Kad u suton gledate Sunce kako se približava horizontu vidite njegov bledi disk, savršenog oblika, postojan, miran i nepromenljiv. Istu sliku gledali su i naši davni preci s početka istorije. Idući sve do praskozorja života Sunce je uvek izgledalo spokojno i vječno isto. Ali u stvarnosti Sunce je sasvim drugačije. To je haotična, uzavrela kugla plazme i gasa. U njenom središtu je 15 miliona stepeni C. Na takvoj temperaturi atomi su razbijeni na čestice koje besomučno jure, sudaraju se i izazivaju brojne fizičke i hemijske reakcije. U tim reakcijama svake sekunde 600 miliona tona vodonika preradi se u helijum, i pri tome se četiri miliona tona materije pretvori u energiju. Ali to je sitnica za Sunce i ono će u sledećih 5 milijardi godina potrošiti tek polovinu svojih zaliha vodonika. Površina Sunca ključa. Milioni užarenih granula izbijaju na njegovu površinu, hlade se i posle nekoliko minuta tonu nazad da bi ustupile mesto drugima. Hiljade supergranula od kojih je svaka tri puta veća od naše planete izlivaju usijane gasove sa svojih rubova satima pre nego što nestanu i pojave se nove. Svakih pet minuta gornji slojevi atmosfere Sunca se izdižu i spuštaju i od toga celo Sunce podrhtava poput Zemlje kad kroz nju prostruji talas zemljotresa. Kao čirevi po površini Sunca izbijuju pege. To su područja snažnog magnetizma koji izbija iz utrobe zvjezde. Neke pjege imaju po 40 hiljada kilometara u prečniku, neke i više. Mnoge se pojavljuju u grupama. Tamna boja pega je privid. One su nešto hladnije od okoline pa samo manje blješte. To „hladnije" u slučaju pega iznosti oko 4,5 hiljada stepeni. Od sve energije koje izrači Sunce i pošalje u svemir Zemlju pogodi tek jedan dvomilijarditi deo - taman koliko je potrebno za život.

SUNCE


Nasa zvezda – Sunce, je deo galaksije koja se zove «Mlecni Put» i nalazi se na njegovoj ivici zajedno sa svojim planetama. Polozaj Mlecnog Puta u svemiru nije moguce odrediti, jer bi za to bio potreban pogled iz perspektive koju nauka danas ne poseduje. Sunce sa svojim sistemom obilazi oko centra nase galaksije. Za taj obilazak mu je potrebno 2,2 x 108 godina (sto znaci 220.000.000 godina) jer se nalazi dosta daleko od centra galaksije.

Ovo je izgled galaksije u kojoj se mi nalazimo – Mlecnog puta. Nas Suncev sistem se za naseg zivota nalazi u donjem desnom uglu:



Nase Sunce pripada klasi GV, sto znaci, mladjoj zvezdi srednje starosti i velicine. Spektrogram naseg Sunca izgleda ovako, crne linije u zavisnosti od debljine i polozaja na spektrogramu nam govore o kolicini i ucestalnosti pojedinih hemijskih elemenata na Suncu:



Precnik Sunca iznosi 1.392.000 km (u poredjenju, Zemljin precnik je 12.700 km). Temperatura koja vlada na Suncu nije svuda ujednacena. U centru Sunca ona je 15 miliona stepeni Celzijusa, dok je u fotosferi «samo» 5.400°C. Na Suncu postoje i delovi na kojima je temperatura 4.500°C. To su takozvane «Sunceve fleke», one izgledaju tamnije, jer je njihova povrsinska temperatura za hiljadu stepeni manja od njihove okoline. Pritisak na Suncu je 300 milijardi puta veci nego na Zemlji. Tako uz ovu temperaturu i pritisak, postoje uslovi za stvaranje energije kojom Sunce zraci. Sledeci elementi su sastavni deo Sunca: Vodonik 73,46 %, Helijum 24,58 %, Kiseonik 0,77 %, Ugljenik 0,29 %, Gvozdje 0,16 %, Neon 0,12 %, Azot 0,09 %, Silicijum 0,07 %, Magnezijum 0,05 %, Sumpor 0,04 %.

Ovako Sunce zaista izgleda:



Ovako mogu da se vide Sunceve pege kroz dvogled sa filterom:



A ovako one izgledaju na Suncevoj povrsini, snimljeno teleskopom:



Posto je Sunce udaljeno od Zemlje 8,3 svetlosne minute, mi ga u ovoj sekundi vidimo onako kako je on izgledao pre 8,3 minuta, jer je toliko dugo trebalo svetlosti da prevali put od Sunca do Zemlje.

Net

Kreirani prvi ultra HD snimci koji usrećuju prave ljubitelje astronomije i našeg Sunčevog sistema.

Američka svemirska agencija NASA počela je da kreira prve ultra HD snimke koji usrećuju prave ljubitelje astronomije i našeg Sunčevog sistema.

Među klipovima je i polučasovni prikaz Sunca kog su napravili naučnici koji upravljaju opservatorijom Solar Dynamics u Zemljinoj orbiti.

Opservatorija posmatra Sunce od 2010. godine snimajući fotografije i snimke u deset različitih talasnih dužina svetlosti. Zahvaljujući tome, opservatorija može da zabeleži različite temperature različitih sastojaka na Suncu.

Promatrajući razne tipove radijacije, opservatorija doprinosi boljem shvatanju solarnih aktivnosti kao što su struje električne plazme.

Ispod se nalazi snimak koji traje 30 minuta. Smestite se udobno i uživajte:



Espreso.rs