Zdravko Colic je rodjen 30. maja 1951. godine u Sarajevu i kao klinac se vise zanimao za sport nego za muziku. Prvo je bio golman u juniorima "Zelje", a ubrzo je shvatio da mu atletika vise lezi. Na jednom takmicenju je osvojio drugo mesto, odmah iza tadasnje atletske zvezde Nenada Stekica. Medjutim, kako Colic kao sportista nije postizao znacajnije rezultate, a kako je bio talentovan za recitovanje, podrazumevalo se da ucestvuje u skolskim priredbama. Voleo je glumu, pa je primljen u Pionirsko pozoriste gde je ucestvovao u predstavama "Decaci Pavlove ulice" i "Kekec i Mojca". Muzika mu je bila hobi, ucio je gitaru i isao u muzicku skolu. Sa drugom Bracom Isovicem svirao je za drustvo u parku, a u lokalnim okvirima su bili poznati kao duet Cola i Isa sa Grbavice. U to vreme, Colic je skidao repertoar sa domacih i italijanskih festivala. U drugom razredu gimnazije, sa prijateljem Nedimom Idrizovicem otisao da provede praznike u ocevoj vikendici u Baosicima. Na Idrizovicevo nagovaranje, prijavio se za takmicenje pevaca amatera u Bijeloj. Pevao je "Lady Madonna" grupe The Beatles i osvojio drugo mesto, a i svoj prvi pevacki honorar. Shvativsi da od tog pevanja nesto moze da bude, prikljucio se grupi "Mladi i lijepi", a potom 1969. godine prelazi u "Ambasadore". Sastav su u to vreme cinili vojni muzicari, a jedini civil bio je gitarista Slobodan Vujovic. Grupa vremenom dobija sve vise ponuda za svirke, sto vojni muzicari zbog svojih obaveza nisu mogli da ispune, pa 1970. Godine Colic i Vujovic formiraju nove "Ambasadore". Tog leta sa "Indexima" sviraju mesec dana u Dubrovniku. Sledeci korak je ucesce na festivalu "Vas slager sezone" gde sa pesmom Zdenka Runjica "Placem za tvojim usnama" kojom osvajaju sedmo mesto a pesma sa festivala postaje veoma slusana. U to vreme Zdravko dobija ponudu da vezba sa "Indexima" i bude na klupi za rezerve u slucaju da Davorin Popovic napusti grupu. Nekoliko puta je i nastupao sa njima. Ali kako se pesma sa "Slagera sezone" u izdanju "Beograd diska" prodala u iznenadjujuce velikom tirazu, uspesi "Ambasadora" skrenuli su paznju Kornelija Kovaca na Zdravka Colica i on ga je poziva da postane pevac "Korni grupe" umesto Dade Topica. Zdravko je u to vreme bio na prvoj godini studija Ekonomskog fakulteta u Sarajevu, dao je pet ispita, ostale su mu samo dve matematike, ali on ipak 10. Septembra 1971. godine dolazi u Beograd. Sa "Korni grupom" ostaje sest meseci i za to vreme su snimili tri pesme ("Gospa Mica gazdarica", "Kukavica" i "Pogledaj u nebo"). Vraca se u Sarajevo, nastavlja studije, a 15. aprila 1972. godine na festivalu "Vas slager sezone" izvodi pesmu Kemala Montena "Sinoc nisi bila tu" koju je trebalo da otpeva Josipa Lisac, ali je odustala. Colic osvaja trece mesto publike i nagradu za interpretaciju a postaje i "vlasnik" prvog velikog hita. Od tog momenta zvanicno pocinje njegova solo karijera, kojom ce se uzdici na mesto najvece estradne zvezde na prostorima tadasnje SFRJ. Te godine ucestvuje na festivalima, u Splitu sa pesmom "Stara pjesma", Skoplju sa pesmom "Moj bol", zatim i na festivalu u Pristini. Zatim Colic, Indexi, Bisera Veletanlic, Sabahudin Kurt i Sabina Varesanovic odlaze na turneju po SSSR. Sledeci korak je pesma "Gori vatra" Kemala Montena kojom Zdravko 1973 godine u Luksemburgu predstavlja Jugoslaviju na izboru za Pesmu Evrovizije. Sledece dve godine Colic se najcesce pojavljuje na festivalima. Ucestvuje sa pesmama "Bling blinge bling", "Ona spava", (pobeda na Hit paradi), "Zvao sam je Emili", "April u Beogradu" (autor Kornelije Kovac, pobeda na Beogradskom prolecu), "Ljubav je samo rijec", Vojkana Borisavljevica, "Zelena si rijeka bila (autor Kemal Monteno, Pobeda na Slageru sezone). U isto vreme potpisuje ugovor sa nemackom korporacijom WEA i za njihovo trzište snima dva singla, ali se tu zavrsava njegova karijera u inostranstvu jer Zdravko nije zeleo da zivi u Nemackoj, dok je u zemlji bilo mnogo koncerata. Na tim plocama potpisan je kao Dravco, jer je namackim urednicima njegovo ime bilo komplikovano za izgovor.
