Svi roditelji greše. Setite se samo svojih roditelja...

Istina je da niko nije nepogrešiv, naročito ne novi roditelji. Ipak, ako znate 10 najčešćih grešaka koje roditelji prave, možda ćete uspeti da ih izbegnete.

1) Paničenje ni oko čega i oko svega

Mnogi roditelji imaju prenaglašene reakcije na pljuckanje, povraćanje i druge stvari koje bebe inače rade i bebe osećaju tu nervozu. Roditelji umeju da protraće čitavu godinu bebinog života opterećujući se sitnicama. Da li ona to previše pljucka danas? Da li je danas beba dovoljno jela? Da li ona previše plače?

Opustite se i uživajte u prvoj godini svoje bebe, jer su bebe mnogo žilavije nego što mi mislimo.

2) Ne dozvoliti bebi da plače

Roditelji smatraju da je njihova osnovna dužnost da ne dozvole da beba plače. To je zato što roditelji misle da rade nešto loše ako njihovo dete plače i da oni to moraju ispraviti. To ne mora biti uvek tačno. Dešava se da beba plače iako je presvučena i nahranjena. Ako pak vaše dete neutešno plače sat vremena i plač je praćen groznicom, osipom ili povraćanjem - morate se obratiti svom pedijatru.

3) Probuditi bebu radi podoja

Bebe koje su dojene mogu i treba da spavaju cele noći. Vrlo često roditelji su u zabludi misleći da majčino mleko nije dovoljno da održi bebu sitom tokom cele noći, što nije tačno, čak se preporučuje da bebe i majke koje doje spavaju tokom noći.

4) Zbunjujuće pljuckanje i povraćanje

Razlika između povraćanja i bebinog "pljuckanja" jeste učestalost, a ne količina i jačina izbacivanja sadržaja. Ako beba povraća zbog stomačnog virusa, to će biti na 30-45 minuta, bez obzira na to kada je hranite.

5) Olako shvatanje povišene telesne temperature

Svaka rektalna temperatura kod beba koja prelazi 38 stepeni treba da bude znak za uzbunu. Jedini izuzetak može biti temperatura koja se javlja kod beba nakon vakcinacije. Roditelji greše, oni misle da će rešiti problem ako bebi daju lek za snižavanje temperature. Imuni sistem novorođenčeta nije sposoban da se sam izbori sa infekcijom.



6) Neispravno postavljanje auto-sedišta

Svaki roditelj koji je pokušavao da namesti auto-sedište sigurno zna da to nije nimalo lak posao. Najpre morate izabrati pouzdano i dobro sedište, a kada ste to učinili, najbolje bi bilo da se tamo gde ste ga kupili obratite za informaciju o njegovom montiranju. Život vaše bebe može da zavisi od toga.

7) Zanemarivanje oralne higijene

Mnogi roditelji ne razmišljaju o zubima svojih beba sve dok za to ne bude kasno. Nikada nije prerano da počnete sa stvaranjem navike kod deteta i održavanjem oralne higijene i zuba. Evo nekoliko saveta:

Nemojte davati bebi flašicu sa mlekom u krevet kada joj zubi niknu. To povećava rizik od stvaranja karijesa.
Nakvašenom gazom prebrišite bebine desni. Počnite da koristite četkicu za zube kad beba napuni godinu dana.
Bitno je da da vaše dete unosi dovoljno fluora. On je prirodni sastojak vode i pomaže u sprečavanju karijesa. U nekim gradovima fluor se dodaje vodi iz gradskih vodovoda. Konsultujte se sa lekarom u vezi sa dopunama fluora.
Zanemarivanje povezanosti u braku

Morate biti upućeni na svog partnera, nemojte ga zanemarivati. Ovo je veoma česta greška koju roditelji prave. Oko beba ima mnogo obaveza, ali nikada nemojte gubiti taj osećaj da ste u braku, da ste par i posvetite malo vremena i tome.

9) Svađanje pred bebom

Čak i tromesečna beba oseća negativne vibracije. Kada živite sa nekim, povišeni tonovi i gunđanje jesu neizbežni, ali ako je to suviše često i zastrašujuće, onda je podjednako loše kao i ići u drugu krajnost.

10) Verovanje nepouzdanim izvorima

Morate voditi računa o tome kome verujete u vezi sa savetima za vašu bebu.

Zdravlje.

Pod izgovorom kako žive za svoju decu, roditelji prave greške ispunjavajući svaku želju detetu i ne znajući da posledice mogu da budu dalekosežne. Psiholozi preporučuju:

NE ISPUNJAVAJTE SVAKU ŽELJU SVOM DETETU

Ako želite da naučite dete da ceni ono što ima i da bude svesno koliko je teško priuštiti materijalna zadovoljstva, nemojte da udovoljavate svakom njegovom zahtevu, jer će odrastati u uverenju da uvek može da dobije sve što poželi.

