Johan Sebastijan Bah

Јохан Себастијан Бах је рођен у Ајзенаху 21. марта 1685, по јулијанском календару који је тада био у употреби. Потиче из породице музичара који су деловали на дворовима, у градовима и црквама широм Тирингије. Његов отац, Јохан Амброзијус Бах, имао је звање градског музикуса које је Баховој породици омогућавало скроман живот. Отац га је учио свирању на виолини и харпсикорду, а стриц Јохан Кристоф Бах га је упознао са оргуљама.

Бахова мајка, Марија Елизабета Лемерхирт, умрла је маја 1694. Отац се поново оженио 27. новембра, али је умро већ фебруара 1695. Тада је бригу о десетогодишњем Баху прузео старији брат Јохан Кристоф, ученик Јохана Пахелбела, и оргуљаш у Ордруфу. Овде је Бах похађао школу и стекао блиског пријатеља, Георга Ердмана. Брат га је подучавао музичким формама и свирању на клавијатурама. Бах је био талентован за музику. Поседовао је апсолутни слух. Био је радознао и брзо се упознао са свим правцима европске музике свога времена. Већ у то време јавља се код Баха једна карактеристична црта — преписивање дела великих мајстора.

Дана 19. јануара 1700, Георг Ердман напушта Ордруф и одлази за Линебург. Бах му се придружује 15. марта препешачивши више од 300 километара. На ово се одлучио да би ослободио братовљеву породицу бриге о себи. Са Георгом је боравио у школи за сиромашне ђаке лепог гласа. Поред музике, тамо је учио реторику, латински, грчки и француски језик. Упознао је Георга Бема[9], црквеног музичара и ученика великог хамбуршког оргуљаша Јохана Адама Рајнкена. Од Бема је научио музички стил северне Немачке. Међу музичарима на војводском двору у Линебургу среће француске емигранте, попут Тома ла Села, ученика Лилија, чиме се упознао са још једном музичком традицијом. Могуће је и да се дописивао са Франсоа Купреном. После мутирања гласа, посветио се вежбању на инструментима (оргуље, харпсикорд, виолина). Библиотеке и архиви у Линебургу су могли да му буду извор многобројних партитура савремених музичара. Године 1701. отишао је у Хамбург да се сретне са двојицом великих виртуоза на оргуљама: Јоханом Адамом Рајнкеном и Винсентом Либеком.

Арнштат



Црква светог Бонифација у Арнштату

Јануара 1703, тек изашао из школе, Бах је прихватио посао музичара у дворској капели војводе Јохана Ернеста III у Вајмару, великом граду у Тирингији. Није сасвим јасна природа посла који је ту обављао, али изгледа да је обухватала и музичке и послужитељске задатке. За седам месеци боравка у Вајмару изградио је солидну репутацију оргуљаша, тако да је позван да испита инструмент и буде први свирач нових оргуља у цркви Светог Бонифација у Арнштату.

Августа 1703. прихватио је место сталног оргуљаша у овој цркви, што му је омогућило релативно добре приходе и сталан приступ квалитетном инструменту. Али, овај период није био потпуно без проблема. Бах није био задовољан хором, сукобио се са колегом музичарем Гејерзбахом, и неовлашћено је одсуствовао са посла четири месеца 1705—1706. За то време је пешке отишао у далеки Либек (400 километара) да слуша „Музичке вечери“ славног Букстехудеа. Дужина ове посете је индикација да је Бах веома поштовао старог композитора и да је учио од њега. У то време Бах је развио своју вештину компоновања контрапункта.

Милхаузен

Од 1707. до 1708, радио је као оргуљаш у Милхаузену. Ту је написао своју прву кантату, увод у монументалну литургију, којом показује дубину своје инспирације и вештине. За живота је написао више од 300 кантата, довољних за пет година литургијског циклуса. Многе кантате из овог периода су изгубљене.

Седамнаестог октобра 1707. оженио се, у Дорнхајму поред Арнштата, својом рођаком Маријом Барбаром[10], која је била сопран певачица. Заједно су имали седморо деце, од којих је четворо преживело детињство, међу њима Вилхелм Фридман и Карл Филип Емануел.