Njegov prvi studijski album "Ti i ja" izlazi 1975. godine i serija jakih pesama "Vagabund", "Igras se vatrom", "Lose vino" (na muziku Gorana Bregovica i tekst Arsena Dedica), dovode do masovne devojacke histerije. Najblizi saradnik mu je Kornelije Kovac i tu praksu nece menjati ni na sledecim albumima. Za omot je bio zaduzen Dragan S. Stefanovic koji ce i ubuduce biti redovan clan tima. Te iste godine PGP RTB izdaje LP ''Zdravko Colic'' na kome su bili hitovi sa singlova. Iako 1976. godine na zagrebackom festivalu sa pesmom "Ti si bila, uvijek bila" osvaja tek cetvrto mesto, predstavlja ubedljivo najvecu zvezdu. Krajem te godine sa Indexima krece na prvu jugoslovensku turneju. Posle beogradskog koncerta postaje jasnija mera elektriciteta koja se oko njega stvara. Prilikom davanja autograma u Jugotonovoj prodavnici u Beogradu, kordon devojaka gubi glavu i lomi izloge trudeci se da mu pridju blize. Poslednji put se na nekom festivalu pojavljuje u Zagrebu 1977. godine sa pesmom "Zivis u oblacima". Na Jugoslovenskom festivalu revolucionarne i rodoljubive pjesme u Zagrebu 1977. godine nastupa sa buducim najprodavanijim singlom. Singl ploca "Druze Tito mi ti se kunemo" prodana je u vise od 300.000 primeraka. Sledeci album "Ako pridjes blize" snima u Zagrebu, a miksuje u Nemackoj i ploca te 1977. godine biva bukvalno razgrabljena. Za prve dve nedelje prodato je 50 hiljada primeraka, a novi aduti kod publike su "Pjevam danju, pjevam nocu", "Glavo luda", "Zagrli me", "Juce jos", "Jedna zima s Kristinom" i "Produzi dalje". 01. aprila 1978. godine krece na jugoslovensku turneju, a spektakl pojacava baletska grupa "Lokice". Vec tada je ploca otišla u 150 hiljada primeraka da bi na kraju prebacila 700 hiljada primeraka. Postoji zapisan podatak da je sa reprintom ovog izdanja iz 1999. godinje u izdanju Hi-Fi Centra koji je te godine objavio ponovo sve Coliceve albume koji su sedamdesetih i osamdesetih godina izasli za "Jugoton" i "Diskoton", ovaj album prodat u vise od 1.000.000 primeraka. Pod adekvatnim nazivom"Putujuci zemljotres" Coliceva turneja se tada odvijala po vec utvrdjenom scenariju; devojcice placu i cice, a kordoni milicije pokusavaju da odbrane Colica od masovnih izliva strasti. U anketi lista "Zdravo" Colic pobedjuje u kategoriji najdraza licnost, a svaka novina donosi naslovnu stranu sa njegovim likom. Iako je na pocetku turneje odrzao cak dva koncerta u beogradskom "Pioniru" 04. i 08. aprila, svejugoslovenski uspeh rezultirao je koncertom na "Marakani" odrzanom 5. Septembra 1978. godine koji je okupio oko 70.000 ljudi. U pratecoj Colicevoj grupi klavijature je svirao Kris Nikols, a bas Dado Topic, zvezde tada vec pocivseg sastava "Time". Topic je nastupio kao zagrevanje, otpevao je nekoliko svojih hitova, a zatim je na binu stupio "pjevac", pracen razgolicenim "Lokicama". Kao gosti koncerta pojavili su se Kemal Monteno, Arsen Dedic, Kornelije Kovac, Josip Bocek, trio Strune i pevacki kvintet RTB-a. Sav prihod od nastupa Zdravko je ustupio Savezu slepih. Na stadionu su snimljeni i