"Deca u ranijem uzrastu suštinski ne shvataju značaj novca. Detetu treba postepeno da stavljate novac na raspolaganje, kroz mesečni džeparac kojim će samostalno raspolagati, da biste imali kontrolu nad njegovim troškovima i da bi naučio da pravi prioritete, odričući se nepotrebnih stvari", kaže za "Blic" Gordana Asentić, školski psiholog i predlaže nekoliko koraka kojima kod dece izgrađujemo svest o novcu.

Važno je da decu naučite strpljenju. Ako dete burno reaguje na vaše odbijanje da mu kupite nešto, ne popuštajte. Objasnite mu da mora da se strpi i da će to što želi dobiti tek kada vi procenite da vaš kućni budžet može da izdrži novi izdatak.

Ne ucenjujte decu po modelu usluga za novac. Ako naviknete dete na ideju da će džeparac dobiti samo ako obavlja kućne poslove, ili ako ima dobre ocene, navikavate ga i na ideju da će raditi samo onda kada mu se plati. Ucena ničemu ne uči, niti ćete time navesti dete da svoje obaveze shvati ozbiljnije.

Ponekad se kupovinom nadoknađuje ljubav. Nemojte zaboraviti da kupovina nije jedini način da pokažete detetu koliko ga volite. Provodite kvalitetno vreme sa svojim detetom, recite mu koliko ga volite, koliko se ponosite njime. To je važnije od svega što može da se kupi.

Iako je poželjno da kontrolišete troškove svoje dece, nemojte da prelazite granice. Vaše mešanje mora da ima meru, ako želite da vam dete postane samostalno i odgovorno. Ako ste stalno tu, dete će znati da u momentu krize uvek može da se osloni na vas, pa se neće ni truditi da samo rešava probleme koji se pojave.

Prema rečima psihologa, iako volimo svoju decu, ponekad moramo da dopustimo da im bude neprijatno. Ako dete zna gde su mu granice, lakše će se snalaziti u životu, jer cilj roditelja ne bi trebalo da bude da dete bude srećno samo trenutno, već i da nauči kako da bude samostalno i srećno uvek.


iZVOR: Radio 021

LOŠE RODITELJSKE NAVIKE

Pet stvari koje roditelji moraju da promene

Nije lako biti roditelj. Ali sada pomažemo svima da budu bolji, pre svega za svoju decu. Evo ih 5 navika koje ni jedan roditelj ne bi trebalo da radi.

1. Vikanje
Nekada je stvarno teško ostati miran, ali vikanje na decu nikad nije rešenje. Ako osetite poriv da vičete, odmaknite se nekoliko minuta od njih ili problem rešavate kasnije. Važno je da sa decom komunicirate smireno i iskreno.

2. Omalovažavanje dečijih emocija
Važno je da uvažavate njihova osećanja i mišljenje. Ako su uznemireni zbog nečega što se dogodilo u školi ili sa prijateljima, roditelji moraju shvatiti da je to u dečjem životu najvažnija stvar u tom trenutku, čak i ako se vama čini sasvim beznačajnim.

3. Prigovaranje deci
Deca ne čine uvek ono što im kažete, ali prigovaranje nije rešenje. Ako ne žele da recimo urade domaći odredite vreme kada će morati da to urade. Dajte im konkretne zadatke i pustite ih da ih sami obave!

4. Psovanje
Baš nikada ne smete da psujete pred decom.

5. Prekršena obećanja
Deca imaju veoma izražen osećaj za poštenje. Ako prekršite obećanja to će im usaditi nepoverenje. Ako niste sigurni u nešto obećajte da ćete dati sve od sebe, ali pobrinite se da shvate da to nije garancija.


Izvor: DOMINO

Noćno mokrenje kod dece često za roditelje predstavlja pravu traumu.
O čemu se, zapravo, radi?


Noćno mokrenje kod dece i uloga psihoterapije



Noćno mokrenje predstavlja poremećaj kod dece nakon četvrte godine života i karakteriše se nemogućnošću kontrolisanja započetog proces mokrenja u toku sna. Iako dolazi do poremećaja mokrenja svi organi genitalno-urinarnog sistema su zdravi I normalno funkcionišu.

