VOLJENOM GRADU

To je grad u kojem sam odrastao
njegove ulice i trgovi su puni senki prošlosti.
Koračam uranjajući u mirise nekih davnih slika
uz melodije balada iz vremena tamburica.

S ovog asfalta sam krenuo u nepoznato
tražeći sreću i izgubljeni osmeh srca.
Vratih se u jesen i prošetah uspomenama
kad me ljubav dočekala na trgu cveća.

Ljubav u mirisu jeseni i umirućeg lišća
i tek tad osetih proljeće u srcu.
Ljubav o kojoj pišem koju sam sanjao
te večeri osetih u povetarcu s Dunava.

Smešila mi se iz Novosadskih ulica
i pozivala me u životnu pustolovinu.
Naslutih osmeh srca punog nostalgije
dok slušam šapat tamburice sa obale.

Zaustavih se pred  moćnim Dunavom
i začuh glas koji je bio tek žubor nostalgije.
E moj Dunave ti si mamac mog povratka
u život i lepote moje ravne Vojvodine.
 
Tamburica i večna pesma o ljubavi
je pesma koja nečujna ozvučuje celi svet.
Slušam tu melodiju nostalgije u srcu
i pokušavam je slediti svom svojim snagom.

Sad Novi Sade na tebe mislim
i čujem taburice zvuk u pesmi o tebi.  
Govori o tebi i tvojoj lepoti u ljubavi
i govori o tvom biseru o Dunavu.  

Sada dok mislim na tebe osećam
da te misli su put koji me k tebi vodi.
Ti si u mom srcu, a ja sam uvek deo tebe
ti si moja sudbina i moj san, ti si ja.

Osetih treptaj leptirića u telu
i uzburkanost sna koji živim već godinama.
Kao božanski osjećaj svog postojanja
u svetu snova dok oko mene tutnji život.

Večna si tajna želja mog dečačkog srca
I uvek na granici između sna i jave
Odživih svoje dane ne saznavši istinu
tu kariku kraja sna i početka života.

Pesme o Novom Sadu

A nešto sad iz mog kraja u kom sam odrastao i živeo više od trideset godina.