prvi kadrovi filma o Zdravku "Pjevam danju, pjevam nocu". Scenario je pisao novinar Dusan Savkovic, a rezirao je reditelj Jovan Ristic, pa je film ispao kao dokumentarac od 90 minuta koji je kasnije pretocen u seriju od cetiri epizode i nekoliko meseci kasnije posle bioskopske premijere prikazan na tadasnjoj jugoslovenskoj televiziji. Koncertu na "Marakani" prisustvovao je Zigi Loh direktor nemacke diskografske kuce koji je bio iznenadjen Zdravkovom popularnoscu. Odmah je predlozio da se obnovi ugovor, pa su za nemacko trziste objavljeni singlovi sa pesmama "Jedina" i "Zagrli me" kao i jedan disko singl na kome su pesme "I m Not Robot Man" i "Light me". Medjutim, Zdravko nije prihvatio njihovu ponudu da se preseli u Nemacku i tamo radi za njih. Umesto toga, 14. Novembra 1978. godine odlazi u Valjevo na odsluzenje vojnog roka. Kasnije je prekomandovan u Beograd, pa u Pozarevac, a vojsku je zavrsio 14. septembra 1979.
U prolece 1980. godine objavljuje album "Zbog tebe" sa pesmama "Pisacu joj pisma duga", "Pusti, pusti modu",i epski sirokom "Pjesmo moja". Album je sniman u Engleskoj producirao ga je Kornelije Kovac, a autori su jos bili Goran Bregovic, Kemal Monteno, Arsen Dedic i Spomenka Kovac, Iako je euforija za Zdravkom malo opala, ploca je prodata u preko 400.000 primeraka. Sledeca turneja je bila nesto mirnija, bez Lokica, ali sa engleskim muzicarima. Na kraju turneje, u oktobru 1980. godine ima cak tri rasprodata konecrta u beogradskoj hali "Pionir". Na jednom od njih prvi i poslednji put, na jednom svom koncertu, uzivo peva tada mega hit "Druze Tito mi ti se kunemo". Novi album "Malo pojacaj radio" sniman je oktobra 1981. godine u Londonu. Muzicki deo posla odradili su Kornelije Kovac i Goran Bregovic, a matrice su snimili engleski studijski muzicari. Komponovali su materijal, producirali i aranzirali, a ploca donosi zaokret ka rockerskijem zvuku. Hitovi su bili "Madjarica", "Nove lakovane cipele", "Dunav". U pesmi "Sto si prepotentna", Zdravko se prvi put ogledao kao autor muzike, dok su deo ostalog materijala napisali Djordje Balasevic, Duško Trifunovic, Djordje Novkovic i Marina Tucakovic. Tiraz je opet bio impresivan, vise od 300.000 primeraka. Tokom 1982. Godine na turneji je odrzao pedeset pet koncerata a pratili su ga clanovi grupe "Generacija 5". Tada su nastupili u Pristini u kojoj zbog demonstracija niko punih godinu dana nije svirao. Nastup na beogradskom Tasmajdanu 10.juna 1982. godine okupio je osam hiljada mladih, a cena karata je za to vreme bila neuobicajeno visoka - sto dinara. Sledeca ploca "Sta mi radiš" opet je snimana u Londonu i to pod potpunom kontrolom Kornelija Kovaca. Svirali su engleski muzicari, a autori pesama su bili Kovac, Bajaga, Kikamac (Zana), Arsen Dedic i drugi. Album je objavljen 1983. godine, donevsi opet nekoliko hitova "Sherie, Sherie", "Sta mi radis" i pre svih veliku hit baladu "Stanica Podlugovi". Turneju je opet poduzeo sa clanovima grupe "Generacija 5", a pojacanje je bio i Laza Ristovski. Na sledecoj ploci "Ti si mi u krvi" 