promeniti, mozes pokusati sada nesto uraditi, dati neki svoj doprinos da bi on shvatio da ga volis, da bi voleo da ste blizi i sl.

Ni moje detinjstvo nije bilo bas nesto sjajno, roditelji su se razveli kad smo bili mali. Setali su nas od jednog do drugog. Nekad je bilo lepih trenutaka, nekada jako teskih. Trudim se da se secam samo lepih, secam se putovanja po Hrvatskoj jer je moj otac tamo ziveo i radio, svih lepih stvari koje su mi se tamo dogadjale. Ljubav koja mi je u mnogim trenucima nedostajala trazila sam svuda oko sebe, i sada zahvaljujem Bogu sto sam je konacno nasla u suprugu, njegovoj porodici, koja me je prihvatila kao da sam njihovo dete, i zivim samo secajuci se onog lepog.

Skromno i bezbrižno, ne bih menjala ništa.