Бах ради много на компоновању. Организује хор и оркестар, а његова кантата број 71, компонована поводом инаугурације градског већа, доживљава велики успех. Власти у Милхаузену су биле толико задовољне Баховим радом да су уз велике трошкове реновирале оргуље у цркви Светог Блазијуса, а Бах је био надзорник ових радова. Касније је и дириговао извођењем својих дела у овој цркви.

Међутим, конзервативни лутеранци у Милхаузену су били противници пијетизма, док су пуританци потпуно одбацивали уметности. Због тога Бах прихвата сигурнији посао у Вајмару.

Вајмар

Јохан Себастијан Бах (1715)



У периоду 1708 — 1717, Бах је био оргуљаш и прва виолина у дворској капели војводе Вајмара, а старао се и за војводин инструментални и хорски ансамбл. У овом периоду је створио највећи број својих дела за оргуље, међу њима и најпознатију токату и фугу у де-молу (BWV 565), кантате, и композиције за чембало инспирисане италијанским и француским узорима. Поседовао је техничку компетенцију и самопоуздање да ствара амбициозна дела, синтетизујући европске музичке узоре. Од Италијана, инспирисали су га Вивалди, Корели и Торели, од који је усвојио писање драмских увертира, ритмичке мотиве и хармоније. Учио се тако што је писао транскрипције дела за чембало и оргуље. Италијански утицај је видљив по употреби технике соло-тути (solo-tutti), у којој се соло инструменти смењују у деоницама са музиком целог оркестра. Пример примене ове технике се може чути у енглеској свити број 3 за чембало из 1714.

Кнез Леополд од Анхалт-Кетена, брат вајмарског војводе, био је веома импресиониран Баховом музиком коју је написао за свадбу његове сестре Елеоноре-Вилхелмине. Предложио је Баху да прихвати положај капелмајстора на његовом двору у Кетену, што је био највиши ранг који је музичар могао достићи. Бах је већ одбио једну понуду из Дрездена, јер му је војвода удвостручио плату, али је овај пут оберучке прихватио понуду. Када је чуо за ово, војвода га је послао у затвор на месец дана (6. новембар — 2. децембар 1717).
Кетен



Палата и вртови у Кетену, гравира Матеуса Меријана Топографија (1650)

Од 1717. до 1723, Јохан Себастијан је био капелмајстор на двору кнеза Леополда од Анхалт-Кетена.

Кнез је био калвинистички протестант и бриљантан музичар (свирао је чембало, виолину и виола да гамбу). Калвинизам није дозвољавао духовну музику, тако да је кнез био посвећен световној. Фридрих Вилхелм I од Пруске није показивао никакво интересовања за музику, па је кнез Леополд привукао дворске музичаре из Берлина у Кетен. Тако је створио оркестар од 18 одличних музичара. За музику је била намењена једна четвртина буџета државе Анхалт-Кетен.

Атмосфера на двору је била неформална. Кнез је третирао своје музичаре као себи равне и често са њима музицирао, чак их водећи са собом када би ишао у бању Карлсбад. Бах је добро зарађивао, имао је плату 400 талира, а војвода је био спонзор и Баховог сина Леополда.

Ово доба материјалног благостања и уметничке зрелости Бах је искористио да напише своја најзначајнија дела музике за флауту, лауту, чело, виолинске сонате и партите, музику за харпсикорд (прва свеска Добро темперованог клавира) и шест Бранденбуршких концерата. Али у Баховом животу догодила се и трагедија када му је 7. јула 1720. умрла супруга Барбара. Поново се оженио 3. децембра 1721. Аном Магдаленом, кћерком дворског певача и музичара.

Баху је у Кетену недостајало компоновање црквене музике. Такође, друга кнежева жена, са којом се венчао 1721, није показивала никакво интересовање за уметност, па је од ње одвукла и кнеза. Кетенска држава је уз то морала више новца да одваја за потребе пруске војске.