1985. godine, prvoj koju snima u Beogradu, u studiju "Akvarijus", Colic se pesmama okrece etno zvuku posebno u numerama: "Ruska", "Sto Cigana", "Ti mozes sve al' jedno ne" ali se kao najveci hit opet izdvaja balada, do danas neprevazidjena "Ti si mi u krvi" koju su u tandemu uradili Kornelije i Spomenka Kovac. Sledi delimicna jugoslovenska turneja koja je obuhvatila Jadransku obalu, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, kao i veliki koncert u "Centru Sava". U to vreme Colic se privremeno udaljava sa scene, osnivajuci u Sloveniji, u Domzalama, sa Bregovicem izdavacku kucu "Kamarad" i medju prvima zapocinju privatnu izdavacku delatnost. Uzelevsi se muzike i scene, posle skoro tri godine pauze i petnaestogodisnje vernosti zagrebackom "Jugotonu", za sarajevski "Diskoton" sa Kornelijem Kovacom, kao producentom i aranzerom snima i objavljuje decembra 1987. godine album jednostavno nazvan "Zdravko Colic" kojim se vraca pop zvuku. Ploca nije imala velikog medijskog odjeka i pamti se kao album sa najslabijim tirazom od "samo" 200.000 primeraka sa koga kao hitovi izdvajaju numere "Oj djevojko selen velen", kao i tradicionalno vec, balade, "Hej suzo" i "Samo ona zna". Povodom ploce nije odrzana turneja, a i sledecih godina se posvetio privatnom biznisu. Godine 1990. sa Goranom Bregovicem radi album "Da ti kazem šta mi je" koji objavljuje privatna beogradska izdavacka kuca "Komuna". Materijal je promovisan na Mesamu 1990. godine. Na njemu se nasla obrada narodne "Caje sukarije" u kojoj repuje devojcica Ivana, glumica iz filma "Kuduz" koja se izdvaja kao najveci hit, a tu su i numere "Cija je ono zvijezda", "E draga, draga" i naslovna "Da ti kazem sta mi je" autora Dine Merlina. Sa pocetkom ratnih godina Colic se preselio u Beograd, povremeno nastupao po u manjim dvoranama sirom Evrope sa Lazom Ristovskim, a redovan je saradnik na plocama Bregoviceve filmske muzike. Tokom pauze u njegovom diskografskom radu godine 1994. Komuna i PGP RTS objavili su plocu "Poslednji i iprvi" na kojoj je izbor njegovih najvecih hitova. Tokom devedesetih godina, smatra se jednim od najprodavanijih albuma u tadasnjoj SRJ. Posle sedam godina pauze, takodje za "Komunu" izdaje svoj deveti album. Decembra 1997. godine u prodaji se pojavljuje CD pod nazivom "Kad bi moja bila" u produkciji Gorana Bregovica. Pesme su komponovali Colic i Bregovic, a deo tekstova su napisali Marina Tucakovic i Bajaga. Sa albuma su se izdvojile pesme ''Cini ti se grmi'', ''Jako, jako slabo srce zavodis'', kao i balade ''Kad bi moja bila'' i "Tabakera". Dugo odsustvo kao da se nije ni osetilo, sto pokazuje masovan dolazak publike na koncert u Budvi,juna 1998. godine, zatim serija od devet rasprodatih koncerata u ''Sava centru'' u Beogradu, puna hala u Pristini gde je nastupio ne obaziruci se na sukobe. Njegov deseti album ''Okano'', objavljen je krajem 2000. godine u izdanju BK Sounda. Album pored naslovne numere donosi i nove hitove "Krasiva", "Hotel Balkan" i naravno ponovno jednu baladu "U boji vina". Tiraz je bio preko pola miliona