Kako dete reaguje na ovaj poremećaj?
Ovaj poremećaj izaziva permanentnu frustraciju kod dece i izraziti osećaj stida. U tom trenutku njima je najvažnije da njihovi vršnajci ne saznaju za ovaj problem. Ona postaju majstori u sakrivanju svoga problema od vršnjaka, a u nekim slučajevima i od samih roditelja. Mlađa deca, vrlo često pokušavaju da sakriju umokreno rublje. Stariji čak krišom peru umokrene gaćice i pidžamu. Neka deca su ravnodušna prema svome stanju dok druga deca postaju depresivna.

Koja deca pate od ovog poremećaja?
Oko 15 odsto dece mokri u krevet nakon treće godine života, noćno mokrenje je 1,5 do 2 puta češće kod dečaka nego kod devojčica i obično se javlja u porodicama u kojima je makar jedan član imao iste simptome kada je bio mali. Do povremenog noćnog mokrenja može da dođe posebno u vreme kada je dete bolesno.Takođe je i učestalost mokrenja u toku jedne noći različita. Najveći broj dece mokri jedanput noću, ali neki I češće.

Kada se javlja noćno mokrenje?
Noćno mokrenje se deli na primarno i sekundarno. U primarno mokrenje spadaju dnevna i noćna mokrenja koja nisu ni prestala od rođenja, dok se sekundarno (ili stečeno), koje je ređe, javlja naknadno nakon perioda "čistoće" ili "suvog" perioda.
Pojava ovog poremećaja najčešće se vezuje za osećajne činioce i uslove u porodičnoj sredini koji na ovaj ili onaj način utiču na uspostavljanje i organizaciju ove funkcije.
Noćno mokrenje ponekada može biti povezano sa poremećajem spavanja deteta.


Zbog čega nastaje noćno mokrenje?
U većini slučajeva noćno mokrenje se javlja zbog slabijeg razvoja detetove bešike. Isto tako, brojni su slučajevi u kojima dolazi do noćnog mokrenja kada je dete emocionalno uznemireno. Na primer, kada malo dete počne da piški noću u krevet, iako je mesecima ili godinama pre toga bilo „suvo”, verovatno je u pitanju refleksija na dnevni strah ili nesigurnost.
Deca se mogu osećati nesigurno ili uplašeno iz mnogo razloga:

zbog preseljenja u novi dom
zbog razvoda roditelja
zbog gubitka člana porodice ili neke drage osobe
zbog rođenja bate ili seke...

Kako rešiti problem noćnog mokrenja?
Roditelji bi trebalo da imaju u vidu da deca veoma retko ili skoro nikada ne piške noću u krevet namerno. Umesto da dete kritikuju, ili mu prete batinama, bolje je da ga ohrabre, pruže pozitivnu podršku i veru da će uskoro prestati to da radi. Neophodno je da se roditelji dece koja mokre pridržavaju nekih uputstava. Posebno trebaju obratiti pažnju na konzumiranje tečnosti pre spavanja, potrebno je ohrabriti dete da piški pre spavanja, pohvaliti dete kada se ujutru probudi suvo, izbegavati bilo kakvu vrstu kažnjavanja, buditi dete tokom noći da piški, konsultovati se sa lekarom i ukoliko ima potrebe, pružiti detetu adekvatnu terapiju. Neka deca nisu dovoljno motivisana da se sama leče. Ona navode da im ne smeta što je postelja mokra. Da bi se motivisala na saradnju i samopomoć, roditeljima se savetuje da ih nateraju da svakog jutra sama promene svoju posteljinu. To nije kazna i ne treba je u vidu naredbe i prekora nametati detetu. Treba ga zamoliti da samo uradi ovaj posao, a kada mu to dosadi, može se desiti da nesvesno prestane, ili manje učestalo mokri u krevet. Oslobađanje od ovog zadatka deca doživljavaju kao nagradu koja povećava motivaciju za lečenje. Blagovremeno javljanje lekaru i psihologu može doprineti rešavanju ovog problema u velikom broju slučajeva.


Izvor: net

Sve cesce razmisljam o tome kakav bih otac bio. Da se ne lazemo, odavno mi je vreme bilo da osnujem porodicu ali se to iz nekih razloga jos uvek nije desilo. U svakom slucaju, cujem, vidim kako rastu deca i kakav odnos imaju sa roditeljima i iskreno sam zabrinut jer mi sve ovo sada izgleda tako strano. Ja sam rastao uz drugacije arsine, uz takve kakvi sada nemaju apsolutno nikakvu vrednost. Nadam se da cu ipak biti dobar otac ... jednog dana.

Jedna od najčešćih grešaka roditelja svakako je prisiljavanje deteta
da jede. Gubitak apetita može da bude izazvano i nekom infekcijom.
Upornim nudjenjem i prisiljavanjem, a da se ne sazna uzrok odbijanja,
može se samo stvoriti averzija detata prema hrani.