Бах је био у потрази са послом. Његов концерт у цркви Светог Јакова у Хамбургу је био запажен, али му је посао измакао. Збирку својих најбољих дела (Бранденбуршке концерте) послао је бранденбуршком војводи, јер је овај раније за њих показао интерес. Коначно, добио је место кантора у Лајпцигу. Кантор је номинално била за једну степеницу нижа позиција од позиције капелмајстора коју је имао на двору у Кетену.





Bahov spomenik u Lajpcigu

Godišnjica smrti Johana Sebastijana Baha


28.07.2014.

Na današnji dan 1750. godine u Lajpcigu je umro jedan od najznačajnijih
stvaralaca u istoriji muzike, nemački kompozitor Johan Sebastijan Bah.




Za života je više bio cenjen kao orguljaš nego kao kompozitor i tek je Feliks Mendelson
otkrio njegovu vrednost izvođenjem "Muke po Mateji". Bahov veliki opus, delom
izgubljen, jer je posle smrti pao u zaborav, je osnova razvitka muzičkih pravaca
novijeg doba.

Komponovao je više od 300 kantata, fuga, oratorijuma, preludijuma, fantazija,
tokata, orkestarskih svita, dela za orgulje, klavir, čembalo, violinu, violončelo,
klavikord, flautu.

Ovaj čuveni kompozitor je do vrhunca doveo barokni polifoni stil. Njegovo
stvaralaštvo je sinteza dotadašnjih dostignuća u vokalnoj i instrumentalnoj
muzici. Sa 17 godina svirao je orgulje, klavir, violinu, violu, pevao u horu
i bio pomoćnik kantora.
Radio je i kao orguljaš, dvorski i crkveni muzičar, dirigent i učitelj. Ovaj kompozitor
je jedan od najznacajnijih predstavnika univerzalnog humanizma u umetnosti,
a bavio se svim žanrovima muzike osim opere.

Duboko religiozan i konzervativan, u svom delu je sjedinio muzičke tradicije
protestantskih horova sa tradicijama južne nemačke, italijanske i francuske
škole. Bah je rođen u Eisenaku 1685. godine u jednoj od najuspešnijih

muzičkih porodica u istoriji.

Međutim, rano je ostao siroče, sa devet godina, pa je za vreme školovanja
živeo kod starijeg brata, Johana Kristofera, takođe muzičara. Bio je dva
puta oženjen i u ta dva braka imao je dvadesetoro dece.

U kasnijem životu i nakon njegove smrti, Bahov ugled opada, pošto se
smatralo da su njegova dela staromodna u poređenju sa nadolazećim
klasičnim stilom.

Neke od njegovih poznatih duhovnih kompozicija su: "Christ lag in

Todes Banden" (Hristos je ležao u samrtnim mukama), "Ich hatte
viel Bekümmernis" (Imao sam mnogo jada), "Ein feste Burg ist
unser Gott" (Snažna tvrđava je naš Bog), Misa u h molu...







Od svetovnih kompozicija ističu se: "Kantata o kafi", "Seljačka kantata",
"Francuske svite", "Engleske svite", "Dobro temperovani klavir",
"Italijanski koncert", "Goldberg varijacije", "Hromatska fantazija i

fuga", šest Brandenburških koncerata, "Umetnost fuge", "Trostruki
koncert za flautu, violinu i klavir".





b92.net

Johan Sebastijan Bah je komponovao ''Kantatu o kafi'' 1734. inspirisan činjenicom da se veliki broj žena u to vreme u Nemačkoj osećao zapostavljenim budući da su njihovi muževi najviše vremena provodili u služionicama kafe.

Nemački barokni kompozitor i orguljaš, Johan Sebastijan Bah (Johann Sebastian Bach), rođen je 21. marta, davne 1685. godine, u muzičkoj porodici. Bio je priznat kao sjajan orguljaš i čembalista, ali za njegove kompozicije se tada govorilo da su zastarele!

Interesovanje za Bahova dela počelo je tek početkom XIX veka i od tada se za njega smatra da je jedan od najvećih kopozitora svih vremena. Zanimljivo je da je imao dvadesetoro dece ( ! ) i sva su bila muzički nadarena. Bah je umro 28. jula 1750. godine, potpuno slep.