prodatih nosaca zvuka, a usledila je i velika turneja po vecim gradovima bivse Jugoslavije. Zdravko je tada pevao u Zagrebu, Sarajevu, Ljubljani, Skoplju, Podgorici i mnogim drugim gradovima, a turneja je zavrsena koncertom na Marakani, 30. juna 2001. godine, na kojoj se ovaj put okupilo oko 80.000 ljudi a pred malim ekranima vise od 4.000.000 ljudi pratilo je direktan prenos koncerta. Album ''Okano'' proglasen je za album godine, pesma ''Okano'' za hit godine, a Zdravko Colic je izabran za licnost godine. U maju 2001. godine Zdravko se ozenio Aleksandrom, a 1. oktobra iste godine dobio je cerku Unu-Zvezdanu. 24.decembra 2003. godine Zdravko je publici predstavio album ''Carolija'' ponovo u izdanju RTV BK. Ubrzo su se izdvojile, i zauzele top-liste, pesme ''Ao nono bijela'', ''Zlocin i kazna'', ''Moja draga'', ''Na ovaj dan'', a sa jednim od najboljih spotova se izdvaja veliki hit ''Mnogo hvala''. U maju 2004. godine je pocela turneja, ponovo po vecim gradovima bivse Jugoslavije - Ljubljana, Skoplje, Banja Luka, Kragujevac, Budva, Cacak, Nis, Bijeljina, Valjevo, a zatim koncerti u nekim evropskim zemljama. Tokom 2005. godine odrzano je jos 14 koncerata u Kanadi, Americi, Evropi, kao i na prostorima bivse SFRJ. U oktobru je Zdravko 2 veceri zaredom pevao pred beogradskom publikom u novootvorenoj dvorani "Beogradska Arena". Koncertima je prisustvovalo preko 50.000 ljudi. U 2006. godini Zdravko i njegova porodica docekali su jednu novu caroliju... Po drugi put dobio je cerku - princeza Lara rodjena je 10. avgusta... Novi album ''Zavicaj'' objavljen je u decembru 2006. godine u izdanju City Records-a sa koga su se odmah izdvojile numere "Merak mi je", "Svadbarskim sokakom", "Kao moja mati", "Sacuvaj me boze njene ljubavi"... Pocetni tiraz od 300.000 primeraka rasprodat je u rekordnom roku - za manje od mesec dana. Ponovo je zario i palio prostorima bivse Jugoslavije kao i na nastupima sirom sveta. I ponovo se u junu 2007. godine desila Marakana i nastup pred skoro 80.000 posetilaca. I dok je uveliko pripremao pesme za svoj sledeci album, Zdravko Colic je odrzao jos jedan u nizu velikih koncerta. 2. maja u jednoj od najprestiznijih koncertnih dvorana na svetu, cuvenoj pariskoj "Olimpiji" 02. maja 2009. godine odrzao je velicanstven koncert koji je nedeljama unared vec bio rasprodat. Pocetkom 2010. godine u prodaji se pojavio dugo ocekivani album leprsavog naziva "Kad pogledas me preko ramena". Odmah je bio propracen intrigantnim spotom, duetskom numerom "Manijaci" koju je Zdravko otpevao zajedno sa svojim prijateljem Goranom Bregovicem. Usledili su odmah i drugi spotovi, i ponovo su vrlo brzo, jedna po jedna, mnoge pesme i sa ovog albuma nasle put do onih kojima je Zdravko Colic i dalje u srcu. Velikim koncertom na beogradskom "Uscu" juna 2011. godine Zdravko je obelezio 40. godina solisticke karijere i pri tome dokazao da je jedno od retkih imena ex-yu estrade koje konstatno svo to vreme traje nesmanjenom popularnoscu i da i dalje na jednom prostoru moze da okupi vise od 100.000 posetilaca.

