[You must be registered and logged in to see this image.]

Biljke, kao i ljudi, imaju unutrašnje casovnike koji upravljaju njihovim rastom, fotosintezom, kao i vremenom cvetanja. Ako su im cvetovi danju zatvoreni, to znači da će ponuditi nektar i cvetni polen tek uveče, kasnim, noćnim leptirima.

U ranim jutranjim satima pomera svoje listiće kisela detelina, kao da želi da pozdravi dolazeći dan. Nešto kasnije otvaraju se nežni beli cvetići za pčele, bumbare i ostale korisne insekte koji pomažu oprašivanju. Uveče detelina ponovo zatvara svoje listice, latice cvetova se skupljaju i savijaju nadole. I bele rade u travnjaku umorno povijaju svoje male glave u sumrak. Na taj način štite osetljivi cvetni polen od noćne rose i nepoželjnih posetilaca. Biljke kao što su encijan i lokvanji reaguju na svetlost, a prve prolećne cvetnice poput krokusa i lala reaguju na toplotu. Kod mnogih pokreta cvetova učestvuje više ritmova koji se preklapaju.

Cikorija spada u ranoranioce – ali ne svuda! Na severu svoje nežno plave cvetove otvara između četiri i pet sati ujutro, na jugu u periodu između šest i sedam. Ako se orijentišete po otvaranju i zatvaranju cvetova biljaka trebalo bi, za svaki slučaj, da bacite pogled i na nebo. Naučnici su, naime, dokazali da svaka promena intenziteta dnevne svetlosti može da deluje na pokretanje cvetova. U praksi to znači: ako neven zatvori svoje narandžaste cvetove krijući se iznad sredine cveta, trebalo bi da se požuri s radovima u bašti, jer uskoro će pasti kiša. Ne treba da se potpuno oslonite na to, jer ako je cvet oplođen i ako je seme sigurno, neven neće reagovati na ovaj način. Enotera i mnoge druge biljke, koje uglavnom oprašuju noćni leptiri, nude nektar i cvetni polen samo u toku noći, a danju su im cvetovi zatvoreni. Uzrok tome često nije samo sunce na zalasku, već i povišena vlažnost vazduha u večernjim satima.

Kod lekovitih biljaka kao što je divizma ostaje otvoren samo jedan cvet, ali ni oni nije tako darežljiv u pogledu nektara i polena. Njih, kao i druge materije koje sadrže, daju samo u određeno vreme u toku dana. Kada je vreme za to, biljka proces najavljuje intenzivnim mirisom svojih cvetova. Iskusni travari zato i čekaju trenutak kada su pčele na vrhuncu svog leta. Oprašivači, naime, tačno primete kada je „sto bogato postavljen”; u drugom periodu ostavljaju te cvetove po strani.

eronika, perena za sva vremena

Različite sorte ove otporne perene cvetaju od maja pa sve do septembra. Mogu da budu lep ukras za ivice leje, ali ima i onih koje rastu do visine od 80 cm.

Foto: Shutterstock Foto: Shutterstock
Veronika, za razliku od žavornjaka i plamenog cveta, nije toliko prisutna u našim lejama. Međutim, ona je toliko zanimljiva da je 2007. godine bila izabrana za "najperenu". I to s razlogom, jer razne vrste veronike mogu da razviju svoju cvetnu raskoš u najrazličitijim baštenskim situacijama.

Njen životni vek prilično je dug i veoma je otporna na štetočine i bolesti, s tim što svaka vrsta veronike zahteva odgovarajuće stanište. U kamenjarima ili uz ivice osunčanih leja u maju cvetaju pre svega niže sorte veronike, kao što su Veronica armena i Veronica prostrata.  Vrsta Veronica incanasa cvetanjem počinje tek na leto, u junu i julu, kada pokazuje raskošne boje svojih cvetova. Vrste koje cvetove otvaraju u maju, poput patuljaste veronike pokrivača tla i encian veronike (Veronica peduncularis i Veronica gentianoides), lep su ukras za ivice leje, ali im je, da bi na pravi način pokazale svoju lepotu,potrebno obezbediti zemljište koje je konstantno vlažno.

Savršeni partner mnogim biljkama u osunčanim i ne previše suvim lejama jeste vrsta Veronica spicata. Ona raste do 30 cm u visinu zahvaljujući cvetnim svećama plave, roze ili ljubičaste boje u julu i avgustu, koji se lepo uklapaju sa ostalim perenama. Vrsta veronike Veronica longifolium visine 80 cm, sa dugim lišćem, pored nižih pratilaca nastupa kao raskošna perena. U okruženju cvetnih divova kao što su heliopsis i helenijum, deluje kao da popunjava praznine u leji, samo u velikom formatu.

Kategorija za sebe jeste vrsta kandelaber veronike (Veronicastrum virginicum).Ona spektakularno završava sezonu u avgustu i septembru svojim 150 cm visokim cvetnim svećama. Kao i veronika sa dugim lišćem, i ova sorta najbolje uspeva u osunčanim lejama, na vlažnom zemljištu bogatom hranljivim materijama.