Здравко Чолић (30. мај 1951, Сарајево, Југославија) такође познат као Чола је српски певач забавне музике који је популаран на целој територији бивше Југославије. Први јавни наступ имао је, сасвим случајно, на такмичењу певача аматера 29. новембра 1967. године у Бијелој код Херцег Новог, где певајући песму Битлса осваја награду публике. У првом делу своје каријере (1968-1972) био је члан група „Млади и лијепи“ „Амбасадори“, „Нови Амбасадори“ и „Корни групе“. Званична соло каријера, започела је 1972. године,када је снимио своју прву песму „Синоћ ниси била ту“. Објавио је 13 студијских албума, у периоду од 1975 до 2010. Године 1973. представљао је Југославију на Песми Евровизије, песмом „Гори ватра“.



Здравко Чолић је рођен 30. маја 1951. године у Сарајеву. Отац Владимир му је био официр у милицији а мајка Стана домаћица. Породица Чолић води порекло из херцеговачког села Влаховићи.[3]Био је голман у јуниорском погону сарајевског ФК „Жељезничар“, али је касније почео да тренира атлетику и на једном такмичењу освојио друго место иза тадашњег репрезентативца Ненада Стекића. Међутим, одустао је пошто више није постизао значајније резултате. Чолић је био талентован за рецитовање и глуму, па је примљен у Пионирско позориште где је учествовао у представама „Дечаци Павлове улице“ и „Кекец и Мојца“.

Музиком се у то време бавио из хобија; ишао је у музичку школу и учио је да свира гитару. Са другом Брацом Исовићем је свирао за пријатеље у парку, а у локалним оквирима су били познати као дует „Чола и Иса са Грбавице“. У другом разреду гимназије, са пријатељем је отишао да проведе празнике у очевој викендици у Баошићима; на предлог пријатеља Чолић се пријавио за такмичење певача аматера у Бијелој. Извео је песму Битлса „Lady Madonna“ и освојио друго место и свој први певачки хонорар.

Албуми 1975—2010.

   Ти и ја (Југотон, 1975)
   Ако приђеш ближе (Југотон, 1977)
   Због тебе (Југотон, 1979)
   Мало појачај радио (Југотон, 1981)
   Шта ми радиш (Југотон, 1983)
   Ти си ми у крви (Камарад-Дискотон, 1985)
   Роди ме мајко сретног (Дискотон, 1987)
   Да ти кажем шта ми је (Комуна, 1990)
   Кад би моја била (Комуна, 1997)
   Окано (BK sound, 2000)
   Чаролија (РТВ БК Телеком, 2003)
   Завичај (PGP RTS, 2006)
   Кад погледаш ме преко рамена (2010)

Ivana Legin bila je jedna od najpoznatijih dJevojčica nekadašnje Jugoslavije zbog svog "gostovanja" u pjesmi Zdravka Čolića "Čaje šukarije" i uloge Amele u filmu "Kuduz". Početkom devedesetih, zbog rata, iz Sarajeva se preselila u Melburn, gdje i danas živi.



Ivana je danas prelijepa žena u svojim 30-im godinama. Diplomirala je na jednoj australskoj Akademiji za film i umjetnost i najčešće radi iza kamere. Glumom se bavi amaterski. Prije nekoliko godina ostvarila je ulogu u kratkom filmu "Toll Free", koji govori o životu bosanske porodice u Australiji.
Prije nekoliko godina ponovo se srela i sa Zdravkom Čolićem koji je bio na turneji po Australiji. Poslije koncerta Ćola je otišao na ručak sa njom i njenim roditeljima, gdje su evocirali uspomene na neka davna vremena.




Danas živi u Melburnu sa svojim dugogodišnjim partnerom. Odigrala je i nekoliko uloga u filmovima australijske produkcije, ali je njen prvi izbor rad iza kamere. Zaposlena je na televiziji TEN, te se prvenstveno bavi izradom reklama, a u slobodno vrijeme piše dječije pjesmice i scenarija za filmove.




M. Salihović